kad neko bliznji umre...

yagi:

Најгоре што сам у нашем народу видео, посебно код оних из јужне Србије, да се после сахране иде кући на ручак, и све се претвори у кување, спремање.. "једите, сипајте, јел имате сви пива, вина..." Као слава..да не верујеш. Па се праве три туре, сви устају и седају одједном, не користе се ножеви, једе се у тишини...и још ко зна колико обичаја.

И на крају покојникови наследници остају скрхани болом да перу судове, усисавају и рибају паркете...страшно.

Када је пријатељу умрла мама, сахрана је била на Збегу, након сахране, поред капеле, било је послужена кафа, још неке ситнице које иду "за душу". После тога, свако својој кући. И нема малтретирања.

Kliknite za proširenje...

Спремање и служење раде комшије.

dulebass:

Tako je najbolje. A sad ljudi da ne bi prali sudove posle prezderavanja gostiju, "slave" u kafani!!!! Uzas zivi, sramota za Srbe i Srbiju.

Kliknite za proširenje...

А то се ти стидиш наших обичаја?

DeeLite:

to su po meni teške gluposti...

...ti kolači, bombone, prosipanja vina i ostalo...o pojanju popa i da ne pričam...

Kliknite za proširenje...

А ко си ти да судиш?

Ево мале приче можда ти помогне да схватиш

U subotnje jutro šestogodišnji
Filip odlučio je ispeći palačinke za svoje roditelje. Pronašao je u
kuhinji najveću posudu za mešanje i kasiku, popeo se na stolicu i
otvorio ormarić te izvadio posudu s brašnom i malo prosuo po podu.
Svojim je ručicama pokušao staviti brašno u posudu za mešanje, dodavao
...je mleko, malo šećera, ostavljaju...ći brašnasti trag za sobom koji je
već sada imao i otiske šapa kućnog mačka.
Filip je bio sav posut brašnom i postajao sve uzrujaniji. Želio je da
ovo bude nešto dobro za mamu i tatu, ali postajalo je sve gore. Nije
znao što napraviti nakon toga, sve to staviti u pećnicu ili na štednjak
(i nije znao kako upaliti štednjak!).Videvši vlastitog mačka kako liže
smesu iz posude, pokušavajući ga odgurnuti, prevrnuo je karton s jajima
na pod. Očajnički je pokušavao počistiti veliki nered koji je nastao,
ali se okliznuo na jaja i uprljao svoju belu pidžamu.
Tada je uočio tatu kako stoji na vratima. Krokodilske suze potekle su
iz njegovih očiju. Sve što je on želio bilo je: napraviti nešto dobro,
ali nastao je grozan nered. Bio je uveren da sada sledi kazna, možda
čak i packe. No, tata ga je samo gledao. Krenuo je prema njemu kroz sav
nered u kuhinji, primio ga u svoje ruke, zagrlio ga, čak zaprljao i
vlastitu pidžamu…

Takav je i Bog s nama. Mi pokušamo napraviti nešto dobro u životu, ali
nastane opstii nered. Ljubav nam postane klizava, povredimo prijatelja
ili nas vlastiti posao izluđuje, ili nas, jednostavno, zdravlje
napusti. Ponekad samo ostanemo uplakani jer ne možemo napraviti ništa
drugo. Tada nas Bog podiže u svoje ruke i voli nas i oprašta nam.
No, samo zato što smo mi u stanju napraviti veliki nered, to ne znači
da trebamo prestati “peći palačinke”, za Boga ili za ostale. Pre ili
kasnije već ćemo uspeti… Nemoj prestati “peći palačinke”… Nastavi
voleti…

@baklja- naravno da se stidim takvih obicaja! Sramota je da kada porodica umrlog, umesto da bude sama sa sobom, i razmislja o tuzi koja ga je snasla, treba da misli na jelo. Da su ti obicaji pravi srpski, ne bi se razlikovali od sela do sela.

Uostalom, pitaj nekog svestenika, pa nek ti kaze sta je u duhu hriscanstva. E samo to treba da se postuje, i toga se, hvala Bogu, ne stidim.

dulebass:

@baklja- naravno da se stidim takvih obicaja! Sramota je da kada porodica umrlog, umesto da bude sama sa sobom, i razmislja o tuzi koja ga je snasla, treba da misli na jelo. Da su ti obicaji pravi srpski, ne bi se razlikovali od sela do sela.

