Ukrasno šiblje

Cornus alba elegantisima​

Cornus alba evory​

Magnolia lilifora nigra​

Spirea japonica​

Buddeia, cveta leti, visina i do 2,5 m​

Aucuba japonica​

Spiraea - Suručica


Spiraea billardii (iz moje bašte)


Spiraea x vanhouttei

Ova vrsta Suručice je veoma česta u starim baštama, ima gustu krošnju i ovalne nazubljene listiće, tamnozelene boje. Na proleće se pojavljuju sitni cvetići skupljeni u klipasti oblik. Za vreme sušnih dana voli često zalevanje, a može se lepo oblikovati orezivanjem, pa je pogodna i kao živa ograda.

Grmolika biljka koju obavezno treba imati u svome vrtu. Postoji nekoliko prelepih vrsta, kao i hibrida Suručice, pa se lepo može kombinovati, po bojama i vremenu cvetanja. Biljka je poreklom iz Azije i Jugoistočne Europe i veoma lepo uspeva u našim krajevima.
Suručica se razmnožava delenjem busena, a veoma lako se može ožiliti i iz reznica. Kao biljka nije uopšte zahtevna i raste na raznim vrstama zemljišta, iako joj prija hranljivo i propusno zemljište, dobro drenirano.
Kad biljku razmnožavate delenjem korena treba da je pripremite za taj čin. U proleće joj treba orezati grane, i na to mesto nagrnuti zemlju, treba proveravati to mesto i ako je potrebno još nekoliko puta nagrnuti zemlju. Primatićete da se na tom mestu podzemni delovi biljke šire. Sledeće godine možete iskopati biljku i podeliti na nekoliko novih, već razvijenih biljaka. Reznicama biljku razmnožavate u aprilu i maju mesecu.


Spiraea x arguta

Spirea arguta je listopadni žbun i može da naraste i do 2,5 metara u visinu, a i u širinu. Cveta u aprilu i maju mesecu. Ima bogate bele cvetiće uzduž tankih i blago savijenih grana. Voli sunčani položaj, bogatu i hranljivu zemlju, dobro dreniranu.
Često se uzgaja u gradovima jer dobro podnosi zagađenu sredinu i niske temperature. Može se saditi u grupicama, ali i pojedinačno. Dobro podnosi orezivanje i formiranje željenog oblika.


Spiraea x vanhouttei

Ovo je jedna od najčešćih Suručica, obično se može videti po gradskim parkovima, ali i u našim baštama. Takođe je listopadni grm, naraste oko 2 m u visinu i širinu. Na tankim izdancima koji se savijaju prema zemlji, pojavljuju se beli grupisani cvetići, a cveta u maju i junu mesecu. Nije zahtevna u pogledu zemljišta, samo mora da je dobro drenirano. Koristi se i za formiranje živih ograda, u grupama ili pojedinačno.


Spiraea x bumalda

Nešto niža vrsta Suručice, ali je veoma lepa, može da naraste od 50-100 cm, i ima uspravnu i široku krošnju. Cveta od jula do septembra meseca, voli hranljivo zemljište, redovno orezivanje i sunčane položaje. Ocvale cvetove treba redovno skidati, na taj način produžujemo vreme cvetanja.

Forzicija




Forzicija (Forsythia) je grupa biljaka poreklom uglavnom iz Azije, ali jedna vrsta uspeva u divljini u Evropi i uglavnom raste na Balkanu. Veoma je popularan ukrasni grm i lako prepoznatljiv, jer se žuti cvetovi pojavljuju pre listova. Spada u listopadne grmove.

Na našim prostorima je uglavnom prisutna žuta boja cvetova dok se u Aziji mogu naći još bele i ružičaste forzicije. Postoje dva varijeteta pod latinskim nazivima Forsythia Suspensa i Forsythia Intermedia.

Kada se posadi u gustom sklopu dobija se odličan rezultat, jer se cvetovi otvaraju jako rano u godini. Iz tog razloga je neki nazivaju vesnikom proleća.


Izgled

Forzicija je listopadna biljka koja ima karakteristične cvetove žute boje koji se otvaraju tokom marta ili aprila meseca, a tek nakon toga se pojavljuju listovi. U visinu ide do 6m, mada se najčešće mogu videti primerci koji su visine do 3m.

U zavisnosti od varijeteta listove mogu biti jednostavni ili da se tri šire iz jedne osnove. Takođe i dužina listova može da se razlikuje od 2cm do 10cm.

Cvetovi imaju karakterističan izgled sa četri latice (neki varijeteti imaju pet), kod nas se mogu videti različite nijanse žute boje. Po kiši se cvetovi izvijaju i na taj način štite reproduktivne delove.



Plod je suva mahunica sa nekoliko semenki koje imaju krilca.

Vrste i poreklo

Poreklo je iz istočne Azije (Kina, Japan, Koreja), u Evropu su donete prve forzicije 1833 godine od strane trgovaca cvetovima.

Forsythia europaea Degen & Bald.
Forsythia giraldiana Lingelsh.
Forsythia japonica Makino.
Forsythia koreana (Rehder) Nakai
Forsythia likiangensis Ching & Feng ex P.Y.Bai.
Forsythia × mandschurica Uyeki.
Forsythia mira M.C.Chang.
Forsythia ovata Nakai.
Forsythia saxatilis (Nakai) Nakai
Forsythia suspensa (Thunb.) Vahl.
Forsythia togashii H. Hara.
Forsythia velutina Nakai
Forsythia viridissima Lindl.

Uslovi gajenja

Voli osunčana mesta mada forzicija dobro napreduje i u senovitim mestima sa tim što ima manje cvetova nego kad je izložena suncu. Neka preporuka je da grm bude izložen suncu najmanje 6 sati dnevno.

Ukoliko se malo pre cvetanja odseče grana i unese u kuću da se cvetovi otvore kao ukras, vrlo je verovatno da će u vazi gde stoji forzicija pustiti žile. Nakon toga se može uspešno posaditi u bašti.


Međutim za proizvodnj reznica na veliko se grančice seku nakon cvetanja i to sve do početka leta. Dobar period za uzimanje grančica za ožiljavanje jeste i period krajem oktobra, orezivanje forzicije radi dobijanja reznica se radi tao da se odrveneli izdanci od te godine seku na dužinu od 20 – 30cm i da na sebi imaju bar 4 pupoljka. Kad se pobodu u zemlju trebala bi dva pupoljka da vire napolje.

Grančice koje se ožile ne bi trebalo dirati do perioda mirovanja jer se tada najbolje mogu presaditi. Ovo važi i u situacijama kada su reznice pobodene na ožiljavanje kasno u jesen, neophodno je čekati sledeću jesen.

Takođe se uspešno razmnožavanje može obaviti polaganjem grane na zemlju. Tako se drži pritisnuta neko vreme, a kada se ukoreni onda se može odvojiti od glavne grane.

Količine vode bi trebale biti manje, ali redovne. Ne odgovara joj duži period bez vode, ali ne daje dobre rezultate ni na preterano vlažnom tlu. Može da se odradi malčiranje oko biljke, da bi se sačuvala vlaga.


kao živa ograda

Forme

Gaje se uglavnom dve vrste Forzicija suspensa i Forzicija intermedia. Forzicija × intermedia je nastala ukrštanjem i to je oblik koji se najviše gaji. Razlog za taj izbor je što intermedija raste manje u visinu i ima cvetove intenzivnijih boja. Suspensa za razliku od nje raste višlje i više u širinu pa zahteva više prostora, a cvetovi su joj manje intenzivne žute boje.

Najčešće se gaji kao pojedinačna biljka koja se pušta da se širi slobodno po vrtu. Razlog je što osvežava vrt svojim cvetovima u proleće, dok je sve još uglavnom sa golim granama. To slobodno puštanje da raste treba shvatiti uslovno, jer je nephodno redovno svake godine skraćivati grane.

U situacijama kada se gaji kao živa ograda, orezivanje forzicije treba prilagoditi tom uzgojnom obliku. Ovde kod nas to baš i nije čest uzgojni oblik iz razloga što za žive ograde se koriste neke druge biljne vrste (šimšir).

Povremeno se može naići na mesto gde se forzicija gaji u formi stabla. Da bi se ovo postiglo na odgovarajući način biljka treba biti posađena na dobro mesto i treba joj biti prižena dobra nega.

Orezivanje forzicije

Forzicija se reže jedanput godišnje, a treba jednom temljnije da se odradi u desetak godina. Način kako će se razidba vršiti zavisi od toga gde se gaji i šta se želi postići u vrtu.

Cvetovi neće rasti na novim grančicama, nego na prošlogodišnjim i prema tome treba prilagoditi rezidbu. To se može odraditi odmah nakon cvetanja, a nikako tokom zime ili pred samo cvetanje. Ukoliko se odradi bez vođenja računa koje su nove grane a koje prošlogodišnje, cvetanje može biti značajno umanjeno ili čak izostati.

Forzicijin izgled bez obrezivanja grana bi veoma brzo doveo do toga da biljka izgleda zapušteno iz razloga što takva biljka značajno slabije cveta.​

Tamaris

Tamaris - medonosna i ljekovita biljka
Tamaris ima i ljekovita svojstva kod želučani problema, hemoroida, pomaže jetri, te upali zubnog mesa, kod manjih rana i reumatizma, a koriste se djelovi biljke ili njihovi ekstrakti



iz mog dvorista

Tamaris je ukrasna biljka, grm meni posebno draga ne samo zbog svoje ljepote već što je krasio i krasi veći dio jednog, malog, kraljevskog, a slučajno mog rodnog grada, Jajca. Cijela obala od oko 100 m u centru grada bila je ružičasta od boje ove ukrasne biljke. Bio je to fantastičan prizor baš u ovo vrijeme kad je ova biljka u vrhuncu cvatnje. Mami pogled, otima uzdah, naprosto ne možete, a da joj se ne divite.

Tamaris lat. Tamarix je rod bjelogoričnog stabla iz porodice metlika (Tamaricaceae ). Rod sadrži oko 50 listopadnih i zimzelenih vrsta, a potiče s Bliskog istoka i Afrike. Od 50 kod nas su najzastupljenije sljedeće vrste tamarisa: Tamarix gallica, Tamarix africana, Tamarix tetranda, Tamarix pentranda , Tamarix dalmatica.

Zbog ljepote svojih cvjetova uzgaja se kao ukrasna biljka. Grm tamarisa može desegnuti visinu od 1 do 18 m ovisno o vrsti kojoj pripada. Lišće je zelene boje od 1 do 2 mm debljine. Za vrijeme zime opada, a u proljeće cvjeta u raznim nijansama roze boje, može biti i bijele, zbog čega se u mnogim vrtovima uzgaja kao ukrasna biljka. Cvat (grupa cvjetova) je groz. Najčešće cvjeta od aprila do juna. Korijen može biti izrazito dubok te na taj način ima sposobnost dobro vezati zemlju, pa ga je korisno saditi u erozivnim područjima. Razmnožava se sjemenom, reznicama i položenicama.

Vole slana zemljišta

Odgovara im zemljište bogato soli, tako da je dosta zastupljena ukrasna biljka u primorju. Dobro podnose i jače udare vjetra. Neke se vrste mogu uzgajati i kao bonsai. Medonosna je biljka te je pčele rado posjećuju sakupljajući polen, ali važno je spomenuti da med nije baš najbolje kvalitete. Na engleskom jeziku spominje se kao salt cedar (slani cedar). Od grana tamarisa nekad su se pravile metle, a od stabla ukrasni drveni predmeti.

Tamaris ima i ljekovita svojstva (želučani problemi, hemoroidi, antimikrobno, pomaže jetri, te upali zubnog mesa, kod manjih rana i reumatizma), koriste se djelovi biljke ili njihovi ekstrakti, međutim može izazvati i alergije te je treba koristiti sa oprezom. Dalmatinski tamaris ili dalmatinska metlika je endemična biljka.

Tekst "Tamaris - medonosna i ljekovita biljka", autorica Danijela Plavšić, objavljen 25. aprila 2017. na portalu Agro klub.