Сербски времеплов

Интересантно је колико је запажених споменика било подигнуто краљевима Петру и Александру, а ваљда су их све успели уништити, колика је била нетрпељивост непријатеља и комуниста према овој двојици српских и југословенских владара.

Загреб је у славу српског краља Петра 1927. године донео одлуку да се један од његових најлепших тргова назове по краљу ослободиоцу.

Trg kralja Petra I. 1927-33
b9c43b4a-429f-d2fb-96a6-efbb2190effa.jpg



1933. – Hrvatsko društvo umjetnika „Strossmayer“ ostvaruje sporazum s Odborom za podizanje spomenika kralju Petru I. Velikom Osloboditelju u Zagrebu da se taj spomenik umjesto u obliku statue podigne u obliku Doma likovnih umjetnosti na Trgu kralja Petra. Kako je za izradu spomenika bio predviđen Ivan Meštrović, tako je njemu povjerena izrada idejne skice Doma. Detaljne arhitektonske planove, prema Meštrovićevoj idejnoj skici, rade arhitekti H. Bilinić i L. Horvat.

Музеј је носио име „Дом ликовне уметности краља Петра Првог Великог Ослободиоца“, а градња је почела 1934. године и то чувеним каменом с Брача.

2f97a81c-cd4c-7706-fa00-78a08155cb64.jpg


880cd0a0-4c97-e184-bade-b42e2c9cad53.jpg


Сви домаћи и светски медији извештавали су тада о чудноватом кружном ремек-делу с 36 брачких камених стубова и јединственом стаклено-бетонском куполом, највећом у Европи... здање је 1938. године благословио Алојзије Степинац.

Међутим, доласком на власт усташа Анте Павелића 1941. године донета је одлука да се ово здање претвори у џамију и да се Трг назове по Кулину Бану. Џамија се звала „Џамија поглавника Анте Павелића“.

1944. – Svečano otvorenje džamije 18. srpnja.

b-9-700x467.jpg


„У славу и у знак љубави спрам Алаха Бога Јединога, те у знак пажње према муслиманима, подиже поглавник Др. Анте Павелић овај велелепни храм у главном граду Загребу да одани синови витешког народа хрватскога, искрени сљедбеници узвишене вјере Ислама, скрушеном молитвом јачају прегалачке снаге у борби за обрану и напредак лијепе своје домовине Независне Државе Хрватске, која да би вазда сретна била“, писало је на улазу у ову џамију.

https://srbin.info/2018/08/21/ustase-srusile-muzej-srpskog-kralja-i-napravile-najvecu-dzamiju/
http://www.hdlu.hr/mestrovicev-paviljon/povijest-zgrade/
https://vintagezagreb.net/#d3b6d4ac-c17a-a14c-1218-1bb7c4bd7555

Данас:
Zagreb_areal_view_%288%29.jpg
 
Poslednja izmena:
Ненад Предојевић акка Хасан-паша

Сага из Херцеговине
Године 1572.


.... Хасан се присјети своје Херцеговине и окрену војску на југ ... срце му затрепери кад угледа Дубовац и билећку валу... На струзи... затече једну старицу и назва јој добар дан.

– Јеси ли сама, имаш ли кога још?
– Немам ниђе никога. Имала сам чоека ал’ је млад умро. Имала сам сина јединца Ненада ал’ га Турци покупише.

– Турци нијесу одводили јединце.
– Мог јесу. Ђевер је имао шесторицу али је изабрао и мог дао.

– А би ли познала тог твог сина кад би га виђела?
– Би богме, имао је биљег на лијевој мишки.

Паша заврну кошуљу и показа мишицу старици. Она врисну, подиже руку, помилова га по коси, скамени се и ...клону.

Мајци је Ненад/Хасан подигао цркву:

Ostaci-Predojevica_crkve-Prijevor.jpg




..себи џамију :

bileca-dzamija-hasan-pase-predojevica.jpg


..а стрица су делом зазидали, па дуго каменовали, и та се гомила камења данас назива Приметна гомила.
Остала је легенда :
Од мајчиних лелека до дана данашњега остала су имена мјеста названа по њеном запомагању од Пријевора до Чемерна. Корита, где је нарицала да је јадна и коретна, Пусто поље, где је клела да јој оста кућа пуста и Чемерно кад је зајецала: „Јао мени јадној и чемерној“.

http://www.bileca.rs/majci-crkvu-sebi-dzamiju-a-strica-pod-gomilu/
 
Poslednja izmena:
Све наше Гојковице


Поглед на скадарску тврђаву
slika-4-1024x433.jpg


Тврђава на старој разгледници
slika-5-1-1024x658.jpg


Црква Св.Стефана (остаци) у самој тврђави
slika-2.jpg


Спомен на Гојковицу узидану у тврђаву
slika-8-300x225.jpg


Околина Скадра 1912, ослобађање
slika-25-1.png


Разгледница из ослобођеног Драча 1912.г.
slika-20.jpg


Православни манастир Светог Власија код Драча , сада порушен
slika-15.jpg


http://slobodnahercegovina.com/srbi-u-albaniji-drevni-srpski-izvor-presahnuo-nije/
 
Све наше Гојковице


Поглед на скадарску тврђаву
slika-4-1024x433.jpg


Тврђава на старој разгледници
slika-5-1-1024x658.jpg


Црква Св.Стефана (остаци) у самој тврђави
slika-2.jpg


Спомен на Гојковицу узидану у тврђаву
slika-8-300x225.jpg


Околина Скадра 1912, ослобађање
slika-25-1.png


Разгледница из ослобођеног Драча 1912.г.
slika-20.jpg


Православни манастир Светог Власија код Драча , сада порушен
slika-15.jpg


http://slobodnahercegovina.com/srbi-u-albaniji-drevni-srpski-izvor-presahnuo-nije/

Да ли је овај спомен на Гојковицу аутентичан, тј. да ли се налази на неком зиду тврђаве или је приказ са неког другог места..?
 
Да ли је овај спомен на Гојковицу аутентичан, тј. да ли се налази на неком зиду тврђаве или је приказ са неког другог места..?

Пише само да се налази у Скадру. Интервјуисана жена- путописац каже да се зна зид у који је зазидана, види опширан текст
http://slobodnahercegovina.com/srbi-u-albaniji-drevni-srpski-izvor-presahnuo-nije/
 
Мисао о ослобађању
Централна Србија је ослобођена од Турака 1830. године, а Стара Србија и Македонија 1912. године

Ослобођење Призрена 1912

"... И 17. октобра у вече, уђе једно мало коњичко одељење српске војске у Призрен.
Мајор Селимир Остојић посео је призренску касарну са једним ескадроном коњаника. Он је ложио целу ноћ ватру на околним брдима, труба је свирала на све стране, поручио је да призренски грађани спреме сутра за војску 10 хиљада хлебова. Сутра дан ујутру позвао је прогласом Призренце да се предаду. Иса Бољетинац са својим Арнаутима и код Пећи разбијена војска Џавид паше са 8000 редовне турске војске стајаху код Призрена.
Кад је руски конзул Емилијанов дознао, колико је малена српска војска, а још јој не долази помоћ, молио је мајора Остојића да одступи, да не претрпи пораз, јер нико неће казати да су Турци победили шачицу српских коњаника, него ће разгласити да је српска војска на Призрену потучена и да ће то изазвати ружан утисак. А није ни право да изгину онако храбри војници. Но мајор Остојић рече му: - Ја не могу више одступати.

--Када је у Призрен ушла силна српска војска с топовима и коњаницима, овладало је неописано одушевљење. На уласку у варош дочекало је генерала Јанковића српско свештенство с литијом, дочекаше га Срби неописаним одушевљењем, а дочекаше га и Турци. Чак су изашле и жене, а оне су се тога дана појавиле овако јавно, демонстративно тек после много стотина година.

( из књиге Јаше Томића "Рат на Косову и старој Србији 1912.године")

rg-1158-0831.jpg


Први балкански рат 1912/13. и ослобођење Старе Србије и Вардарске Македоније нису дошли изненада, није то био само стицај историјских околности, већ дуго негована мисао у свим деловима српског друштва. Нема готово ни једног значајнијег српског песника или писца, или уметника, на пример, до 1912. године који се различитим жанровима — драмом, епом, песмом, историјским романом — није огледао у старосрпским, на првом месту косовским темама и митовима: од Захарија Орфелина и Доситеја Обрадовића, преко Лукијана Мушицког, Стерије, Симе Милутиновића Сарајлије, Његоша, Бранка Радичевића, Петра Прерадовића, Јакова Игњатовића, Љубе Ненадовића, Марка Миљанова, Ђуре Јакшића, Змаја, Лазе Костића, Војислава и Драгутина Илића, Стевана Сремца па све до Алексе Шантића, Дучића, Ракића, Симе Пандуровића и многих других....
Од 1804. па до 1912. није било ниједног српског државника нити политичког вође, нити једне политичке партије, у чијим политичким мислима или политичким програмима није стајала мисао о Косову и Старој Србији и њиховом ослобођењу.

И данас нам је иста мисао јер су околности исте:


.... јер смо и данас у ситуацији да треба да ослобађамо исте ове крајеве о којима се пева у комитским песмама од пре више од једног века и зато се и данас појављују овакве песме које дирају у душу .


Куда бих да не знам где jе наша тачка полазна -
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима
да данас бисмо ћутали, док нам је сила отима?
Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа заболела?

У овој борби не ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на њему стасава.
Изгубљено није никад оно што је свето.

У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.
Без њега сам, за новцем, без Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, које броде лажи морем,
у суштини само тонем...

Стално питате ви мене шта ми значи Косово.
Није вам јасно? Објаснићу вам поново:
Косово је семе из којег сам ја поник'о,
извор и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово је готово.

А ја вам свима кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво време – свако гледа само себе.
Живимо без вере, без наде и без жеље.
Зидамо куле а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.

Ал' ту на месту старом, где је Милош живот дао
вођен Лазаровом правдом, опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље живи предсказање –
Косовски завет који трајаће занавек.
Зато учимо децу да знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!“

А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.

Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,
Орао си мога неба ал' крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у мојим грудима празнина,
срце отаџбине моје, моје личности суштина...
У пољу божури никли, из крви јунака без страха.

На месту где се моја земља уздиже до неба,
показао нам владар за шта ваља да се страда.
За Космет нас је Лазар вез'о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао –
гадне душмане и багру, на ово што остаде нас мало.

Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада песму Дечанских монаха,
у срцу, Милоша јунака, да не пробуди се снага.

Све те подвале ја знам и безброј пута ви'до сам
крстове кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал' није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал', кад време прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,
да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта
ал' за отаџбину гине.
Космет вечно земља наша!

А ја молим се,
огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива,
земљо света од Неба купљена.
Божури да нам васкрсну
славу, догодине у Призрену.
 
Милорад Рајчевић > светски путник


Милорад је рођен је крајем 19. века . Завршио je четири разреда основне и два разреда грађанске школе. Занимало га је сликарство, те са 15 година одлази Беч, где учи сликарство код дворског сликара.После Беча, његов немирни дуг га одводи из једног града у други, од Салцбурга, Минхена, Штудгарда, Нирнберга, Улма, до Париза, Женеве, Лозане, Берна, Цириха, Базела и Луцерна. Након овог обиласка Европе, Милорад одлази за Америку где након пар месеци повређује ногу. Враћају га у Европу након откривања да нема пасош.
Међутим, то га никако није обесхрабрило и он наставља своје путовање преко континената. Одлази у Румунију, а затим у Цариград, Александрију и Јерусалим.