Uostalom, pitaj nekog svestenika, pa nek ti kaze sta je u duhu hriscanstva. E samo to treba da se postuje, i toga se, hvala Bogu, ne stidim.

Kliknite za proširenje...

Јел јес ти имо неки тежи случај?
На моју несрећу ја јесам, и да би се туга мало макар смирила потребни су ти што више људи око тебе и што мање да мислиш на трагедију.


Edit: gibica
Obrisan uvredljiv komentar

Haha, stidim se svojih korena... Za ovu rec teletabizam si prijavljen.

@tema- nisam licno imao, ali je mojoj devojci umrla baba, pa sam bio sve vreme prisutan:

Situacija je otprilike ovakva: to je sansa da se vide ljudi koji se nisu videli godinama, da popricaju ko je gde, sta radi, da vide da li ima nekog posla itd. O pokojniku samo u prvih 5 minuta od dolaska. Sve je isto kao slava, cak se i o politici prica, samo nema smeha. Blagi uzas. Najveca glupost koja postoji u srpskom narodu.

Dobro sam upoznat sa tradicijom ovog naroda, sa pravoslavljem, i znam da ono sto se danas radi, nema apsolutno nikakve veze ni sa pomenutim, a ni sa zdravim razumom.

Kad ti neko bliznji umre, trebate vi, uza porodica da budete na okupu, da vam se svi "maknu" s ociju, da te puste da tugujes, a ne da pravis ruckove.

Ocu moje devojke umre majka. Svi znamo sta je majka. On covek ne zna gde se nalazi, ali nema vremena da misli, odmah vadi pare i daje meni da trcim da kupim gajbe piva, litre i litre sokova, vina, rakije, odmah u Maksi po kobasice i salame za predjelo... Pa gde to ima??? Jel to normalno da covek kome umre majka mora da misli na kobasice???

dulebass:

H
Dobro sam upoznat sa tradicijom ovog naroda, sa pravoslavljem, i znam da ono sto se
Ocu moje devojke umre majka. Svi znamo sta je majka. On covek ne zna gde se nalazi, ali nema vremena da misli, odmah vadi pare i daje meni da trcim da kupim gajbe piva, litre i litre sokova, vina, rakije, odmah u Maksi po kobasice i salame za predjelo... Pa gde to ima??? Jel to normalno da covek kome umre majka mora da misli na kobasice???

Kliknite za proširenje...

pa jeste
ispada ko da časti što neko umro , Bože mi oprosti

Vexy.:

pa jeste
ispada ko da časti što neko umro , Bože mi oprosti

Kliknite za proširenje...

Kak'o je vreme došlo da nije svadbi i sarana ne bi ni upoznali familiju...ajd sad, zapuca ti familija iz Vranja u Sombor na saranu i ti ih pustiš da idu gladni... niko ne časti al red je red

Microwave:

Kak'o je vreme došlo da nije svadbi i sarana ne bi ni upoznali familiju...ajd sad, zapuca ti familija iz Vranja u Sombor na saranu i ti ih pustiš da idu gladni... niko ne časti al red je red

Kliknite za proširenje...

Ред је ред.
И све је у реду кад је по реду.

Mi smo cudan narod
Znamo da volimo - a kad volimo volimo iz duse.
Kad nekoga ne volimo onda ga stvarno ne volimo i zelimo mu sve naj gore
Ali kad za nekim patimo i tu znamo da preterujemo...
Svrha spremanja i goscenja ljudi koji dolaze da izjave saucesce je samo potreba da nesto drugo radimo da ne mislimo na bol koji nas je snasao.Ta jurnjava oko spremanja,poterba da se pokojnik sto dostojnije isparati je samo bezanje iz tragedije u neki drugi svet.
Svet relnosti...ljudi su dosli ...da ispostuju pokojnika i njegovu porodicu...mozda su gladni ili zedni ...Pa necemo ih valjda poslati na kiosk na pljeskavicu ili u prodavnicu po cetvrt hleba i slamuSamim svojim dolaskom ..oni ublazavaju bol koji trenutno razdire dusu..
Svaki narod ima svoj obicaj i SVUDA se putnik koji je dosao nahrani i ispostuje
Ne treba preterivati i praviti gozbu ali osnovno gostoprimstvo se podrazumeva

