Muske Vage?

meduse:

Blagoslov je za druge, za onog ko je ima...

Ja imam oba, i kažem... Not good... Not good...

Ono što sam ja doživela u životu su nepravde, diskriminacija, i ne samo doživela, nego i gledala. Totalni ekstremi u životu.

E sad, kad doživiš neko poniženje, diskriminaciju, ili budeš svedok iste, tebe bude prvo sramota što si tako tretiran, ili to je neko tako tretiran. Prosto si u šoku...

Onda...

Vremenom naučiš da kriješ od drugih to, jer ne želiš da i drugi vide da te je neko tako tretirao, pa da i oni počnu da te ponižavaju.

Želiš da zadržiš bar neko dostojanstvo.

Isto tako ako je neko tvoj u pitanju ili neko nad kim je učinjena nepravda.

E, ali to nije kraj priče, jer imaš u životu drugu krajnost, tamo gde te previše uzdižu. Tamo si bog... A ti u sebi znaš kako te je neko tamo zgazio... I onda počneš da se gubiš, i znaš da koliko nije realno ovo obožavanje, toliko nije realno ni ono gaženje.

I skontaš da te oni sigurno ne bi toliko obožavali da su te videli onako poniženog.

E, onda naučiš da peglaš situacije.

Da se uvek slično keziš, kao da pokušavaš da onaj višak pretočiš ovamo gde imaš manjak.

Pa da nekako bude jednako.

Jer ti nikad nisi tražio ni uzdizanje, niti ponižavanje, samo normalan (Vaga), pravedan, tretman, jednak kao prema svima, i jednak prema svima.

Postoje razne životne priče u kojima su ljudi doživeli neke ekstreme, ovo je samo moj primer, a moglo je i drugačije da se ispolji.

Evo recimo, moja omiljena Vaga, koliko je samo nepravde video i doživeo.

I onda izgradiš fasadu (o kojoj peva u skoro svakoj pesmi)... Non stop spominje kako ljudi u stvari vole njegov alter ego, a ne njega...

Da, Vaga se smeška, jer je toliko nepravde videla i doživela, da kad bi iskreno progovorila, svima bi se zgadila... Kad bi iskazala svoj bes zbog diskriminacije i nepravde... Jer Vaga zbog svojih trauma, svuda vidi, i osetljiva je na to. Ali zna da su to ružne stvari, i da je većina prvo ne bi ni razumela (jer većina nije toliko senzitivna na to), a drugo, otkrila bi svima da nije uopšte imala tako lep život, nego da je bila i klošar i svašta... A ljudi to ne vole... I takođe bi otvarala stare rane.

Zato Vaga ne priča o svom bolu (uglavnom), već ide i govori u ime svake nepravde na koju naiđe. Mislim klasično ponašanje, primećuje ono što njoj smeta, i na to reaguje...

Ne vidim Vagu kao površan znak nikako... To samo dok se ne zagledaš u taj osmeh... To su takve maske i fasade.

Evo kako besno zvuči Vaga kada progovori!

"Have you ever been hated or discriminated against?
I have: I've been protested and demonstrated against"

Kliknite za proširenje...