Године 1910. Рајчевић покуцао је на врата „Малог Журнала“, једног од најтиражнијих српских листова тих времена. Браћа Савић су за њега имала један предлог – да за 2 године и 150 динара месечног хонорара обиђе Европу, Азију, Америку и Африку. Постојао је, наравно, још један услов, а то је да им Милорад шаље дописе и потврде месних власти као доказ да је био у сваком од места које је посетио. Милорад је био апсолутно одушевљен понудом!

srbin_svetski_putnik_kao_iz_zil__vernovog_romana____put_oko_sveta_za_80__dana___2.jpg
srbin_svetski_putnik_kao_iz_zil__vernovog_romana__  __put_oko_sveta_za_80__dana___7.jpg



 

Prilozi

  • srbin_svetski_putnik_kao_iz_zil__vernovog_romana____put_oko_sveta_za_80__dana___7.jpg
    srbin_svetski_putnik_kao_iz_zil__vernovog_romana____put_oko_sveta_za_80__dana___7.jpg
    50,8 KB · Pregleda: 4
Песмарица деда Аврама

Јуначка песма или Историја

Tridesetak godina pre nego što će Vuk Karadžić zapisati prve epske narodne pesme, Avram Miletić, trgovac, a potom učitelj i pesnik, sastavio je jednu od najstarijih zbirki lirskih pesama. To je najobimniji i ujedno najznačajniji zbornik srpskog građanskog pesništva. Zbirka sadrži 129 pesama koje je Miletić zapisivao u periodu između 1778. i 1780. godine.

Pesmarica-2.jpg


Pesmarica koju je zapisivao u periodu 1778—1780. i u kojoj se nalaze građanske lirske pesme, ali i nekoliko srpskih epskih pesama poput „Istorija Kneza Lazara od Kosova i od Cara Murata“, „Istorija Musić Stefana“, „Istorija Vojvode Momčila“ i „Istorija mladog Prodanovića“, ..Miletić je epske pesme koje je zapisao nazvao istorijama jer su one smatrane istorijom u obliku pesme. Istorija mladog Prodanovića je, u stvari, narodna epska pesma Srbi u Donavertu:

Миаило Продановић и вила са Шелемберга

Пак покличе вила загоркиња
Са висока дела Шелемберга
Те дозива граду Донаверту
По имену млада комендата
Мијаила баш Продановићa:

"Што с'легао ,млади комендате!
На те иде сва сила Бабурска,
да опколи града Донаверта,
да опколи са четири стране..
..долом пешци, а брдом коњици".

Ради се о песми Срби у Донаверту >

Jos ni zore ni bijela dana,
pade magla od neba do zemlje
Oko bela grada Donavertа. ..

Pesmarica-696x463.jpg


https://vidovdan.org/kultura/pesmar...janskog-pesnistva-s-kraja-18-veka/?script=lat
https://sh.wikipedia.org/wiki/Avram_Miletić
 
Нисам нашао на теми раније, ако је било - исправите ме.
Jedan od ranih, uslovno rečeno neutralnih radova budućeg poljskog Oskarovca (“Ida”) na temu srpske epske tradicije, sniman u jeku građanskog rata. U filmu se pojavljuju Radovan Karadžić, Ratko Mladić, ruski pisac Limonov i druge jednako ili manje zanimljive ličnosti. Neka ovaj antropološki dokumentarac iz BBC produkcije nadalje govori za sebe.

 
Недавно нађох један занимљив податак, а тиче се цене канонског отпуста Босне и Херцеговине и Македоније из јурисдикције Цариградске патријарчије:

Screen-Shot-10-11-18-at-10-52-PM.png


[SUP]12[/SUP] Група аутора, Друштвено-политички положај и правни режим верских заједница у Југославији, Институт за савремену историју, Београд, 1972, стр. 6

Извор: Извор: Новаковић Д. (2011). Уједињење Српске православне цркве и успостављање патријаршије 1920. године, Братство, 15

Ништа није пало с неба.
 
ПРЕЦИ

Микаило Јовановић
је војевао у саставву коњичког ескадрона и у Балканским ратовима и у Првом светском. Заробљен је кад су прешли Саву и био у угарском затвору. Дочекао је 85 година живота.
Милан Јовановић, рођени Микаилов брат, био је пешадинац. Рањен је на Колубари, а по оправку, заробљен и заточен у Угарској. Умро је 1942.
Миланов син, Милорад, капетан u Drugom sv.ratu, , заробљен је у Македонији и заточен у немачком логору.