FLORENA:

Mi smo cudan narod
Znamo da volimo - a kad volimo volimo iz duse.
Kad nekoga ne volimo onda ga stvarno ne volimo i zelimo mu sve naj gore
Ali kad za nekim patimo i tu znamo da preterujemo...
Svrha spremanja i goscenja ljudi koji dolaze da izjave saucesce je samo potreba da nesto drugo radimo da ne mislimo na bol koji nas je snasao.Ta jurnjava oko spremanja,poterba da se pokojnik sto dostojnije isparati je samo bezanje iz tragedije u neki drugi svet.
Svet relnosti...ljudi su dosli ...da ispostuju pokojnika i njegovu porodicu...mozda su gladni ili zedni ...Pa necemo ih valjda poslati na kiosk na pljeskavicu ili u prodavnicu po cetvrt hleba i slamuSamim svojim dolaskom ..oni ublazavaju bol koji trenutno razdire dusu..
Svaki narod ima svoj obicaj i SVUDA se putnik koji je dosao nahrani i ispostuje
Ne treba preterivati i praviti gozbu ali osnovno gostoprimstvo se podrazumeva

Kliknite za proširenje...

Амин.

baklja:

А ко си ти да судиш?

Kliknite za proširenje...

Ja ne videh da sudi. Lepo je covek rekao da su to po njemu gluposti .... a svako ima pravo na svoje misljenje i o ukusima ne treba raspravljati. Njemu je glupost - okej ....(iskreno, i meni je)

Original postavio dulebass Pogledaj poruku

Dobro sam upoznat sa tradicijom ovog naroda, sa pravoslavljem, i znam da ono sto se
Ocu moje devojke umre majka. Svi znamo sta je majka. On covek ne zna gde se nalazi, ali nema vremena da misli, odmah vadi pare i daje meni da trcim da kupim gajbe piva, litre i litre sokova, vina, rakije, odmah u Maksi po kobasice i salame za predjelo... Pa gde to ima??? Jel to normalno da covek kome umre majka mora da misli na kobasice???

Kliknite za proširenje...

Nije normalno, al` se uvek nadje neki prijatelj ili rodjak da odradi te sporedne stvari. Neko skokne do groblja da dogovori sahranu, neko ode u pogrebni zavod, neko dovede kucu u red, neko ode po klopu ... ozalosceni samo zali, a ljudi koji dolaze ga tese, evociraju uspomene na pokojnika .. tu su da podele bol sa ozaloscenima, a kroz razgovor vreme, koje lechi rane, brze prolazi. Naravno da ce ljudi da jedu, piju kafu, sokove, kad su vec tu, to se zove gostoprimstvo.

Jedna moja tetka je uvek imala spremljene sitne kolace i slane grickalice, kad je dosla u godine u kojima se umire, pa je svaki cas isla kod nekog na "bdenje" i samo izvadi svoje kolacice iz friza, sve to bilo lepo u kutiju poslagano, i donese.. da ima odmah da se sluze gosti, dok se ozalosceni ne organizuje.

Microwave:

Kak'o je vreme došlo da nije svadbi i sarana ne bi ni upoznali familiju...ajd sad, zapuca ti familija iz Vranja u Sombor na saranu i ti ih pustiš da idu gladni... niko ne časti al red je red

Kliknite za proširenje...

ako je neko gladan, biće mu dovoljno ono što već ima
ne vidim razlog da se na sahranama naručuje pečenje, kolači, raznorazne đakonije, da se sprema brda i brda hrane...
sahrana nije mesto za takve stvari i ko na sahranama može da jede i pije, nije mi jasno
drugo je to kad dođu iz dalekog mesta...ali i oni treba da znaju da porodicinije ni do čega, i ne treba da izvoljevaju, poješće nešto malo, što već ima, ne izmišljati se

Vexy.:

ako je neko gladan, biće mu dovoljno ono što već ima
ne vidim razlog da se na sahranama naručuje pečenje, kolači, raznorazne đakonije, da se sprema brda i brda hrane...
sahrana nije mesto za takve stvari i ko na sahranama može da jede i pije, nije mi jasno
drugo je to kad dođu iz dalekog mesta...ali i oni treba da znaju da porodicinije ni do čega, i ne treba da izvoljevaju, poješće nešto malo, što već ima, ne izmišljati se

Kliknite za proširenje...

