Štitna žlezda je jedna od najvažnijih žlezda u vašem organizmu. Štitna žlezda je organ u obliku leptira i nalazi se na dnu vašeg vrata. Luči hormone koji kontrolišu metabolizam - način na koji vaše telo koristi energiju. Hormoni štitne žlezde regulišu vitalne funkcije tela, uključujući:
Disanje
Centralni i periferni nervni sistem
Telesnu težinu
Brzinu otkucaja srca
Snagu mišića
Menstrualni ciklus
Telesnu temperaturu
Nivo holesterola
Štitna želzda teži oko 10 do 20 gr. i na njen rad direktno utiče hipofiza sistemom povratne sprege. Štitna žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem i sastoji se od dva režnja, levog i desnog, koji su povezani suženjem.
Koji su hormoni štitne žlezde?
Štitna žlezda je deo endokrinog sistema, koji se sastoji od žlezda koje proizvode i oslobađaju hormone u krvotok, tako da hormoni mogu da dođu u ćelije tela. Štitna žlezda koristi jod iz hrane koju jedete kako bi napravila dva glavna hormona:
Trijodtironin (T3)
Tiroksin (T4)
Važno je da nivo hormona T3 i T4 ne bude ni previsok ni prenizak. Dve žlezde u mozgu - hipotalamus i hipofiza “komuniciraju” međusobno kako bi održale ravnotežu T3 i T4.
Hipotalamus proizvodi TSH Releasing Hormone (TRH) koji daje signal hipofizi, koja dalje signalizira štitnoj žlezdi da stvori više ili manje T3 i T4 bilo povećanjem ili smanjenjem otpuštanja hormona koji se zove tireo stimulišući hormon (TSH).
Kada je nivo T3 i T4 nizak u krvi, hipofiza otpušta više TSH-a kako bi na taj način signalizirala štitnoj žlezdi da proizvodi više tih hormona.
Ako je nivo T3 i T4 visok, hipofiza menja nivo TSH, kako bi sprečila proizvodnju tih hormona.
T3 i T4 putuju u krvotok kako bi stigli gotovo do svih ćelija u telu. Hormoni regulišu brzinu kojom metabolizam deluje. Na primer, T3 i T4 regulišu brzinu otkucaja vašeg srca i koliko brzo vaša creva obrađuju hranu.
Dakle, ako je nivo T3 i T4 nizak, brzina otkucaja srca može biti manja od normalne. Ako je nivo T3 i T4 visok, možda imate veću brzinu otkucaja srca i gubitak težine.
Kalcitotnin je hormon koji je zadužen za regulisanje metabolizma kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi.
U nastavku su navedeni simptomi ukoliko je previše T3 i T4 u vašem telu (hipertireoza):
Anksioznost
Razdražljivost ili mučnina
Nervoza ili hiperaktivnost
Znoj ili osetljivost na visoke temperature
Drhtanje ruku
Neredovni menstrualni ciklus
Gubitak kose
Simptomi koji ukazuju na premalo T3 i T4 u telu (hipotireoza):
Problemi sa spavanjem
Umor
Suva koža i kosa
Depresija
Osetljivost na niske temperature
Bol u zglobovima i mišićima
Zašto su hormoni štitne žlezde važni?
Hormoni tiroksin i tironin vezuju proteine, podstiču veću potrošnju energije, i u isto vreme učestvuju u ubrzanom rastu mladih osoba.
Podstiče se rast i razvoj mozga kod beba. Ukoliko postoji smanjena proizvodnja ova dva hormona tokom prvih nekoliko godina života, to možе da utiče na pojavu mentalne zaostalosti.
Normalno funkcionisanje žlezde utiče i na pravilan rad srca, a takođe se povećava i srčana snaga.
Sumnjate na rad štitne žlezde?
Ukoliko sumnjate na rad štitne žlezde, biće potrebno da uradite analizu krvi gde će se pratiti nivo TSH.
TSH je hormon koji reguliše rad štitne žlezde, pa ukoliko je TSH povećan, reč je o smanjenoj aktivnosti, odnosno hipotireozi.
Ako je TSH visok, onda se radi o povećanoj aktivnosti štitne žlezde, odnosno hipertireozi.
Lekari preporučuju da se na tiroidnu disfunkciju testiraju svi nakon 35. godine života, a nakon toga na svakih pet godina, ako su rezultati u redu.
Smanjena aktivnost štitne žlezde javlja se najčešće kod žena posle 60. godina, dok se hipertireoza javlja češće uopšteno kod starijih ljudi, pre svega žena preko 60 godina.
Simptomi bolesti štitne žlezde
Najveći problem kada je bolest štitne žlezde u pitanju jeste sam početak bolesti. Simptoma gotova da nema, a onda se vremenom razviju polako ili odjednom.
Prvi znak može da vam bude velika oscilacija u težini - naglo ste smršali ili ste se naglo ugojili.
Takođe, ako dođe do oticanja vrata, to bi trebalo da vam bude signal da odmah posetite lekara. Obzirom da štitna žlezda utiče na sve organe u telu, može da izazove i srčane smetnje, npr. nizak puls, ili ubrzan rad srca, osećaj lupanja u grudima i povišen pritisak.
Osim ovih simptoma možete da osećate gubitak energije, postajete umorni i stalno ste pospani. Smanjeno lučenje hormona štitne žlezde izaziva usporenost, pa i čak depresiju, dok pojačano lučenje hormona izaziva anksioznost i razdražljivost.
