Bipolarni poremećaj

......

Mislim da Vam nas odgovor nije ni potreban - sve ste sami lepo stavili na 'papir': od 1993. god do danas je 12 godina, Vi zivite sa bipolarnim poremecajem uspesno, uzimajuci adekvatnu terapiju, brinete o svom zdravlju i zivite normalan zivot, radite, ucite, imate hobije - dakle valjda i sami mozete da zakljucite da li Vam ili ne ova bolest 'razara' licnost?? NIko ne voli da je od bilo cega bolestan. Sta bi bilo da imate dijabet ili epilepsiju? Isto biste pili adekvatne lekove i ziveli sa tim, radili, ucili, imali decu.....
Srecna je okolnost zaista sto bipolarni afektivni poremecaji u najvecoj meri uspesno odgovaraju na terapiju i sto se mogu jako dobro kontrolisati. Litijum je napravio pravi prevrat u lecenju, a sada Lamiktal, sa mnogo manje nezeljenih efekata....Ne znam sta Vi uzimate od terapije, ali uzimajte redovno terapiju, redovno se kontrolisite, izbegavajte izrazene stresove i hronicno napeta stanja i bicete sasvim dobro.
Pozdrav!

Odlicno, bravo za Vas. Samo nastavite tako. Dobar primer savesne brige o sopstvenom zdravlju, za ostale na ovom forumu!

Pozdrav!

p.s. Molim Vas da ne iznosite terapiju javno, ljudi su cudni, ponekad vide da neko nesto uzima pa se cesto desava da i sami pocnu da uzimaju lekove jer su 'culi da Peri prijaju!'. Dakle, terapiju zadrzite za sebe, sve eventualne konsultacije tim povodom na PP.

da ne treba, slazem se....iznositi u javnost lekove.....mislim, odnosno razumem vasu dilemu.....ja sam dugogodisnji agorafobicar i imam terapiju koju i dan danas uzimam.....mada videcu sa lekarom sta dalje......jedini problem koji ja vidim je kako cu "podneti" trudnocu jer znamo da trudnoca i lekovi ne idu.....inace imam agorafobiju od svoje 19 godine a sada skoro 30......od pre 2 god pijem neki antidepresiv i od tada nemam vise tih idiotskih misli u glavi..sve mi je daleko.....necu izdrsati itd......iskreno spremna sam da pijem lekove ako treba i dozivotno......ali IMAM VELIKI STRAH...KAKO biti trudan i piti lekove........sta vi mislite o ovome.......ima li ko neki savet?!

Prvo i osnovno je da se takve trudnoce planiraju, znaci u saradnji sa Vasim psihijatrom cete poceti sa smanjivanjima lekova, druga stvar je vodjenje trudnoce od strane ginekologa koji mora biti dobro upoznat sa Vasim psihickim problemima i tesno saradjivati sa psihijatrom.
Naravno veliki akcenat se mora staviti na psihoterapiju kao metodu lecenja a ne samo na uzimanje peroralne terapije.
O svemu ovome WdW ce daleko vise podataka izneti.

Da, dr je uglavnom sve vec i sama rekla sto bi i ja prokomentarisala: o trudnoci se morate dogovoriti sa svojim lekarima. Naime, cilj je da godinu dana budete bez ikakvih simptoma (straha od straha, panicnih napada ili somatizacija, ponasanja izbegavanja) te da normalno funkcionisete u radnom i socijalnom smislu, onda se lekovi mogu iskljuciti i mozete bez problema planirati trudnocu. Lecenje agorafobije je nekad veoma komplikovano zbog razlicitih stavova psihijatara u pogledu terapija, razlicitog stepena iskustva u lecenju bolesti, razlicite saradljivosti ili tolerancije samog pacijenta. ne znam koliko cesto vidjate svog psihijatra, sto rece dr psihoterapija je obavezan deo programa uz kognitivno-bihevioralnu terapiju i lekove.
Nemate razloga da se plasite trudnoce, mada mi je jasno da imate i daje prisutan 'strah od straha' tj. strah da bi Vam se prethodno stanje moglo ponovo desiti i simptomi ponoviti. To je deo koji mora da se resava u psihoterapiji sa Vasim lekarom (ili ako se Vas psihijatar ne bavi psihoterapijom, onda u saradnji sa psihoterapeutom).

Moja iskustva sa pacijentima sa agorofobijom i panicnim poremecajem su veoma povoljna - ako su pacijenti bili spremni da rade na problemu, pridrzavaju se uputstava i terapije, ako se napravio odnos poverenja i dobre saradnje, rezultati su retko izostajali...Vise mojih pacijenata koji su leceni od fobija razlicitog tipa uspesno je iznelo trudnoce i porodjaje, remisije su nekada i po vise godina a ponovni ataci poremecaja blagi, i pacijenti su vec nauceni sta im se desava i kako sa tim da izadju na kraj pa je time i kontrola eventualnih ponovnih simptoma brza i daleko uspesnija nego na pocetku bolesti.

Saradjujte sa Vasim lekarom, to je najbitnije, ako niste zadovoljni trazite drugog lekara. Ishod ovog poremecaja u mnogome zavisi od Vaseg stava i Vase volje da radite na tome, nezavisno od iskljucivo lekova koje uzimate.

Pozdrav.