Gluvo doba noci..........
Odblesci sveca koji se vide kroz prozore i poluotvorena vrata crkve nagovestavaju da je sluzba u toku. To je pomalo neobicno, jer datum u kalendaru ne ukazuje da je u pitanju neki crkveni praznik sa nocnim bdenjem. Blizi pogled otkriva da je u pitanju ritual, ali neocekivan, koji se ne odvija u skladu sa hriscanskim bogosluzenjem. Na zidu visi raspece Hristovo okrenuto naglavacke. Po podu, oko oltara, leze polomljeni krstovi, ikone su poskidane sa zidova i razbacane, ikonostas
razvaljen, svetlo potice od naopako okrenutih sveca, a na oltaru lezi gola devojka, rasirenih nogu kojoj se iznad glave nalazi slika djavola sa glavom jarca ili vola. Sluzbu vodi, jer ocito je da se desava “crna misa”, covek obucen u crno, koji izmedju devojackih nogu drzi hvalospev u cast djavola, uz podrsku ostalih prisutnih satanista. Zapravo, cela sluzba za svoju sustinu ima izvrnut ritual hriscanskog bogosluzenja. Na kraju, da bi sve bilo dosledno izokrenuto do kraja, umesto celivanja oltara- casne trpeze, “svestenik” seksualno celiva golu devojku, sto posle njega cine i svi muski ucesnici koji to mogu i zele, a sve je to samo uvod u opstu orgiju ucesnika. Da bi, na taj cin, ostala trajna uspomena na ucinjeno delo, sve crkvene knjige se raskupusavaju i naliju uljem i vodom. Prema opisu, ovo je zapisnik iz spisa inkvizicije, iz vremena mracnog srednjeg veka, koji se odnosi na priznanje iznudjeno pod mukama od nesrecnika optuzenih da su vesci ili vestice. Moguce je tako|e, da to predstavlja istrgnut deo sinopsisa scenarija iz savremene holivudske produkcije horor filmova. Medjutim, dogadjaji govore da ovo nisu magnovenja iz zaboravljenih delova mracne proslosti i rezultat necije bolesne maste, nego da se odigrava ovde i sada, u jednoj zemlji lakovernih i pretezno religiozno nepismenih na brdovitom Balkanu, na samom kraju XX veka. Ako se za mesto dogadjanja navede Trstenik, Zajecar, i poneko drugo mesto u Srbiji, gde se to takodje desilo, ali nije propraceno informacijama u stampi, nece se pogresiti, naprimer, samo crkva u Zajecaru je na opisan nacin u periodu od zadnjih cetiri godine oskrnavljena vise desetina puta, a da uglavnom nisu uhvaceni pocinioci. Pojava satanista i njihovih crnomagijskih rituala u ovoj zemlji neminovno namece i otvara brojna pitanja, pri cemu ne postoji na sva odgovarajuci odgovor, a odgovori na pojedina pitanja otkrivaju da je od strane mnogih drzavnih organa izrazena nesposobnost, neodgovornost, nemoc, neznanje, ili cak i nesto mnogo gore, da se pojavama ove vrste stane na kraj ili da se mozda sprece vec na samom nastajanju. Teror koji sprovode satanisti nad svojom okolinom spada u kategoriju terorisanja nemocne vecine od strane organizovane manjine, gde naizgled, ne postoji zakonski nacin, ili volja da se to prekine. Ovde se, izgleda, od strane tvoraca novog svetskog poretka na poseban nacin definisana prava manjina, pretvaraju u pravo manjine da ugrozava pravo, slobodu i interese vecine, tj. drustva i zajednice u celini. U drzavama ogranicenog suvereniteta, sto je u sadasnjem trenutku slucaj sa nasom drzavom, ovaj vid prava manjina je nametnut od, i u interesu nalogodavaca i finansijera iz svetskih centara moci, cijim ciljevima odgovara. U okviru ovog teksta nije naodmet da se citaoci podsete da su jos srednjevekovne drzave imale vrlo dobro razradjene mehanizme kojima su vrlo efikasno postizale zastitu zdravlja i psihickog spokoja svojih gradjana. Dobro su poznate mere izolacije leproznih bolesnika, koje se samo na njih primenjuju i danas, i karantinske mere za sprecavanje sirenja kuge i kolere, odnosno kakvim su rigoroznim kaznama kaznjavani oni koji ove zabrane prekrse. Iako se danas navedene bolesti savremenim medicinskim sredstvima mogu drzati pod kontrolom, modifikovane mere izolacije i karantina se ipak i dalje primenjuju. Medjutim, apsurdno, ali istinito, najnovije bolesti savremenog drustva, koje su vrlo zarazne i obavezno se zavrsavaju smrtnim ishodom, ne podlezu ni karantinu, ni izolaciji. Naime, HIV