Još jedan simptom može da ukazuje na nepravilan rad štitne žlezde, a to je ukoliko primetite da vaše telo ima problem sa regulisanjem temperature. Osobama sa smanjenom proizvodnjom homona štitne žlezde smeta hladnoća, dok osobe sa pojačanim lučenjem mogu osećati vrućinu. Još neki od simptoma mogu biti:
osećaj utrnulosti u rukama
osećaj neprijatnog peckanja
suva koža
suva kosa, kao i nokti
bolne i teške menstruacije
drhtanje
opšta slabost
Kako se proveravaju simptomi štitne žlezde
Test možete uraditi jednostavno kod kuće ili kod lekara. Kada ste kod svoje kuće, stanite ispred ogledala, i glavu zabacite unazad. Popijte jedan gutljaj vode, a zatim pokušajte da napipate izbočinu - ispod adamove jabučice, a iznad ključne kosti. Ukoliko napipate bilo kakvo ispupčenje, javite se lekaru.
Kod lekara ćete uraditi analizu za proveru hormona i drugih parametara u vezi sa radom štitne žlezde. Svi ovi parametri veoma su bitni, jer upravo pomoću njih se utvrđuje da li je štitna žlezda funkcionalna. Vrednosti hormona mogu biti visoke, niske i normalne. Ukoliko je vrednost normalna nema problema sa radom štitne žlezde, a ukoliko su vrednosti visoke ili niske, reč je o poremećaju u radu, koji smo prethodno spomenuli u tekstu.
Bolesti štitne žlezde
Najčešća bolest štitne žlezde je Hašimoto tireoiditis. Radi se o autoimunom poremećaju kod koga vaše telo napada štitnu žlezdu. Ovaj sindrom obično je nasledan. Mogu se javiti oštećenja štitne žlezde, funkcije su joj smanjene i štitna žlezda ne proizvodi dovoljnu količinu hormona.
Druga značajna bolest može biti Gravesova bolest, gde je uzrok najčešće hipertireoidizam. Reč je takođe o autoimunoj bolesti, i ovde se javlja povećana proizvodnja hormona.
Može se javiti gušavost i egzoftalmus. Mogu nastati i čvorovi na štitnoj žlezdi, koji mogu biti manji ili veći.
Ukoliko ne lečite vaš problem sa štitnom žlezdom, može doći do povećanog nivoa holesterola, kao i do moždanog udara ili infarkta.
Lečenje nepravilnog rada štitne žlezde
Ukoliko otkrijete bolest na vreme i bolest nije uznapredovala, izlečenje možete očekivati relativno brzo, već nakon terapije hormonskim lekovima. Vidno olakšanje i promene primetićete kroz nekoliko nedelja, kada svi simptomi nestaju. Primera radi, ravnoteža hormona zaustaviće opadanje kose. Međutim, biće neophodno da i dalje pijete lekove,verovatno do kraja života.
Ukoliko imate problem sa pojačanim radom štitne žlezde, uzimaćete lekove koji smanjuju proizvodnju hormona, dok ćete u isto vreme morati da pijete i lekove da bi ublažili ostale simptome.
U težim situacijama lekar može da predloži operaciju, ukoliko nema poboljšanja nakon terapije lekovima ili ukoliko se na žlezdi nalazi toliko veliki čvor da vam pravi problem priikom disanja ili govora. Nakon biopsije čvorića, lekar će predložiti operaciju.
Takođe, kod raka se savetuje da se štitna žlezda ukloni. Nakon ove operacije tokom celog života pacijenti moraju da uzimaju sintetičke hormone.
Saveti za bolji rad štitne žlezde
Ukoliko imate problem sa radom štitne žlezde, znajte da je na prvom mestu stres zadužen za to. Potrudite se da iz svog okruženja ukonite sve stresore, da se manje nervirate, otklonite sve brige i probleme koje imate.
Možda sada mislite kako je to lako reći, ali jednom kada shvatite ozbiljnost situacije, videćete kako ćete i izbegavati stresne situacije. Uvedite u vaše svakodnevne aktivnosti i meditaciju i jogu, kao i vežbe disanja, koje će vam pomoći da umirite duh, i da ne reagujete burno na situacije koje vas okružuju.
Isto tako, promenite ishranu - jod možete uzimati kroz ishranu,a to može biti morska riba, jodirana so i šargarepa. Jedite zdravu hranu, a to se odnosi na hranu bogatu vitaminima i mineralima.
Unesite u svoju ishranu, hranu koja je bogata vlaknima, a trebalo bi da izbegavae karfiol, borkoli, kupus, soju, kikiriki, spanać i jagode.
Jedite što više namirnice koje su bogate antioksidansima, kao što su aronija, borovnica, trešnja, paradajz i paprika. Kod hipertireoze se savetuje pojačan unos proteina, kalcijuma i aminokiselina.
Na vašem stolu treba da ima više integralnih žitarica, rotkvi, prokelja, kurkuma, pasulja, kao i namirnice bogate vitaminom C i omega 3 masnim kiselinama. Kod hipotireoze trebalo bi da jedete sardinu, tunjevinu, haringu, skušu, kao i namirnice bogate selenom.
Trebalo bi da izbegavate sunce što je više moguće, dakle nema sunčanja, kao ni boravka na moru, ali je zato planina pravo rešenje za vas. Preporučuje se umerena fizička aktivnost, kao i šetnja u prirodi.
nemam problem stim i ako je nego mi je gore trpiti ove sve simptome nisam sigurna odakle dolaze.