U celom svetu se za sahranu spremi hrana za ljude koji dolaze...pa čak i taj zapad koji nam postade uzor, pa se mi sad stidimo naših seljačkih običaja jer su bljak...u svim filmovima gde su neke sahrane vidi se da se sprema brdo hrane. Stvarno ne vidim ništa loše...al ko ne želi, njegova stvar.
Pa i svadbe...mladencima je najmalje stalo da se cmaču sa nekakvom rodbinom koju nisu nikad u životu videli pa svadbe opstaju i mnogo su veća kičerica od onih nekad. A bio sam ubeđen kao klinac da će moja svadba biti luda žurka

ne sviđa mi se spremanje hrane na sahranama jer to oduzima u velikoj meri i vreme i trud, a bogami i novac porodici u kojoj se desio smrtni slučaj
a sve to je itekako preko potrebno porodici u tim trenucima
koliko košta sanduk, grobno mesto.....sad fali samo još i pečenje i svašta "za dušu"
isto je i sa vremenom i trudom...treba zvati lekara da utvrdi smrt, treba spremiti taj sanduk, na kraju treba prihvaiti nečiju smrt 8što je i najviše) i sad treba da misli neko na hranu "za dušu"
ma hajde bre...
i nešto nisam stekla utisak iz tih istih filmova da se sprema hrana na sahranama na zapadu
al ajde to treba istražiti
jednostavno nisam pristalica toga i gotovo

Prilično crna ali isto toliko životna priča

DON KIĆA OD LA MARAVE
(Svaka sličnost sa borcem protiv vetrenjača koji pred smrt
spoznade svoje duševno stanje sasvim je namerna!)

U plodnoj dolini reke Marave življaše Don Kića sa porodicom: ženom, dvoje dece i starim roditeljem. U kući vladaše sloga i međusobno poštovanje. Vreme bejaše teško. Uprkos tome življahu pristojno iako se ne mogahu, a niti želehu, razmetati.
Na radost svih odraslih u kući, deca behu dobri đaci pa se pomalo štedelo i za njihove studije jer se znalo da im inače nema budućnosti. Starije je trebalo da postane student već naredne jeseni.
Desi se da se najstariji ukućanin razbole i, pre očekivanog vremena, ode Bogu na istinu.
U kući zavlada žalost.
Don Kića odluči da dostojno ožali svog roditelja pa naredi ženi da se prilikom sahrane spremi velika gozba za celu pratnju. Svi behu lepo posluženi najpre na samom groblju a zatim i u kući.
Činilo se to uime običaja a mnogi su mislili i u ime vere u Boga. Popovi, doduše, kada bi na to bili prinuđeni, priznavahu da to nema veze ni sa Crkvom ni sa Bogom, ali, ustvari, svojim nečinjenjem, podržavahu skupe gozbe nad humkama.
Počeše redovne posete groblju sa punim korpama hrane, kako je to nalagao običaj. Hrana beše bolja nego što bi inače bila jer se nije smelo škrtariti kad je dragi pokojnik u pitanju.
Ušteđevina se topila.
Za spomenik se Don Kića zaduži jer je, opet po običaju, morao biti postavljen u određenom roku.
Stiže kraj školske godine, dete donese odlične ocene i izrazi želju da se upiše na medicinski fakultet. Don Kića reče da je to sada nemoguće jer valja vratiti dugove pa ne može podneti troškove stanovanja i školovanja u univerzitetskom gradu. Dete upita može li se upisati makar na višu školu u obližnjem Vatrištu. Tu bi troškovi bili manji jer bi putovalo na nastavu. Ni za to nije bilo para i dete ostade kod kuće.
Posete pokojniku sa obiljem hrane se, naravno, nastavljahu i drugo dete, što zbog tih poseta, što videći šta se zbi sa starijim, popusti u školi i na kraju je napusti. Deca se, malo - pomalo, dohvatiše ulice i nestadoše neznano kuda.
Don Kića se propi i ubrzo pridruži svojim roditeljima.
Njegova udovica prodade ostatke imovine da bi ga propisno ožalila prema običajima.
Sad prima socijalnu pomoć i redovno nosi hranu na groblje.

