Сербски времеплов - Strana 4
Strana 4 od 31 PrvaPrva 1234567814 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 76 do 100 od 752

Tema: Сербски времеплов

  1. #76
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Malo o srbskoj kafanskoj kujni

    Kafana Proleće nalazila se u staroj zgradi na mestu nove trospratnice na uglu ulica Vuka Karadžića i Cara Lazara....
    Braca Cvetkovic - Djole, Krsta i Dragoljub, pocetkom XX veka zakupili su kafanu Prolece, a kako navodi Divna Djuric- Zamolo, nesto kasnije su preuzeli i Kolarac. Odlikovala ih je dobra kuhinja i ozbiljna atmosfera (sta god da to znacilo za kafanu )), a najcesca klijentela bili su studenti i profesori Velike skole ..


    Kafana Zlatna slavina nalazila se u blizini danasnjeg "Balkana"...ovo je oglas iz 1905.g.






    I......pri obilasku ovih kafana....pazite na gust beogradski saobraćaj

    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 13.03.2011. u 01:40



  2. #77
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    O srpskom baletu koji je postideo Engleze

    Predstave kao što su „Kopelija“ (prvo izvođenje 1924), „Labudovo jezero“ (1925), „Žizela“ (1926), „Uspavana lepotica“ (1927), sve do danas su, sa povremenim kraćim pauzama, stalno na repertoaru Narodnog pozorišta. U periodu do Drugog svetskog rata na sceni je sa uspehom izvođene i (prenesene) čuvene koreografije Mihaila Fokina „Šeherezada“, „Silfide“, „Polovecke igre“, „Žar ptica“, „Petruška“, „Don Žuan“, „Zlatni petao“; koreografije Leonida Mjasina „Trorogi šešir“, „Ljubav čarobnica“, „Čovek i kob“, te koreografije Borisa Romanova „Tamara“, „Balerina i banditi“, „Bolero“ i Dejvida Lišina „Frančeska da Rimini“...

    O Stevanu



    Стеван Христић (1885-1958)
    Рођен је у Београду као старији син министра и дипломате Косте Христића (1852-1927) и Лепосаве рођене Живадиновић.
    Био је унук председника Владе Николе Христића (1818-1911).


    Hristic je, po oceni strucnjaka, na prvom mestu bio stvaralac, kompozitor, dok je posao, i znacaj, dirigenta sam izuzetno voleo. Veoma je rado dirigovao, a posebno je nastojao da uvek diriguje svoja dela i od toga nije odustajao.
    Postoji svedocanstvo o tome da su ga prijatelji molili da na premijeri "Ohridske legende" ustupi mesto drugom dirigentu kako bi uspeh predstave bio sasvim siguran. On je samo odgovorio: "Ako sam znao da napisem, mislim da cu znati i da dirigujem."



    Bogati su i raznovrsni izvori inspiracije Hristićeve „Ohridske legende", srpskog i jugoslovenskog nacionalnog baleta, izvedenog u jednočinoj verziji 1933, a u četvoročinoj 1947. godine u Beogradu...



    Posle ogromnog uspeha na premijeri 1947. godine, dok se jos u sali prolamao aplauz, prijatelji su dosli da cestitaju Hristicu na pozornici. On je pobednicki i pomalo zajedljivo rekao: "Vidite da je 'Legenda' tako dobro napisana, da cak ni Stevan Hristic nije mogao da je upropasti."

    "Ohridska legenda" je obisla mnoge pozornice sveta i bila svugde primljena sa velikim uspehom. izvedena je vise od
    1200 puta. O tom uspehu svedoce mnoge kritike napisane u listovima sirom Evrope. "... 'Ohridskoj legendi' nas je privukla njena melodicna i temperamentna, duboko nacionalna muzika, poezija i romantizam sadrzaja, izrazajnost, muzevnost i lepota narodnih igara i mogucnost da se kombinuje sa klasicnom igrom..." (Moskva, 1958. godina).

    Sam kompozitor o svom delu kaze: "Gledao sam pre svega da napisem tako da bude jasno i pristupacno. Da ga razume sira publika, da na nju sto snaznije deluje, a da njegova tehnicka obrada zadovolji onih deset-petnaest strucnjaka sto ce biti tamo... Umetnost ozivljuje samo kroz ljude kojima se pruza...".



    Rusalke i Vila Biserka , čudotvorni mač i čudotvorni prsten, mitska borba junaka Marka, devojka- gugutka i grlica,Zvezda Danica i njene pratilice, div-stražar.....otelotvoreni su kroz Stevanov stvaralački duh na osnovu priča iz detinjstva i slovenskih predanja.
    Najpoznatiji tumač glavne junakinje Biljane u posleratnom periodu bila je Mira Sanjina


    U članku "Srpsko kolo" Aleksandra Fortunata (Comoedia No 3, od 15. IX 1924) autor piše o kolu kao o direktnom nastavku praigre indo-evropskih naroda a povodom „novog baleta, u kome je siže uzet iz prošlosti našeg naroda, a koreografski deo izrađen na osnovu narodnih igara. ...

    Za buduću „Ohridsku legendu", koju je kompozitor u spisku svojih dela iz dvadesetih godina, navodio i kao „Grlicu",dali su nacrte dekora i kostima dva slikara, tada angažovana u Narodnom pozorištu, Jovan Bijelić i Vladimir Zedrinski, da bi ih kao svoja uspela ostvarenja prikazali sa drugim svojim radovima a i sa drugim svojim kolegama, u Parizu, na čuvenoj Art Déco izložbi 1925. godine.

    Posle boravka u Moskvi 1910/11. godine, Hristić obnavlja poznavanje ruskih baleta u Beogradu i kao dirigent, izvodeći „Labudovo jezero" 1925, „Uspavanu lepoticu"1927. i „Rajmondu" 1928. godine. Za jugoslovensku premijeru „Lepotice" u Beogradu, bilo je na scenu Narodnog pozorišta stavljeno u svakom pogledu sve najlepše i najbolje.
    0 tako nečemu u to vreme London nije mogao ni da sanja !

    Bilo je i poređenja druge vrste: nepotpisani autor u Yugoslav Ballet in Edinburgh, odaje
    priznanje Hristićevom baletu rekavši kako je „Ohridska legenda" jedan poduhvat na nivou koji može da postidi engleski balet

    Ako je u bilo kakvim relacijama Hristićeva "Legenda" dočekala da bude upoređivana sa jednim od vrhunaca muzike Petra Čajkovskog (Uspavanom lepoticom), kao i sa vrhuncem ruskog carskog baleta — to znači mnogo. Ako to upoređenje čine Englezi — to je takođe vrlo mnogo.
    Treba imati u vidu da je „Sleeping Beauty" koju je trupa Ballets Russes Djagiljeva, u proširenom sastavu i nezamislivom sjaju izvela u Londonu 1921. godine, polazna tačka nastanka britanske baletske umetnosti, a da isto delo prikazano domaćim snagama 1939. i 1946 godine, predstavlja i dandanas izvođački primer za ugled koji je po ruskom uzoru postavio engleski Kraljevski balet.

    „Ohridska legenda" je izdržala i jedno direktnije poređenje i to sa delom Igora Stravinskog „Noje i potop" (Noah and the Fludd), kada su se oba baleta našla na američkoj televiziji juna 1962. godine.( Looking at Television with Ann Barzell, The Dance Magazine, New York, Aug. 1962, Autorka konstatuje da je Hristićev balet jasniji, logičniji (more predictable) od „Noja", baleta-oratorijuma Stravinskog. )

    Opsirnije:
    http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=102.0
    http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=MIRA_SANJINA
    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0
    https://www.facebook.com/note.php?note_id=317375812551
    http://www.scribd.com/doc/50638345/Ohridska-Legenda-N-Mosusova

    Odlomci baleta iz 1949.godine (zanemarite prvih 16 sekundi i reklame)
    https://www.youtube.com/watch?v=2084bq0vkTY
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 13.03.2011. u 14:30

  3. #78
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Србски часовници
    http://www.hilandar.org/images/stories/glavne_vesti/glavne_vesti_do_septembra2005/13_12_2004_lazar_casovnicar/casovnicar.jpg

    Српски часовници из средњег века су темељно уништени, као и звона, од којих су били ређи, и ни један није сачуван. На жалост, јер је ова српска часовничарска индустрија старија од Швајцарске.



    Остала су само нека сећања:

    ..може се претпоставити да је сатни механизам београдске Сахат-куле био домаће израде.....Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града..али се на дрворезу Волфганга Реса види палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. , може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима....

    На жалост, нема ни трага од чувеног Лазаревог сата ко је био чудо над чудима

    Сатник Лазар Хиландарац

    ... časovnik srpskog monaha je za vreme od pre 600 godina bio pravo "tehničko čudo" - ističe inženjer Stefanović. - Posedovao je tzv. foliot kao oscilator što je bio veliki napredak u gradnji časovnika. Na kremaljskom časovniku, što i gravira pokazuje, časovi su bili označeni crkvenoslovenskim brojkama.

    U jednoj češkoj knjizi, prevedeno i izdatoj u Zagrebu 1990. godine, doslovce stoji:

    "Za javne satove u srednjovekovnoj Srbiji praktično nema podataka, no sigurno je da su u doba srpske samostalnosti ukrašavali javne zgrade, jer su veze sa Bizantom bile u to vrijeme dosta razvijene. Postoji podatak o monahu Lazaru iz Srbije koji je prigodom dolaska u Rusiju 1404. godine izradio veliki sat sa mehanizmom za toranj Kneževa dvora u Kremlju".



    On je, kako to stoji u "Moskovskom vodiču" u novom staništu, u Moskvi, izradio veliki mehanički sat i postavio ga na jednoj od kula Kremlja.
    O tome svedoči i sačuvana gravira na kojoj je nepoznati autor prikazao srpskog monaha kako velikom ruskom knezu pokazuje svojih ruku delo.
    ......časovnik Lazara Hilandarca, prema literaturi koju je iščitao inženjer Stefanović, otkucavao je vreme ravno 217 godina, kada je zamenjen novim, ali je on ubrzo nestao u velikom požaru.
    Hilandarca, kao tvorca velikih časovnika, pominje i "Danica" .
    U tekstu se navodi kako su Turci, ulazeći prvi put sa vojskom u Skoplje, zaticali časovnike na visokim kulama iz, kako su govorili, "neverničkih vremena".

    http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5401
    http://www.planeta.rs/21/12istrazivanja.htm

    Миниатюра Лицевого летописного свода (Древний летописец. Л. 587, рис. 1175) с изображением установки в 1404 г. афонским монахом Лазарем Сербом «часомерья» на великокняжеском дворе за Благовещенским храмом.
    Фотография предоставлена О. Г. Ульяновым ..



    Велики кнез Василије Дмитријевич позвао је мајстора Лазара Српског, који је «на његовом дворцу, иза цркве Св. Благовести, на Саборном тргу московског белокаменог Кремља, направио у лето 6912. године, индикта 12, или 1404. после рођења Христа, први механички торањски часовник.
    О том часовнику у Троицком летопису записано је следеће:

    ’На всякий же час ударяют молотом в колокол, размеряя и считая часы нощные и дневные; не бо человек ударяше, но человековидно, самозвонно и самодвижно, страннолепно некако сотворено есть человеческой хитростью, преизмечтано и преухищрено’».

    Србин, Лазар- Црноризац и Хиландарац, родом из Призрена..
    Србин Лазар черњец, како је наведено у документима....


    Часовник је по потреби свога времена имао само једну непокретну сказаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. До тада је будни звонар помно посматрајући сунце и сунчаник означавао ударцем чекића у звоно само дневне часове, и то је могао да чини само када је било сунца. Ноћу би време утоноло у мрак без краја и почетка.

    Одједном, доласком Лазара догодило се невиђено чудо. Није се више на ступу појављивао жив човек, већ механизам у облику човека, који је ударцем чекића означавао часове не само дневне већ и ноћне, како је записано. Никоновски летопис и други кратки записи сведоче пак да је Лазарев бројчаник, у исто време био и модел хелиоцентричног система.

    Треба узети и обзир да је у Призрену боравио славни полихистор Теодор Метохит који је ту писао и подучавао Евклидове аксиоме, преносећи науку Цариградских универзитета, па је чврста претпоставка да је и сам Лазар био учени полихистор, јер је очигледно носио у себи оно православно, васељенско што је довело до модела хелицентричног система.


    http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=84&Itemid=158

    Остаје још и питање које израдио часовник на двору деспота Стефана
    ,,чија су се звона чула на дан хода?”.
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 14.03.2011. u 21:45

  4. #79
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Свукуд Срби

    Српкиње из солунског вилајета,19.век (данашња Грчка)


    Српкиња из Баније (данашња Хрватске),19.век


    Српкиња из околине Книна око 1880.


    Српкиње из околине Пакраца (Славонија) око 1880.г


    Српкиња из околине Огулина око 1880.г


    Српкиња из околине Горњег Карловца око 1880.г.


    Српкиња из Шибеника 1895.г.

  5. #80
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Свукуд Срби

    Далматински харамбаша, око 1875.г.


    Книњанин око 1875.г.


    Србин католичке вере око 1890.г.


    Србин из Шибеника, 19.век


    Срби у Сплиту 1880.г.


    Србин из бокељског Рисна, око 1885.г.


    Срби из Боке Которске, 1885.г.


    Српски војник граничар, 1875.г.

  6. #81
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Оперета на српске теме у Бечу 1894.године

    Ком Србину неће срце од милине заиграти кад чује песме, које наше просте сељанке певају, художествено изведене, којима се сада први синови у Европи славе?”
    (Поводом концерта којим је дириговао Јохан Штраус, обучен у српску народну ношњу , у „Србским новинама” од 10. октобра 1847)
    Јохан Штраус на литографији 1843.г.


    На врхунцу славе, Ј.Штраус-млађи написао је српску оперету „Јабука” и њоме на најсвечанији начин у Бечу обележио педесет година уметничког рада, 12. октобра 1894. године

    У журналу сатиричног карактера од 21.октобра 1894. премијера Јабуке је овако приказана:


    Насловна страна журнала Der_Floh 14.октобра, поводом Штраусовог јубилеја
    http://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?apm=0&aid=flo&datum=18941014&zoom=2


    Текст на:#21
    http://forum.krstarica.com/showthread.php/377528-Fascinacija-srpstvom-Srbija-kao-ve%C4%8Dna-inspiracija

    Štrausova pisma libretisti Kalbeku svedoče:
    ”U Jabuci sam želeo da naglasim publici da smo na srpskoj teritoriji .
    Druge kompozitore baš briga gde se dešava radnja...ja sa svoje strane koristim istinske srpske narodne motive u svrhe karakterizacije”...
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 16.03.2011. u 15:03

  7. #82
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Српкиње из солунског вилајета,19.век (данашња Грчка)
    http://www.staresrpskeslike.com/admin/slike/images/0016.jpg
    Са солунског терена избегла је у прошлости пред зулумом чак у далеки Будим и породица коју ће у 18веку прославити Србин Јован Апостоловић.

    Анти-стрес програм Буде Србинa

    Мало је познато да је први српски лекар др Јован Апостоловић (1735–1770) давне 1757. године у Халеу одбранио докторску тезу под насловом Како општа осећања делују на људско тело, започевши већ средином 18. века изучавање стреса (1).
    "Možda će moj rod slavan zbog svoje sudbine i oružja postati slavan takođe i zbog svoje književnosti i naukom koja doprinosi telesnom i duševnom zdravlju."- написао је Јован.





    Тек око 150 година касније после др.Јована, разбуктаће се грана медицине звана "психи-јатрија"и прихватиће "модерни" приступ (у дијагностичко-терапијском поступку) да животне појаве утичу на физичко-хемијске процесе организма.



    О прецима Јовановим зна се да су се бавили сапунџијским занатом и да је један од њих-Диме(2), био биров (председника) српске општине у Будиму граду 1707.године.


    Jovan je, posle osnovnog obrazovanja u rodnom mestu, završio protestantsko-evangelijsku gimnaziju, zvanu "Licej", u Požunu....



    ....upisao se na Medicinski fakultet u nemačkom protestantskom gradu Haleu, koji je u to vreme bio cenjen univerzitetski centar u Evropi..



    Danas je on poznat kao prvi lekar sa doktorskom disertacijom.



    Po povratku sa studija, prvih godinu-dve je obavljao privatnu praksu u Budimu. Potom se 1759. preselio u Novi Sad...
    Kada se posle nekoliko godina pojavila opasnost od proširenja epidemije kuge, opštinsko veće ga je postavilo za gradskog lekara

    Znatno je doprineo suzbijanju kuge u Beogradu, Bačkoj i Banatu, svedoče medicinski arhivi.(3)


    Извори:
    1.Јокановић В. Др Јован Апостоловић и његово време. ,Српска академија наука и уметности, Огранак; Нови Сад, 2007.
    2.Крстић,Угљеша: Доктор Јован Апостоловић, први Србин лекар, Зборник Матице српске за књижевност и језик,Књига трећа 1955.г.
    3.http://docs.google.com/viewer?a=v&q=...FRTA75GzuYUbsw
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 16.03.2011. u 22:37

  8. #83
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Umetnost sokolara
    Dresura ptice je dug proces koji zahteva pre svega ljubav prema tome, umešnost i strpljivost, pa su zato sokolari bili veoma cenjeni.
    U vek treba imati na umu, da ptica nije ljubimac već opasan predator. Iz priloženog se vidi da ovo nije bio naivan posao i da je zahtevao dosta truda da bi se željeni cilj postigao.
    http://speculum-mediaevale.justforum.net/t36-topic

    Na našim prostorima narod je oduvek cenio ptice grabljivice zbog lepote, brzine, hrabrosti, snage. Tako su mnoge planine i mesta dobijali ime po pticama grabljivicama: planine Veliki jastrebac i Mali jastrebac krai Kruševca, Sokolja kod- Kraljeva, Sokolovica kod Kuršumlije, Sokol planina iznad Krupnja, Sokolina - vrh planine Bukovice, Sokolov vis - planina Majdan kod Podujeva, mesta Soko banja, Donja sokolovica.

    U srednjem veku, soko je simbolično predstavljao vlast gospodara koji je ubirao dažbine ili danak u vidu sokolarine. Oličenje vladarske vlasti u sokolu, kao simbolu, pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama, ornamentima itd.

    Сва господа соколе понела,
    А Драгија малена крагуја.
    Кад дођоше на језеро мутно,
    По језеру утве златокриле,
    Сва господа соколе пустише,
    А Драгија малена крагуја;
    Сваки соко утву уватио,
    Крагуј птица утве не увати.
    То Драгији врло мучно било,
    Пак дозива Љутицу Богдана:
    "О Богдане, моја верна слуго!
    "Трчи, сине, двору бијеломе,
    "Донеси ми сивога сокола,
    "Ђда би нам утву уватио,
    "Еда би нам образ осветлао
    "На језеру међу господари."

    Centri srbskog sokolarstva
    Za potrebe srpskih vladara i plemića, centar za hvatanje i odgajivanje sokolova bio je u staroj Raškoj, na Kopaoniku, nedaleko od Studenice u selu Đerekare (od grčkog Derekar - sokolar).
    Prema narodnom predanju kaže se da je manastir Studenica ostao ceo i nerušen od Turaka zato što su njegovi kaluđeri bili dobri u treniranju sokola koje su davali Turcima, te im ovi za uzvrat nisu dirali manastir.

    Plemići i vladari plaćali su skupo svoje Ijubimce jer ih je bilo teško nabaviti.
    U Dubrovniku se jastreb ili soko (1343. godine) plaćao 1 do 2,5 zlatnika.

    Po Konstantinu Porfirogenitu, sinovi srpskog kneza Vlastimira poslali su bugarskom knezu Borisu, kao akt diplomatske kurtoaziie, među raznim poklonima i dva sokola.

    Dvorska zvanja: sokolar i psar
    Ne samo da su dažbine već su i međusobne usluge plaćane u sokolovima. Koliko se pridavao značaj lovu sa sokolom u srednjevekovnoj Srbiji vidi se i po tome što su postojala dvorska zvanja kao sokolar i psar. Oni su bili vladareva pratnja. Sokolar je imao dužnost ne samo da se stara o sokolovima, već i da ih nosi vladaru kada ovaj ide u lov.
    Ako se uzme kao pouzdan materijal i srpska epika srednjeg veka, vidimo iz narodnih pesama da su plemići, vlastela, lovili sokolom, a da su vojnici i podanici koji nisu pripadali vlastelinskom staležu lovili jastrebom.
    Od srednjevekovne srpske vlastele ističe se kao sokolar Kraljević Marko, a od despota Stefan Lazarević za koga stari spisi kažu da je umro loveći sa sokolom.
    http://www.planeta.rs/03/09hobi.htm
    http://www.sokolarstvo.rs/?strana=46



    U povelji kneza Lazara 1375-1381. god spominje se selo Sokolari koje se nalazi uzvodno od grad Petrusa sa leve strane reke Crnice.
    1516. god se spominje ovo naselje u čijoj je blizini manastir Sv. Nikole sa tri vodenice.
    Iznad manastira Sv. Jovan nalazi se kamen zvani Sokolovica.
    Možda ovaj toponim čuva uspomenu na selo Sokolari koje se nalazilo na mestu gde i današnje selo Zabrega.
    http://www.paracin.autentik.net/selo/zabrega.php


    .Ime Sokograda potiče od nekadašnjih «sokolara», koji se pominju u srednjovekovnim izvorima. «Sokolari» su, umesto drugih dažbina davali «sokolarinu» (dresirane sokole), i za srednjovekovne drzave i pod turskom vlašću.
    Pominje se u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja bogumila kada je i prvi put razaran.
    http://sokobanja.wordpress.com/sokobanja/
    http://www.scribd.com/doc/50557744/Esad-Kurtovic-Iz-historije-sokolarstva-u-dubrovackom-zaledju-u-srednjem-vijeku

  9. #84
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    СОКОЛСКИ СЛЕТ 1910.

    U Priboju, na drugi dan Duhova 1910. godine, priređen je do tada neviđeni Sokolski slet na kome su se našli sportisti iz Tuzle, Brčkog, Bijeljine, Zvornika, Priboja i drugih majevičkih sela.





    Zborovanje u Priboju i određena priznanja za pojedine sportske discipline, koja su stigla i do ovdašnjih seoskih mladića, urezana su toliko duboko u sjećanja ovoga kraja da se o tome do skora pričalo u razgovorima starijih mještana.



    http://www.majevica.de/4.html

  10. #85
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Српски Сократ и зов слободе

    Димитрије Обрадовић, у монаштву Доситеј

    Његов живот је прикљученије. Пустоловина духа и (раз)ума.
    Пропутовао је велики број земаља и научио њихове језике, али је „сневао само на српком”. Од родног Чакова и фрушкогорског Хопова до Свете горе, од грчке Смирне до западних универзитета, он је непрекидно учио и учио друге.



    Лепа парохова кћи из далматинског Косова
    Први пут је перо узео у руке да напише књижицу превода за лепу Јелену, кћи далматинско-косовског пароха Аврама Симића, и та се књижица брзо рашири по Далмацији, са насловом Буквица.



    .....у марту 1770. године завршио je своју “другу Буквицу” – Ижицу – низ по азбучном реду распоређених поука. “Ижица” је подијељена на три дијела: политически, парадигматически и митически....

    Zaslugom Dositeja Obradovića i Ivana Jugovića, u Beogradu je u jesen 1808. otvorena Velika škola...
    „Kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju? Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im već od prve mladosti primer vrline“.



    Шајком на Преображење слободне Србије
    Po oslobođenju Beograda iz turskog ropstva, 19. avgusta, čamcem је stigao Dimitrije Obradović u monaštvu nazvan Dositej, poznat pod simboličnim imenom "srpski Sokrat"....Taj veliki narodni prosvetitelj u vreme kada je vožd Karađorđe sa srpskim ustanicima oslobodio srpsku zemlju, vratio se u svoju otadžbinu delujući kao mudri i praktični filozof...
    ..Mnoge anegdote iz toga vremena karakterišu ovoga neobičnoga čoveka kao velikoga Srbina.
    Jednu od njih navodimo. Godine 1809, posle pogibije na Kamenici, kad Turci izbiše već na Dunav kod Požarevca, Beograd se uskomeša, a mnogi navališe preko Save i Dunava. Neko pozva Dositija da se i on skloni, a Dositije mu odgovori: "Ja sam dobegao u svoje otačastvo, pa sad, ako ono strada, neka i mene pogaze turski konji!"

    Njegovo oduševljenje za pobedu srpskih ustanika bilo je najbolje oslikano u nadahnutoj "Pesmi o izbavljeniju Srbije", s poznatim himničnim pripevom:



    Ти воздигни твоју царску главу горе,
    Да те опет позна и земља и море.
    Покажи Европи твоје красно лице,
    Светло и весело, како вид Данице.

    U stvari, boreći se tokom celog života da proširi svoja saznanja Dositej je, ipak, najradije za sebe isticao da je on - rođeni samouk.
    I tome se ponosio, jer je od neškolovanog naroda više saznavao, nego od "preučene" gospode često dosta uobražene, dok ponekad i prave neznalice. Bolje je što ne znati, nego naopako i zlo znati, savetovao je svoje učenike Dositej

    "DOSTOJANSTVO učena čoveka ne sastoji se u tome da nam kaže kako su drugi pre nas razumno mislili, no kako smo dužni i mi misliti i tvoriti da nam bude bolje... Čovek bez zdravoga razuma i bez ljubavi i čelovečestvu, k pravdi, k česnosti i k božanstvenoj dobrodetelji, on je nečovek i zver, bio filozof, bio gospodin i nazovimo svetac, bio najposle što mu drago".

    Живот и дело:
    http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=815.0
    http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/t3597-srpski-sokrat-dositej-obradovi
    http://books.google.com/books?id=Wvo...sokrat&f=false
    http://books.google.com/books?id=iPk...sokrat&f=false
    Platon_Atanackovic-Zanimljive_price_i_beleske_iz_zivota_znamenitih_sr ba
    Милорад С. Кураица: Доситеј у српском Плавну
    http://www.slobodanjovanovic.org/2010/09/08/milorad-s-kuraica-dositej-u-srpskom-plavnu/
    http://www.nocmuzeja.rs/2010/Izica-iliti-Dositejeva-bukvica.html
    http://picasaweb.google.com/rpejovic/NocMuzejaUBeogradu#5472223671894566130
    http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/dositej/dela.html
    http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/index.html


    П.С.
    Srpski Sokrat je danas najpotrebniji jer izgleda nama najviše treba ono što se zbiva samo jednom – čovjek....
    ..... bila bi parafraza g-dina Zorana iz RS u 21.veku
    http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/32641/lat/Zoran-Arsovic-filozof-Novo-svjetlo-na-Sokratovu-filozofiju.html
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 17.03.2011. u 23:28

  11. #86
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Први ратни женски репортер
    Српска вила у ношњи "од три народне боје"




    Srpska pevačica Milica, "pesmotvorka i spisateljka srpska", kako su je nazivali njeni romantičarski savremenici, rođena je u sremskom selu Bukovcu i bila je jedna od najznatnijih ličnosti u srpskom narodu.

    Kuda me sada odvlači čuvstvo?..
    ..Ah, svako Srpče koje se rodi
    Srce ga prvo Kosovu vodi...


    Vuk Stefanović Karadžić ju je voleo kao svoje dete i nazivao je "moja kći iz Fruške".
    Njegoš je govorio o toj lepoj i mladoj devojci: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!"
    Knez Mihailo bio joj je više no zaštitnik: odan prijatelj. Kada je dolazila u Beograd, beogradski književnici su je dočekali kako se nijedan srpski pisac dotle nije bio dočekao.
    Ljubomir P. Nenadović veličao je u svojim stihovima, slavio njene "lepe pesme" i "čustva prava".
    Đorđe Rajković joj je posvećivao svoje stihove.
    Ivan Mažuranić, proslavljeni pesnik Smrti Smail-age Čengića, dolazio je da je vidi.
    Jovan Subotić silazio je sa svoje visine slavom ovenčanoga pesnika i govorio sa njom kao jednak sa jednakim.

    I van skromnih granica srpske književnosti bilo se čulo ime ove neobične devojke: Johan Gabriel Sajdl posvetio joj jednu laskavu prijateljsku pesmu; sa Ludvigom Augustom Franklom bila je u velikoj prepisci, i u svojoj starosti pesnik je sačuvao vernu i nežnu uspomenu na prijateljicu iz mladih dana; češka pripovedačica Božana Njemcova njena je prijateljica sa kojom se dopisuje.

