Када се бавимо старијим рукописом или преписом рукописа, прва ствар на коју се фокусирамо јесте колико је вјеродостојан, односно да ли је било каснијих преправки и кривотворења појединих страница или цијелог рукописа или преписа.
Ту је важно да ли тврдње у том рукопису имају потврду у другим рукописима, старијим, из тог времена или нешто каснијим.
Када је Порфирогенитово дјело у питању, подоста тога има потврду у другим рукописима, помињу се и ти историјски процеси, догађаји, личности, но има и навода који немају потврду у другим рукописима писаца из тих времена.
Рецимо, у поглављу 28 да умјесто Атиле пише Алцек (или Алзек) читаво поглавље би имало покриће и у другим рекописима, но не пише Алцек него чак 3 пута се помиње аварски краљ Атила за којег не постоји нити један извор да је каган под том именом постојао у другој половини VII вијека које отприлике описију први пасус у том поглављу (други пасус описује догађаје из око 810.године и ту се поклапају са другим изворима).
У поглављу 31 имамо (благо речено) подоста тврдњи које немају потврду у било којем другом рукопису, што није ништа необично. Али јесте необичан стил писања равнајући се не само према рукописима тог времена него и данашњим.
Рецимо опаска да имају пуно земље и посебно (превод на српски поглавља 31
овдје)
...."Хрвати“, на словенском језику значи: "они који имају много земљишта“. Ти исти Хрвати су дошли и затражили заштиту код Ираклија, цара Византинаца, пре него што су Срби затражили заштиту тог истог цара Ираклија, и то у време кад су Авари потукли и истерали из тих крајева Римљане које је цар Диоклецијан довео из Рима у ове земље и тамо населио...
наглашавање да су Хрвати затражили заштиту од цара Ираклија
прије него су је и Срби затражили. Такав стил, убацити и равнати се према Србима у поглављу у којем се не пише о Србима је прилично необично и својтвено данашњим хрватским популистичким порталима.
У том поглављу најчуднији је завршни пасус (
овдје стр. 150-151);
гдје нам даје бројке хрватске војске у прошлом времену и гдје су те бројке, уважавајући неку реалност, популацију од око 300.000 душа колико се процјењује да је битисало на том цијеком простору, и колико се у том времену могло реално уновачити, па барем 20ак пута увећане (разумијем и потребу за претјеривањем из неких могућих разлога, ал брате ово је превише), но оно што упада у очи је да када пише о том времену имамо празно, тачкице умјесто бројки.
Ту нема логике да има прецизне податке о прошлом времену а о тадашњем нема никаквих података. У реду, Коста се ослања на извор који већ користи, могуће објашњење је дао Тибор Живковић који је дошао до закључка да поглавља 29-36 нису довршена и што је без сумње тачно, али онда би тај дио остао изостављен, и у препису би се преписивач на неки начин оградио али видимо ту страницу 92 (
овдје)
да то није учинио.
Јучер сам мало прегледао ДАИ да покушам наћи војне ефективе других провинција, земаља или народа, да упоредим са бројевима који су изнесени у поглављу 31.
И ово је најчудније, у читавом рукопису нити у једном поглављу се не износе војни ефективи појединих земаља или народа осим у поглављу 31, Константн се тиме не бави, што је на неки начин и разумљиво. Ово је превише необично. Зашто се само у поглављу 31 помињу војни ефективи а нити у једном другом не помињу? На ово питање апсолутно не постоји неко разборито објашњење, што само по себи изазива сумњу да је било преправки у каснијем времену или уметања странице умјесто старе.
Стил писања је другачији од уобичајеног у данашњем времену, и сврха дјела није подука из историје него друга, зато су могуће и намјерне нетачности или пристрасан приказ неких догађаја или личности, али опет одређена сумња остаје.