pozitivno sa simptomima SIDA, odnosno AIDS-a, kao i satanisti uzivaju potpunu slobodu da svesno sire sporu, tj. brzu smrt ostalim clanovima drustva, a svaki pokusaj da se ogranice njihove aktivnosti radi zastite ostalih zdravih clanova drustva od njih, automatski izaziva reakciju svetskih mocnika, da se radi o novom ugrozavanju prava manjina. Nedovoljno upuceni u materiju, ali i pojedini strucnjaci koji ne sagledavaju problem u celini, na primer psiholozi i psihijatri, ciji se dijagnosticki aparat zasniva iskljucivo na frojdovskim i marksisticko-materijalistickim ucenjima, ne mogu u potpunosti da odgonetnu uzroke i motive delovanja pripadnika satanistickih sekti i kultova, pa iz neznanja umanjuju znacaj problema, cime doprinose svojim autoritatiivnim stavom unosenju zabune u izbor najispravnijeg i blagovremenog reagovanja. Na primer, u praksi bihievioristicki pristup, da pojedinci postaju clanovi satanista i drugih slicnih sekti zato sto nisu prihvaceni od porodice i drustva, izaziva pogresno verovanje da su u pitanju naivne, zabludele ovcice koje je moguce pomocu standardnih psihijatrijskih terapija vratiti na pravi put i resocijalizovati. Brojni primeri, naprotiv govore da to uopste nije ni lako, ni moguce, bez odredjenih duhovnih intervencija, koje vecina savremenih psihijatara jos uvek odbija da prihvati i pocne da primenjuje, a da dela koja cine satanisti niposto ne mogu da se svrstaju u nestasluke dece koja na taj nacin ispoljavaju prezir, odbojnost i protest prema drustvu,nego u teske kriminalne akte pocinjene kako na duhovnom, tako i na fizickom planu. Dvoje od tih, nazovi nestasnih, omladinaca su izvrsili zlocine u kasarnama u Vranju i Sapcu, pobivsi prvo nevine vojnike, da bi zatim izvrsili samoubistvo. Medju njih spadaju i satanisticki drugovi devojke iz Trstenika, koji su joj za kaznu sto je htela da prekine druzenje sa njima, zivoj izvadili zenske polne organe, pa je preminula od posledica ovakve intervencije. U njih takodje spada i unuka starice iz sela Vuckovca, koja je uz pomoc roditelja, spalila zivu rodjenu baku.
To su samo neki od dokazanih nestasluka satanista u Jugoslaviji, a vredi pomenuti sta se u istoj oblasti desava u nasem najblizem susedsvu, pravoslavnoj Rumuniji. Tu su, na primer, u Konstanci, poznatoj morskoj luci, tri mlada coveka udarcima kamenja onesvestili dva coveka, zaklali ih, i dok su jos bili zivi i krvarili, urezali im nozem na kozu satanske simbole 666, pentagrame-petokrake, mrtvacke glave sa ukrstenim kostima i naopako okrenute krstove, dok je jedan otac, isto na zrtvu satani, ubio sina. Vrlo efikasna rumunska policija je naravno brzo pronasla i pohapsila pocinioce ovih zlodela, ali i nastavila istragu druzina satanista, iz cijih je belezaka ustanovila da za njih najvecu zabavu predstavlja kada mogu da macku saseku elektricnom testerom, oprlje kuce usijanim gvozdjem, ali i raskrece noge skolskim drugaricama, naravno protiv njihove volje.
Ocito je da se u Rumuniji stvari zovu svojim pravim imenom, sto u slucaju satanizma omogucava brzu i pravu reakciju policije na pocinjene zlocine, kao i njeno preventivno delovanje protiv mogucih slicnih pocinilaca. Razlozi neefikasnosti jugoslovenske policije protiv zlocina, koji u svojoj sustini imaju satanisticko poreklo, su razliciti i brojni. Najpre, svojevrstan je pravni apsurd da satanizam nije protivzakonit, iako on stoji iza serije ubistava, silovanja, prebijanja, napada, pljacki grobova i skrnavljenja crkava. Pri tome cak i oni zlocini za koje se nedvosmisleno utvrdi da su pocinjeni od strane satanista se ne tretiraju kao verski zlocin, sto bi omogucilo da se kazne i podstrekaci, zato sto je iluzorno poku{ati da se kazne pocinioci, jer kada postoji mogucnost da se otkriju, oni gotovo po pravilu, izvrse samoubistvo. Ukoliko laike zbunjuje to da se satanisticka nedela mogu svrstati u kategoriju verskih i doktrinarnih zlocina, razlog je u tome da satanizam predstavlja svojevrstan parareligiozan fenomen, gde njegove pristalice stvarno veruju u djavola i njegovu