Праунук Микајла и Милана зове се Милан и живи у Јагодини. Ковач је. Памти и приче прадеде са мајчине стране, Милије Стојановић.

srb-ratnicki-geni%20(1).jpg

Braća Mikailo i Milan Jovanović, Milija Stojanović

- Od Milije sam saznao za neverovatnan dogovor između srpskih i bugarskih vojnika tokom rovovskog ratovanja. Da ne bi svi izginuli, sporazumeli su se da pre nego što zapucaju bace kamenje, kako bi druga strana imala vremena da se skloni... - prepričava Milan, koji je i osmo koleno legendarnog kapetana Koče, pa nema manifestacije za koju ne obuče anteriju, pa pripaše kuburu i jatagan .

srb-ratnicki-geni%20(2)_620x0.jpg

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:760624-Ratnicki-geni-Milana-kovaca
 
Недавно нађох један занимљив податак, а тиче се цене канонског отпуста Босне и Херцеговине и Македоније из јурисдикције Цариградске патријарчије:

Screen-Shot-10-11-18-at-10-52-PM.png


[SUP]12[/SUP] Група аутора, Друштвено-политички положај и правни режим верских заједница у Југославији, Институт за савремену историју, Београд, 1972, стр. 6

Извор: Извор: Новаковић Д. (2011). Уједињење Српске православне цркве и успостављање патријаршије 1920. године, Братство, 15

Ништа није пало с неба.

Za svaku glavu po 1 zlatnik. Izvukli su to popovi za par godina taj mali ulog....sada mogu PREPRODATI Mkd....za 2.mil dukata samo i zaraditi plus ovcice verne iz BuH.
 
PREVOZ MRTVIH NA OSTRVO VIDO

Mrtve su u početku nosili na groblje na Vidu, izradjeno na strani do Krfa u više stepenastih terasa, ukopano u tvrdu kamenitu zemlju. Na tom srbskom groblju bili su četvrtasti plitko ukopani grobovi, čitave aleje zajedničkih grobova, u svakom po dvanaestorica preminulih, a za sve njih stajao je na grobnici samo po jedan krst. Grobove su kopali Francuzi, mrtve su polagali Srbi.

Na pristaništu, na samoj obali, slagane su gomile leševa kao metrena drva, u više spratova, do iznad čovečjeg rasta, u dužini od desetak metara i više. Tu su ih donosili i slagali tokom celog dana, a ujutro su ih mornari tovarili u čamce francuskog bolničkog broda “Sveti Fransoa od Asiza” i odvozili u pozadinu Krfa na 25 kilometara daljine, potapajući ih usred matice kanala Krfa i Albanije.

Potapani su u vrećama sa gvozdenim tegovima, da bi što brže i sigurnije potonuli. Kada je docnije broj leševa narastao, a gvoždja nestalo, vreće su ispunjavane kamenjem koga je, kao i leševa, bilo u izobilju. Kad su vreće nestale, onda su leševima vezivane noge žicom i o nju su kačili kamen. Kada je i žice nestalo, bacali su ih bez ičega. Leševi nisu tonuli. Čitav mesec dana talasi su ih nosili, udarali njima o obalu, izbacivali ih na suvo. Grčki seljaci, užasnuti od straha, nisu smeli da idu u svoje maslinjake koji su se nalazili blizu mora.

Postoje pouzdani podaci da se retko koji od tih francuskih mornara čista uma vratio kući.

http://www.novosti.rs.sr/lat/index....REPLOVCI/U/SRPSKIM/OPANCIMA/(1)\#.W_C7P9dKgdU
 
Др. Лазар Димитријевић (1873-1933), рођен у Босанском Шамцу, студирао у Бечу до 1902, живео у Сарајеву и Косовској Митровици, са групом српске омладине покренуо 1905.г. лист "Дан"..
https://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/Etnolog_5_6_1933_bucar_dr.pdf

Народна епопеја КОСОВО

VfI9eFy.png


Поклонио је своме народу крупно дело, народну епопеју "Косово" у којој је сабрао песме о видовданском догађају 1389.године, допунио их другим песмама у органској вези и направио целину.

glnZonm.png


http://www.dlib.si/details/URN:NBN:...%3dEtnolog+(Ljubljana)'&sortDir=ASC&sort=date
http://www.dlib.si/stream/URN:NBN:SI:DOC-ISW8EPK7/7a48a70b-190d-4ae4-9b67-99ffa8b71ca4/PDF
 
Poslednja izmena:
Aleksa Šantić je graditeljima hrama Sv.Save u Kosovskoj Mitrovici posvetio pesmu, trećeg oktobra 1893. godine.

"Srbima u Mitrovici na Kosovu"


„Celo srpstvo sada kleči,
I Krst časni meće na se,
A molitva čista, sveta.
U visini talase.

Daj im, Bože, volje jake.
Da izdržat muke mogu,
Da dovrše svoje djelo,
Posvećeno tebi, Bogu!

„Čuj molitvu njinog srca,
Čuj im želje, čuj im glase,
Pa nek jekne Šar-planina.
Srpstvu zora rodila se"!


144..jpg


131..jpg


130.%201930.jpg


http://www.*********************/casopis/?id=06&br=380&cl=35
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/...ije-i-sire-okoline-da-beograd-nije-0?page=782
http://istorijskiprirucnik.blogspot...-na-starim-fotografijama-i-razglednicama.html
 
Срби на првим фотографијама у боји у француској збирци “Планетарни архив“

Године 1907. браћа Лимијер у Француској су на тржиште донијела револуционарни изум: фотографије у боји. Банкар Албер Кан је одушевљен овим изумом. Између 1909. и 1931. године, он финансира 13 фотографa и неколико филмских аутора и шаље их у педесет земаља свијета (углавном у Европу и Азију) како би техником “аутохромног освјетљења“ урадили фотографије у боји чиме би се, према његовој замисли, овјековјечилe људскe традиционалне активности чији je фатални нестанак вeћ на видику....
Од 2016. године ова архива је доступна на интернету на: Les collections du musée départemental Albert-Kahn
Ово су неке од фотографије које је направио Огист Леон међу Србима 1913.године:


Призрен
11.png


10-1.png


Мостар
Katolicki-Srbin-Mostar-1913..png


Приштина
Pristina-1913..jpeg


Битољ, село Смиљево
Bitolj.jpeg


http://www.rasen.rs/2017/11/srbi-na...ncuskoj-zbirci-planetarni-arhiv/#.XB08TNdKivE
https://lgnewspot.blogspot.com/2017/11/blog-post_29.html
http://collections.albert-kahn.hauts-de-seine.fr/
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Чудесно пиће наших предака

ВОДЊИКА


Пре свега, јача имунитет, утиче на дуговечност, витамински је богата, благотворна је за све органе, елиминише мамурлук z;)

http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=87&articleId=446
https://www.agroklub.rs/eko-proizvodnja/vodnjika-zaboravljen-lekoviti-napitak/47420/

CgO7YuF.png


Kruške moraju biti takuše, jer je onda napitak onaj pravi.

Такуше одн. крушка такиша
vkoUbGg.png
 
Poslednja izmena:
207444_1820805992328_1005527223_31805900_2428988_n.jpg

Major Kosta Milovanović Koka, završio je vojničku karijeru u činu generala: "mauzer-kokinka" bila je najbolja svetska puška
Malo je poznato široj javnosti da je krajem prošlog veka puška "kokinka", srpskog konstruktora, u periodu od 1880. do 1886. godine smatrana za najbolju pušku u svetu.

Мала допуна и више о овој теми -

Screenshot 2019-01-20 at 01.11.41.jpg


http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/08/article-12.html
 
Расејања српска

Голубиње

Налази се 12 км од Доњег Милановца према Текији, на обали Дунава. Данас у њему живи око 1000 становника.
nrgUSRW.jpg


****
Што се тиче етничког састава становништва, оно је у великом постотку досељено са Косова у оној другој сеоби коју је 1737. године предводио Арсеније Јовановић Шакабента; Срби из Старе Србије се овде нису доселили директно, јер је главнина са Косова, као што је познато, отишла у Угарску, него етапно, преко Црне Реке и Крајине. Оно што је у Голубињу збиља особено је њихово српско наречје, ванредно занимљиво.

