Mehatronika na FTN-u

Za dve-tri nedelje pocinju pripreme za prijemni na FTN-u iz matematike. Pa me interesuje kakva su vasa iskustva, jel ima uopste nekog ko zna nesto o ovom smeru, jel laksi od E1 i E2???

Ja sam apsolvent mehatronike, pa izvoli pitaj sve šta te zanima.....

Matematika jeste lakša, iz dva konkretna razloga:

1. graivo je suženo na "samo" 3 matematike i usresređeno na ono što će ti konkretno trebati bez razvonjavanja. Ide ovako:

Matematika 1:

Kompleksni brojevi
Vektori
Polinomi
Matrice
Redovi
Analitička geometrija

Matematika 2

Osobine funkcija (neprekidnost, asimptote, granične vrednosti)
Izvodi
Neodređeni integrali
Određeni integrali
(ili ti ono što bise trebalo zvati: osnove realne matematičke analize)

Matematika 3 (na drugoj godini je)

Višedimenzione funkcije
Višestruki integrali (dvostruki i trostruki)
Površinski integral I i II vrste
Linijski integrali
Uopštenje pojma integrala (polarne, sferne i cilindrične koordinate, jakobijan...)
Diferencijalne jednačine
Laplasova transformacija

To je mahom to, ako nisu ništa menjali, a mislim da nisu odkad sam ja to učio. Na E1 i E2 matematike ima prilično više i često zalazi u ne tako potrebne oblasti. Mada, ko voli nema lepše.

2. Drugi razlog je profesor. Matematiku na E1 i E2 predaju Rade Doroslovački i Ilija Kovačević. Doroslovački je vrlo zeznut čovek, a Kovačević je prodekan za nastavu. Kod njih svi muče muku s kojima sam pričao. Na mehatronici Matematiku 1 i 2 drži Nebojša Ralević, malo uvrnut ko i svi matematičari, malo dođe mamuran na ispit za zalepi zadatke iz glave (koje valjda ni on ne ume da reši) ali sve u svemu, preživi se. Matematiku 3 predaje Jovanka Pantović, jedna divna žena i vrstan profesor pa na kraju svima ispadne lakša Matematika 3 od prve dve.

Ostali predmeti na prvoj godini su kako koji:

- Materijali u elektrotehnici koji ne znam zašto ali se pate ljudi s njim. Lagan predmet, jednom sam izašao na polaganje i dobio 10 bez problema.
- Mehanika 1 e tu mlade i neiskusne brucoše čeka dr Spasić na penal. Zaguljen predmet do besvesti, a profesor još grđi. Šta će tu biti ne smem ni da sanjam. I ovo sam iz prve položio al sam dupe ogulio da ga spremim.
- Osnovi elektrotehnike 1 i 2 Predmet je odličan, jasan i razumljiv. Ali ga predaje dr Miroslav Prša, a on je poznat kao cepidlaka, pa se lagano može desiti da sve uradiš, a padneš jer se nisi čitko potpisao.Sreća pa su ispiti tipski, jednom u dva tri puta se može ubosti da sve odradiš kako je njemu po volji.
Materijalni u mašinstvu - predaje ih Katarina Gerić (mama Andrije Gerića inače) Žena traži mir na predavanju, opominje i gnjavi, a malo je dosadno. Onako, prosek za polaganje...
Osnove računarstva i osnove programiranja (dva predmeta) - ko ne položi nek ide kući, nije za studiranje. Inače ih predaje Stevan Stankovski jedan od ljudi koji vode smer. Kasnije predaje neke ozbiljne predmete, ovi mu služe samo da upozna studnete.
Fizika - zaboravio sam ko predaje Ljuba Bunski Petković ako se ne varam... Sećam se samo da je laborant legenda.
Sociologija - smor
Osnove razvoja proizvoda - predaje ih prof Borovac, takođejedan od ljudi koji vode smer. U pitanju je tehničko crtanje, samo zamaskiranog naziva.

I dati odmah odgovorim na pitanje: nije lakši ni teži, ali ga je verovatno lakše završiti jer ima manje ljudi, grupe su manje, itd.

Hvala na detaljnim odgovorima. Od pomoci su mi! Jos jedno pitanje: Kakvo je programiranje na mehatronici? Jel puno traze? Zavrsavam ETS u NS smer elektrotehnicar elektronike. I nemamo neke osnove iz programiranja. U 3. godini smo mi (djaci) ucili profesoricu kako se reinstalira windows pa mozete misliti sta smo sve od nje naucili... Sad, u 4. godini, imamo mikroprocesore u kojima programiranja ima ali jaaako malo. Pa me interesuje kako stoje stvari sa programiranjem na mehatronici?

Floyd_:

Hvala na detaljnim odgovorima. Od pomoci su mi! Jos jedno pitanje: Kakvo je programiranje na mehatronici? Jel puno traze? Zavrsavam ETS u NS smer elektrotehnicar elektronike. I nemamo neke osnove iz programiranja. U 3. godini smo mi (djaci) ucili profesoricu kako se reinstalira windows pa mozete misliti sta smo sve od nje naucili... Sad, u 4. godini, imamo mikroprocesore u kojima programiranja ima ali jaaako malo. Pa me interesuje kako stoje stvari sa programiranjem na mehatronici?

Kliknite za proširenje...

Nema na čemu!

Programiranja ima na mnogo predmeta, a na šta ćeš sve naleteti, ne znam, jer se program svake godine pomalo menja. No suštinski biće sigurno sve ili većina stvari:

1. godina.

Na predmetu Osnove programiranja na vežbama kod Mirka Rakovića (bar je kod mene držao vežbe, nisam siguran da li je i dalje tako) se radi Visual Basic na prvoj, to onako, najosnovnije... Zanćeš da na primer napraviš kalkulator ili tako nešto. To sam ja samostalno naučio još negde u srednjoj jer je VB baš napravljen da i budala može da ga nauči.

2. druga godina

Mislim da ovde nema ništa sem gomile teorije. Teška i naporna godina.

3. godina.

Na predmetu Programiranje i programski jezici se uči C. U principu može da se položi i sa minimumom znanja, pošto znam više kolega koji su to položili a da c nemaju pojma i dalje. Ipag, treba ga dobro savladati jer kasnije se gomila ozbiljnih stvari naslanja na njega......prof. Ivetić je izdao knjigu "Strukturirani pristup programiranju,INZENJERING,ALGORITMI i PROGRAMSKI JEZCI: Pascal i C" u kojoj je sve detaljno objašnjeno na mnogo većem nivou od onog koji se zahteva od studenata. Kupio sam je inače i redovno je koristim kao izvor svekolike mudrosti kad god negde zapnem i dan danas. Mislim da košta vrlo malo u odnosu na prosečnu "kompjuterašku" literaturu. Oko 750-800 din.

Mikroprocesorska elektronika - ovde se, pogodi, radi o mikrokontrolerima. Kod. prof. Veljka Malbaše (koji je i šef katedre za elektroniku) se rade izmišljeni mikrokontroler, EDULENT, koji i služi da se ukapira način rada akomulatorskih mašina, i intel 8051, koji se programira u Asembleru i C51-u. Asembler jako liči na asembler za i8086, a C51 je C prilagođen za mikrokontrolere te serije.

Industrijska robotika - ovde se pored svega ostalog uči i simuliranje industrijskih robota ABB, u njihovom ABB Studio simulatoru. ABB studio ima u sebi industrijski programski jezik RAPID, a kad se to sve završi, mogu se praviti ovakve simulacije:


Ovo predaje prof. Borovac

3. Modeliranje i simulacija sistema 1.

Ovde se radi MATLAB, koji i nije progrqamski jezik u punom smislu te reči. To je softverski alat za rešavanje matematičkih problema i simulacije raznoraznih problema. Veoma je lak, jer se odvija na rincipu da se sve komande odmah izvršavaju. Zadaš komandu - program odgovori. Predaje ga prof. Aleksandar Erdeljan, veoma dobar čovek i dobar profesor.

4. godina.

Mehatronika - na ovom predmetu se pravi robot za takmičenje, koj je potrebno isprogramirati. Ovde se poteže znanje iz mikroprocesorske elektronike, samo što se zbog širih mogućnosti koristi AVR mikrokontroler, i radi se u C-u. (predaje prof. Borovac)

Programiranje i primena programbilno logičkih kontrolora (PLC-a) - ovde se programiraju PLC-ovi firme FESTO u njihovom internom programskom jeziku. (Predaje prof Stevan Stankovski)

I na još jednom ili dva predmeta možeš da radiš projekat gde ćeš nešto programirati....

Ovo mi je jako pomoglo! Odlucio sam da upisem mehatroniku ako uspem. Hvala na ovim detaljnim opisima!

Floyd_:

Ovo mi je jako pomoglo! Odlucio sam da upisem mehatroniku ako uspem. Hvala na ovim detaljnim opisima!

Kliknite za proširenje...

Pa što ne bi uspeo... Generalno je situacija takva da ako položiš prijemni 99% da ćeš upasti na budžet. To znači da ti za mehatronikku treba cca 55 bodova od 100 mogućih.

Kvalitet pripremnih vežbi iz matematike koje se održavaju na ftn-u baš i nisam siguran kakav je. Verovatno solidan, jer pripreme drže dobri stručnjaci, ali ne verujem i delotvoran. Naprosto čim više ljudi sedi i sprema se, gubi se pažnja, nije moguće posvetiti se svakom ponaosob. Ko na časovima matematike u srednjim školama, na kojim mahom niko ništa ne nauči. Tako su po meni te pripreme prilično skupe i prilično nedelotvorne.

Dajem prednost samostalnom radu ili eventualno udvoje, utroje. Ako kupiš zbirku za pripremu prijemnog verovatno bih te ja bolje naučio ono što se forsira na prijemnom ili bi sam bolje odradio posao, naravno ako nisi totalna lenčuga, a onda ti ništa ne može pomoći. Ni pripreme na FTN-u.

Sledece godine zavrsavam srednju, smjer Tehnicar racunarstva i namjeravam da upisem FTN u Novom Sadu. Nabavio sam zbirku, poceo sa pripremama, u februraru (kad vec pocinje) krecem na pripreme na FTNu. Odlucio sam odabrati smjer Racunarstvo i automatika, medjutim prije 2-3 sedmice saznao sam za Mehatroniku. Mehatronika mi izgleda kao super smjer, samo mi smeta sto nema vise (ili uopste nema) predmeta kao sto su OOP u C#, Javi, internet programiranje, baze, mreze... Ne bih volio da iz tih oblasti ostanem na nivou srednje skole, ima li koristi uciti ih u skoli ili moram dalje sam? Da li sa zavrsenom mehatronikom mogu raditi kao programer i ima li posla u struci? Volio bih u buducnosti baviti se programiranje (recimo sa OpenCVom i sl.) gdje bih upravljao nekim uredjajem. Koliko mi sadasnje znanje moze pomoci na fakultetu? Mogu li se prijaviti za oba smjera, pa da odaberem nakon sto vidim rezultate prijemnog?

Da li jos iko posecuje ovaj deo foruma,trebale bi mi neke info?