Svemir...

  • Začetnik teme iluzionista
  • Datum pokretanja
I

iluzionista

Gost
Ja sam dete,
sa druge planete...
I moje misli lete
gde god se sete...

Ja sam sa Merkura,
Komsiluk mi je Venera...
I svaka misao me tera,
dalje od Jupitera...

Ja sam dete svemira,
zutih planeta od sira,
koje niko ne dira...
Da. Svi im daju mira...

Jer su tako daleko...
I bas zato bi neko
mislio da je njima tek'o
samo med i mleko...
 
E, moj ozbiljni svete...
Ja bih da jos uvek mastam,
i da jako malo toga znam...
Ja bih da opet budem dete...

Ja bih da sanjam velike tajne...
Da otkrivam neke nove svetove...
Da jedem dzenarike i grizem cvetove,
Obozavam bakine kolace bajne...

Ja bih da znam o zlu malo,
i da ovaj svet srecnim shvatam...
Ja bih da recima tesko baratam...
Ja bih da je vreme stalo.

Ja bih da sam opet dete:
da se setim starog dede,
koga rano smrt odvede,
i retko ga se misli sete...

Ja bih da sam klinac, opet...
Da volim slatkise i banane,
da u igri provodim dane,
i da ludo volim ovaj svet...
 
Nocas placem kao kisa
kao malo dijete
sta sam kome ucinio
da se meni svete.

Ne daju mi da te volim
da ti stope ljubim
al’ sta ce mi ovaj zivot
ako te izgubim.

Nocas tebe svuda trazim
pricam sam sa sobom
sta sam kome ucinio
da ne budem s tobom.

Ne daju mi da te volim
da ti stope ljubim
al’ sta ce mi ovaj zivot
ako te izgubim.

Nocas kunem sve dusmane
bolom svoje duse
sta sam kome ucinio
pa mi srecu ruse.

Ne daju mi da te volim
da ti stope ljubim
al’ sta ce mi ovaj zivot
ako te izgubim.
 
iluzionista:
E, moj ozbiljni svete...
Ja bih da jos uvek mastam,
i da jako malo toga znam...
Ja bih da opet budem dete...

Ja bih da sanjam velike tajne...
Da otkrivam neke nove svetove...
Da jedem dzenarike i grizem cvetove,
Obozavam bakine kolace bajne...

Ja bih da znam o zlu malo,
i da ovaj svet srecnim shvatam...
Ja bih da recima tesko baratam...
Ja bih da je vreme stalo.

Ja bih da sam opet dete:
da se setim starog dede,
koga rano smrt odvede,
i retko ga se misli sete...

Ja bih da sam klinac, opet...
Da volim slatkise i banane,
da u igri provodim dane,
i da ludo volim ovaj svet...
Kliknite za proširenje...




Tu je BALTAZAR ! :P 8)
P.S. Ko je autor ove pesmice ? 8)
 
Ja ne znam! :oops: Odgovoriće ti ili Iluzionista, ili profesor Baltazar. Oni uvek imaju pogodno rešenje. :wink:
Ali i DIS-ov pogled na svet se uklapa u ovu 'kosmičku' temu:

Razumljiva pesma

I na ovoj zemlji život me opija.
Po njoj kad lutam, moje misli blede,
gube se u nebo, u svet harmonija,
U oblak, u zvezde, u nevine poglede.

Na njoj ono mesto samo mene pleni
gde stanuje ljubav, gde je radost mlada,
Prolazna i lepa k'o cvet dragoceni;
Kao presto od žada, kao snova nada.

Ne marim inače za život i brige
Naroda i ljudi, za principe razne,
Bacane oduvek u jedne iste taljige
Što ih vuku konji, i sve glave prazne.

Volim oblak, cveće kad cveta i vene,
Al' nikako ljude što ropću i pište.
Što drugoga boli, ne boli i mene;
Mene tvoji jadi nimalo ne tište.

Vladislav Petković DIS
 
Novcic_u_fontani:
iluzionista:
E, moj ozbiljni svete...
Ja bih da jos uvek mastam,
i da jako malo toga znam...
Ja bih da opet budem dete...

Ja bih da sanjam velike tajne...
Da otkrivam neke nove svetove...
Da jedem dzenarike i grizem cvetove,
Obozavam bakine kolace bajne...

Ja bih da znam o zlu malo,
i da ovaj svet srecnim shvatam...
Ja bih da recima tesko baratam...
Ja bih da je vreme stalo.

Ja bih da sam opet dete:
da se setim starog dede,
koga rano smrt odvede,
i retko ga se misli sete...

Ja bih da sam klinac, opet...
Da volim slatkise i banane,
da u igri provodim dane,
i da ludo volim ovaj svet...
Kliknite za proširenje...




Tu je BALTAZAR ! :P 8)
P.S. Ko je autor ove pesmice ? 8)
Kliknite za proširenje...

Hehe, Novčiću... Tek sada videh ovo. To je moja pesmica. Kao i sve ostale koje sam postovao na ovoj temi. ;)
 
U ruci imamo pasoš s mesečevim pečatom
i potpisom munje,
nema više granica, ni ograda,
prelećemo ih s nevinom ravnodušnošću ptice.
Pred nama je okean koji razgrađuje
i grobove i oranice.

Iza nas su sva ljudska mišljenja i osećanja,
pa bila ova ili ona,
počinjemo misliti samo
što misli vasiona
i sanjati što ona sanja.

Osećamo se sa svima jednaki,
pa zli neka su i gori
a veliki neka su i veći;
okean što se bliži sve će preplaviti,
svi ćemo morati u njega
podjednako duboko leći.

Iza nas su i dela naša,
i naših prijatelja i takmaca,
čujemo sve moćnije šumi
okean koji će sve zaglušiti,
koji sve što je sa zemlje u koš baca.

U ruci nam je pasoš s mesečevim pečatom
i potpisom munje,
sve manje se razbiraju razgovori ljudi,
sve nerazgovetnije su pesme žune,
i vatre su hladne kao svici,
i zemlju ne vidimo više,
u dalekoj je izmaglici.
 
Da se zgrušamo u svetlosti
Kršteni meki blagi nežni
I neka onaj vetar prosti
Nosi kroz leto dašak snežni

Nek se golubi u lepetima
Našeg boravka na zemlji sete
Kad su nas peli sepetima
Na plavi tavan od planete

A tamo nek se duše plave
Nek po beskraju oko diše
I nek se pojavi plava svita

Neka pucketa iznad trave
Krilo kad gipku tugu njiše
Dok pod njim gore zlatna žita
 
TAMNE PRICE



Postani lovac na tamne priče,
Sjeti se paljenja prvih vatri...
Pristupi svemu k’o ljudsko biće
Što stranu divlju sanja i snatri...

Dosanjaj si šumske vilenjake,
Patuljke, gobline i trolove,
Lutajuće duhove divljake,
Da čarom ti napune stolove.

Ne straši se paklenih legija,
Plamena budnih, priča o padu,
Što tema su vječnih elegija,
Bogovima kojim nadu kradu.

Postani lovac na priče tamne
I vatre upali u žilama,
Živi mitove divne i samne,
Odsanjaj svemir vođen silama.

Prezri laž Adamovog rebra.
Život je jedan, nema varanja.
Budi lovac sa strijelom srebra.
Izgori u vatrama stvaranja.

(p-23)
 
Čudna je naša situacija ovde na Zemlji. Svako od nas dolazi u kratku posetu, ne znajući zašto, a ipak, ponekad se čini da je



svrha božanska. S gledišta svakidašnjeg života, zasigurno znamo samo jedno: čovek je ovde radi drugih ljudi – pre svega radi onih od čijih osmeha i dobrobiti zavisi naša sreća.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top