Hrvatski mediji: Haški sud, zapravo, sudi Tuđmanu

Haški sud, zapravo, sudi Franji Tuđmanu, koji bi, da je živ sigurno, umesto svojih vojnika, danas sedeo na optuženičkoj klupi u Hagu, smatra komentatorka "Jutarnjeg lista" Jelena Lovrić, povodom završnih reči tužioca i odbrane na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

"Tuđmanova odgovornost ne znači da će Haški sud trojicu generala osloboditi krivice. Čak su se i njihovi advokati prestali razmetati izjavama o skoroj slobodi", piše Lovrićeva, koja smatra da će osuđujuća presuda za Hrvatsku značiti obnavljanje antihaških raspoloženja.


"U Hrvatskoj, 'Oluja', kako je pokazala i ovogodišnja proslava, još uživa status isključivo briljantne, vredne vojne pobede, bez ikakva prigovora i mane. Počinjeni zločini kao da su sasvim irelevantni. Niko ih više ne negira, ali kao da na ocenu 'Oluje' nemaju nikakvog uticaja", piše Lovrićeva.


Ona sumnja da će s takvom rezistentnošću na činjenice i moralnom ravnodušnošću haška presuda teško predstavljati trenutak istine jer ni pravosnažne haške osude Tuđmanove avanture u Bosni i Hercegovini nisu imale takav učinak.


Komentator "Jutarnjeg lista" Davor Butković naglašava da je činjenica da su se zločini dogodili, da ih je hrvatska vlast godinama prikrivala, da neka ubistva civila nakon "Oluje" nikad nisu procesuirana, dok su se neka druga počela rešavati tek poslednjih godina, kao i da je golem broj srpskih kuća u Krajini spaljen i opljačkan.


"Iz današnje je perspektive krajnje nerazumljivo zašto nisu mogli da budu sprečeni zločini tokom 'Oluje' i nakon nje, i zašto ondašnji državni vrh uistinu nije učinio sve da u Hrvatskoj zadrži što više Srba iz Krajine".


"Ako tužilaštvo dokaže da su trojica optuženih provodila naređenje koja je obuhvaćalo i smanjivanje broja Srba, biće to, naravno, golema, trajna šteta za istorijsku sliku Tuđmanovog režima koji će izgubiti bilo kakvu, makar i minimalnu moralnu verodostojnost, ali i užasno težak šamar međunarodnom ugledu Hrvatske", zaključio je Butković.


Bivši Tuđmanov savetnik Hrvoje Šarinić ocenio je da je "Slobodan Milošević bio taj koji je hteo da dođe do razmene stanovništva, pa je "Oluja" bila primena dela te njegove ideje", dodajući da Tuđman nije bio za realizaciju takvog plana jer mu, kako kaže, nije trebala zemlja bez ljudi.



Branioci: General Čermak "slučajno" bio u Kninu
Na suđenju u Haškom tribunalu hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, koji se terete za ratne zločine za vreme i nakon "Oluje", nakon odbrane Gotovine svoju završnu reč dala je i odbrana Ivana Čermaka.


"General Čermak se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme", rekao je advokat Stiven Kej, ističući da prisutnost generala Čermaka u Kninu nije bila planirana.


"On je došao skoro slučajno. Pozvali su ga da poseti predsednika Franju Tuđmana i on mu je dao zadatak da poseti Knin gde nije imao gotovo nikakva ovlaštenja. Tužilaštvo tvrdi da je, dok je on bio u Kninu, stvorena atmosfera nekažnjivosti i dopuštanja izvršenja zločina. Postoje dokazi da je i javno i privatno osuđivao zločine", rekao je Kej.


On je rekao da je Tuđman imenovao Čermaka kako bi normalizovao život u Kninu i pomogao međunarodnim organizacijama i podstaknuo organizaciju civilnog života, kao i da njegov zadatak nije povezan s akcijama oružanih snaga, prenlei su hrvatski mediji.


"On nije imao veze s MUP-om koji se bavio operacijom povratka", rekao je Kej, dodavši da je Čermak tamo organizovao rad pekara, javnih kuhinja i popravka infrastrukture, odnosno normalizaciju celokupnog života.


"Njegov zadatak nije bio izveštavanje o eventualnim zločinima", rekao je Kej i dodao da postoje jasni dokazi da je Čermak ne samo učestvovao u prevenciji i trudio se da se zločini spreče, već i da je prenosio informacije vojnoj policiji.
"Tužilaštvo Čermaku dodeljuje ovlaštenja koje nije imao i koje su izmišljene kako bi mu se nametnula krivična odgovornost", rekao je Kej i dodao da "Čermak bez dopuštenja nije mogao ni naručiti pršut za delegaciju koja je bila u Kninu".


On je naglasio da Čermak nije opstruirao istragu o masakru srpskih staraca u selu Grubori, rekavši da su Čermaku rekli da u selu nešto gori, ali ne i o ubistvima. Čermak nije filtrirao izveštaje o zločinima za šta ga optužuju, rekao je Kej.


Kad sa izlaganjem završi odbrana Čermaka, svoju završnu reč daće odbrana Mladena Markača.


Završne reči trajaće do četvrtka, nakon čega će sud doneti presudu.
U ovom sudskom procesu koji je započeo 11. marta 2008. ispitan je 81 svedok optužbe i 57 svedoka odbrane. Naknadno su sudije na čelu s Alfonsom Orijem pozvali još sedam svojih svedoka.


Čermak iz pritvora zarađuje na gasu

Uz vesti o stanju optuženih, elektronski mediji doneli su i vest da Čermak i iz haškog pritvora "drma" gasnim biznisom jer je ove godine za samo dva meseca s osam miliona kuna (1,1 milion evra) dokapitalizovao kompaniju "Kroduks plin".
Prvo je u junu povećao osnovni kapital kompanije za 3,6 miliona kuna, a dva meseca kasnije uložio je još 4,3 miliona kuna.

Čermak bi u plinski sektor trebalo da uloži oko sto miliona evra, a u budućnosti bi mogao postati konkurencija i Hrvatskoj elektroprivredi jer je nedavno proširio delatnost firme na trgovinu električnom energijom.
Tužilaštvo za Čermaka, koji je zbog dobrog vladanja mogao koristiti povremeno puštanje na slobodu, traži 17 godina zatvora.

Kliknite za proširenje...