    „Kad je govorila o staroj slavi srpskoj, veli Frankl, „glas bi joj zvučao nekako svečano-elegično“.
    Svoju učiteljicu, odrođenu Srpkinju, koja joj je bila rekla: „ti si vrlo darovita; šteta što si od racke porodice", Milica je tako zagrejala, da su obe provodile noći, čitajući junačke pesme srpske, istoriju srpsku, i plakale nad propalom starom slavom srpskom.

    Listovi su donosili njene slike, po svima krajevima pričalo se o pesnikinji iz Fruške Gore, ljudi su dolazili da je vide.
    Iz daleka dolaziše da vide njene "nadzemaljske oči"....

    Srećno da si mi, ti Srpstvo, na vek
    Ovo je svog mog života odjek;


    Ona je bila žarki rodoljub i pozdravila je plamen koji je 1848. g. bio zahvatio celu staru Evropu kao prvu svetlost mlade slobode srpske.
    Ona je pevala "slavenske lipe", sađene u Sremu kao "drveće slobode" u Francuskoj, Knićanina i njegove dobrovoljce sa fesovima i sa kuburlijama za pojasom, vojvodu Stevana Šupljikca, za kojega su se tolike nade vezivale, sve junake tragične i krvave Bune.

    U odelu od tri narodne boje, ona je išla pred narodnim povorkama koje su iz Fruške Gore stizale u Vukovar.
    Kada su se stvari okrenule rđavo po Srbe, kada su se sa visina Fruške Gore mogla videti bačka sela u plamenu, i kada se svaki čas očekivao prelaz Mađara u Srem, osamnaestogodišnja devojka, koja je čitala Šilerovu Jovanku Orleanku, zavetovala se da će sa gitarom u ruci otići u srpski logor i pesmom raspaljivati gnev i hrabrost srpskih boraca.

    Bila je saradnica mnogih listova i prva je žena ratni izveštač.
    Njenu reportažu pod naslovom Srce i barikade iz Beograda, koji je 1862. bio poprište ratnih sukoba, objavio je Madžarski dnevnik iste godine.

    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 18.03.2011. u 00:12

  12. #87
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.526
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    BRAVO!
    Lepo urađeno.

  13. #88
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Цртице о Србкињама и "Немецима"

    PETRIJA BAJIĆ – PERKA,Miloševa ćerka

    Kći Miloša Obrenovića, dobrotvorka, rođena u mestu Brusnica 1808. godine. Krstio je Karаđorđe. Udala se juna 1824. za Teodora Bajića iz Varadije, koji je živeo u Zemunu. Venčanje je obavio mitropolit Agatangel.

    Posle proterivanja Obrenovića iz Srbije 1842. brinula je o majci kneginji Ljubici... starala se o bratancu- Mihajlovom vanbračnom sinu Velimiru.
    Pomagala je trgovačku omladinu u Beogradu, između ostalih Gliši Vozareviću da u Beču izuči knjigovezački zanat.
    Davala je priloge Narodnoj biblioteci i Milovanu Vidakoviću.
    Imala je sinove Lazara, Miloša i Jevrema i kćeri Atanasiju i Katarinu.

    MILICA STOJADINOVIĆ-SRPKINJA, lepa popina kći
    Nije se htela udavat' za Nemca, ljubila je samo srbstvo..
    "Svoju žensku ljubav ugušila je", veli joj po smrti jedan poštovalac:" — da više ostavi maha ljubavi prema rodu svome".


    MILEVA MARIĆ,Miloševa kćer
    Teška sudbina pratila ju je od rodjenja...od bolesnog kuka..preko vanbračne ćerke čije je postojanje krila trideset godina.....do dva sina sa preambicioznim nemačkim jevrejinom Albertom Anštajnom...Kada je profesor Veber odbacio kao losu doktorsku disertaciju Alberta Ajnstajna, mileva Maric ulazi u sukob sa svojim mentorom i demonstrativno povlaci iz procedure sopstvenu, vec odobrenu disertaciju. Povlaci se u kucnu osamu, fakticki postajuci domacica i nastavlja rad na uoblicavanju teorije relativnosti..Mileva je zapostavila rad na sopstvenom, a posvetila se pisanju Albertovog diplomskog rada i spremanju ispita. Uporedo je spremala Specijalnu teoriju relativiteta, bila izlagana mrznji Albertovih roditelja, a izabranik njenog srca je ostavio trudnu.....Ajnstaj je, stekavsi svjetsku slavu Milevinim radovima, zenu i oba sina najurio 1913.g.i ozenio se svojom rodjakom. ... Edvard je neprekidno oca optuzivao kao pravog krivca za svoju tesku mentalnu situaciju.

    Da bi je privukao da do kraja zivota suti o velikoj tajni, Albert je 1922.g.cjelokupan novcani iznos Nobelove nagrade predao Milevi. Medjutim, u Njemackoj se vec pisalo da je njegovo djelo plagijat, da on jednostavno nije bio sposoban da nesto takvo velicanstveno stvori.
    U Novom sadu, u Nikolajevskoj crkvi, krštena su oba njihova sina Hans-Albert i Edvard.
    [IMG]http://4.*****************/_e_nFn-PeRp8/S0pNrEirlLI/AAAAAAAAAAo/poJxgMxWtzQ/s1600/ajnstajn-x.jpg[/IMG]

    Vilhelmina Karadžić,Vukovo sedmo dete
    Odgajana u Beču isključivo na nemeckom jeziku , od majke Bečlijke, školovana kod nemačkih slikara... tek u 15oj godini počinje da uči srpski jezik ...i ipak se udaje za Srbina, prof.književnosti Alekse Vukomanovića, u tridesetoj godini života.
    Tek tada je zamenila majčinu veru pravoslavnom , kao i lično ime.. te postala Milica.

    Flor Ognjev, medicinar iz spahijske ruske porodice, dobio je od Mine prsten s viticom njene kose na kome je ugraviran dan veridbe i njeno ime. Nosio ga je uz sebe kao amajliju da bi ga posle sedam meseci vratio kada je veridba raskinuta.Na slici je gravura sa MIninom likom iz spomenara verenika Ognjeva.

    Pisanoj umetnosti posvetila se već sa petnaest godina, pišući pesme i sastave ili prevodeći naše narodne umotvorine na nemački jezik. ,, Ustupila ih je poznatom austrijskom pesniku Franklu, svom dobrom prijatelju, koji ih je objavio pod svojim imenom.
    Na čuvenim bečkim balovima pojavljivala se u srpskoj narodnoj nošnji, igrajući narodna kola. Bila je inspiracija mnogih pesnika, a poznata je i litografija bečkog umetnika Dekera koji ju je prikazao u srpskoj građanskoj nošnji..
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 18.03.2011. u 01:25

  14. #89
    Iskusan
    Učlanjen
    28.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.291
    Reputaciona moć
    193

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Анти-стрес програм Буде Србинa

    Мало је познато да је први српски лекар др Јован Апостоловић (1735–1770) давне 1757. године у Халеу одбранио докторску тезу под насловом Како општа осећања делују на људско тело, започевши већ средином 18. века изучавање стреса (1).
    "Možda će moj rod slavan zbog svoje sudbine i oružja postati slavan takođe i zbog svoje književnosti i naukom koja doprinosi telesnom i duševnom zdravlju."- написао је Јован.





    Тек око 150 година касније после др.Јована, разбуктаће се грана медицине звана "психи-јатрија"и прихватиће "модерни" приступ (у дијагностичко-терапијском поступку) да животне појаве утичу на физичко-хемијске процесе организма.



    О прецима Јовановим зна се да су се бавили сапунџијским занатом и да је један од њих-Диме(2), био биров (председника) српске општине у Будиму граду 1707.године.


    Jovan je, posle osnovnog obrazovanja u rodnom mestu, završio protestantsko-evangelijsku gimnaziju, zvanu "Licej", u Požunu....



    ....upisao se na Medicinski fakultet u nemačkom protestantskom gradu Haleu, koji je u to vreme bio cenjen univerzitetski centar u Evropi..



    Danas je on poznat kao prvi lekar sa doktorskom disertacijom.



    Po povratku sa studija, prvih godinu-dve je obavljao privatnu praksu u Budimu. Potom se 1759. preselio u Novi Sad...
    Kada se posle nekoliko godina pojavila opasnost od proširenja epidemije kuge, opštinsko veće ga je postavilo za gradskog lekara

    Znatno je doprineo suzbijanju kuge u Beogradu, Bačkoj i Banatu, svedoče medicinski arhivi.(3)


    Извори:
    1.Јокановић В. Др Јован Апостоловић и његово време. ,Српска академија наука и уметности, Огранак; Нови Сад, 2007.
    2.Крстић,Угљеша: Доктор Јован Апостоловић, први Србин лекар, Зборник Матице српске за књижевност и језик,Књига трећа 1955.г.
    3.http://docs.google.com/viewer?a=v&q=...FRTA75GzuYUbsw


    Nema na cemu. Svaki put me obuzme radost kad se osoba zahvali na poslanom materijalu...

  15. #90
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Citat Original postavio Tandoori Masala Pogledaj poruku
    Nema na cemu. Svaki put me obuzme radost kad se osoba zahvali na poslanom materijalu...

    Mom plemenitom donatoru , uzvišenom i nikad prežaljenom Tanduriju, oku oka moga, blagoglagoljivom i blagočestivom, ljubeznom i uvek ekskluzivnom...koji me je uputio u tajne istorije srpske medicine....:jedan specijalan dar iz starine sa sastojcima poznatim pod imenom:Ceratonia siliqua, Papaver rhoeas i Juglans regia...starinska pita da gricka dok čita dalje šta su voleli da jedu znameniti Srbi





  16. #91
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Српска Јованка Орлеанка

    Почетком јула 1876. године Жана Меркус већ је на ратишту, на Дрини.
    Пре тога оставила је аманет:....Уколико у борбама погинем, сав остатак свог иметка завештавам српском народу.

    Holanđanka Johanna Markus, rođena je na ostrvu Javi (Indonezija), najinteresantnija je ličnost među stranim dobrovoljcima koji su došli u pomoć ustanicima u hercegovačkom ustanku, poznatijem kao "Nevesinjska puška" - juli 1875. godine.
    Nosila je muško odijelo , jahala konja i svojom pojavom oduševljavala svijet kud god se kretala i pojavljivala. Nalazila se u štabu Mića Ljubibratića, pojavljivala se u njegovoj pratnji a i stalni joj je pratilac bio Vule Ljubibratić, čuveni borac ustanka.
    "Došla sam da se borim", rekla je.
    Primili su je i borila se rame uz rame sa uskocima Pere Tunguza i Stojana Kovačeviča.

    Mlada i lijepa Markusova, a uz to bogata, često je putovala u Dubrovnik gde je uvijek bila iznenađenje. U Dubrovniku je prihvatala dobrovoljce i prevodila ih u Hercegovinu.

    O jednom pojavljivanju u Dubrovniku, Vrčević bilježi:

    "Češče puta dolazila bi u Dubrovnik i šetala se po pijaci bez ikakva zazora u opancima i s cigarom u ustima na veliko divljenje onog građanstva. Ona je savršeno znala, osim materinog jezika, francuski i njemački, a nešto malo i italijanski, a najposlije je dosta prilično uz ustaše (ustanike, o.a.) i naš jezik naučila.
    Ona s nikim nije po kafanama ili gostionicama riječi progovorila osim samo sa kojim od ustaških (ustaničkih,o.a.) dobrovoljaca, koji je znao govoriti kojim od gorespomenutih jezika. Nikom se nije po imenu kazala, ali sam se ja izvjestio od jednog mog odličnog ustaškog (ustaničkog, o.a.) glavara da se zove Marija Markus."

    Prilikom prelaska granice bili su uhapšeni a novosadski list "Zastava" je 2. marta 1876. godine objavio telegram iz Imotskog:

    "Ustaški (ustanički, o.a.) četovoča LJubibratić, Holanđanka Markusova, dva Italijana i druga četiri na vjeru uhvaćeni na granici i zatvoreni." Ova dva Italijana su bili Garibaldijevi dobrovoljci koji su učestvovali u ustanku, pukovnik konte Facle, kapetan Cereti te vojvodin brat Tomo i rođak Vule LJubibratić.

    Sam Vrčević o ovom događaju saznao je od svog prijatelja pa u Hronici kaže:
    "Kad je LJubibratić sa šestoricom bio na našoj granici blizu Imotskog, uhvatiše ga austrijski stražari. On i družina jahali su na konjima a za njima konji sa prtljagom. U varoši bijaše izbjeglo malo i veliko da susretne tu pratnju, tek kad je pristupila u varoš sa sviju strana narod je usklikom pozdravljao praćenike. Jovanki Markus koja se nađaše među uhvaćenim bi poklonjena lijepa kita cvijeća u usklik: Živjela ratoborna junačice!"
    Odvedeni su i zatvoreni u žandarmerijsku kasarnu u Imotskom. Markusovoj i oficirima, Italijanima, dati su pasoši da mogu napustiti Imotski a ostali su zadržani u zatvoru."

    Svi beogradski listovi pisali su o ovoj hrabroj ženi s mnogo poštovanja i tražili su od građanstva da izađu na ulice i da time pokažu da umiju cijeniti žrtve ove mlade Holačanke za stvar srpskog oslobođenja.

    Tako je "3astava" N. aprila 1876. godine o dočeku objavila:

    "Građanstvo naše, da bi pokazalo koliko ume ceniti žrtve što ih je učinila ova ženska, koja je kadra bila odreći se najsjajnijeg života došla ovamo da potpomaže stvar srpskog oslobođenja, priredilo je u čast ove plemenite Holanđanke bakljadu na prvi dan uskrsa. Bakljada je krenula u 8 sati uveče od gostionice "London" uz pratnju pevačkog društva, bande i grdne množine naroda. Pred kneževim dvorom zaustavila se dok je banda osvirala himnu i dalje preko Terazija, Gospodareve ulice i Varoš-kapije uputila se Starom zdanju, gdje je g-ca Jovanka Markus obitavala. NJena pojava na balkonu sa crnogorskom kapom na glavi izazvao je od prisustvujećeg naroda oduševljeno klicanje: "Živela!" nebrojeno puta, dok je banda svirala i pevačko društvo pevalo...."


    Oduševljen ovim događajem, Đura Jakšić je ispjevao "Dobrodošlicu Jovanki Markusovoj:

    Devojka obična!
    J o v a n k o naša, ne orleanska,
    Al' ona ista ... Anđeo čist...


    http://www.glastb.com/arhiva/959/zanimljivosti.htm
    Poslednji put ažurirao/la Ројалиста : 15.03.2014. u 01:37

  17. #92
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Славно доба Херцеговине

    Године 1875. и најпоштенији људи тужили су се овако:
    'Sto nam puta dojde miso u glavu da skočimo u vodu. Sve radimo i potrsimo se radeći, a opet nejmamo ništa, sve nam Turćin oduze...'Zato narod prihvati se sikire i vile, volide od puške i jatagana turskog gnuti, negoli od glada. Narod bosanski od naravi miran i za jedno čudo strpljiv, skrajno siromaštvo trpi, progonstva i nepravde, ali kad se zidu pritira, najedanput bukne.» (odlomak iz «Godišnjaka fra Jake Baltića»)

    Narodni prvaci .. održali su avgusta i septembra 1874 sastanke i odlučili da se pripremi oružje, municija lociraju mjesta za zbjegove, obezbjedi pomoć i da se u proljeće 1875 digne ustanak..


    ....u Nevesinjskom kraju turske jedinice i zaptije traže hajduke Petra Tunguza koji je 5.јula napao turski karavan u Bišini i sukobljavaju se sa naoružanim seljacima na brdu Gradac. Ovaj sukob poznat kao N e v e s i n j s k a p u š k a bio je poziv na sveopšti ustanak u Hercegovini.



    Ustanici su tražili ukidanje carskog danka i smanjenje drugih tereta, što Turci nisu prihvatili i borbe se nastavljaju...Ustanici su popalili veliki broj karaula i blokirali Trebinje koje su držali u blokadi od 5-30. avgusta...



    U proleće 1976 akcije ustanika su oživile. Golub Babić je preko zime nabavio 200 puška ostraguša i dva manja topa. ....U to vrijeme se sve više ispoljavaju zahtjevi za političkom i nacionalnom slobodom i zahtjevi borbe za ekonomsko socijalni položaj bivaju potisnuti u drugi plan. Ovo se manifestuje u proglasu 2.jula 1976 u kojem je proklamovanu ujedinjenje Bosne sa Kneževinom Srbijom.... Srbija je već ušla u rat sa Turskom 30.juna, što se odrazilo u razbukavanju ustanka.



    Jos neke ilustracije




    Све илустрације су из књиге Стева Ћосовића (2005)
    Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
    http://svetknjige.net/book.php?var=347

  18. #93
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    SRPSKI TOPONIMI U VASELJENI

    Otišao mi vremeplov u budućnost

    Ima predela i oblasti van zemljine kugle koja su dobila imena po Srbima.
    U asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera, na 300 do 600 miliona kilometara udaljenom od Sunca, nalazi se i 15 asteroida koji su nazvani srpskim imenima.
    Tome treba dodati i pojedine kratere na Mesecu i Marsu nazvane po srpskim naučnicima Bošković Rudjeru.,Tesla Nikoli .,Gopčević Spiridonu., Milanković Milutinu......

    Prva mala planeta koja je otkrivena 15.10.1936. sa Opservatorije na Zvezdari dobila je ime Srbija. Pravo da imenuje malu planetu ima onaj ko otkrije novo nebesko telo, a naziv odobrava Komitet za imenovanja Centra za male planete i komete koji se nalazi u Masačusetsu, u SAD.

    1564 Srbija je asteroid glavnog asteroidnog pojasa otkriven 15. oktobra 1936. Otkrio ga je srpski astronom Milorad B. Protić iz Beograda i dao mu naziv po Srbiji.Afel asteroida je na udaljenosti od 2,832 astronomskih jedinica (AJ) od Sunca, a orbitalni period iznosi 1635,885 dana (4,478 godine).

    Vaseljenski nazivi po Srbima

    Asteroid nazvan po neprevazidjenom Milutinu- mehaničaru nebesa
    1605 Milanković, 13. aprila 1936, prečnik: 32,5 km

    1605 Milankovitch (1936 GA) is a main-belt asteroid discovered on April 13, 1936 by P. Djurkovic at Uccle.
    http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=1605+Milankovitch

    I jedan krater na tamnoj strani meseca nosi ime Srbina Milankovica
    http://uk.ask.com/wiki/Milankovic_%28lunar_crater%29?qsrc=3044

    kao i krater na Marsu , prečnika 118 km, severno od planine Bogova
    Milankovic is a crater in the Diacria quadrangle of Mars, having a diameter of 118.4 km. It is located at 54.7° north latitude and 146.7° west longitude. The crater is easy to see on Mars photographs because it lies north of Olympus Mons and sits by itself in the flat plain of Vastitas Borealis.
    Milankovic Crater central area, as seen by HiRISE. ..see dark dunes, beautiful dust devil tracks, and boulders (small bright dots).


    http://uk.ask.com/wiki/Milankovic_%28Martian_crater%29?qsrc=3044

    Jedan krater na Mesecu nazvan je po Spiridonu Gopčeviću, ekstravagantnom i univerzalnom naučenjaku raznih disciplina (pa i astronomije)..tačnije po jednom od pseudo-imena Leo Brenner koje je koristio u poznijim godinama života, kad je otvorio prvu (od svoje dve) zvezdarnice u Malom Lošinju


    Vrlo kratka Gopčevićeva biografija
    Гопчевић, Спиридон, публициста, историчар, астроном (Трст, Италија, 9. VII 1855 —Берлин, Немачка, 1937)
    Palata Spiridonovog oca u Trstu, gradjena 1850, pet godina pre njegovog rodjenja

    Palazzo Gopcevich at Via Rossini 4, danas muzej "Civico Museo Teatrale Carlo Schmidl".