Odlicna prica, sa poukom ... ipak verujem da ne mora da se preteruje sa obicajima, i da se izdatak za sahranu moze svesti na minimum ..pa cemo imati skromnu trpezu, tek da oni koji su pristigli ne "umru od gladi" , a da se uz to i za obicaje pridrzimo ..

cokoladic@:

... i posle pogreba se obelezava 7 dana, pa 40 dana, pa 6 meseci...
Kako idu ti obicaji? Trazila sam na netu ali nisam nasla nista koristno. Da li neko moze da mi objasni, sta se radi, sta se sprema, gde se ide...?

Kliknite za proširenje...

Svi ti obicaji su jedno veliko njesra koje ne doprinosi nicemu. Pomocu njih umrli niti ce oziveti niti ce lakse 'otici u Raj', a deru kucni budzet i dovode do skupova na kojima se cesto zaboravi koji im je povod.

Najbolje je bataliti sve to bez obzira sta ce narod reci i pustiti umrle dushe na miru da kaskaju tamo gde su se namerile, a zive pustiti da zive i dalje bez nepotrebnih troskova i opterecivanja smrtju.

Sigurna sam da se ni jedan umrli nije naljutio zato sto mu je porodica pametnije iskoristila novac koji bi dala popu za otaljavanje njegovih pesmica ili za besmisleno itje i pitje za blizu i dalju rodbinu.Umrlo telo jednostavno truli tu gde su ga spakovali i bas ga boli uvo sta neki tamo iznad njega organizuju, a dusha, kako god je mi shvatali, ima svoj put nezavisno od nasih obicaja koje nam je tradicija nametnula bez ikakvih objasnjivih osnova.

yagi:

Најгоре што сам у нашем народу видео, посебно код оних из јужне Србије, да се после сахране иде кући на ручак, и све се претвори у кување, спремање.. "једите, сипајте, јел имате сви пива, вина..." Као слава..да не верујеш. Па се праве три туре, сви устају и седају одједном, не користе се ножеви, једе се у тишини...и још ко зна колико обичаја.

И на крају покојникови наследници остају скрхани болом да перу судове, усисавају и рибају паркете...страшно.

Када је пријатељу умрла мама, сахрана је била на Збегу, након сахране, поред капеле, било је послужена кафа, још неке ситнице које иду "за душу". После тога, свако својој кући. И нема малтретирања.

Kliknite za proširenje...

Moj komsija je potrosio za ocevu sahranu 1000evra u seoskoj kafani!Dosli su na jelo i koga znaju i koga ne znaju!Ali on je srecan,jer je oca"ispratio"kako treba!Po meni su sve to gluposti,to jelo i pice!Spremam i cascavam za neki lep povod,a sahrana je po meni vreme kad nikom nije do jela!
Secam se sahrane mog ujaka,koji je poginuo sa 18 godina,tuga bozija(ja sam tad bila dete)to su bre jeli i pili,na kraju se neki napise i samo sto nisu zapevali!Od tad,sve te narodne obicaje jednostavno ignorisem,jer se sve svodi ko ce vecu sahranu napraviti!
Mada postavljac teme,koliko shvatam,zeli da ispostuje obicaje,a ne zna kako!Moj stav je da je vazno za necijeg zivota njegovi mili budu oko njega,a smrt kada dodje,ako je ta osoba bila draga,secacemo ih se svaki dan,a ne na pomenima!Ali sobzirom da zelis ispostovati obicaje,najbolje pitaj svestenika!

jeka:

Svi ti obicaji su jedno veliko njesra koje ne doprinosi nicemu. Pomocu njih umrli niti ce oziveti niti ce lakse 'otici u Raj', a deru kucni budzet i dovode do skupova na kojima se cesto zaboravi koji im je povod.

Najbolje je bataliti sve to bez obzira sta ce narod reci i pustiti umrle dushe na miru da kaskaju tamo gde su se namerile, a zive pustiti da zive i dalje bez nepotrebnih troskova i opterecivanja smrtju.

Sigurna sam da se ni jedan umrli nije naljutio zato sto mu je porodica pametnije iskoristila novac koji bi dala popu za otaljavanje njegovih pesmica ili za besmisleno itje i pitje za blizu i dalju rodbinu.Umrlo telo jednostavno truli tu gde su ga spakovali i bas ga boli uvo sta neki tamo iznad njega organizuju, a dusha, kako god je mi shvatali, ima svoj put nezavisno od nasih obicaja koje nam je tradicija nametnula bez ikakvih objasnjivih osnova.

Kliknite za proširenje...

E,svaka ti je na mestu!Dok je covek ziv,tada mu se nadji,kad umrem,umrla sam,ali ostaju za mnom oni kojima je novac neophodniji,narocito u danasnje vreme!

cokoladic@:

Dobro. To na groblje je nemoguce, a da li se nosi nesto u crkvu (osim sto se pali sveca)? I za rucak mogu da spremim bilo sta? Nista nije zabranjeno (ako nije postno vreme)?

Kliknite za proširenje...

Jedno mora da ti padne post(tako je kod mene bilo kad sam sahranjivala oca). Tj. 1 se sprema posno, sad zavisi, ako ti ne pada post, valjda mozes bilo koje. Mi smo pravili 7, 20, 40 dana, 6, meseci pa god. Mislim da ti je ipak najpametnije da pitas popa, on ce ti objasniti obicaje tog mesta pa ti idi samo po tome.
Moje saucesce

jeka:

Svi ti obicaji su jedno veliko njesra koje ne doprinosi nicemu. Pomocu njih umrli niti ce oziveti niti ce lakse 'otici u Raj', a deru kucni budzet i dovode do skupova na kojima se cesto zaboravi koji im je povod.

Najbolje je bataliti sve to bez obzira sta ce narod reci i pustiti umrle dushe na miru da kaskaju tamo gde su se namerile, a zive pustiti da zive i dalje bez nepotrebnih troskova i opterecivanja smrtju.

Sigurna sam da se ni jedan umrli nije naljutio zato sto mu je porodica pametnije iskoristila novac koji bi dala popu za otaljavanje njegovih pesmica ili za besmisleno itje i pitje za blizu i dalju rodbinu.Umrlo telo jednostavno truli tu gde su ga spakovali i bas ga boli uvo sta neki tamo iznad njega organizuju, a dusha, kako god je mi shvatali, ima svoj put nezavisno od nasih obicaja koje nam je tradicija nametnula bez ikakvih objasnjivih osnova.

Kliknite za proširenje...

Recimo da delim tvoje misljenje, i uvek sam mislila da kad mi neko umre, da cu se tako postaviti. Al kad mi je umro otac, nekako nisam mogla tako, morala sam da uradim to na isti nacin kao sto je on sahranio mog dedu, i deda pradedu itd. Ne znam zasto, ali imala sam tu potrebu. I dan danas postujem neke obicaje za koje nisam do pre 2 godine ni znala da postoje, ali jednostavno osecam se lose ako to ne uradim. Nemam logicno objasnjenje, prosto je tako

FLORENA:

Mi smo cudan narod
Znamo da volimo - a kad volimo volimo iz duse.
Kad nekoga ne volimo onda ga stvarno ne volimo i zelimo mu sve naj gore
Ali kad za nekim patimo i tu znamo da preterujemo...
Svrha spremanja i goscenja ljudi koji dolaze da izjave saucesce je samo potreba da nesto drugo radimo da ne mislimo na bol koji nas je snasao.Ta jurnjava oko spremanja,poterba da se pokojnik sto dostojnije isparati je samo bezanje iz tragedije u neki drugi svet.
Svet relnosti...ljudi su dosli ...da ispostuju pokojnika i njegovu porodicu...mozda su gladni ili zedni ...Pa necemo ih valjda poslati na kiosk na pljeskavicu ili u prodavnicu po cetvrt hleba i slamuSamim svojim dolaskom ..oni ublazavaju bol koji trenutno razdire dusu..
Svaki narod ima svoj obicaj i SVUDA se putnik koji je dosao nahrani i ispostuje
Ne treba preterivati i praviti gozbu ali osnovno gostoprimstvo se podrazumeva

Kliknite za proširenje...

Slažem se sa ovim i samo bih još da dodam neko moje mišljenje,koje ne mora biti tačno...Ja mislim da to jelo i piće na sahranama ima i neku dublju simboliku...simboliku ponovnog buđenja života...Ne kaže se džabe da život na usta ulazi...Neka vrsta utjehe živima da se život ipak nastavlja i ide dalje...

jeka:

Najbolje je bataliti sve to bez obzira sta ce narod reci i pustiti umrle dushe na miru da kaskaju tamo gde su se namerile, a zive pustiti da zive i dalje bez nepotrebnih troskova i opterecivanja smrtju.

Kliknite za proširenje...

kanarinka:

Moj stav je da je vazno za necijeg zivota njegovi mili budu oko njega,
E,svaka ti je na mestu!Dok je covek ziv,tada mu se nadji,kad umrem,umrla sam,

Kliknite za proširenje...

Upravo tako!

Kada je moja majka umrla devojka koja radi u pogrebnom preduzeću ponudila mi je pored čamovog još i hrastov kovčeg i više vrsta ručica, uključujući i pozlaćene. Odabrao sam čamov uz napomenu da sam je poštovao za života. Ona je, pošto smo bili sami u radnji, to odobrila komentarom: “I ja verujem da hrastovinu i ostalo kupuju oni koji su se za života mnogo ogrešili o pokojnika pa sad hoće da se iskupe!”

Iako je to poznato, da ponovim: ni popovi nisu jednaki! Mogu imati samo srednju školu, fakultet ili biti doktori nauka. Mi u Smederevu imamo popa (sada u penziji) koji je doktor nauka (filozofije). On mi je sam objašnjavao da razne daće i ostali običaji nisu hrišćanski nego paganski. Hrišćanstvo im se nije neposredno suprotstavilo jer bi time odbilo narod.
Prema tome, sve priče o vezi pravoslavlja i tih obreda padaju u vodu!
Ko hoće da se drži hrišćanstva (istočnog ili zapadnog) povremeno će se u crkvi pomoliti za pokoj duše pokojnika! Da li će pri tome i platiti da cela crkvena služba bude namenjena pokojniku (više se praktikuje u zapadnoj varijanti) mislim da je manje važno.

Sasvim je drugo ako nekoga opterećuje “šta će svet da kaže”. Pogledaj “Srpske narodne priče” http://www.slavicnet.com/home/stories/stories_svijet.html

kanarinka:

E,svaka ti je na mestu!Dok je covek ziv,tada mu se nadji,kad umrem,umrla sam,ali ostaju za mnom oni kojima je novac neophodniji,narocito u danasnje vreme!

Kliknite za proširenje...

Pa nasahranjivala sam se u poslednje vreme pa naucila da razmisljam malo mudrije umesto da panicharim.

latisa:

Recimo da delim tvoje misljenje, i uvek sam mislila da kad mi neko umre, da cu se tako postaviti. Al kad mi je umro otac, nekako nisam mogla tako, morala sam da uradim to na isti nacin kao sto je on sahranio mog dedu, i deda pradedu itd. Ne znam zasto, ali imala sam tu potrebu. I dan danas postujem neke obicaje za koje nisam do pre 2 godine ni znala da postoje, ali jednostavno osecam se lose ako to ne uradim. Nemam logicno objasnjenje, prosto je tako

Kliknite za proširenje...

Kad je meni umro tata pa kad smo po babinim i dedinim pravilima sahranjivali po komplikovanim staro-crnogorskim obicajima, ja sam vec mogla da zamislim tatin kez dok misli da smo smesni sto se bakcemo svim tim.

Mama posle rekla da kad ona umre samo ponesemo jedan keks i kaficu na groblje, cisto da se zadovolje lokalni dushebriznici i dokone alapache tj. da ne trube kako nije voljena i to i stalno planira da nam to napise na neko papirche kako bismo imale dokaz da je to njena zelja, al uvek zaboravlja na to tako da verujem da cemo ostati bez papircheta i osudjene od javnog mnjenja kad za to dodje vreme.

cokoladic@:

... i posle pogreba se obelezava 7 dana, pa 40 dana, pa 6 meseci...
Kako idu ti obicaji? Trazila sam na netu ali nisam nasla nista koristno. Da li neko moze da mi objasni, sta se radi, sta se sprema, gde se ide...?

Kliknite za proširenje...

davanje pomena na 40 dana, pola godine i godinu ti je zasigurno najpoštovaniji običaj u srbiji ..... za sve ostale varijante 7, 10, 20 dana i tako to ..... ne znam - to je stvar sela u kome se živi, kao i dogovora porodice.

Za ove glavne pomene treba da zoveš popa da drži opelo na grobu .... i to je to ... nema prevelike filozofije.