Ни пола века касније, године 1771. цело Голубиње је пребегло у Банат, тада под аустријском влашћу, данас под румунском. Евакуација је трајала око недељу дана, и Голубињци су спашавали главе пред разјареним турским хордама!

"У (аустријском) извештају се каже да је Голубиње "турско село", а занимљиво је и то да се види како су изгледале сеобе тога времена, јер су се Голубињци иселили у Банат са свим својим иметком, коњима, говедима, овцама, животним намирницама и кућним стварима, а иселили се зато што Турци често мушкарце "одвлаче у рат, и отуд их никад више не пуштају кућама, док на њиховим имањима остају само жене".
(Срета Пецињачки, ПОДАЦИ О СЕОБИ ГОЛУБИЊА У БАНАТ 1771. ГОДИНЕ "РАЗВИТАК", 4-5, Зајечар, 1977, p. 112-116)


..због чега су становници из Голубиња, Добре, Пореча и Старе Оршаве, са стоком и другом имовином, пребегли ... Само из Голубиња емигрирале су 44 породице (240 душа) са 75 коња, 190 говеда и око 1 850 оваца и...
Radovan Samardžić, Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka: zbornik radova posvećen tristagodišnjici velike seobe Srba,Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1990

Старо Голубиње потопљено је плански у време СФРЈ , због изградње хидроцентрале. Осим многих насеља, дунавска вода крије сада и могућност сазнавања историје наших крајева. Као пример, ево делимично с писка потопљених археолошких налазишта:

arh.-karta-djerdap_960x332.jpg


Evidentirana kulturna dobra sa potopljenim lokalitetima:

* Livadice, (antičko utvrđenje)
* Brnjica, (rimski pregradni kastrum)
* Cezava, (rimski kastrum)
* Cezava, (srednjevekovna nekropola)
* Saldum, (rimsko i ranovizantijsko utvrđenje)
* Zidinac, (kasnoantički speculum)
* Kozica, (praistorijska naselja)
* Bosman, (ranovizantijsko utvrđenje)
* Gospodjin Vir, (antičko i srednjevekovno nalazište)
* Manastir – Gospođin Vir, (praistorijsko, antičko i srednjevekovno nalazište)
* Padina, (naselje mezolita i starijeg neolita)
* Pesaca, (praistorijsko naselje, antičko utvrđenje i srednjevekovna nekropola)
* Stubica, (naselje starijeg neolita)
* Velike Livadice, (praistorijsko, antičko i srednjevekovno naselje)
* Male Livadice, (naselje starijeg gvozdenog doba i antička osmatracnica)
* Klisura, (naselje bronzanog doba)
* Lepenski Vir, (rimska kula)
* Lepenski Vir, (praistorijska potkapina)
* Katarinine Livade, (naselje bronzanog doba)
* Boljetin, (rimski i ranovizantijski logor)
* Boljetin, (srednjevekovno naselje i nekropola)
* Vlasac, (mezolitsko naselje)
* Ravna, (rimsko i ranovizantijsko utvrđenje)
* Ravna, (srednjevekovno naselje i nekropola)
* Ribnica, (praistorijsko i antičko nalazište, srednjevekovno naselje i nekropola)
* Donji Milanovac – Veliki Gradac, (rimsko i ranovizantijsko utvrđenje)
* Mrfaja, (kompleks praistorijskih nalazišta na potezu Porečke reke)
* Porečka Reka, (sabirni centar za snabdevanje rimskih trupa u Đerdapu)
* Porečka Reka, (srednjevekovno naselje i nekropola)
* Malo i Veliko Golubinje, (praistorijsko, rimskovizantijsko nalazište)
* Pećka Bara, (praistorijsko, antičko i srednjevekovno nalazište)
* Hajdučka Vodenica, (praistorijska nekroplola)
* Hajdučka Vodenica, (praistorijsko naselje)
* Hajdučka Vodenica, (kasnoantičko i ranovizantijsko utvrđenje)
* Hajdučka Vodenica, (srednjevekovno naselje i nekropola)
 
Poslednja izmena:

Back
Top