    Потиче из бродовласничке трговачке бокељске породице. Отац Спиридон,
    бродовласник, мајка Лујза Еменов из Беча. У раној је младости остао без оца. Основну школу завршио је у Трсту, класичну гимназију 1873. у Мелку (Аустрија), трговачку школу и конзерваторијум у Бечу. Приватно је учио војну и поморску школу, историју, етнографију, природне науке и лингвистику. После мајчине смрти прекинуо је школовање и започео новинарску каријеру извештавајући са ратних жаришта.Приватно је учио војну и поморску школу, историју,етнографију, природне науке и лингвистику. После мајчине смрти прекинуо је школовање и започео новинарску каријеру извештавајући са ратних жаришта.

    Седамдесетих година XIX в. боравио је у Црној Гори. Израдио је први урбанистички
    план Цетиња. Био је добровољац у босанско-херцеговачком устанку (1875) и у
    црногорско-турском рату (1876). Дошао је у сукоб са кнезом Николом Петровићем.
    Своје извештаје је објавио на немачком језику у посебном делу Црна Гора и Црногорци.Као дописник Wiener algemeine Zeitung-a пратио је рад Албанске лиге и њеносупротстављање одлукама Берлинског конгреса. Резултат ове експедиције написао је у делу Горња Арбанија и њена лига. Извештавао је 1882. о устанку у Боки Которској и Херцеговини и о египатској кризи. Као дописник Berliner Tagblatt-a извештавао је о српско-бугарском рату 1885. а о томе написао књигу Бугарска и Источна Румелија. По налогу владе Краљевине Србије, за месечну плату пропутовао је Бугарску и Македонију (1888) па написао дело о етнографским односима Старе Србије и Македоније и направио Етнографску карту Македоније и Јужне Србије. Сматрао је Краљевину Србију стожером окупљања Јужних Словена, као и да сваком Србину мора бити идеал сједињење свих сународника у једну велику српску државу. Био је у дипломатској служби Краљевине Србије.
    Уређивао је многе немачке листове и у њима сарађивао. У Бечу је издавао
    часопис Die Welt (1889) и уређивао дневник Wiener Tagespost. Новинарство је напустио1893. Кратко је био у затвору због противрежимских написа.

    Из Беча је отишао у Мали Лошињ 1893. и бавио се астрономијом. Основао је, уз новчану помоћ аустријске владе,прву звездарницу Manora Sternnjarte у Хрватској и био њен управник (1893—1909).Опсежно је посматрао Месец, Венеру, Марс, Јупитер и Сатурн. По томе је постао познати веома признат а његове радове објављивали су најпознатији часописи оног времена.Дописивао се са значајним астрономима. Временом, без научних доказа почео је даизноси нове претпоставке, чиме је његов углед пољуљан. Услед финансијскихпотешкоћа продао је инструменте и затворио звездарницу. Издавао је и уређивао први астрономски часопис у Хрватској на немачком језику Astronomische Rundschau (1899—1908). Један врх на Месецу носи име по његовом надимку Бренер. Кратко је поседовао опсерваторијум у Лусинпиколу. Напустио је астрономију 1909. и отишао у Америку.
    Тамо је написао две опере. Вративши се у Беч 1914, посветио се политици и
    публицистици. Први светски рат провео је у Бечу. У то време до изражаја је дошло
    његово аустрофилско опредељење и промена мишљења о Србима и њиховој борби
    сматрао је да Јужни Словени треба да се уједине у склопу Аустроугарске и да зарате
    против Русије. После рата живео је повучено у Берлину.
    Свестрано образован, писао је историјска дела, романе, новеле, драме, песме,
    географске расправе и опере. Сарађивао је у преко 60 часописа и 86 дневних листова. На српском и немачком језику објавио је велики број књига из историје Балкана. Његова дела су превођена на руски, чешки и француски језик. Говорио је 13 језика. Пропутовао је Европу, САД, Малу Азију, Сибир, Палестину и Африку. Бавећи се бродарством, радио је пројекте о модернизовању паробродарства и трговачке морнарице. Оженио се Манором из богате аустријске племићке породице. Потписивао се као Leo Brenner и Triestanski. Дописивао се са Гарибалдијем, Гледстоном и другим значајним личностима.Одликован је Орденом Св. Саве.

    ДЕЛА: Montenegro und Montenegriner, Leipzig, Pariz 1877; Der turco-montenegrinische Krieg 1876—1878,Wien 1879; Die Türken und ihre Freunde und die Ursachen der serbisch-bulgarischen Erhebung, Wien 1878;Oberalbanien und seine Liga, Leipzig 1881; Vor dem Revolutionstribunal, Wien 1882; Bulgarien undOstrumelien mit besonderer Berücksichtigung des Zeitraumes von 1876—1886, Leipzig 1886; Studien über
    aussereuropäisch Kriege jüngster Zeit, Leipzig 1887; Die Schätze der Azteken, Berlin 1887; KriegsgeschichtlicheStudien. Erste Reihe: Beiträge zur neueren Kriegsgeschichtliche der Balkan-Halbinsel, Leipzig 1887; Serbien und die Serben, Leipzig 1888; Makedonien und Alt-Serbien, Wien 1889; Македонија, етнографски односи
    Македоније и Старе Србије, Београд 1889; Етнографска карта Македоније и Јужне Србије, Београд1889; Der Schatz des Alten vom Berge, Wien 1890; Die Welt, Wien 1890; Ethnographische Karte von Alt, Wien1890; Истина о Македонији, одговор на Хорнов клеветнички спис „Народност Македонских Словена”,Београд 1890; Стара Србија и Македонија, I—II, Београд 1890; Горња Арбанија и њена лига, Нови Сад
    1893; Handbuch für Amateur-Astronomen, Leipzig 1898; Spaziergänge durch das Himmelszelt, Leipzig 1898;Beata, Berlin 1898; Neue Spaziergänge durch das Himmelszelt, Berlin 1903; Seeschiffahrt Gopčević. Eine Umwälzung in der österreichischen Handelsmarine, Berlin 1907; Das Fürstentum Albanien, Berlin 1914;
    Geschichte von Montenegro und Albanien, Gotha 1914; Russland und Serbien, München 1916;Kulturgeschichtliche Studien, Bonn, Leipzig 1920; Österreichs Untergang, Berlin 1920; SerbokroatischesGesprächsbuch verunden mit kurzer Sprachlehre und Wörterverzeichnis, Heidelberg 1920; Црногорско турски рат 1876—1878, Београд 1963.


    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 19.03.2011. u 21:52

  19. #94
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    SRPSKI TOPONIMI U VASELJENI -2

    2244 Тесла је астероид главног астероидног појаса са средњом удаљеношћу од Сунца која износи 2,812 астрономских јединица (АЈ).
    Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo Srbina, rekao je Nikola Tesla u Beogradu 1892.

    Tesla je danas besmrtan, zadužio je sve nas svojim ludo-genijalnim izumima, njemu u čast imenovan je jedan 43-kilometarski krater na Mjesecu, a u asteroidnom pojasu, na gotovo 450 milijuna kilometara od Sunca, orbitira 30 km veliki asteroid – 2244 TESLA.
    Mesečev krater Tesla nalazi se s druge, nama nevidljive strane Mjeseca
    "Sadašnjost je Vaša; ja radim za budućnost i ona pripada meni" Nikola Tesla


    Jedan krater na Mesecu nosi naziv po guslarevom sinu-Ruđeru Boškoviću, kome danas pripisuju ime "oca kvantne fizike"



    Руђер Бошковић је кумовао настанку структурне хемије (Вилијамс, 1961), а његова теорија је имала велики утицај на следеће генерације физичара и поплочала пут даљем развоју (Бор, 1958). Други су пожњели то што је он посејао две стотине година раније (Гил, 1941). Појам поља силе имао је одлучујућу улогу у развитку физике (Хајзенберг, 1958), а његове идеје су кључ за целокупну савремену физику (Ледерман, 1993).

    Своје најважније дело „Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи” објавио је 1758. Та теорија је у 18. и 19. веку испуњавала многе уџбенике и енциклопедије... Бројни научници били су следбеници те теорије: Ампер, Коши, Фенер, Пристли, Геј-Лисак. Фарадеј, Џ. Томсон, В. Томсон (лорд Келвин), Мендељејев, Хелмхолц, Херц, Максвел, Лоренц, Дејви, Бор, Хајзенберг... Умови који су велелепно здање савремене науке градили на темељима учења Руђера Бошковића.

    Испоставља се, према ономе што тврдите, да је он први отац квантне теорије? Чиме то поткрепљујете?

