Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Српско војно племство у Војној граници 18. века
било je српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима.
Граничар из Поморишке војне границе, бакрорез Мартина Енгелбрехта
Интересантна слика једног српског официра–племића из 18. века, представљена је у Мемоарима Симеона Пишчевићa(1731—1797) , српског официра у Војној граници који се одселио у Руско царство где је наставио војничку каријеру.
Официр Српског хусарског пука
Док нису постојали ордени, официри су били награђивани медаљом или колајном на златном, четвороструком ланцу. С лица ове колајне био је портрет владара, а на наличју мађарски државни грб. Овим одликовањем одликовани су: Продан Штета, Мојсије Рашковић, Вулин Илић, Јован Текелија, Јован Монастерлија и Михаило Продановић
Срби витезови Реда Марије Терезије
Арсеније Сечујац од 1761. године,
Павле Димић-Папила од 1762,
Павле Давидовић од 1779,
Вука Савић од 1788. и
Петар Дука од 1793. године
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku
U vreme vladavine Marije Terezije (1740-1780) dodeljeno je 90 plemićkih titula Srbima u Ugarskoj. Pedeset plemićkih titula dodeljeno je srpskim oficirima 1. marta 1751. u doba razvojačenja Vojnih granica. Dvadeset Srba dobilo je plemićke titule posle austro-turskog rata 1791. godine.
http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/...-se-poznajemo/web-tekst/Brosura-ceo-tekst.htm
било je српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима.
Граничар из Поморишке војне границе, бакрорез Мартина Енгелбрехта
Интересантна слика једног српског официра–племића из 18. века, представљена је у Мемоарима Симеона Пишчевићa(1731—1797) , српског официра у Војној граници који се одселио у Руско царство где је наставио војничку каријеру.
Симеон Пишчевић о униформама српских официра.Униформе су им биле обичне; у њима су и код својих кућа ишли, али биле су доста добре, и све истога кроја и боје. На глави су носили црне чакове, са кратким опсеченим крилима; неки официри имали су та крила оперважена сребром. И мој први чаков био је такав, само, ја сам на њему имао и белу перјаницу. То је тако лепо изгледало да је свако ко год је имао могућности гладао да тако нешто и сам себи набави. Али, било је официра и са клобуцима.
Официр Српског хусарског пука
Док нису постојали ордени, официри су били награђивани медаљом или колајном на златном, четвороструком ланцу. С лица ове колајне био је портрет владара, а на наличју мађарски државни грб. Овим одликовањем одликовани су: Продан Штета, Мојсије Рашковић, Вулин Илић, Јован Текелија, Јован Монастерлија и Михаило Продановић
Срби витезови Реда Марије Терезије
Арсеније Сечујац од 1761. године,
Arsenije Sečujac- rodio se u Moroviću 1720, kao sin kapetana Varadinskog puka.Majorski čin postigao je 1759 godine kod istog puka.Odlikovan je za vreme sedmogodišnjeg rata i u pruskim ratovima, a naročito pri zauzeću tvrđave Švajdnica, 1 oktobra 1761.Tom prilikom dobio je na predlog Laudona, orden reda Marije Terezije.1764 postao je potpukovnik, a 12. decembra 1767 dobio je austrijski baronat sa predikatom "od Heldenfelda".Njemu je bilo povereno da organizuje Vlaškoilirski puk, što je i učinio.1779 postao je pukovnik i zapovednik trinaestog graničarskog puka u Beloj Crkvi, a zatim je premešten u Vinkovce, da bi 1783 postao generalmajor. U Vinkovcima je došao u sukob sa pretpostavljenim generalom u Oseku, pa je morao da ode u penziju (1786). Za boravak mu je određena Košava, ali mu je, verovatno na njegovu molbu, kasnije dozvoljen boravak u Budimu, a zatim u Beču.1. marta 1790 postavljen je za dvorskog savetnika Ilirske dvorske kancelarije, a već 1792 ponovo penzionisan.Umro je u Beču 13. januara 1814.Imao je ćerku sofiju koja se udala za Hristifora Naku, čuvenog bogataša tog doba.Za Sečujca se u jednoj biografiji kaže kako je "bil veliki ljubitelj od slavenskago knjigočtenija, svojemu monarhu i otečestvu vjeran, hrabr i bodr na vojenoj sužbe, izlišni revnitelj ko svojemu ispovedaniju i narodu".
Izvor-Srbi u Vojvodini, Dr Dušan J. Popović
Izvor-Srbi u Vojvodini, Dr Dušan J. Popović
Tokom XVIII veka narodno-crkveni sabori bili su mesto okupljanja elite srpskog ugarskog društva. Oni su sazivani prilikom izbora mitropolita i održavali su se u Sremskim Karlovcima uz prisustvo ovlašćenog carskog komesara. Najznačajniji od svih sabora održan je van Karlovaca, u Temišvaru 1790. godine. On je bio slika istorijskog razvitka srpskog društva u Ugarskoj u XVIII veku i različitih političkih i idejnih koncepcija, koje su se javile unutar srpske zajednice u Ugarskoj. Na saboru je prisustvovalo po 25 predstavnika plemstva, sveštenstva, oficirskog i građanskog staleža. Na njemu su do izražaja došle dve političke koncepcije koje su se tokom XVIII veka iskristalisale među Srbima: prva, većinska, koju je predvodio general Pavle Dimić-Papila, a koja je bila da se uz oslonac na Bečki dvor za Srbe u Ugarskoj obezbedi autonomna oblast (Banat), i koja je bila izraz intresa crkvene hijerarhije i militarističkog staleža među Srbima i druga, manjinska, čiji je glasnogovornik bio Sava Tekelija, a koja je izražavala mišljenje srpskog plemstva, i koja je smatrala da se sistem srpskih privilegija mora uključiti u ugarske zakone.
Павле Давидовић (Будим, 1737 – 18. фебруар 1814, Коморан), барон и аустријски генерал.
Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња Пољска) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. 1789. године учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.
http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Davidovich
http://de.wikisource.org/wiki/ADB:Davidowich,_Paul_Freiherr_von
Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња Пољска) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. 1789. године учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.
http://en.wikipedia.org/wiki/Paul_Davidovich
http://de.wikisource.org/wiki/ADB:Davidowich,_Paul_Freiherr_von
Петар Дука од 1793. године
Петар Дука (Осијек 1757 - Беч, 29. децембар 1822) је био генерал аустријске војске, поријеклом Србин. У Бечу је завршио војноинжињеријску академију, и као граничарски официр је служио у Војној крајини. Учествовао је у свим ратовима Аустрије од 1776. до 1813. године. Посебно се истакао у бици код Манхајма (њем. Mannheim) 1795.
Његово име је носио 39. пјешадијски пук од 1803. Године 1805. је постао главни војни заповједник Баната, а послије 1815. добија титулу мађарског племића са титулом барона.
Заузећем Београда 1806. године, Срби су изазвали узбуну код Аустријанаца пореметивши њихов план о окупирању града да би га касније уступили Порти. Самим тим прописи на граници су постали строжији......У Банату је такође до одјека српских победа 1806. године, како међу српским тако и међу румунским становништвом. Генерал Петар Дука, заповедник у Банату, као Србин, умањивао је значај немира. .
http://docs.google.com/viewer?a=v&q...6pcPM1&sig=AHIEtbTbHmbYB1z-nbjV_LsBxf7zgZNUtQ
Његово име је носио 39. пјешадијски пук од 1803. Године 1805. је постао главни војни заповједник Баната, а послије 1815. добија титулу мађарског племића са титулом барона.
Заузећем Београда 1806. године, Срби су изазвали узбуну код Аустријанаца пореметивши њихов план о окупирању града да би га касније уступили Порти. Самим тим прописи на граници су постали строжији......У Банату је такође до одјека српских победа 1806. године, како међу српским тако и међу румунским становништвом. Генерал Петар Дука, заповедник у Банату, као Србин, умањивао је значај немира. .
http://docs.google.com/viewer?a=v&q...6pcPM1&sig=AHIEtbTbHmbYB1z-nbjV_LsBxf7zgZNUtQ
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku
U vreme vladavine Marije Terezije (1740-1780) dodeljeno je 90 plemićkih titula Srbima u Ugarskoj. Pedeset plemićkih titula dodeljeno je srpskim oficirima 1. marta 1751. u doba razvojačenja Vojnih granica. Dvadeset Srba dobilo je plemićke titule posle austro-turskog rata 1791. godine.
http://www.sluzba.vojvodina.gov.rs/...-se-poznajemo/web-tekst/Brosura-ceo-tekst.htm
Poslednja izmena: