Klub radoznalih biologa

Sealife:
Da,ovo je dobra tema,ali da li je neko razmisljao o pokretanju sajta.
Npr. Hrvati imaju jako dobre bioloske sajtove.kao npr. klub mladih znanstvenika..
ako nekoga interesuje evo adrese
http://hpd.botanic.hr/bio/index.html

pozdrav
Kliknite za proširenje...

Odlična :idea: za sajt. Hajde da se udružimo. :D Da ne zamaramo druge na ovom forumu već da kontakiramo lično. Hrvati imaju i odličan sajt i forum na adresi:
http://www. evolucija.com
 
Pridruzejem se! Matematicari i fizicari kao i uvek sve najbolje znaju, a ustvari nemaju pojma da su matematika i fizika unekoliko nauke kojima istice "rok trajanja", 19. i 20. vek su bili za njihov razvoj, sad na sceu stupa BIOLOGIJA! Napred biolozi i sve srodne oblasti!!! I ja cu pomoci sto se tice nekih pitanja! A, sto se tice prepoznavanja kolega, cisti pogodak. Tu bi mozda malo mogli da se pozabavimo fiziologijom mozga...
Pozdrav
 
Evo još pitanja za kolege: :?:
1. Zašto su histoni veoma konzervativni proteini?
2. Dajte malo najnovijih informacija o kloniranim i transgenim životinjama - ovde prvenstveno mislim na studente biologije, bilo molekularne bilo opšte :idea:
 
odgovor na 1.
Očuvanost histona ogleda se u tome što se oni jako malo razlikuju (u po nekoliko aminokiselina)između evolutivno udaljenih bioloških vrsta. Dobro rade svoj posao i veoma su značajni (grade nukleozome)pa se tokom evolucije nisu mnogo menjali - selekcija ih nije ''dirala''. Je l' dobar odgovor?!
 
Anonymous:
odgovor na 1.
Očuvanost histona ogleda se u tome što se oni jako malo razlikuju (u po nekoliko aminokiselina)između evolutivno udaljenih bioloških vrsta. Dobro rade svoj posao i veoma su značajni (grade nukleozome)pa se tokom evolucije nisu mnogo menjali - selekcija ih nije ''dirala''. Je l' dobar odgovor?!
Kliknite za proširenje...

Pa mora da su se i oni menjali, samo sto te jedinke nisu uspevale da prezive sa tako mutiranim histonima, pa nisu ostavljale ni potomstvo. Preziveli su oni kod kojih se histoni nisu menjali...
 
pa s obzirom da je biologija nauka 21 veka i treba da smo na vrhu! Nego hajde da razgovaramo barem o necemu.
Sta mislite da pricamo o entomologiji. O insektima i slice stvari. Ja volim buba svabe! :) (Opet ista fora, da smo na vrhu)
 
Anonymous:
pa s obzirom da je biologija nauka 21 veka i treba da smo na vrhu! Nego hajde da razgovaramo barem o necemu.
Sta mislite da pricamo o entomologiji. O insektima i slice stvari. Ja volim buba svabe! :) (Opet ista fora, da smo na vrhu)
Kliknite za proširenje...

Može i o insektima mada ima mnogo lepših tema:
- transgene životinje
- ekotoksikologija
- genetički kod
- hromozomske aberacije
- nasledne bolesti
- populaciona genetika
- imunogenetika
- reper-mehanizmi
- SRY gen
- lekovite biljke
- mitohondrijalna DNK
- kontrolne tačke ćelijskog ciklusa ...

Predlažite teme :idea: nemojte samo da 8) i nemojte biti :? ili :shock:
Hajde :o nas

A ti bi anonimuse mogao i da se predstaviš :!: :D
 
Pavle evo odgovora:
Azot je obavezna komponenta svih belančevina (proteina), amina, amida, hlorofila, alkaloida idr.Najveći sadržaj azota je u zrnu, zatim u listovima, onda stablu, a najmanji u korenu. Prvi simptomi nedostatka azota u ishrani biljaka su nestajanje hlorofila na vrhovima najstarijih listova. U krajnjem slučaju nedostatak azota utiče na brže starenje biljke.
Biljke usvajaju azot iz zemljišta uglavnom u obliku nitrata koji se po usvajanju odmah redukuju u amonijak. Amonijak se ne nagomilava u biljkama već se vezuje s proizvodima razlaganja šećera čime nastaju aminokiseline (od njih su izgrađeni proteini) i amidi. Slobodan, molekularni azot (N2) mogu da koriste biljke leguminoze (Fabaceae)kojima pripada recimo detelina (Ta osobina deteline je odavnina poznata, pa naši seljaci na njivu, koja nije više tako plodna, posade 2-3 godine detelinu, da bi se prirodno nađjubrila , odnosno snabdela solima azota). Korenovi ovih biljaka su u simbiozi sa bakterijama koje imaju sposobnost da usvajaju atmosferski azot (zato se nazivaju azotofiksatori) i pretvaraju ga u soli azota (nitrate) koje biljka može da koristi.
 
2. odgovor za Pavla II:

Fosfor biljke koriste u vidu fosforne (H3PO4) i pirofosforne kiseline (H4PO8), a u biljci se metaboliše tako da se ostaci fosforne kiseline ugrađuju u sastav određenih organskih jedinjenja procesom fosforilacije. Na taj način postaju za biljku veoma značajna jedinjenja kao što su energetski bogat ATP (adenizin trifosfat) kao i ADP i AMP, koenzimi (NADP, koenzim A ) kao i nukleinske kiseline (DNK i RNK). Pored ovih treba pomenuti i značajne fosfolipide koji izgrađuju ćelijske membrane.
nedostatak P u ishrani biljaka dovodi do toga da biljke se slabije razvijaju i dobijaju nežan izgled što utiče na njihovu otpornost.
Fosfor je u biljci veoma mobilan. U početku vegetacije ga najviše ima u lišću, a kada biljka počne da cveta on se premešta u reproduktivne organe prvo u cvetu a zatim na kraju vegetacije se najviše skoncentriše u plodu i semenu
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top