    Он је сматрао да се при смањењу размака између две честице наизменично смењују привлачна (атрактивна) и одбојна (репулзивна) сила. При неким размацима су те силе изједначене и ту се честице налазе у равнотежним положајима. И наводи да при преласку из једног у други равнотежни положај честице добијају или губе тачно одређену количину енергије. Тако је поставио темељац за откриће квантне теорије, које је уследило век и по касније, чега нису били свесни ни њени зачетници (Планк, Ајнштајн и Бор).
    http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Rudjer-Boskovic-otac-kvantne-teorije.sr.html


    Vaseljenski srbofoni toponimi

    1517 Beograd je asteroid glavnog asteroidnog pojasa sa prečnikom od približno 36,16 km..Afel asteroida je na udaljenosti od 2,832 astronomskih jedinica (AJ) od Sunca, a orbitalni period iznosi 1635,885 dana (4,478 godine).

    1700 Zvezdara је астероид главног астероидног појаса са пречником од приближно 20,68 km, откривен 27. августа 1940. Открио га је српски астроном Петар Ђурковић .Афел астероида је на удаљености од 2,892 астрономских јединица (АЈ) од Сунца, а орбитални период износи 1324,830 дана (3,627 године).

    5397 Vojislava (Otkrio: Japanac Ošima )
    1724 Vladimir
    1554 Yugoslavia
    6589 Jankovich
    2348 Michkovitch


    1675 Simonida (Otkrivena: 20. marta 1938. Ime: Po Simonidi, ženi srpskog srednjevekovnog kralja Milutina )
    3900 Knezevic (Otkrio: Edvard Bovel, američki astronom Ime: Po Bovelovom prijatelju Zoranu Kneževiću, sada direktoru Astronomske opservatorije u Beograd)
    22278 Protitch(Otkrio: Anri Debeonj, sa južne evropske opservatorije..Ime: učast pok. astronoma Milorada B.Protića)
    1555 Dejan (Otkrio: Fernand Rigo, belgijski astronom..Ime: Po sinu srpskog astronoma Pere Đurkovića)


    Usputni linkovi
    http://en.wikipedia.org/wiki/Milorad_B._Proti%C4%87
    http://www.naslovi.net/2009-04-21/24sata/kosmicka-srbija-izmedju-marsa-i-jupitera/1124205
    http://www.istrianet.org/istria/illustri/gopcevic/index.htm
    http://www.astro-losinj.hr/index.php?file=kop5.php
    http://markandrewholmes.com/milankovitch.html
    http://stardust1.jpl.nasa.gov/overview/microchip/names2b22.html
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 19.03.2011. u 21:53

  20. #95
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Зграда Главног Ђенералштаба и Министарства војске и морнарице је 1928. године била најлепша државна грађевина. У монументалном здању, лепотом, величином и елеганцијом издваја се Велика ратна сала..Коштала је тадашњих 35 милиона динара.


    Подморнице Краљевске морнарице 1928.г.

    Prva podmornička grupa Kraljevine SHS je formirana 8. aprila 1928. godine kada su dignute vojnopomorske zastave na prve dve podmornice koje su tog dana uplovile u Boku iz Engleske, gde su sagrađene.

    Podmornice HRABRI (1) i NEBOJŠA (2) su predstavljale tih godina najmoderniju i najelitniju snagu Kraljevske mornarice



    Posle uspešne obuke, prvih vožnji i ronjenja naše podmornice i matični brod su 11. marta 1928. godine napustile engleske vode uputivši se prema Gibraltaru, gde je sastav bez ikakvih problema prošao moreuz i ploveći uz obalu Alžira stigao u Maltu 1. aprila. Odatle je sastav isplovio 6. aprila rutom prema domovini.



    Doček u našim vodama, u Boki 8. aprila 1928. godine bio je veličanstven. Prve pozdrave podmorničarima je doneo hidroavion, a zatim je došla u susret Flota pa Eskadra hidroaviona uz veliko oduševljenje čitavog naroda Boke Kotorske.

    Obe podmornice su sa matičnim brodom činile prvu podmorničku grupu koja je poslužila za obuku više generacija podmorničara. Odmah posle nabavke ovih podmornica iz Engleske, ugovorene su i izgrađene još dve modernije u Francuskoj.

    Подморнице Краљевске морнарице 1929.г.
    Bile su to podmornice SMELI (3) i OSVETNIK (4) koje su sa svojim matičnim brodom uplovile u Boku 4. decembra 1929. godine i činile drugu podmorničku grupu.



    Od četiri podmornice koje je imala Kraljevska mornarica samo je podmornica NEBOJŠA preživela rat. Tokom prvih dana rata ona je zatečena na krstarenju koje se po naređenju Vrhovne komande prekida 12. aprila 1941. godine da bi već uveče 17. aprila isplovila iz Kotora za Grčku, a zatim i za Aleksandriju. U toku rata je plovila pod jugoslovenskom zastavom i pod komandom britanske mornarice (Royal Navy), a služila je za obuku savezničkih protivpodmorničkih brodova i aviona.

    Ostale tri podmornice su tokom rata zaplenjene od strane neprijatelja, pa je jedna raspremljena, a dve potopljene.

    http://www.podmornicar.com/istorijat.html
    http://www.paluba.info/smf/operativa/podmornicka-flotila-rm-kraljevine-jugoslavije/
    http://www.maketarstvo.net/forum/viewtopic.php?t=5920
    http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Jugoslovenska-kraljevska-mornarica.html

    Последњи командант подморнице НЕБОЈША, српски официр Иван Мишковић, преминуо је пре неки дан, у 92-ој години живота.

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:323768-Preminuo-poslednji-cuvar-srpske-podmornice

    (Тегљач"Jaki" je izgrađen 1915 godine. Bio je najveći od svih tendera. Imao je deplasman od 370t, dužinu od 42m, bio je širok 6,7m a gaz mu je bio 2m. imao je motore snage 1200k/s a maksimalnu brzinu od 15 Mi/s).

  21. #96
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Краљевски пилоти

    Jedan od najobrazovanijih srpskih oficira, pukovnik Miloš Vasić, u svojstvu ministra vojnog, predviđajući formiranje vazduhoplovnih jedinica, doneo je 1900. godine odluku da se pristupi školovanju vazduhoplovnih stručnjaka. Konkretni koraci za uvođenje vazduhoplovstva u Srpsku vojsku preduzeti su 1901. godine, upućivanjem kapetana Koste Miletića na školovanje u Rusiju.
    Prvi konkurs za pitomca avijatičara bio je 19. maja 1911. godine, na izričito insistiranje kralja Petra I Karađorđevića
    Mihajlo Petrović je naš prvi školovani pilot aviona. Završio je francusku pilotsku školu „Farman". Njegova pilotska diploma FAI (Međunarodne vazduhoplovne federacije) nosi broj 979 od juna 1912. godine, a kod nas broj jedan.
    (За две године биће стогодишњица његове погибије над Скадром)




    Početkom 1913. godine Srpska vojska imala je 12 aviona, što je u to vreme bio impozantan broj. Srpski avioni (osim duksa i farmana VII) bili su najmoderniji avioni kojima je raspolagala Francuska. Broj aviona odgovarao je dvema eskadrilama (dva puta po šest aviona), a po normama smatrano je da bi Srpska vojska srazmerno snazi trebalo da ima četiri eskadrile: po jednu za svaku od tri armije, a četvrta bi bila neposredno potčinjena Vrhovnoj komandi.
    http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2164.0;wap2

    1928.Нови Сад


    1928.Нови Сад


    1930.Royal Yugoslavian Pilot
    He wears flight gear that was common to all countries in the early 1930's.


    Royal Yugoslavian Naval Observer
    This is an extremely rare photograph as there were very few Royal Yugoslavian Naval Aviators and even fewer observers..


    http://www.rathbonemuseum.com/YUGO/YUGphotos/YUGphotos.html

    Ознаке авијатичарске хијерархије
    http://www.rathbonemuseum.com/YUGO/YUGOChart.jpg

    Krajem oktobra 1944. u selu Jabuka kod Pančeva partizani su streljali 72 pilota vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije."Bio je 25. oktobar kada smo ga ispratili za Pančevo, ne znajući da odlazi u smrt. Nedelju dana kasnije saznali smo da su otac i još 71 pilot u noći između 29. i 30. novembra sa rukama vezanim žicom odvedeni na Stratište kod sela Jabuka, spušteni do Tamiša i tu streljani. Dakle 72 pilota, sve bolji od boljeg, streljani su bez ikakvog razloga, samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini – seća se Dušan Mandarić, koji je tada imao osam godina.

    Isa Mandarić, jedan od ubijenih pilota



  22. #97
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    СРПСКИ ЦРВЕНИ БАРОН


    Мајор Бранко Вукосављевић

    Ono što je za Nemce Manfrеd fon Rihtofen (Crveni baron), za Francuze proslavljeni as Žorž Gijnemer čije se ime nalazi uklesano u zid Panteona, za Srbe je major Branko Vukosavljević ,komandant prve srpske lovačke eskadrile i komandant srpskog vazduhoplovstva pri proboju Solunskog fronta.
    Sva trojica borila su se istovremeno, na tri različita kraja Evrope, istim oružjem za svoju Otdžbinu.U toj borbi bez poštede sva trojica su pali u godinama 1917, 1918 i 1919.

    Rođen je u Negotinu 23.marta 1887.Po završetku niže Vojne akademije , kao prvi u rangu postavljen je na dužnost u Dunavski artiljerijski puk gdje je bio tri godine.
    Branko je bio čovjek vanrednih sposobnosti , prirodno nadaren da bude vođa, vojnik , pilot...sjajna i brilijantna ličnost u teškim danima srpske golgote balkanskih i prvog svjetskog rata.



    Svoj ratni put odpočeo je u balkanskim ratovima kao komandir Druge konjičke baterije.U ratu se istakao hrabrošću i izrazitim požrtvovanjem, pa je odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost i zlatnom za revnosnu službu.

