Srpski i pozajmljenice

DJM:

Занимљиво је ово шаръ и звучи много лепше. Шарописатель - стварно одлично.

Но, мене занима једна ствар. Читах мало по речницима и беше ми посебно занимљива повезаност између нашег „пут“ и латинског „pons, pontis“.
Пошто знамо да се некада пут писао као „пѫтъ“, а то јус читало као он/ом, то заиста испада понт. На виктионарију се спомиње некакав прото-индо-европски где каже: From Proto-Indo-European *pont-.

Мене највише интересује ко су ти волшебни прото-индо-европљани?

Kliknite za proširenje...

Укратко, то су наши найстарийи познати йезички прѣци. ИЗ ПИЕ йезика настадоше словѣнски, германски, италски (каснийе романски), келтски, балтички йезици (летонски, литвански), албански, грчки, индоирански йезици, токарийски А и Б, хетитски...
Овдѣ можеш видѣти више о првобитних Индоевропљанах и о их йезику.
http://en.wikipedia.org/wiki/Proto-Indo-European_language
http://en.wikipedia.org/wiki/Proto_Indo_Europeans

Aleksandre Nevski hoću i ja da naučim da pišem kao ti,ali ne znam kako se svaka reč izgovara pa mi treba neka tabela sa tim rečima.Zamolio bih tebe i druge da stave neku tabelu ili napišu kako se svaka reč čita.
Takodje čitam njegoša preko nbs i ne mogu da pogodim smisao neke reči,pa eto ako imaš slobodnog vremena ti napiši ili postavi neki link sa objašnjenjima.

Vo Slavko,

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6253.0

Mrkalj:

Vo Slavko,

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6253.0

Kliknite za proširenje...

Taj sam
Mada ništa sretnije odgovore nisam nabavio.


Zanimljivost!
Videh u Vojnoj bolnici u Petrovaradinu kako umesto lift piše dizalo.

Nikad ranije nisam video tu reč

VoSlavu:

Taj sam
Mada ništa sretnije odgovore nisam nabavio.


Zanimljivost!
Videh u Vojnoj bolnici u Petrovaradinu kako umesto lift piše dizalo.

Nikad ranije nisam video tu reč

Kliknite za proširenje...

To su felerični koji idu samo gore. Često pored postoje stepenice, ako nema spuštalo.

"Zakonopravilo", sv. Save prema prepisu iz 1262. godine:

"Vsak bo učitelj, reku že jepiskop ili prezviter ili . in kto učiteljski san prijadraže, ašte sih knig ne svjast dobrja, to ni sam sebe ne znajet kto jest; priniknuv že v glubinu bogodahnuvenih sih knig, jakože v zrcalja i sam se uzrić kakov jesć, i kako probajet jemu biti, i drugije poznajeć i naučić".

uzreti se - ugledati se
zrcalo - ogledalo
glubina - dubina

Mrkalj:

"Zakonopravilo", sv. Save prema prěpisu iz 1262. godine:

"Vsak bo učitelj, reku že jepiskop ili prezviter ili . in kto učiteljski san prijadraže, ašte sih knig ne svjast dobrja, to ni sam sebe ne znajet kto jest; priniknuv že v glubinu bogodahnuvenih sih knig, jakože v zrcalja i sam se uzrić kakov jesć, i kako probajet jemu biti, i drugije poznajeć i naučić".

uzrěti se - ugledati se
zrcalo - ogledalo
glubina - dubina

Kliknite za proširenje...

Како одвратно и неприродно изгледайу стари записи писано туђинским писмом. Што их по Богу Мркаљу не пишеш изворно него их овако унаказуйеш? Овако делуйе као намѣрно спрдање са светим Савом и извртање руглу.

Александар Невски:

Како одвратно и неприродно изгледайу стари записи писано туђинским писмом. Што их по Богу Мркаљу не пишеш изворно него их овако унаказуйеш? Овако делуйе као намѣрно спрдање са светим Савом и извртање руглу.

Kliknite za proširenje...

Nema na interenetu. Ako ti imaš Zakonopravilo, pošalji sken na ogledal@yahoo.com

Средобежнa сила-Centrifugalnа sila
Средотежна сила-Centripetalna sila

brajko:

Средобежнa сила-Centrifugalnа sila
Средотежна сила-Centripetalna sila

Kliknite za proširenje...

Slovenci su se već setili:
...kolesa v ohišje merilnika, kjer sredobezna sila napenja prozno vzmet, raztezek vzmeti povzroci odklon kazalca, ki pokaze dosezeno hitrost na številcnici...

Inače, odličan kalk.

PS. Aha, evo imamo je već u zagrebačkoj varijanti:

"...gdje bi jača bila sredobježna sila zemlje, nego li sredotežna. "

Ali, upravo to je moja poenta. Ti si ovu reč mogao sasvim spontano i nezavisno izvesti tvorbom iz postojećeg srpskog materijala - što je možda i bio slučaj; zato ta reč ne može a da ne bude srpska reč. Odnosno, ne mogu se jezici razlikovati po leksiku (a još manje po strukovnoj terminologiji-pojmovlju-nazivoslovlju) već po strukturi jezika.

Mrkalj:

Slovenci su se već setili:
...kolesa v ohišje merilnika, kjer sredobezna sila napenja prozno vzmet, raztezek vzmeti povzroci odklon kazalca, ki pokaze dosezeno hitrost na številcnici...

Inače, odličan kalk.

PS. Ah evo imamo je već u zagrebačkoj varijanti:

"...gdje bi jača bila sredobježna sila zemlje, nego li sredotežna. "

Kliknite za proširenje...

Nego, interesantno je da smo početkom XX veka imali gramatičku terminologiju.... pronaći ću, ima negde na Wikipediji...

Mrkalj:

Slověnci su se već sětili:
...kolesa v ohišje merilnika, kjer sredobezna sila napenja prozno vzmet, raztezek vzmeti povzroci odklon kazalca, ki pokaze dosezeno hitrost na številcnici...

Inače, odličan kalk.

PS. Aha, evo imamo je već u zagrebačkoj varijanti:

"...gdje bi jača bila sredobježna sila zemlje, nego li sredotežna. "

Ali, upravo to je moja poenta. Ti si ovu rěč mogao sasvim spontano i nezavisno izvesti tvorbom iz postojećeg srpskog materijala - što je možda i bio slučaj; zato ta rěč ne može a da ne bude srpska rěč. Odnosno, ne mogu se jezici razlikovati po leksiku (a još manje po strukovnoj terminologiji-pojmovlju-nazivoslovlju) već po strukturi jezika.

Kliknite za proširenje...

Da upravo tako.
Inače,te reči sam pročitao,čini mi se,u nekim delima Slobodana Jovanovića,koja su napisana još početkom 20 veka.
Da ne znaš mozda ko je prvi izmislio te kovanice?

brajko:

Da upravo tako.
Inače,te reči sam pročitao,čini mi se,u nekim delima Slobodana Jovanovića,koja su napisana još početkom 20 veka.
Da ne znaš mozda ko je prvi izmislio te kovanice?

Kliknite za proširenje...

Ruski:
центробежный; центробежная сила
центростремительный; центростремительная сила

Poljski:
siła dośrodkowa
siły odśrodkowa

Češki:
odstředivý; odstředivá síla
dostředivý; dostředivá síla

Kod Šuleka (1874-75), nema ovih pojmova - čim ih nema u češkom, logično; (str 143):
odbježan, odbježljiv;
dobježan, dobježljiv;

a same sile je krstio kao (o genija!) kao
odbjež, odbježnost
dobjež, dobježnost

Odgovor na pitanje: ne znam za sada.

Devenica

Devenica, jer se pravi nadevanjem ovčijeg creva seckanim začinjenim mesom.

Takođe, kobasica ← prasl. *kъlbasa, *klobasa (rus. kolbasá, češ. klobása) ← ? turk.

Mrkalj:

glubina - dubina

Kliknite za proširenje...

Odavde i zglob, razglabati, globa, oglobiti (izdubiti, odrati) i srodno ulubiti, ulubina, lubenica, lobanja itd.

E sad, da li smemo (g)lubenicu i (g)lobanju da dovedemu u vezu sa globusom?



globe Look up globe at Dictionary.com
mid-15c., "sphere," from M.Fr. globe (14c.) and directly from Latin globus "round mass, sphere, ball," also, of men, "a throng, crowd, body, mass," related to gleba "clod, soil, land" (see glebe). Sense of "planet earth," or a three-dimensional map of it first attested 1550s.

glebe Look up glebe at Dictionary.com
c.1300, from O.Fr. glebe, from Latin gleba, glaeba "clod, lump of earth," from PIE *glebh- "to roll into a ball" (cf. L. globus "sphere;" O.E. clyppan "to embrace;" Lith. glebys "armful," globti "to embrace, support"). Earliest English sense is "land forming a clergyman's benefice," on notion of soil of the earth as source of vegetable products.

http://www.etymonline.com/index.php?term=globe

Подмет - Субјекат

Прирок - Предикат

Предохрана - Превентива

Предохрана, одлична реч и сјајна замена за превентиву. Али зашто та реч губи битку са превентивом?

Зато што творбено непродуктивна. Од ње није могуће направити ни прилог ни придев. Како би се рекло превентивни преглед? Или потребно је деловати превентивно?

Bastiani:

Предохрана, одлична реч и сјајна замена за превентиву. Али зашто та реч губи битку са превентивом?

Зато што творбено непродуктивна. Од ње није могуће направити ни прилог ни придев. Како би се рекло превентивни преглед? Или потребно је деловати превентивно?

Kliknite za proširenje...

Не видим шта недостайе рѣчим "прѣдохрани прѣглед" или "дѣловати прѣдохрано". Лако йе навићи се на њих, поготово када пойединци тако лако прихватайу све што йе страно.

А могло би и прѣдострожност. И "прѣдострожни прѣглед" и "дѣловати прѣдострожно".

Предохрани преглед, да, мени звучи добро, али је проблем што је то у српском тренутно бар непостојећа конструкција. А знамо да немамо у традицији да стављамо у промет речи које смо произвели од домаћег материјала, него само од страног.

Мада, то ме је подсетило. Када је била епидемија грипа, чуо сам једног лекара који је изрекао отприлике следећу реченицу: "Генерације рођене после 1971. године имају известан имунитет јер су већ прокужене вирусом типа..."

Дакле, ето наше речи прокужен у стриктно специјалистичкој, медицинској примени, у значењу бити изложен неком биолошком агенсу, бактерији, вирусу...

Ево, спелингчекер ми подвлачи прокужен.

Предострожност није исто што и превентива. Предострожност је просто опрезност. Постоји битна нијанса. На пример, из предострожности или опрезности нећемо излазити напоље ако смо прехлађени. Али нећемо рећи да је остајање код куће предохрана или превентива у случају прехладе.

Узгред, постоји и реч профилакса што значи исто што и превентива, само у још специјализованијој медицинској употреби. Наишао сам једном да се за употребу кондома говорило "користим профилаксу".

П.С. Како би се на српском рекло "спелингчек"?

Bastiani:

А знамо да немамо у традицији да стављамо у промет речи које смо произвели од домаћег материјала, него само од страног.

Kliknite za proširenje...

Да, тако йе. И то йе найтужнийе. И не само што ми нѣсмо привикнути на стварање нових рѣчи од наших, него нѣсмо навикнути ни на прѣузмиање од других словѣнских народа. Само од западњачких, несловѣнских.

Bastiani:

П.С. Како би се на српском рекло "спелингчек"?

Kliknite za proširenje...

Провѣра писања, провѣра исправности, или тако нешто. Ми у нашем йезику немамо одговарайући глагол за рѣч "спелл", йер за његовом намѣном и значењем немамо потрѣбе.

Одакле су речи подмет и прирок?
Знам да се појављују још код Стојана Новаковића и да су се те речи користиле све до 1963 када су замењене речима субјекат и предикат.
Кажем ово јер су хрвати ту реч недавно унели у свој речник, па реко да нам нису здипили.

Предузеће - Акција

Мислим да наша рѣч действо много боље одговара страной "акция", поготово што постойи и противдейство као одговарайућа супротной страной рѣчи "реакция".
Уз то ми имамо и глагол действовати, што код двойих страних рѣчий немамо.

Nemoguće je i nepotrebno imati potpuni sinonim za svaku tuđicu. Tako za akciju nemamo potpunog ekvivalenta, ali imamo reči kojima akciju možemo zameniti u datom kontekstu. Na primer, pomenuto preduzeće i akcija nisu podudarni pojmovi. Možda u nekom uskom kontekstu mogu biti, ali preduzeće je i poduhvat i inicijativa i firma itd. Delovanje/deistvo može biti i akcija ali i efekat dok je akcija najčešće radnja, ali radnja može biti i činjenje dok akcija ne može.

akcija ž lat. 1. organizovana društvena ili politička delatnost, organizovano delovanje, delanje, rad, radnja: ~ spasavanja, diplomatska ~, humanitarna ~, pokrenuti akciju, stupiti u akciju, razviti široku akciju; staviti u akciju. b. voj. vojna operacija, vojni poduhvat, borba, ofanziva, napad: izvesti akciju. 2. bank. hartija od vrednosti kao dokument o udelu akcionara u imovini akcionarskog društva, deonica: kupiti akcije, prodati akcije. • akiije skaču, rastu (padaju) povećava se (pada) vrednost akcija; fig. raste (opada) nečiji ugled. radna ~ ist. dobrovoljni rad omladine ili većeg brojaljudi na izgradnji privrednih objekata, puteva, pruga i sl. (obično jednostavnom tehnikom). čovek od akcije preduzimljiv čovek.