Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Albanke osvajaju preostale Srbe na Kosovu
"Brakom do srpskih teritorija"
Tačno na Valentinovo i pred dvogodišnjicu nezavisnosti Kosova, beogradska Politika je objavila članak "Kosovski Srbin ženi Albanku" i lansirala ga kao vijest dana. Neki u Srbiji to vide kao dio albanskog paklenog plana.
U centru pažnje je srpski seljak Žikica Belošević iz sela Crkolez na sjeveru Kosova, piše Neue Zuercher Zeitung i dodaje: "42-godišnji Srbin je godinama uzaludno tražio ženu. Ali ni među preostalim Srpkinjama na Kosovu, niti u centralnoj Srbiji nije se mogla naći žena, koja bi bila spremna da provede život sa Žikicom, njegovim kravama i kozama u Crkolezu.
A onda je usamljenom Srbinu prije dvije godine neko iz susjedne Albanije predložio da potraži životnu saputnicu u okolini Skadra. I to je upalilo. U međuvremenu je njegova 24-godišnja supruga Vitore, inače albanska katolkinja na svijet donijela sina. Za Vitore, koja je ranije radila u fabrici, a sada muze krave i proizvodi sir, bila je to ljubav na prvi pogled."
Podijeljenja mišljenja u Srbiji
"Mišljenja čitalaca online-izdanja Politike bila su podijeljena. Jedna trećina pokazala je oduševljenje i poželjela paru od sveg srca sve najbolje i gomilu djece, jer ljubav prebrođuje vjerske i etničke barijere.
Drugi opet smatraju da se iza svega krije đavoljski i pakleni plan Albanaca, jer puno mlađa Vitore će nadživjeti svoga muža i dovesti tamo svoje albansko pleme i time nastaviti sa albanskim preuzimanjem srpskih teritorija. Stoga oni misle da usamljeni Srbi na Kosovu trebaju da traže žene pravoslavke iz Rusije ili Ukrajine."
"Drugi opet ne proklinju direktno par, ali su zabrinuti za 'etničku čistotu'. Postavljaju pitanje da li je sin koji je rođen uopšte Srbin? Ili Albanac? U prilog prvog, smatraju oni, govori činjenica da je Skadar prije 100 godina bio čisto srpski. U tom slučaju je Vitore kao Srpkinja, čiji su preci prešli na katoličanstvo, prihvatljiva. Neki opet smatraju da prave Albanke, u poređenju sa kosovskim Albankama, imaju mentalitet koji je kompatibilan srpskom. Kosovski, srbijanski i albanski odnosi normaliziraće se tek kada ovakve vijesti prestanu da budu vijesti dana. I kada se u njima ne bude tražilo ništa više do toga da u novinama 'Seljak traži ženu'", zaključuje autor članka objavkljenog u listu Neue Zuercher Zeitung.
Srpski mladići žene Albanke na Javoru
Ovo je bila dobra prilika da momci iz srpskih sela pronađu neveste, a na saboru se, kao i prethodnih godina, pojavilo i više od deset Albanki, koje se sve češće udaju u ovom delu Srbije.
Prema nezvaničnim podacima u ovim krajevima do sada je zasnovano više od 60 porodica između srpskih mladića i devojaka iz Albanije.
Pokrovitelj manifestacije je Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, a organizatori su humanitarna organizacija "Stara Raška" iz Beograda i opština Ivanjica.
Predsednik organizacije "Stara Raška" Vojin Vučićević je na otvaranju Sabora izrazio očekivanje da će sledeće godine manifestaciju podržati, pored Ministarstva za dijasporu, i Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo vera i druga ministarstva.
Vučićević je rekao da će uskoro na Javoru početi izgradnja crkve na zemljištu koje je obezbedilo preduzeće "Srbijašume", kao i da se planira izgradnja staroraške kuće namenjene razvoju turizma u tom kraju značajnom za istoriju Srbije.
Vučićević je rekao da su došle i gošće iz Albanije sa porodicama iz Skadra i okoline u potrazi za prilikama za udaju.
On je kazao da se u poslednjih tri godina oko 200 Albanki udalo u Srbiji i zasnovalo porodice posredstvom organizacije "Stara Raška" i srpsko-albanskog udruženja "Morača Rozafa u Skadru".
Predstavnik devojaka iz Albanije, koje su nosile majice sa zastavama Albanije i Srbije, Edmir Piranić, rekao je da su one zadovoljne prijemom u Srbiji i da se nadaju da će u narednom periodu biti još više kontakata povodom upoznavanja devojaka iz Albanije i srpskih mladoženja.
Meštani kažu da devojke iz Albanije obično dolaze iz nerazvijenih i siromašnih krajeva i iz porodica sa mnogo članova, kao i da su čestite, vredne i dobre domaćice.
Oni kažu da devojke iz Albanije obično žene mladoženje koji imaju od 25 do 55 godina i da je reč o Albankama koje su uglavnom katoličke veroispovesti i koje u Srbiji vrlo brzo nauče srpski jezik.
Dejan Mladenović iz Čačka koji ima 22 godine je kazao da je spajanje Albanki i mladoženja iz Srbije savršena stvar za našu zemlju bez obzira na političku situaciju, jer doprinosi prevazilaženju bele kuge.
Ovaj sabor mladih iz matice i rasejanja je posle dugog niza godina obnovljen, a njegovo prvo izdanje je bilo prošle godine.
Na Saboru je učesvovalo mnoštvo domaćih kulturno-umetničkih društava iz Beograda, Kosovske Mitrovice, Ivanjice i Nove Varoši, ali i Beča, Temišvara, Kranja, Vukovara, Banjaluke, Herceg Novog, kao i guslari, frulaši i ostali narodni izvođači.
Nedelja uoči Vidovdana, na ovoj planini, više od sto godina, posvećena je sećanju na junake Javorskog rata i komandanta, majora Mihaila Ilića.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5253980,00.html
http://www.cafe.ba/vijesti/20545_Srpski-mladici-zene-Albanke-na-Javoru.html
SAVO ĆURČIĆ IZ KOVILJA, JERBO ŽIVOT PROLAZI, ZAPUC’O U OKOLINU SKADRA PO MLADU, I LEPO, I NJEMU I DUKATI, I SELO VELI DA JE SVE TO LEPO, ALI I U NARODU SE NAĐE NAROD KOJI U SVEMU TOME VIDI NEŠTO DALJE I NIŽE
Kad je reporter "Vremena" čuo i sazn’o da se dole oko Ivanjice, u tim brdima, srpski seljaci žene albanskim ženama, nije mog’o odoli temi, bezbeli sve se namestilo samo od sebe u trenutku odsudnom za Srbiju. Zna se da se ceo svet upinje oko rešenja za Kosovo, zna se kol’ko se Srbija napinje, a eto, u srcu Srbije, Srbi i Albanke pokazuju da život može da funkcioniše bez ti posrednici i pregovarački timovi, da ljudi znaju sebi da udese, i da ih nije briga za te velike teme i taj veliki svet.
Reporter se u Ivanjici, u kojoj je život jedan veliki predah, sve informiše, samo pravo, i samo gore i uzbrdo. Ajde pravo, Međurečje, desno, pa uzbrdo, pa još uzbrdo, priroda tak’a da ima samo zineš i gledaš, Bratljevo, kraj asvalta, dole, gore, Kovilje. Tu mesna zajednica, obnavlja se crkva iz XXIII veka, monah Ambrozije nam crta kako da stignemo gde smo namerili, džaba bilo, pridružuje nam se meštanin koji ide donekle, stižemo donekle, u Pribije, oniži čovek pristaje da nam bude vodič, Ja sam Bojović, putar Hranislav, Kovilje šančevi. Hranislav tek preš’o pedesetu, preču pitanje da li je ženjen, pokazuje brdo Zaječu, iza Goliju, veli da mu je sestri Mariji, koja je bila deveto dete, lično Tito bio kum. Još veli da je čuo da su u selo stigle tri Albanke, da jedna otišla, Vujović pravio i veselje, nije bio, čuo bilo fino. Da kaže i da je narod vrlo oduševljen na devojke, ne može drugačije, kad su dobre onima koji su ih doveli, dobre su i narodu, video jednu, nije neki tresak, žensko ko žensko.
Reč po reč stigosmo pod jedno brdo, kolima ne može dalje, tu kuća Zekavica, kod kuće Ljubomir i žena mu Pavlina. ‘Oće razgovaraju, mlađi sin doveo Albanku, otišla po papire, nema je. Pavlina veli da Dritu nisu razdvajali od dece, bila tako slatka i prilagodna, duša je boli da se ne vrati. Čula da je vikala da ne može ovde da bude, samo krš i šuma, tako je to, gde je ko nik’o, tako navik’o. Otišla ima 15 dana, zvali telefonom, ne javlja se, javlja se brat, veli, doći će, kako neće doći.