    Prvi svjetski rat ga zatiče kao komandira baterije na sandžadžkom frontu.Od 1915 god. pa do izvalčenja srpske vojske preko Albanije, bio je pomoćnik načelnika artiljerije sandžadžko-crnogorke vojske, komandant Javorskog odreda , a jedno vrijeme i komandant srpsko- crnogorske artiljerije na tome sektoru.

    Avionom je prvi put letio kao putnik 1916 god. sa aerodroma Barbaluši u blizini Skadar do Lješa i Drača.To je isti onaj aerodrom sa kojeg je dejstvovao Primorski aeroplanski odred srpske vojske u balkanskom ratu, i na kojem je poginuo narednik - pilot Mihailo Petrović.

    U Francusku na školovanje za pilota odlazi 2 maja 1916 god. Završava niz specijalističkih kurseva za pilota- lovca sa odličnim uspjehom. Početkom septembra se vraća na Solunski front.


    Nalazi se na dužnosi komandira prvog srpskog odjeljenja u satavu Druge armije.Jedinica je bila naoružana odličnim francuskim lovcima tipa Njepor, pa i njegova eskadrila dobija naziv Njeporsko odeljenje koje bazira na aerodrom u " Vertekopu".



    Posle ranjavanja i lečenja, oo povratku na Solunski front, sada kako komandant srpskog ratnog vazduhoplovstva ili Srpske aeroplanske eskadre, aktivno učestvuje u proboju fronta i u konačnim opercijama za oslobođenje porobljene Otadžbine.

    Poslije rata u činu majora i formiranja kraljevine SHS , postaje prvi komandant ratnog vazduhoplovstva.



    U srcima srpskih letača ime majora Branka Vukosavljevića zauzima počasno mjesto...
    tekst i slike sa
    http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Major-Branko-Vukosavljevic-srpski-Crveni-Baron.html

    Одликован је многобројним одликовањима: златном медаљом за ревносну службу, сребрном и златном медаљом за храброст, споменицом 1912—“Освећено Косово”, Споменицом 1913, Албанском споменицом, Белим орлом IV степена са мачевима, Карађорђевом звездом IV степена, Француским ратним крстом са три палме, и највишим француским одликовањем - Орденом легије части.

    http://sr.wikipedia.org/sr/Бранко_Вукосављевић

  23. #98
    Elita Акај (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Зона
    Poruke
    15.146
    Reputaciona moć
    831

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    1. The oldest college faculty within current borders of Serbia dates back to 1778; founded in the city of Sombor, then Habsburg Empire, it was known under the name Norma and was the oldest Slavic Teacher's college in Southern Europe.

    2. Autorka drzavne himne republike Austrije je cerka srpskog pesnika Petra Preradovica.

    3. 18 Rimskih imperatora je rodjeno na teritoriji danasnje Srbije,to je najveci broj rimskih imperatora rodjenih na teritoriji neke danasnje drzave, nakon Italije.

    4. Kompozitor hrvatske himne je bio Srbin.

    5. xx Srba velikih vezira u Otomanskoj Imperiji i bezbroj drugih cinovnika.

    6. Prvi casopis kod Juznih Slovena - "Slaveno-serbski magazin" - prvi urednik - Zaharije Orfelin

    7. Srpski grof Sava Raguzinski (Raguzin) je utvrdio drzavne granice izmedju danasnje Federacije Rusije i NR Kine. Isti grof je spasao dedu buduceg velikog pisca Puskina,iz ropstva.

    8. Imenovano po Srbima: - Putnik, planina u Kanadi,po srpskom vojskovodji
    - Tesla, jedinica u fizici - imenovana po srpskom izumitelju
    - Lozanicev trougao u hemiji - imenovan po srpskom hemicaru
    - Custendil - grad u Bugarskoj, po KonstandinU Dragasu
    - Djaja - Djanin proces - u fiziologiji ?!
    - Milankovic, krater

    9. Srbin patrijarh Konstantinopolja - Patriarch Raphael I of Constantinople (Patriarch from 1475 to 1476).

    10. Srbin rimski papa - Pope Sixtus V

    11. - Jovan Pacic - prvi srpski i juznoslovenski knjizevnik koji je prevodio Getea.

    12. - U Sremskoj Mitrovici, od krda balkanskih magaraca, pravi se najskuplji sir na svetu. Ova zivotinja vodi poreklo iz Srbije.

    13. - Mike Stepovich was the first governor to be born in Alaska and is the last surviving pre-statehood governor (of any state).

    14. - Prva kafana u Evropi (ili jedna od prvih) otvorena u Beogradu. (?!)

    15. - poslednja bosanska kraljica, na zapadu poznata kao - Mary of Serbia, Queen of Bosnia

    16. - Najstarije astronomsko drustvo na Balkanu "Rudjer Boskovic" - osnovano 1934 u Beogradu.

    17. - Principality of Serbia was second in Europe, after France, to abolish feudalism.

    18. - Draza Мihailovic je prvi gerilac okupirane Evrope. Za njim je raspisana prva nemacka poternica za jednim vodjom pokreta otpora. Cetnici su oslobodili prvi grad u okupiranoj Evropi i prvi zarobili nemacke vojnike. Operacija Halijard je najveca akcija spasavanja saveznickih snaga iza neprijateljskih linija.

    19. - The last emperor of the united Roman Empire, Theodosius I (378–95), became emperor in Sirmium

    20. - Matica Srpska, first Slavic Matrix (1826), founded in Budapest, moved to Novi Sad in 1864

    21. - Mother of the last Byzantine Emperor was Serbian princess.

    22. - U Sremskim Karlovcima prvi put u evropskoj diplomatiji u pregovorima upotrebljen stol okruglog oblika, u "Kapeli mira".

    23. - Pukovnik Nikola Rajevski - Ana Karenjina - po njemu uradjen lik pukovnika koji umire u Ani Karenjini (a i u samoj knjizi pise da umire negde u Srbiji).

    24. - The first satellite broadcast in 1963 between Europe and North America sent a picture of White Angel from Mileševa in first broadcasting frames to salute American people from Europeans.

    25. - Stevan Vukotic (prvi Srbin, Crnogorac i južni Sloven koji je oplovio svijet)

    26. - Vojna Nešic is the only composer from the Balkans whose two compositions have been published in the German encyclopedia Piano Music of Female Composers from 17th to 20th century.

    27. - najmladi podoficir svih armija sveta Momcilo Gavric koji je sa 12 godina dobio cin artiljerijskog podnarednika i odlikovan Karadordevom zvezdom od vojvode Mišica.

    28. „Posle milijon godina” (After a Million Years), written by Dragutin Ilic in 1889, which is also considered the first science fiction theatrical play in the history of the world literature.
    Ни бомбе ни гласања не избрисаше Лазара.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  24. #99
    Primećen član ГУСАР (avatar)
    Učlanjen
    17.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    840
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Метална ознака за униформу
    Српскoг Сокола, Српскe Соколице




    Српски Соко - Херцег Нови, јавна вјежба на Савини 1912.


    извор слике: интернет страна
    Српски Соко - Херцег Нови, Бока Которска 1910



    извор слике: интернет страна
    Разгледница са члановима Cрпског Сокола из Босанске Градишке

    Српски ђачки Соко у Бањалуци




    Почиње са радом 1905. године, а од 1907.године делује под именом Српски соко "Душан Силни".

    извор: интернет страна
    Српски Соко у Бањалуци

    Управни одбор "Српског сокола" у Бањалуци, са групом вежбача. Снимак из 1928. године.

    извор: интернет страна

  25. #100
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.307
    Reputaciona moć
    352

    Podrazumevano Re: Сербски времеплов

    Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. века

    Статусни значај одеће био је двојак: скупоцена одећа била је доступна само високим друштвеним слојевима, а различите ношње биле су заступљене код цивилног становништва, официра и војника и свештенства. Развој српске ношње у Хабзбуршкој монархији такође сведочи и о сложености развоја српског друштва у Хабзбуршкој монархији и различитим утицајима који су га прожимали.

    Стари Рац (најчешћи назив за Србе у Мађарској) са својим сином, гравира из збирке Мартина Енгелбрехта из 18. века.



    Одећа Рашана из простог народа разликује се од Мађарске и једноставнија је. Састоји се само од неког сукна са великом и четвртастом кукуљицом, и умотава тело, на коме нема више ничег другог сем ланених чакшира. Капа им је по обличју хајдучка. Већином носе сандале (опанке), са лененим чарапама које досежу скоро до листова; сандале као да су сасвим по изгледу на римске. Богати Рашани, који се виђају у Бечу, носе дугачку источњачку одећу са чалмом и велике чакшире као Турци.

    (Џереми Милс, Енглез Јеремија Милс у својим путним белешкама 1736, о Хрватској, "Рашанима" и Мађарима, ГИДНС, VIII, 1935, 99-101. (превео Владета Поповић)

    Србин војник (граничар) у Срему, израђено према енглеској гравири из 1742. године.


    Према савременим портретима и писаним изворима, види се да су се српски племићи на почетку 18. века облачили на начин како су се облачили у својој балканској домовини из које су дошли. ..Одећа се скраћује, сужава и добија карактер ношње хусара или коњаника. ..Елементи племићке српске ношње у 18. веку су: калпак на глави, долама са мањим или већим гајтанима, узане чакшире, ниске чизме и ћурак опточен крзном. Временом гајтани постају гушћи, украшени са по два или четири реда дугмади

    http://www.istorijskabiblioteka.com/artdevanje-srba-u-habzburskoj-monarhiji-18-veka

Slične teme

  1. ''јунаци Сербски''
    Autor gost 186661 u forumu Politika
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 06.12.2009., 16:03
  2. Б92 Времеплов
    Autor dess u forumu Politika
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 09.07.2009., 01:07
  3. Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 03.09.2008., 14:09

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •