Ja imam samo jednog andjela sa kojim tek za par godina planiram andjelchicje
A Nova Godina je za mene, ne dva dana vec mesec dana, od kada krenu prve jelke na pijaci, ukrasi na svakom cjoshku (i bash tako, koliko god da ih imamo, poneki josh sladji, lepshi, sjajni zavrshi na nashoj jelci), neumorno shpartanje gradom (iako shoping u principu ne volim) u potrazi za poklonima i poklonchicjima (kao da ni jedan nije dovoljno dobar za njega, a i ako jeste, ne prestajem da zhelim da mu poklonim josh neshto, maleno, slatko...)...
Kakve zhurke - zhivim za pochetak tog dana kada cju se obucji shto lepshe i ludje (bash zato shto cje me samo on videti), sa gomilom poklona sticji kod njega i presvucji se u njegovu obichnu trenerku. A onda ritual kicjenja jelke, spremanja nashe omiljene hrane (tone hrane koju na kraju necjemo ni pipnuti, ali koga briga kad uzhivamo u zajednichkom spremanju!), i obavezno zajednichko kupanje da bismo se odmorili i nastavili da uzhivamo...
I budjenje pored njega (jedno 3 puta u toku nocji, tek da bih se probudila, shvatila da provodim jednu od najlepshih nocji u zhivotu sa voljenom osobom, i srecjna nastavila da spavam - da, na zhalost josh ne zhivimo zajedno..), u rane jutarnje sate, gnjavljenje u krevetu josh par sati a onda shetnja pustim gradom, kroz (nadam se) maglu i zavejane ulice...
A onda repriza! Barem dva puta!
eh, neke stvari se tesko menjaju od detinjstva.. 