Još uzbrdo, preko brda, preko potoka, do kuće Kujundžića, nedelja, stigli iz Čačka da obnove kuću, zbog naslednika, gre’ota da propada ‘vaka lepota. Kujundžićima pomaže i Savo Ćurčić, i komšija i familija. Kažemo kojim dobrom, Savo, crn čovek, u punoj snazi, tek uš’o u četrdesetu, vidi da smo tu zbog njega, ali ne vidi šta bi tu on im’o, šta ima da priča. Hranislav stade da ga bodri, pita da budu pašenozi, reč po reč, otkravi se Savo, šta da kaže, godine prođoše, čuo da se oko Sjenice žene Albankama, ode, dole oko Skadra, upozna se, brat joj znao srpski, i eto, iš’o nekoliko puta, još od marta, bila mesec, istekla joj viza, sad dobila na šes’ meseci.
Živi s majkom, 36 ‘ektara zemlje, gaji samo stoku, ne može sa deset prstiju više, šta će. Bio je on i u Nemačkoj, i pred onaj rat, ‘91, dođe kući za Đurđevdan, za slavu, zarati se, i eto, duže bio na ratištu nego što mu je vojni rok. Kako se odlučio da dovede Albanku, ******, šta će, ovde nema, život prolazi, ode tamo, vidi, poslušne, radne, ne treba njemu glumica, koje veli da proba, pa šta bude, nije se pokaj’o. Sad ima vizu do januara, da se venča treba još papira, komplikacija, ali će se venča, sve sređeno, kod nji’, oni katolici, sve se otac pita, ko ranije kod nas, pita nju, sviđam li se ja, pita mene, sviđa li se ona mene, pita sinove dal’ se slažu, svi se složili. Ma šta da priča, nije mog’o živi dok se nije oženio, planira li prinovu, no što radi, mora se radi na tijem, godine prođoše. A komšije, zadovoljne i komšije, Bićeš dobar dok budeš dobro udar’o, ubacuje se Hranislav.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=512464
*********************
Digla se buka oko Albanaca u Nisu, pa da vidimo kako stoji nasa stvar sa albanskim mladama
Sta vi mislite o tome?
"Brakom do srpskih teritorija"
Tačno na Valentinovo i pred dvogodišnjicu nezavisnosti Kosova, beogradska Politika je objavila članak "Kosovski Srbin ženi Albanku" i lansirala ga kao vijest dana. Neki u Srbiji to vide kao dio albanskog paklenog plana.
U centru pažnje je srpski seljak Žikica Belošević iz sela Crkolez na sjeveru Kosova, piše Neue Zuercher Zeitung i dodaje: "42-godišnji Srbin je godinama uzaludno tražio ženu. Ali ni među preostalim Srpkinjama na Kosovu, niti u centralnoj Srbiji nije se mogla naći žena, koja bi bila spremna da provede život sa Žikicom, njegovim kravama i kozama u Crkolezu.
A onda je usamljenom Srbinu prije dvije godine neko iz susjedne Albanije predložio da potraži životnu saputnicu u okolini Skadra. I to je upalilo. U međuvremenu je njegova 24-godišnja supruga Vitore, inače albanska katolkinja na svijet donijela sina. Za Vitore, koja je ranije radila u fabrici, a sada muze krave i proizvodi sir, bila je to ljubav na prvi pogled."
Podijeljenja mišljenja u Srbiji
"Mišljenja čitalaca online-izdanja Politike bila su podijeljena. Jedna trećina pokazala je oduševljenje i poželjela paru od sveg srca sve najbolje i gomilu djece, jer ljubav prebrođuje vjerske i etničke barijere.
Drugi opet smatraju da se iza svega krije đavoljski i pakleni plan Albanaca, jer puno mlađa Vitore će nadživjeti svoga muža i dovesti tamo svoje albansko pleme i time nastaviti sa albanskim preuzimanjem srpskih teritorija. Stoga oni misle da usamljeni Srbi na Kosovu trebaju da traže žene pravoslavke iz Rusije ili Ukrajine."
"Drugi opet ne proklinju direktno par, ali su zabrinuti za 'etničku čistotu'. Postavljaju pitanje da li je sin koji je rođen uopšte Srbin? Ili Albanac? U prilog prvog, smatraju oni, govori činjenica da je Skadar prije 100 godina bio čisto srpski. U tom slučaju je Vitore kao Srpkinja, čiji su preci prešli na katoličanstvo, prihvatljiva. Neki opet smatraju da prave Albanke, u poređenju sa kosovskim Albankama, imaju mentalitet koji je kompatibilan srpskom. Kosovski, srbijanski i albanski odnosi normaliziraće se tek kada ovakve vijesti prestanu da budu vijesti dana. I kada se u njima ne bude tražilo ništa više do toga da u novinama 'Seljak traži ženu'", zaključuje autor članka objavkljenog u listu Neue Zuercher Zeitung.
Srpski mladići žene Albanke na Javoru
Ovo je bila dobra prilika da momci iz srpskih sela pronađu neveste, a na saboru se, kao i prethodnih godina, pojavilo i više od deset Albanki, koje se sve češće udaju u ovom delu Srbije.
Prema nezvaničnim podacima u ovim krajevima do sada je zasnovano više od 60 porodica između srpskih mladića i devojaka iz Albanije.
Pokrovitelj manifestacije je Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, a organizatori su humanitarna organizacija "Stara Raška" iz Beograda i opština Ivanjica.
Predsednik organizacije "Stara Raška" Vojin Vučićević je na otvaranju Sabora izrazio očekivanje da će sledeće godine manifestaciju podržati, pored Ministarstva za dijasporu, i Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo vera i druga ministarstva.
Vučićević je rekao da će uskoro na Javoru početi izgradnja crkve na zemljištu koje je obezbedilo preduzeće "Srbijašume", kao i da se planira izgradnja staroraške kuće namenjene razvoju turizma u tom kraju značajnom za istoriju Srbije.
Vučićević je rekao da su došle i gošće iz Albanije sa porodicama iz Skadra i okoline u potrazi za prilikama za udaju.
On je kazao da se u poslednjih tri godina oko 200 Albanki udalo u Srbiji i zasnovalo porodice posredstvom organizacije "Stara Raška" i srpsko-albanskog udruženja "Morača Rozafa u Skadru".
Predstavnik devojaka iz Albanije, koje su nosile majice sa zastavama Albanije i Srbije, Edmir Piranić, rekao je da su one zadovoljne prijemom u Srbiji i da se nadaju da će u narednom periodu biti još više kontakata povodom upoznavanja devojaka iz Albanije i srpskih mladoženja.
Meštani kažu da devojke iz Albanije obično dolaze iz nerazvijenih i siromašnih krajeva i iz porodica sa mnogo članova, kao i da su čestite, vredne i dobre domaćice.
Oni kažu da devojke iz Albanije obično žene mladoženje koji imaju od 25 do 55 godina i da je reč o Albankama koje su uglavnom katoličke veroispovesti i koje u Srbiji vrlo brzo nauče srpski jezik.
Dejan Mladenović iz Čačka koji ima 22 godine je kazao da je spajanje Albanki i mladoženja iz Srbije savršena stvar za našu zemlju bez obzira na političku situaciju, jer doprinosi prevazilaženju bele kuge.
Ovaj sabor mladih iz matice i rasejanja je posle dugog niza godina obnovljen, a njegovo prvo izdanje je bilo prošle godine.
Na Saboru je učesvovalo mnoštvo domaćih kulturno-umetničkih društava iz Beograda, Kosovske Mitrovice, Ivanjice i Nove Varoši, ali i Beča, Temišvara, Kranja, Vukovara, Banjaluke, Herceg Novog, kao i guslari, frulaši i ostali narodni izvođači.
Nedelja uoči Vidovdana, na ovoj planini, više od sto godina, posvećena je sećanju na junake Javorskog rata i komandanta, majora Mihaila Ilića.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5253980,00.html
http://www.cafe.ba/vijesti/20545_Srpski-mladici-zene-Albanke-na-Javoru.html
SAVO ĆURČIĆ IZ KOVILJA, JERBO ŽIVOT PROLAZI, ZAPUC’O U OKOLINU SKADRA PO MLADU, I LEPO, I NJEMU I DUKATI, I SELO VELI DA JE SVE TO LEPO, ALI I U NARODU SE NAĐE NAROD KOJI U SVEMU TOME VIDI NEŠTO DALJE I NIŽE
Kad je reporter "Vremena" čuo i sazn’o da se dole oko Ivanjice, u tim brdima, srpski seljaci žene albanskim ženama, nije mog’o odoli temi, bezbeli sve se namestilo samo od sebe u trenutku odsudnom za Srbiju. Zna se da se ceo svet upinje oko rešenja za Kosovo, zna se kol’ko se Srbija napinje, a eto, u srcu Srbije, Srbi i Albanke pokazuju da život može da funkcioniše bez ti posrednici i pregovarački timovi, da ljudi znaju sebi da udese, i da ih nije briga za te velike teme i taj veliki svet.
Reporter se u Ivanjici, u kojoj je život jedan veliki predah, sve informiše, samo pravo, i samo gore i uzbrdo. Ajde pravo, Međurečje, desno, pa uzbrdo, pa još uzbrdo, priroda tak’a da ima samo zineš i gledaš, Bratljevo, kraj asvalta, dole, gore, Kovilje. Tu mesna zajednica, obnavlja se crkva iz XXIII veka, monah Ambrozije nam crta kako da stignemo gde smo namerili, džaba bilo, pridružuje nam se meštanin koji ide donekle, stižemo donekle, u Pribije, oniži čovek pristaje da nam bude vodič, Ja sam Bojović, putar Hranislav, Kovilje šančevi. Hranislav tek preš’o pedesetu, preču pitanje da li je ženjen, pokazuje brdo Zaječu, iza Goliju, veli da mu je sestri Mariji, koja je bila deveto dete, lično Tito bio kum. Još veli da je čuo da su u selo stigle tri Albanke, da jedna otišla, Vujović pravio i veselje, nije bio, čuo bilo fino. Da kaže i da je narod vrlo oduševljen na devojke, ne može drugačije, kad su dobre onima koji su ih doveli, dobre su i narodu, video jednu, nije neki tresak, žensko ko žensko.
Reč po reč stigosmo pod jedno brdo, kolima ne može dalje, tu kuća Zekavica, kod kuće Ljubomir i žena mu Pavlina. ‘Oće razgovaraju, mlađi sin doveo Albanku, otišla po papire, nema je. Pavlina veli da Dritu nisu razdvajali od dece, bila tako slatka i prilagodna, duša je boli da se ne vrati. Čula da je vikala da ne može ovde da bude, samo krš i šuma, tako je to, gde je ko nik’o, tako navik’o. Otišla ima 15 dana, zvali telefonom, ne javlja se, javlja se brat, veli, doći će, kako neće doći.
Još uzbrdo, preko brda, preko potoka, do kuće Kujundžića, nedelja, stigli iz Čačka da obnove kuću, zbog naslednika, gre’ota da propada ‘vaka lepota. Kujundžićima pomaže i Savo Ćurčić, i komšija i familija. Kažemo kojim dobrom, Savo, crn čovek, u punoj snazi, tek uš’o u četrdesetu, vidi da smo tu zbog njega, ali ne vidi šta bi tu on im’o, šta ima da priča. Hranislav stade da ga bodri, pita da budu pašenozi, reč po reč, otkravi se Savo, šta da kaže, godine prođoše, čuo da se oko Sjenice žene Albankama, ode, dole oko Skadra, upozna se, brat joj znao srpski, i eto, iš’o nekoliko puta, još od marta, bila mesec, istekla joj viza, sad dobila na šes’ meseci.
Živi s majkom, 36 ‘ektara zemlje, gaji samo stoku, ne može sa deset prstiju više, šta će. Bio je on i u Nemačkoj, i pred onaj rat, ‘91, dođe kući za Đurđevdan, za slavu, zarati se, i eto, duže bio na ratištu nego što mu je vojni rok. Kako se odlučio da dovede Albanku, ******, šta će, ovde nema, život prolazi, ode tamo, vidi, poslušne, radne, ne treba njemu glumica, koje veli da proba, pa šta bude, nije se pokaj’o. Sad ima vizu do januara, da se venča treba još papira, komplikacija, ali će se venča, sve sređeno, kod nji’, oni katolici, sve se otac pita, ko ranije kod nas, pita nju, sviđam li se ja, pita mene, sviđa li se ona mene, pita sinove dal’ se slažu, svi se složili. Ma šta da priča, nije mog’o živi dok se nije oženio, planira li prinovu, no što radi, mora se radi na tijem, godine prođoše. A komšije, zadovoljne i komšije, Bićeš dobar dok budeš dobro udar’o, ubacuje se Hranislav.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=512464
*********************
Digla se buka oko Albanaca u Nisu, pa da vidimo kako stoji nasa stvar sa albanskim mladama
Sta vi mislite o tome?
