gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.186
Otvaram ovu temu ne zbog vređanja, već zbog izlaganja Dragoslava Bokana, čiji lik i delo ne cenim previše, ali ovaj članak iznosi drugačiji pogled na antiekumenistički pokret i zilotstvo u Srbiji, odnosno iznosi kontraargumente onima koji napadaju SPC kao ekumenističku organizaciju otpalu od pravoslavlja.
Namera teme je da se pokrene konkretna, argumentovana diskusija, ne blaćenje i vređanje sagovornika. Dakle:
Драгослав Бокан: Нека размишљања о данашњим "ревнитељима"
Ух, комп ми је (заједно са фејсбуком) одсекао дугачак коментар на тему оних који нам свима суде,
правећи се као да све знају (све видљиве и невидљиве тајне наше душе и нашег срца).
Ови надобудни младунци, инквизиторски упорно, стално трагају за кривцима и доказима "последњих времена"...
И ја имам такав осећај истинског отпора оваквим верским комесарима, самозваним тумачима Светих Отаца и судијама сопственог талибаснког Преког Суда
- и то у религији љубави, какво је Православље... Они би, онако уназад (само да могу), искритиковали, рецимо, Светог Серафима Саровског
због његове "попустљивости" или Светог Саву због "луксуза његовог живота" (како га је критиковао конкурентски охридски архијереј из оног времена)...
Не би се добро провео пред њиховом строгошћу нико кога они не пусте кроз свог "топлог зеца", онако сумнорни и строги
непропорционално својим годинама и свом сваковрсном (а пре свега животном) неискуству...
И само ме занима како би они - сви ови строги хипер-православни јуришници - објаснили ону дирљиву пријатељску опроштајну поруку аве Јустина Поповића
након смрти Бранислава Нушића. Јустин пише просто непрепричиве речи нежности и љубави ("...Воштаница на гробу пријатеља") о свом ПРИЈАТЕЉУ
и његовом значају за све нас - иако добро зна да је Нушић био и масон и заклети женскарош и формално сасвим неуредни православни верник
и беспоштедни (али духовити, талентовани) критичар српског друштва, противник многих правоверних српских традиционалиста њиховог времена.
Ипак, све то знајући, ава Јустин дубоко (пријатељском љубављу и истинским познавањем православља) верује у спасење Бранислављево
и његов непорециви значај за "развој Косовске мисли"... То је најбоља ПОУКА ЗА СВА ВРЕМЕНА за оне који још имају очи да виде,
уши да чују и срце да разумеју ("умом срца", како би то рекли Свети Оци)...
Namera teme je da se pokrene konkretna, argumentovana diskusija, ne blaćenje i vređanje sagovornika. Dakle:
Драгослав Бокан: Нека размишљања о данашњим "ревнитељима"
Ух, комп ми је (заједно са фејсбуком) одсекао дугачак коментар на тему оних који нам свима суде,
правећи се као да све знају (све видљиве и невидљиве тајне наше душе и нашег срца).
Ови надобудни младунци, инквизиторски упорно, стално трагају за кривцима и доказима "последњих времена"...
И ја имам такав осећај истинског отпора оваквим верским комесарима, самозваним тумачима Светих Отаца и судијама сопственог талибаснког Преког Суда
- и то у религији љубави, какво је Православље... Они би, онако уназад (само да могу), искритиковали, рецимо, Светог Серафима Саровског
због његове "попустљивости" или Светог Саву због "луксуза његовог живота" (како га је критиковао конкурентски охридски архијереј из оног времена)...
Не би се добро провео пред њиховом строгошћу нико кога они не пусте кроз свог "топлог зеца", онако сумнорни и строги
непропорционално својим годинама и свом сваковрсном (а пре свега животном) неискуству...
И само ме занима како би они - сви ови строги хипер-православни јуришници - објаснили ону дирљиву пријатељску опроштајну поруку аве Јустина Поповића
након смрти Бранислава Нушића. Јустин пише просто непрепричиве речи нежности и љубави ("...Воштаница на гробу пријатеља") о свом ПРИЈАТЕЉУ
и његовом значају за све нас - иако добро зна да је Нушић био и масон и заклети женскарош и формално сасвим неуредни православни верник
и беспоштедни (али духовити, талентовани) критичар српског друштва, противник многих правоверних српских традиционалиста њиховог времена.
Ипак, све то знајући, ава Јустин дубоко (пријатељском љубављу и истинским познавањем православља) верује у спасење Бранислављево
и његов непорециви значај за "развој Косовске мисли"... То је најбоља ПОУКА ЗА СВА ВРЕМЕНА за оне који још имају очи да виде,
уши да чују и срце да разумеју ("умом срца", како би то рекли Свети Оци)...
Poslednja izmena: