1) Potiču iz staroslověnskoga, ali su se izměnile na nesrpski način.
2) Staroslověnski nije najstariji jezik naših prědaka.
Наравно да нѣйе, найстарийи
именовани йезик, прѣдак србскога йе наравно првобитни индо-европски. Али чему служи ова тврдња? Одлично знаш на шта се мисли, на найстарийи
записани и књижевни йезик их.
Ako kažeš blagosloven, onda reci i napraven, snimen, izguben itd; ako kažeš preimućstvo, onda kaži i pećski patrijarh, siromašstvo, nemaćština itd; ako kažeš zaveštanje, onda reci i obeštanje, vešte; pa onda kaži prenebregnuti, i ne b'regaj b'reg...
Ne. Pozivam se na Ustav Republike Srbije. Rěči koje sam naveo ili ne potpadaju pod pravila tvorbe u srpskog jezika ili su i morfemske tuđice.
Problem je u tome što ovo nisu rěči naših prědaka. S možda několiko izuzetaka (opšti), došle su sa ruskim bukvarima u Vojvodinu u 17. věku.
Прво, добар дѣо ових рѣчи, садржућих
шт (
општи, свештеник, освештати ...), као што се сам огради, потичу из србско-словѣнскога, србске гране старословѣнскога из срѣдњега вѣка. Итекако су србске, осим ако под поймом србски (односно
срПски) не сматраш само тршићки.
Ове друге рѣчи, дошавше од руске гране старословѣнскога опет свойе порѣкло вуку од истога, односно од говора забележеногa у залеђи Солуна срѣдином деветога вѣка. Говор Словѣна на подручйи данашње Србийе и западно одатле, прѣдака данашњих Срба, се у то врѣме не могаше значайно разликовати од говора на подручйи садашње Македонийе, одакле старословѣнски потиче. Према томе, и то су итекако рѣчи наших (словѣнских) прѣдака. А у том што се, како ти рече, измѣнише на несрбски (под чим ти вѣроватно подразумеваш нетршићки начин) я не видим ничега лошега.
А сада ћу я навести неколике наше рѣчи потекавше из
чешкога йезика:
погон, одраз, поям, проневера, важност, котва, крайолик, снимак, живаљ, замак, итд.
Да ли оне "
структурално припадайу srPskom йезику" ? Подпадайу ли оне "
под правила творбе у srPskom йезику" и да ли су оне "
морфемске туђице"?
Како се не сѣти направити запис о њих, о рѣчих потекавших из чешкога? Или о многобройних рѣчих потекавших из турскога, арабскога, латинскога, енглескога, и других несловѣнских йезика? Немой ми само казати како се оне лѣпо уклапайу у наш йезик а прве не.
Да се я питам, све рѣчи позаймљене из несловѣнских йезика бих протѣрао и замѣнио нашима или рѣчима из других словѣнских (наравно под условом да су од словѣнскога корѣна), уколико не можемо наћи нашу одговарайућу.
А што се тиче позаймица из чешкога или рѣчи "дошавших са рускима букварима у Войводину у 17ом вѣку", я њих не осѣћам странима, и не бих их избацивао ни по койу цѣну. Све оне се одлично уклапайу у наш йезик, пошто су све од словѣнскога корѣна, толико добро да само зналац зна да нѣсу тршићкога порѣкла, и ту трѣбайу и остати. Морам признати да се по питањих чувања свойега йезика дивим Хрватом.
Сада се поставља питање одакле такво усмѣрено и йеднострано чистунство? Да погађам, по угледу на Вука?
Зашто ти толико мрзиш Русе те истичеш како су наведене рѣчи стране (само зато што се у наш йезик вратише прѣко Руса) док не спомињеш ове силне азийске или западњачке рѣчи, просто преплављуйуће наш йезик, у толикой мѣри да почињу истискивате наше?
Можда зато што су Руси православци и што пишу теби омрзнутом ћирилицом? Или их мрзиш што размишљаш по схватањих Западњака, да не кажем НАТОваца, йер си под их утицайем?
Pozivam se na Ustav Republike Srbije.
Лицемѣрно йе позивати се на Устав Србийе а писати хрватском латиницом умѣсто нашим србским писмом, ћирилицом.
У предходном писанийи ти употрѣби неколико страних рѣчи:
strukturno, problem, morfemske, што обзиром на њега величину и нѣйе тако много. Али йе ясан доказ за твойе усмѣрено чистунство. Словѣнске рѣчи напоље, Азия и несловѣнски Запад су добродошли. Као што Вук радияше.
Dobrodošao u klub. I mene je optužio da mrzim Ruse. 