moc, vrse odgovarajuce sluzbe u njegovu slavu i za njegovo prizivanje, a negiraju hriscanstvo i postojanje Boga Tvorca. Iz navedena dva razloga , i zbog nepoznavanja karaktera i sustine pocinjenih zlodela, ovdasnja policija je nemocna da se bori protiv bestijalno izvrsenih zlocina, koji se ponavljaju; ona pokusava da klasifikuje u postojece stereotipove ubistva pocinjena od strane psihopatoloskih ubica pojedinaca. Takodje brutalna ubistva beskucnika u lagumima Kalemedanske tvrdjave, zabitima i slicno, uz prethodna mucenja, ne mogu da se objasne kao ubistva sa motivom pljacke, osvete, ljubomore i koristoljublja. Neobucenost i neosposobljenost policijskog kadra za borbu protiv ove vrste kriminala dovodi do apsurdnih situacija da policija bude zauzeta borbom protiv “pravog “ kriminala i nema vremena za nestasluke mladih i pravljenje nereda po crkvama kada iz njih nije nista ukradeno, a previdja da otkrivanje pocinilaca skrnavljenja u Trsteniku neminovno dovodi i do otkrivanja zlocinaca koji su zivoj devojci u Trsteniku izvadili genitalije. Medju razlozima koji onemogucavaju odgovarajucu reakciju policije u slicnim slucajevima, ne sme da se zanemari cinjenica da su i policajci zivi obicni ljudi koji imaju svoje porodice o kojima moraju da brinu. Zato kada u istrazi nalete na primere izrazito satanistickog delovanja, moraju dobro da razmisle kako da se postave kada ni jedan drzavni organ ne priznaje zvanicno postojanje tog problema, i oni se tada nalaze potpuno nezasticeni protiv beskrupuloznog protivnika, jer je poznato da su satanisti u svakom trenutku spremni da ubiju bilo koga ko im ugrozava planove ili za njih predstavlja opasnost. Za razliku od nas, gde jos uvek nije u potpunosti sagledana opasnost od satanizma i njegovih posledica, pojedine zemlje, u cemu posebno prednjace SAD i Francuska, problemu pristupaju sa punom odgovornoscu i ozbiljnoscu, pa se u njihovim policijama, na primer, pored odeljenja za suzbijanje narkomanije,prostitucije i slicno nalazi i odeljenje za borbu protiv negativnih delatnosti sekti, posebno protiv satanista. Naime, to se cini sa razlogom, jer ova vrsta kriminala zahteva od policajaca koji rade na njihovom suzbijanju, posebna znanja i obuku, da bi se bolje upoznao protivnik protiv koga se bori, prilagodile time i metode borbe i postigao odgovarajuci uspeh. Medjutim i manje zemlje koje su sagledale opasnost u svojoj sredini od satanizma kao svetskog fenomena, umeju da mu se suprotstave na pravi nacin. Koliki se znacaj pridaje pravilnoj i pravovremenoj borbi protiv njega moze da posluzi primer Juzne Afrike , gde je u policijskoj centrali u Pretoriji sef odeljenja za suzbijanje okultizma (satanizma), licno pukovnik Kobus Jonker. Tokom svojih razlicitih uspesnih akcija u ovoj oblasti, on je sakupio upecatljivu zbirku eksponata kojima se crnomagijasi i satanisti sluze da bi drugima naneli zlo, a to su, pored ostalog, ljudski fetus, menstrualna krv zena, “vesticija zemlja”- t.j. prasina sa groba samoubica , ljudske kosti i lobanje, i jos mnogo toga drugog. Ova zbirka bi trebala mnoge koji podcenjuju opasnost od satanizma da natera da se duboko zamisle.Izbor pravilne strategije za suzbijanje satanizma dodatno komplikuje cinjenica da nikakve pretnje zakonskim sankcijama, sto podrazumeva i smrtnu kaznu za zlocin, ne plasi sataniste. Oni ubistvo, pocinjeno u cast djavola, smatraju njemu najvecom mogucom pocascu. Vecom prinetom zrtvom od ove se smatra samo sopstveno samoubistvo, ali ucinjeno tek posle prethodno izvrsenog ubistva, najcesce masovnih ubistava. Zato je besmisleno ocekivati da ce satanisti prihvatiti sudjenje sa smrtnom kaznm i tako priznati ustrojstvo i pravnu regulativu drustva koje odrice prihvatanje i priznanje djavola, njihovog samoproglasenog boga. Satanisti se ne boje smrti, jer veruju u zivot posle nje, odnosno kraja zivota na zemlji. Oni su duboko ubedjeni da ce za svako nedelo ucinjeno u cast i za ljubav djavola, dolaskom u pakao biti nagradjeni tako sto ce im biti omogucena i dalje sva culna