Kazanova
Ističe se
- Poruka
- 2.134
Kosmet je nasa bolna tacka i slabost, na koju se svi ozbiljniji politicari testiraju i padaju. Kako ga povratiti? Kako cemo se izboriti, protiv svih sila koja su se preko Kosmeta uvukle u nasu milu Srbijicu? Kako ponovo koristiti, u svoju korist a ne da je tudjin crpe i muze, tu zemlju bogatu resursima, manastirima (kao istorijskim svedocima o nekadasnjoj Srpskoj slavi), kulturi, istoriji...
Prvo cu postaviti komentar politickog analiticara, koji potice sa tog prostora, Zvonimira Trajkovica:
Naše državno rukovodsto treba da izadje sa jasnim zvaničnim stavovima, odnosno nacinalnom deklaracijom:
1. Da je KiM neodvojivi deo teritorije Srbije i da će svoju teritoriju braniti svim pa i vojnim sredstvima u slučaju pokušaja njenog otcepljenja.
2. Pred UN treba postaviti rok do kada se rezolucija 1244 mora u potpunosti sprovesti, kao i rok do kada oni koji su KiM stavili pod prinudnu upravu (UN) moraju obezbediti povratak svih raseljenih.
3. Republika Srbija ne priznaje nikave organe Kosova, privremeni Ustav, Skupštinu, Predsednika i Vladu Kosova jer su formirani mimo pravnog ustrojstva Srbije i mimo rezolucije 1244.
4. Da se državna, društvena i privatna imovina raseljenih i proteranih gradjana nikako ne može otudjiti te da Republika Srbija sve takve radnje ne prihvata i smatra ih ništavnim.
5. Posle isteka zadatih rokova i eventualnog neispunjenja zahteva Republika Srbija će proglasiti okupaciju dela svoje teritorije i vojnim putem povratiti suverenitet na okupiranom delu.
Otprilike ovako treba da izgleda rezolucija naše skupštine a ne ona papazjanija kojom ništa nije oročeno ni precizirano.
KiM nije izgublena i nemože se izgubiti, jer bi to značilo čin veleizdaje koja se našim zakanodavstvom kažnjiva sa 40 godina zatvora i niko je ne može potpisati.
Nemojte da nasedate defetizmu koji se od strane neprijatelja i ove marinetske vlade pokušava da raširi. Šiptari su kao vojna sila potpuno zanemarljivi i mi ih možemo i bukvalno pregaziti za tri dana. Naša armija nije razbijena jer generale i ostale oficire koje penzionišu ne streljaju i uvek ih možete vratiti na komandna mesta na kojima su bili niti će oni samim penzionisanjem da zaborave vojnu veštinu koju su i u sukobu sa NATO-om iskazali.
Naše oružje nije iz najnovije generacije ali sa i sa takvim oružjem smo 1999 vrlo uspešno parirali najmoćnijoj sili sveta zamislite šta bismo tek uradili Šiptarima koji osim nekih lakih ručnih topova i nemaju ozbiljnije naoružanje.
Jedan PVO sitem S300HS košta oko 250 miliona $ a ima 12 lanserskih baterija sa po tri cevi što znači da se istovremeno mogu pratiti i navoditi rakete na 36 ciljeva. U vazdušni prostor SCG može da udje do 120 aviona, što znači da sa 4 takva sitema obezbedjujemo kopletan vazdušni prostor. Ako još za milojardu nabavimo siteme „Tor“ i „Tunguska“ koji su 20 i 30 puta jeftiniji, neophodne rezervne delove za osposobljavanje vojne tehnike koje imamo i uz ono što naša industrija može da proizvede mi postajemo vrlo ozbiljan protivnik i za nasvremenije armije sveta. Te pare mi imamo i možemo ih stvoriti, jer su nam devizne rezerve 3,7 milijardi $ i jer se ta vojna tehnika jednim delom može dobiti i na kredit.
U svim sukobima od 1990 Srbija nije upotrebila ni 20% svog vojnog potencijala jer se Milošević igrao rata, pa ustvari ozbiljnog rata nije ni bilo. Zapadu su odgovarali ti sukobi niskog intenziteta ali su se zato jako plašili ozbiljnog rata i vojne premoći Srba na Balkanu. Stoga su stalno utrčavali sa „prgovorima“ čim bi sukobi dobili na intenzitetu. Pošto je Miloševićev cilj bilo očuvanje vlasti a ne Srpski interesi on je u te „pregovore“ ulazio rasprodavajući naše nacionalne interese.
Prema tome mi možemo i vojnim putem da vratimo KiM. Jedino je pitanje dali naša sadašnja marinetska vlast to i želi. Osim toga kad vojsku opremite gore navedenim sredstvima tada se za KiM neće ni ratovati jer ni Evropljani ni Amerikanci nisu da im vojnici ginu za interese Šiptara. Tada će se odmah postaviti drugi politički parametri koji će uvažiti naše interese i naše zahteve.
Status KiM i ne samo njega već i RS, RSK zavisi od nas a ne od EU NATO-a ili UN. Zato hoću da ponovim. Defetizmom žele da nas slome jer je to najelegantnije i najefikasnije. Mi smo još uvek neprikoslovena sila na Balkanu i bez nas se ništa na Balkanu ne može planirati i sprovoditi.
Prvo cu postaviti komentar politickog analiticara, koji potice sa tog prostora, Zvonimira Trajkovica:
Naše državno rukovodsto treba da izadje sa jasnim zvaničnim stavovima, odnosno nacinalnom deklaracijom:
1. Da je KiM neodvojivi deo teritorije Srbije i da će svoju teritoriju braniti svim pa i vojnim sredstvima u slučaju pokušaja njenog otcepljenja.
2. Pred UN treba postaviti rok do kada se rezolucija 1244 mora u potpunosti sprovesti, kao i rok do kada oni koji su KiM stavili pod prinudnu upravu (UN) moraju obezbediti povratak svih raseljenih.
3. Republika Srbija ne priznaje nikave organe Kosova, privremeni Ustav, Skupštinu, Predsednika i Vladu Kosova jer su formirani mimo pravnog ustrojstva Srbije i mimo rezolucije 1244.
4. Da se državna, društvena i privatna imovina raseljenih i proteranih gradjana nikako ne može otudjiti te da Republika Srbija sve takve radnje ne prihvata i smatra ih ništavnim.
5. Posle isteka zadatih rokova i eventualnog neispunjenja zahteva Republika Srbija će proglasiti okupaciju dela svoje teritorije i vojnim putem povratiti suverenitet na okupiranom delu.
Otprilike ovako treba da izgleda rezolucija naše skupštine a ne ona papazjanija kojom ništa nije oročeno ni precizirano.
KiM nije izgublena i nemože se izgubiti, jer bi to značilo čin veleizdaje koja se našim zakanodavstvom kažnjiva sa 40 godina zatvora i niko je ne može potpisati.
Nemojte da nasedate defetizmu koji se od strane neprijatelja i ove marinetske vlade pokušava da raširi. Šiptari su kao vojna sila potpuno zanemarljivi i mi ih možemo i bukvalno pregaziti za tri dana. Naša armija nije razbijena jer generale i ostale oficire koje penzionišu ne streljaju i uvek ih možete vratiti na komandna mesta na kojima su bili niti će oni samim penzionisanjem da zaborave vojnu veštinu koju su i u sukobu sa NATO-om iskazali.
Naše oružje nije iz najnovije generacije ali sa i sa takvim oružjem smo 1999 vrlo uspešno parirali najmoćnijoj sili sveta zamislite šta bismo tek uradili Šiptarima koji osim nekih lakih ručnih topova i nemaju ozbiljnije naoružanje.
Jedan PVO sitem S300HS košta oko 250 miliona $ a ima 12 lanserskih baterija sa po tri cevi što znači da se istovremeno mogu pratiti i navoditi rakete na 36 ciljeva. U vazdušni prostor SCG može da udje do 120 aviona, što znači da sa 4 takva sitema obezbedjujemo kopletan vazdušni prostor. Ako još za milojardu nabavimo siteme „Tor“ i „Tunguska“ koji su 20 i 30 puta jeftiniji, neophodne rezervne delove za osposobljavanje vojne tehnike koje imamo i uz ono što naša industrija može da proizvede mi postajemo vrlo ozbiljan protivnik i za nasvremenije armije sveta. Te pare mi imamo i možemo ih stvoriti, jer su nam devizne rezerve 3,7 milijardi $ i jer se ta vojna tehnika jednim delom može dobiti i na kredit.
U svim sukobima od 1990 Srbija nije upotrebila ni 20% svog vojnog potencijala jer se Milošević igrao rata, pa ustvari ozbiljnog rata nije ni bilo. Zapadu su odgovarali ti sukobi niskog intenziteta ali su se zato jako plašili ozbiljnog rata i vojne premoći Srba na Balkanu. Stoga su stalno utrčavali sa „prgovorima“ čim bi sukobi dobili na intenzitetu. Pošto je Miloševićev cilj bilo očuvanje vlasti a ne Srpski interesi on je u te „pregovore“ ulazio rasprodavajući naše nacionalne interese.
Prema tome mi možemo i vojnim putem da vratimo KiM. Jedino je pitanje dali naša sadašnja marinetska vlast to i želi. Osim toga kad vojsku opremite gore navedenim sredstvima tada se za KiM neće ni ratovati jer ni Evropljani ni Amerikanci nisu da im vojnici ginu za interese Šiptara. Tada će se odmah postaviti drugi politički parametri koji će uvažiti naše interese i naše zahteve.
Status KiM i ne samo njega već i RS, RSK zavisi od nas a ne od EU NATO-a ili UN. Zato hoću da ponovim. Defetizmom žele da nas slome jer je to najelegantnije i najefikasnije. Mi smo još uvek neprikoslovena sila na Balkanu i bez nas se ništa na Balkanu ne može planirati i sprovoditi.
ko bi se jos time bavio
