Kafana Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

DaRkGuitaRist88:

Ja februara punim 30 i sve me stislo sa svih strana, imam utisak da sam najgori od svu decu...
Nista nisam postigao u zivotu do sad osim sranja neka da napravim i propustene prilike...
Svi se dokazuju u mojoj familiji od mladih itd a ja nista ni makac sve nesto bezveze, pocenjuju me itd...
Vidim da je otac razocaran u mene i slicno nikako da maknem dalje od trenutne situacije a plasim se da ne zajebem nesto da stvari krenu nizbrdo...Samoca ubija to je 4 godine vec proslo i sve neke bezvezne sanse ili nesto u 2 godine neka avantura za jednu noc itd...
Odose mi najbolje godine u nista...Plasim se da za 10 godina kad imam 40 godina da nista necu postici kako stvari stoje i kako sve nesto dugo vreme treba da prodje dok se nesto uopste desi lepo...Tako ce mi proci mladost...

Razmisljam da odem u Kinu da radim jer moj brat je sa suprugom tamo i dobro mu ide...Poso je da ucim decu u predskolskom uzrastu engleski jezik, to mi je neka opcija jedina koju vidim jer ako moze moj brat mogu i ja jer ja malo bolje cak znam od njega jezik...
Ali postoji tamo opet problem , opet samoca jer niko ne zna engleski i tesko je ostvariti , steci neko prijateljstvo i slicno...Zadrzao bih se tamo 6 godine najvise da zaradim koliko mogu za to vreme i da se vratimkupim neki stan za izdavanje i zapocnem neki sitan biznis...
e to su samo planovi a sta ce biti od toga ne znam...A vidim da ovde mene nista ne zadrzava nsve stoji u mesto i bezveze, jedino bi me zadrzalo da nadjem slucajno neku devojku , naletim na neku dobru koja je vredna da ostanem zbog nje i radim ovaj posao sto radim, lakse bi podneo idiotske torture sefa i direktora i njihovo psovanje i slicno...Ovde bi mi nedostajali moji roditelji i pas...

Kliknite za proširenje...

bRu zLi:

Ovo je pesma Mama rocka nisam znao da je ovde Bregovic nesto prste umesao... Koja je njegova uloga u ovoj pesmi?

Kliknite za proširenje...

Dr. NN:

Poremećen mi je osećaj sreće, ne znam više šta bi moglo da me iznenadi, oduševi.
Prethodni događaji su me totalno poremetili i život mi je u poslednjih godinu dana ravna linija, a konstantno ide u minus iako imam materijalno sve više u odnosu na ono koliko sam imao od rođenja, duhovno sam u sve gorem stanju i ide u minus koji više ne znam kako da zaustavim.

Kliknite za proširenje...

tikib:

Evo moje ispovijesti.
Do prije 9 mjeseci bila sam zdrava, srećna i, moglo bi se reći, uspješna djevojka. Studentkinja stomatologije, volonter Crvenog Krsta i organizacija humanitarnih akcija postali su moj identitet na neki način i time sam se ponosila. Onda se desilo to da sam se i ja razboljela od teške, izuzetno rijetke i neizliječive bolesti. Mnogo sam propatila zbog raznih neuspješnih operacija, nedovoljno informisanih doktora...Promijenila sam ih nekoliko dok nisam našla doktora koji se stvarno razumije u ovu bolest. Tu nastaje problem. Zaljubila sam se u svog neurohirurga. On je jedan divan čovjek. Radi u Beogradu, oženjen je, ima 2 ćerke mojih godina. U principu, ostvaren čovjek koji apsolutno ne bi trebalo da bude zainteresovan za neku klinku, tako da sam bila ubijeđena da će me to proći i da će mi biti smiješno čim izađem iz bolnice...ali, nije. Već mjesec i po dana sam zaluđena, hoću da se prebacim u Beograd na fakultet da bi mi on na 3.godini bio asistent. Ja sam inače iz Crne Gore, gdje trenutno ležim u bolnici, jer nisam mogla sa ovako jakim bolovima ići u Beograd. U principu, razlozi zbog kojih mi se on uvukao u srce su sledeći:
1. Prilikom izlaska iz operacione sale, tačnije dok sam čekala na hodniku da sestre sa odjeljenja dođu po mene (nakon manje intervencije), on je prošao pored mene i nasmijao se a zatim razgovarao sa doktorkom koja je radila intervenciju. Prišao mi je, rekao opcije i pitao da li me je bolelo. Rekla sam da nije i nasmijala se (inače je procedura užasno bolna). Na to mi je odgovorio: ,,Ma ti si duša." Potom me je pomazio je po glavi. Zvao me je tako veoma često dok sam bila na klinici.
2. Nakon te intervencije sam imala bolove, tako da je dolazio tih dana po 5-6 puta kod mene, čak i od kuće.
3. Kada sam imala bolove, sjeo bi pored mene i mazio me dok ne zaspim.
4. Rekao mi je da ga zovem bilo kada i za šta god mi treba, što naravno nisam uradila, jer nisam htjela da zloupotrebim njegovu dobrotu.
5. Nakon što sam mu uručila pismo zahvalnice pred otpust, došao je i rekao : ,,Baš ti je lepo ono pismo." A zatim rekao sestri pored : ,,Zamisli, pismo mi je napisala." I smijao se onako baš iskreno. Tada sam pustila 2-3 jer sam znala da se rastajemo.
Sinoć, nakon prijema u drugu bolnicu, moja majka ga je kontaktirala i on je bio veoma ljubazan i topao, rekavši da me je primio njegov prijatelj, odličan hirurg i da ostanemo u kontaktu u svakom slučaju.
Ne znam šta da mislim i radim, alimi se jako sviđa. Mislim da mu se brak raspada jer radi po 12 sati i dođe kući mrtav, sigurno nema vremena za ženu. Šta mislite o ovome, je li čista empatija i ljubaznost ili možda postoji neki vajb i sa njegove strane?

Kliknite za proširenje...