ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
За војводу Манду рат је почео 26. септембра 1991. године, када одлази са својим рођаком Ралетом у Книн. Отишао је без трунке двоумљења, да помогне српској браћи у Крајини. Као добровољац, Манда је тамо стекао прва искуства у вештини ратовања. Био је у Првој бенковачкој бригади, у четвртом батаљону. После тога, направљена је једна елитна јединица у којој се налазио и Манда, а направила је више него одличне резултате. На Крајишком ратишту провео је 9 месеци, све док усташко-балијске снаге нису напале и његов родни град Врбас.
Десетог априла 1992. године,Мандин први ратни задатак био је да у свом родном крају, под српску заставу стави релеј на Мајевици. Акција је изведена без грешке, а значај релеја Столице за медијско информисање народа Републике Српске није потребно коментарисати. До данас, релеј се налази у српским рукама.
Кад је први пут оформио своју јединицу, назвали су се "Обилићи". У тој, првој елитној групи, било је десетак момака. Пошто се група прочула по храбрости, почели су се пријављивати нови добровољци, тако да је у једном тренутку бројала 600 људи. Тада је Манда одлучио да промени назив јединице. У то време постојали су "Пантери" из Бијељине, Арканови "Тигрови", а он је донео одлуку да његова група добије име "Лавови" са Мајевице. Овдашњи официри нису баш радо гледали на толику добровољачку јединицу, и једног дана су му рекли: "Манда, у твоју јединицу можеш да примиш само добровољце из Србије". Манда је постигао и то да се у његовој четничкој формацији служи војни рок Војске Републике Српске. Те младе војнике нису истурали у прве борбене редове, него су они имали посебан третман. Обучавали су их ратним вештинама и руковању свим врстама оружја. Тада је Манда од команданта корпуса затражио да му се додели техника за један снажни јуришни батаљон, али на то му није одговорено. По Мандиним речима, "да је удовољено том захтеву, сигурно би било ослобођено још доста територије Републике Српске, и не бисмо имали оволике жртве".
Мандина јединица је у рату много страдала, имали су преко 180 рањених и 52 погинула јунака. Са недобијеном техником, губици би, прича Манда, били сигурно упола мањи.
ТРАГИЧНИ ДАНИ
У Брчком, Манда је прве окршаје имао маја 1992. године. После упада у град са својим храбрим јединицама заводи ред. Ту, у Брчком, јединица је имала прве губитке у људству. У августу 1992. отворено је и мајевичко ратиште. Планина је, сама по себи, веома опасна, и позната по јаким ветровима и зими. Мандина јединица је на Мајевици имала стална искушења и борбе.После сарајевског ратишта, овај терен је, уз Брчко, био вероватно најтежи за борбу.
У историји Мандине јединице један од најтрагичнијих дана догодио се 30. маја 1992. године, када је јединица наишла на минско поље у Сељубљу Пољу, према Тузли, где су имали шесторицу мртвих и 28 рањених. Грех је не поменути још један од тешких дана, на Висачи, где је 70 становника тог места било опкољено, а неколицина Мандиних јунака покушала да им помогне. Међутим, пресечени су рафалима и изгинули, а неки су заробљени и рањени. Ту су погинули Драган Марковић, Новица Игњатовић, Илија Вукић. У то време војвода се налазио у болници, од последица рањавања, те је, каже, од силног нервирања, и први пут у животу пропушио.
Десетог априла 1992. године,Мандин први ратни задатак био је да у свом родном крају, под српску заставу стави релеј на Мајевици. Акција је изведена без грешке, а значај релеја Столице за медијско информисање народа Републике Српске није потребно коментарисати. До данас, релеј се налази у српским рукама.
Кад је први пут оформио своју јединицу, назвали су се "Обилићи". У тој, првој елитној групи, било је десетак момака. Пошто се група прочула по храбрости, почели су се пријављивати нови добровољци, тако да је у једном тренутку бројала 600 људи. Тада је Манда одлучио да промени назив јединице. У то време постојали су "Пантери" из Бијељине, Арканови "Тигрови", а он је донео одлуку да његова група добије име "Лавови" са Мајевице. Овдашњи официри нису баш радо гледали на толику добровољачку јединицу, и једног дана су му рекли: "Манда, у твоју јединицу можеш да примиш само добровољце из Србије". Манда је постигао и то да се у његовој четничкој формацији служи војни рок Војске Републике Српске. Те младе војнике нису истурали у прве борбене редове, него су они имали посебан третман. Обучавали су их ратним вештинама и руковању свим врстама оружја. Тада је Манда од команданта корпуса затражио да му се додели техника за један снажни јуришни батаљон, али на то му није одговорено. По Мандиним речима, "да је удовољено том захтеву, сигурно би било ослобођено још доста територије Републике Српске, и не бисмо имали оволике жртве".
Мандина јединица је у рату много страдала, имали су преко 180 рањених и 52 погинула јунака. Са недобијеном техником, губици би, прича Манда, били сигурно упола мањи.
ТРАГИЧНИ ДАНИ
У Брчком, Манда је прве окршаје имао маја 1992. године. После упада у град са својим храбрим јединицама заводи ред. Ту, у Брчком, јединица је имала прве губитке у људству. У августу 1992. отворено је и мајевичко ратиште. Планина је, сама по себи, веома опасна, и позната по јаким ветровима и зими. Мандина јединица је на Мајевици имала стална искушења и борбе.После сарајевског ратишта, овај терен је, уз Брчко, био вероватно најтежи за борбу.
У историји Мандине јединице један од најтрагичнијих дана догодио се 30. маја 1992. године, када је јединица наишла на минско поље у Сељубљу Пољу, према Тузли, где су имали шесторицу мртвих и 28 рањених. Грех је не поменути још један од тешких дана, на Висачи, где је 70 становника тог места било опкољено, а неколицина Мандиних јунака покушала да им помогне. Међутим, пресечени су рафалима и изгинули, а неки су заробљени и рањени. Ту су погинули Драган Марковић, Новица Игњатовић, Илија Вукић. У то време војвода се налазио у болници, од последица рањавања, те је, каже, од силног нервирања, и први пут у животу пропушио.