uzivanja i zadovoljavanje nagona u kojima su uzivali na zemlji. Da bi udovoljili djavolu, posto postoji verovanje da se satana, kao duhovno bice, cija je sustina zlo, hrani strahom, patnjama, bolom i mukama, satanisti mu prinose ljude na zrtvu i to je razlog sto se u mestima gde oni deluju, nalaze ubijene, najcesce siromasne osobe bez porodice i skitnice, najsurovije mucene pre fizicke likvidacije. Ovakva ubistva su viseznacna i postizu mnogo ciljeva, jer sem sto sluze za prin{oenje ljudskih zrtava djavolu, sluze i kao dokaz sledbenicima o moci djavola na zemlji, i gde zlocini, ucinjeni u njegovo ime, najcesce ostaju nekaznjeni i neotkriveni izvrsioci. Ova ubistva takodje sluze za zastrasivanje pripadnika satanistickih sekti, posto u nju moze da se udje a izlazi se jedino mrtav, gde se svaki pokusaj napustanja satanista smatra izdajom i obavezno se kaznjava smrcu. Cak i u slucajevima kada se zna ko su izvrsioci, odnosno podstrekaci na zlocin, krivica retko moze da im se dokaze, jer zakon ne priznaje kolektivnu krivicu neke grupe iz ideoloskih motiva, izuzev ako su politicke prirode. Opravdanost razloga zbog kojih se satanisti ne boje fizicke smrti zasluzuje da bude detaljnije razmotrena. Zasnovanost njihovog ubedjenja da ce se za svoje odano ugadjane djavolu biti pod njegovom vlascu u paklu obilato nagradjeni, bazira se na prilicno nesigurnoj argumentaciji, odnosno veruje se u obecanje djavola. Oni pri tome zaboravljaju i previdjaju nesto sto je svima davno i dobro poznato, da je satana mrzitelj coveka, a da mu je jedini cilj njegov pad i unistenje, odnosno zatiranje ljudskog semena. To potice jos iz raja gde je satana, koga je Bog stvorio prvog medju andjelima, odbio da se pokloni prvom coveku- Adamu kao novostvorenom Bozijem bicu. Time se opredelio za grehove oholosti i samoljublja, zapoceo sa vecitom mrznjom prema ljudskom rodu, a odbacio Vecnu Ljubav Bozju, sto je izazvalo sunovrat satane i njegovih legija u pakao. Kao takav, on je princ tame i lazi, i svako njegovo obecanje za jedini cilj ima izazivanje brze propasti ljudskog roda, pa se opravdano moze postaviti pitanje u kojoj meri on mrzi one koji mu sluze. Sudbine mnogih crnomagijasa i satanista su vrlo dobro poznate, najveci broj njih je zavrsavao u mucnim godinama ludila, bili su konacno prezreni i odbacivani od svoje okoline i umirali u najvecim mukama, sto pokazuje da je Lazov svoje najvernije sluge posle prolaznog bleska njihove slave, koja je sluzila samo da se primame novi sledbenici-buduce zrtve, jos za zivota prevario i odbacio kada mu vise nisu bili od koristi. Znaci, da ocekivanje bilo kakve nagrade u paklu, gde on ima svu vlast i nikome ne odgovara za svoja nedela, predstavlja samo mamac za naivne i lakoverne. Ustvari, upravo je obrnuto tacno od onoga sto on obecava da ce cekati njegove sledbenike u paklu. Oni koji su mu najvernije sluzili, a o Boga Tvorca se najvise ogrsili time sto su negirali njegovo postojanje i svesno krsili Njegove zapovesti, najvece muke u paklu cekaju upavo od onoga u koga su verovali, sluzili mu i ocekuju nagradu. Njegovi sledbenici u to, uz malo truda, mogu da se uvere jos na zemlji, kada pokusaju da saznaju sudbinu svojih prethodnika. Ako je tacna tvrdnja satanista da samo sluzenje satani omogucava stvarno ispunjavanje svih mogucih sloboda, kako da se objasni da ne postoji osnovna sloboda da se dobrovoljno napusti pripadnost njima, a ne samo ludilom, samoubistvom, ili u slucaju pokusaja napustanja, ubistvom uz unakazivanje bivseg clana. Tamo gde drustvo nema razradjene mehanizme borbe protiv njihovog delovanja, a to se slobodno moze reci i za nase drustvo, neophodno je da pojedinci imaju bar osnovna znanja o izgledu i ponasanju satanista, kako bi mogli da izbegnu da budu u njihovom okruzenju i da potpadnu pod njihov uticaj. Oni su prepoznatljivi i u svakodnevnom zivotu po specificnom nacinu oblacenja, oznakama i simbolima koje nose i isticu. Cesto na upadljivim mestima imaju tetovirane djavole, a tamo gde ne zele da to bude tako ocigledno, tetoviranu zmiju, naopako okrenut trougao sa simbolickim prikrivenim tekstovima u slavu satane i druge crnomagijske simbole. Tamo gde imaju odgovarajuca finansijska sredstva, nose kozne jakne sa slikama djavola, umesto automobila koriste motorbiciklove sa jakim masinama radi demonstriranja fizicke nadmoci nad, kako ih oni smatraju, slabicima koji veruju u Boga, stalno su odeveni u crno, danju spavaju a nocu zive, tojest orgijaju, pa se prepoznaju i po izrazenom bledilu. Za njih je karakteristicno da na svaki nacin izbegavaju crkve, sem nocu radi skrnavljenja. Ako neko uspe da ih natera u crkvu, osecaju muku, vrtoglavicu i neretko padaju u nesvest. Hrabrost dokazuju tako sto se uvlace i noc provode u iskopanim rakama spremnim za sahranu. Prema clanovima svoje bioloske porodice ispoljavaju mrznju ukoliko se ne slazu ili ne odobravaju njihov izbor, a za porodicu smatraju clanove svoje grupe. Za mlade i ideoloski dezorijentisane ljude, koji zbog novih merila drustvenih vrednosti ne vide nikakvu perspektivu svoga zivota, ovakve sekte i kultovi imaju odredjenu privlacnost. One naime obezbedjuju sve vrste culnih uzivanja, koja su inace zbog drustvenih ogranicenja i drugih nemogucnosti u normalnim uslovima tesko ostvarljiva. Posebnu opasnost one predstavljaju za mlade adolescente cije porodice ne mogu da se zbog borbe za prezivljavanje u potrebnoj meri posvete njihovo vaspitanju i usmeravanju pri cemu drustvo vec dugo u tome omanjuje, a muci ih seksualni nagon, koji ne umeju da rese i za cije razresenje nemaju ni potreban prostor, ni finansijska sredstva. Za njih satanisticke grupe gde je svaka od clanica u obavezi da tu vrstu usluge pruzi svakom zainteresovanom clanu, predstavljaju neku vrstu obecane zemlje, posebno sto tamo dozive i ono sto prevazilazi njihove najsmelije snove. Tada se naravno, ne razmislja o tome sta se iza toga krije. Koriste se droge koje pojacavaju intenzitet uzivanja ili halucinogene za uspostavljanje veze sa prizvanim demonima. Zbog njih clanovi, pre ili posle, postaju narkomani i na taj nacin jos zavisniji od sekte. U mnogim obredima se vrsi simbolicno ubijanje oca ili majke, u smislu da mu clanovi kulta postaju jedina porodica. Ovo zasluzuje i sire objasnjenje; satanisti se takodje protive i postojecem drustvenom uredjenju i smatraju da razbijanjem porodice, kao osnovne celije na kojoj je drustvo izgradjeno, unistavaju i drustvo u celini. Agenture stranih zemalja su zapravo osnivaci i izvoznici ovakvih sekti i grupa u zemlje cije sisteme treba razoriti, povremeno pdstrekavaju clanove na ritualna ubistva, radi zastrasivanja pojedinih grupacija stanovnistva. To se upravo desilo sa ubijanjem vojnika na odsluzenju vojnog roka od strane satanista, Madjara po nacionalnosti. Pored osnovnog, postignut je i dodatni cilj. Srbi su poceli da razmisljaju da li da pustaju decu u vojsku u kojoj im se ni u vreme mira ne garantuje sigurnost i zivot, a vojne vlasti su se suocile sa problemom kako da rese pitanje regruta Madjara, a da im se ne ponove pokolji u kasarnama. Ovo je klasican primer kako uspesno moze da se ugrozi vojno odbrambena moc jedne zemlje. Vrlo cesto iz neznanja , cak i oni koji ne pripadaju satanistima, praktikuju ponasanje i razonodu koja ima sva naznacenja satanske simbologije. Tako na primer za ulazak u disko klubove je obavezan silazak u podzemlje-podrum, sto je scenario za silazak u pakao, u prostoriji vlada tama i mracna atmosfera sa povremenim bljeskovima lajt-soua, sto simulira mrak, osvetljen odblescima plamenova paklene vatre po zidovima podzemnih pecina, a zaglusujuca buka je slicna onoj koju prave djavoli, udarajuci u kotlove sa trozupcima dok guraju gresne duse nazad u vrelo ulje. Naravno, da bi se ublazio utisak koji u javnosti moze da izazove prikazivanje prave sustine satanizma i izbegle reakcije gnusanja i otpora, postoji za prikazivanje njegova blaza forma. Tu se satanizam objasnjava kao upraznjavanje prirodnog nacina zivota, uskladjen sa duhovima prirode, uz normalno zadovoljavanje svih nagona i potreba.
Satanisti, naravno, vode racuna o blagovremenom popunjavanju svojih redova, najpre pripremom omladine za stvaranje simpatizera, medju kojima kasnije vrbuju nove clanove. Pokazalo se da se to najlakse obavlja preko muzickih grupa i spotova koji otvoreno velicaju seks, drogu, nasilje, omalovazavanje hriscanstva i slavljenje djavola, strategija je vrlo pametno smisljena, o cemu svedoci i izjava rok muzicara Jimmy Hendrix-a: “Kroz muziku mozemo poloziti u podsvest ono sto zelimo”. Dejstvo je, u stvari zasnovano na postulatu da je za unistenje jedne nacije dovoljno razoriti moralnu strukturu mladih preko djavolske muzike, droge, cigareta, alkohola i seksa, sto ustvari predstavlja cilj satanista, odnosno njihovih finansijera i nalogodavaca. Ova misija je uveliko olaksana zahvaljujuci dobro znanom psiholoskom fenomenu identifikacije mladih sa poznatim licnostima iz sveta sou-biznisa i estrade. U Svetom pismu ne stoji slucajno zapovest: “Na cini sebi idola”, a rok zvezde su za mlade upravo idoli sa kojima se oni poistovecuju i cije poruke bezrezervno prihvataju i primenjuju, jer imaju lazan utisak da sa samo malo srece i bez mnogo truda mogu i oni da postanu isto ili slicno. Za neiskusne i naivne je posebno vazno sto za vodjenje takvog zivota, sa obiljem seksa, droge i alkohola, nisu potrebni izuzetni napori i odricanja, a sto bi zahtevalo poistovecivanje sa sportistima i naucnicima. identifikacija sa vodecim muzickim trupama savremene muzike je posebno opasna. Vecina njih ima otvoreno ili prikriveno, ali dovoljno jasno, radi na sirenju i propagiranju ideja satanizma. Neke od ovih grupa vec u samom imenu odaju pripadnost satanizmu. Tako, na primer nazivi KISS-“Kings of satan’s service” (Kraljevi u satanskoj sluzbi); AC/DC nije kako mnogi misle “Alternate Curent/ Direct Curent” (Naizmenicna struja-jednosmerna struja) nego je “Antichrist/Death to Christ” (antihrist/smrt Hristu); “Black Sabath” (crni sabat- dan kada se izvode crnomagijski i satanski rituali); “Daemon” (demon); “Satans host” (satanski odredi) ; “Morbid Angel” (morbidni andjeo), sto predstavlja samo kraci spisak najpoznatijih od mnogih grupa sa slicnim imenima. Medjutim, to sto djavola ne drze u nazivu, ne znaci da i druge grupe ne primenjuju njegove ideje. Takve pesme, gde nema kod slusalaca razlike da li su reci direktno razumljive ili tek kada se melodija emituje u nazad, sto je jos pogubnije, jer se tada zeljena poruka direktno i trajno urezuje u podsvest, su na primer: grupa Led Zeppelin, song “Stairswais to Heaven” (Stepenice ka nebu), gde je preslusavanje unatrag otkrilo snimljeno “ I will live for him…there is no escaping it…I’ve got to live for satan…I love you master satan…” sto prevedeno glasi “Ja zelim da zivim za satanu…ja te ljubim…gospodaru satano”.”Sam djavo je tvoj bog”; grupa KISS, song “God of Thunder”; “Ja te volim, rekao je djavo “- grupa Rolling Stones, songs “Tops”. “Nebo nije daleko od unistenja!”-grupa Princ, song “Purple rain”, “Koracam u grehu”; grupa Madona “Like a virgin”; a slicne poruke se nalaze u pesmama grupa The Eagles, Pink Floyd, Yetro Tull, Elton John i drugih. Da u pitanju nisu obicna sokiranja i provociranja postojeceg javnog mnjenja, nego svesna i ciljna delovanja, svedoci izjava Tony Sheridan-a koji je 1962.g. sa “Beatles”-ima svirao u Hamburgu. Tada je John Lennon na jednoj spiritualistickoj seansi javno priznao: “Znam da ce Beatles-i imati uspeha, jer za taj uspeh ja sam djavolu prodao svoju dusu.” Odabrani put sluzenja djavolu se uvek sistematski i dosledno sprovodi, pa zato i ne treba posebno da iznenadjuje sledeci biser John Lennon-a uperen protiv hriscanstva, da je Isus istorijski beznacajan, jer Bitlsi u svakom trenutku uspevaju da sakupe vise ljudi koji ih slusaju, nego sto je On uspeo svojom Besedom na gori. Zanimljivo je da se ne slucajno, od strane Bitlsa, i drugih muzickih sastava huli, omalovazava i klevece iskljucivo hriscanstvo i Isus Hristos, a nikada se ne huli na Muhameda, Budu, Krisnu, Ramu, Zaratustru i Mojsija.
Sastavni deo svetske zavere satanista podrazumeva upotrebu droge radi unistenja omladine, a preko nje, postojecih drustvenih vrednosti i normi. To je svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio Timoti Liri, samoproklamovani kralj LSD droge: “ Osoba koja tvrdi da rokenrol muzika ohrabruje klince da uzimaju drogu, potpuno su u pravu. To je deo nase zavere. Droge su najefikasniji put do revolucije.” Stoga je potpuno razumljivo za ocekivati da iste muzicke grupe, sastavi i pevaci koji pevaju ode djavolu i pljuju na hriscanstvo, istovremeno popularisu upotrebu droge. Kao i obicno, prednjace Beatles-i. Oni su komponovali nekoliko hitova posvecenih drogi i stanjima vezanim za nju. To su, na prmer: “Zuta podmornica” (Yellow Submarine)- nakomansko tonjenje posle uzimanja droge, “Lusi na dijamantskom nebu” (Lucy in the Sky with Diamons- LSD halucinogena sinteticka droga), ili “Narednik Peper” (peper- biber- prasak-prah- droga u prahu). Clanovi druge grupe iz tog vremena, a koji su aktivni i danas, Rolingstounsi, zbog drogiranja su cak imali ozbiljnih problema sa policijom. Kako su se mladi svih generacija trudili u svakodnevnom zivotu da se poistovete sa svojim idolima, poznatim pevacima i grupama, saznanje da se oni drogiraju, naizgled bez ikakvih posledica, i jos ovencani slavom, itekako je uticalo na porast narkomana medju mladima. Naravno da Jugosloveni nikad nisu propustili priliku da se ukljuce u svetske civilizacijske tendencije. Zato je grupa “Mobi dik” u godini kulture snimila sprt, koji se emitovao na mnogim televizijskim kanalima, i pevusile su ga simpaticne ucenice osnovnih skola, a cije su reci “Rodices mu sina, kralja kokaina”, “Rodices mu decu belu kao (kokain) sneg”, predstavljaju najvecu mogucu reklamu za prodor kokaina u siroke narodne mase. Nejasno je jedino kojim delom je u finansijskoj konstrukciji spota ucestvovala sluzba ministarstva unutrasnjih poslova za borbu protiv narkomanije, kao bolesti zavisnosti. Ovakvim pesmama se opet postize cilj satanista, odnosno njihovih finansijera, jer od bolesnih omladinaca – narkomana, na mogu postati zdravi clanovi drustva. Zanimljivo je da su drzave koje zabranjuju reklamiranje cigareta i pusenja na javnim mestima, da bi nepusace zastitila od trovanja nikotinom i smanjile broj obolelih od raka na plucima, upravo te koje podrzavaju delatnost satanista u drugim drzavama, a cije ustrojstvo zele da razore. Kao sto kod njih cigarete moraju da sadrze vidnu opomenu da pusenje izaziva rak, pitanje je da li bi bilo tako lako siriti narkomaniju medju mladima, kada bi spot u kome se hvali droga, morao obavezno da sadrzi deo sa poslednjim danima narkomanskih agonija i smrti od prekomerne doze droge, kod tako zvucnih imena kao sto su Dzenids Dzoplin, Dzimi Hendriks i Dzim Morison.
Delovanje satanista ne bi bilo svestrano kada ne bi obuhvatalo i napad na tradicionalna shvatanja moralnih vrednosti . To se najbolje postize propagiranjem neobuzdanog seksa i seksualnih nastranosti i perverzija. Scenografija rok pevaca na koncertima direktno potstice na seksualne kontakte sa sto vecim brojem partnera, kako to na primer otvoreno rade Madona i Tina Tarner, ili preko aluzija kada gitaru sviraju u visini genitalija i sve prate odgovarajucim koatalnim pokretima Elvis Prisley, Sex Pistols, Rolling Stones i drugi. Svoju homosekualnost, travestitiju ili biseksualnost odevanjem, sminkanjem i ponasanjem isticu i propagiraju David Bouwy, Elton John, Prince, Freddy Mercury, koji su izgeda pored muzike zaduzeni da budu rasadnici za sirenje side. Ni u ovoj oblasti izgleda da kod nas ne manjkaju odgovarajuci predstavnici, kao na primer Oliver Mandic koji se u jednom periodu svoje karijere, na koncertima, obavezno pojavljivao u tunikama uz odgovarajucu debeloslojnu sminku. Svoj doprinos prevazilazenju zastarelog patrijahalnog morala i ovom prilikom daje visestrano civilizacijska avangardna grupa “Mobi Dik”. Posto su kod Srba braca naucena sve da dele nema razloga da ne podele i zenu- devojku, narocito jednog od njih, o cemu govori sadrzaj pesme: “Brate,prijatelju, ispuni i jednu zelju, dovedi je nocas meni u postelju belu. Brate, prijatelju, svaka druga bice toja ali ona mora biti moja.” Medju pomenutim grupama i pevacima posebno je zanimljiva Tina Tarner, jer iako je sa svojih 60-tak godina uveliko baka, na koncertima sirom sveta u mini suknjicama, gledaocima obilato pruza priliku da uzivaju u njenim zavodljivostima. Ona izgubljenu energiju od vrlo dinamicnog kretanja i skakanja po pozornici nadoknadjuje seksualnom energijom mladih pratilaca, koji specijalno za tu namenu sacinjavaju obavezni deo njene pratnje. Interesantno je, i pored toga sto je ocito da Tina Tarner dobro poznaje upotrebu seksualne magije u cilju podmladjivanja, objasniti njenu neprirodnu izdrzljivost za te godine, kao i fizicki izgled. Umesto vec otrcane formulacije da se radi o medicinskom fenomenu koji nauka jos nije u stanju da objasni , vredi se u ovom slucaju zapitati da tu nije i djavo umesao svoje prste da joj malo zakasnelo obezbedi slavu i uspeh. Iskustvo steceno muzickim i televizijskim propagiranjem ideja satanizma, u novije vreme se koristi da se ljubav prema simbolima zla plasira i preko drugog mas medija-filma. Tako se sada u najnovijim filmovima sa simpatijom govori o vukodlacima tinejdzerima koji postaju sampioni boksa ili kosarke; o vampiru Drakuli koji je postao dobronameran i zato pije sinteticku krv; o savremenim devojkama vesticama koje su usamljene i simpaticne, a nemaju nikog odgovarajuceg da im napravi decu, pa u tu svrhu prizivaju princa iz pakla, da im na obostrano zadovoljstvo ispuni tu zelju; o djavolu koji uopste nije tako crn kao sto se tvrdi , posto prima posetioce u pakao, i ako ga nadmudre, slobodno ih pusta da se vrate nazad, a vesticama koje koriste magijske simbole i ritualna prizivanja iskljucivo radi dobronamerne pomoci ljudima koji su u nevolji, i slicne bisere suprotne svakoj logici i zdravoj pameti. Za Ameriku snimanje ovakvih filmova uopste ne predstavlja problem, jer je u njoj i zvanicno odobren, kao religija, kult satane, cija je crkva osnovana u San Francisku 1966. godine, sa Antonom Lavejem na celu, i kojoj su pripadala i pripadaju neka poznata imena filmske umetnosti. Njena clanica je bila glumica Dzejn Mensfild, kojoj je u cudnim okolnostima odsecena glava u saobracajnoj nesreci kada je pokusala da napusti clanstvo. Reziser Roman Polanski i njegova supruga Saron Tejst su takodje pripadali satanistima. Njih dvoje su snimili film “Rozmarina beba”, koji govori o devojci koja prizivanjem uspeva da postane verenica satane i sa njim rodi dete. Glumica je kasnije ubijena u trudnoci, u svojoj kuci, a ubica je takodje satanista Carls Menson. Izgleda da je jedina neizvesna i stvarna nagrada koju satanisti mogu da ocekuju od satane to da ce ih ubiti drugi satanisti ili da ce izvrsiti samoubistvo. Po sopstvenom priznanju, u sataniste spada i vrlo popularna glumica u raznim horor filmovima Sigurny Viwer, koja je u vreme dok je bila fotomodel sluzila satanistima u crnim misama kao gola devojka- oltar, a sada se bavi vesticarenjem. Koliko se u Americi ceni, voli, i postuje djavo i crna magija svedoci da je grad Salem (“Vestice iz Salema”) jedino zvanicno proglasen grad vestica, glavna vestica je gradonacelnik, a i serif je vestac. Cija li se pravda primenjuje u ovom gradu, i kome se zaklanjaju na sudu, namece se samo. Svoju ideologiju savremeni satanisti uglavnom zasnivaju na pravilima i pisanim materijalima reda “Ordo- Templi Orientis” (red istocnih templara) koji je osnovao engleski crni mag Alister Krouli. Po njihovom ucenju je otac zivota Haos (tj. djavo je otac pravog zivota uzivanja svim culima, a majka zemlje je Babilon (odnosno za simbolicnu majku su svesno izabrali vavilonsku kurvu). Svoje rituale objasnjavaju da imaju za cilj da pomognu i nauce ljude da prihvate svoje telesne i materijalne nagone i potrebe bez osecanja krivice. Redu OTO su pripadali i njegove tehnike upraznjavali vodje Treceg Rajha: Hitler, Hes, Gering i Rozenberg, koji su kasnije formirali crnomagijsku organizaciju “Ultima Tula”, koja je pored ostalog glorifikovala fizicku i intelektualnu nadmoc arijevske rase nad drugima. To jeste razlog zasto je za sataniste u svetu posebno privlacna scenografija nacisticke stranke sa lobanjama, crnim zmijama, kukastim krstovima i slicno. Na opasnost od satanista posebno ukazuje cinjenica da su uspeli da se infiltriraju u obrazovni sistem i pedagoske ustanove, kako medju profesore, tako i medju ucenike i studente. Neke stvari u vezi toga su nejasne. Kako na Fakultetu muzickih umetnosti kod profesorice, koja javno ispoljava svoju pripadnost satanizmu, moze da polozi student kome satanizam, u bilo kom pogledu, ne odgovara. Zanimljivo je da i totalni neuspeh policije da otkrije sastajalista i ustrojstvo satanista, moze bez teskoca da se sazna cak od ucenika osnovnih skola, gde poneki mali drugar vec pripada satanistickim druzinama “Crna ruza”, “Vatra pakla” cija su najpoznatija sastajalista u Kalemegdanskim katakombama i istoimenoj kuli u podnozju opservatorije. Promoteri i distributeri pesama hevi i metal rok sastava sa njihovim nadrazujucim dubokim tonovima i ritmom niske frekvencije, uz vec pomenute tekstove i scenografiju, tvrde da je jedini razlog za objavljivanje ovakvih spotova i kaseta velika zainteresovanost publike za kupovinu istih, i da ne postoje neki prikriveni razlozi za njihovo popularisanje.
