dan mrtvih....

W

wet look

Primećen član
Poruka
802
secas li se kako smo se setali preko mosta?
brojala sam,jedne veceri zaustavio si me 16 puta da bi me poljubio...
secas li se nase klupe,tamo,kod banjaluckog...kod terena...
secas li se naseg zidica...kada si me imitrirao kako zvucim kada kazem "breskvica"...
secas li se gitare i tvog sviranja i mog pevanja u 2 ujutru...
secas li se,tvog sladoleda od karamele i mog od jagode...
secas li se...

secas li se mog lica,mog mirisa,osecaja drzanja moje ruke u tvojoj,...secas li se dodira mojih usana... mog pogleda... secas li se icega...

ja sam zaboravila...

danas sam prvi put prosla svim tim mestima,sa njim,i sve je to dobilo neku novu notu...kao da sam tu prvi put...
setila sam se tek u povratku,a opet,cak i tada,osecaj je bio kao...kao...
kao da sam procitala davno u nekoj knjizi ili videla u nekom filmu,kome se sad cak ni imena ne secam...

i pokusavala sam da se setim tvog mirisa i tog osecaja drzanja za ruke...i pogleda...ma bilo cega...
ali nisam uspela...

ostao si zaista kao neko magnovenje u mojoj glavi...
secas se kada sam ti rekla da mi je u mislima ostao urezan tvoj lik kada si imao 17godina...
eto,posle svega,u mislima mi je od tebe ostao upravo,taj lik,lice sanjivog decaka od 17godina...

i nista vise...

kao da te nikada nisam ni volela,kao da nikada nisam patila,kao da nikada nisam oprastala sve tim sanjivim ocima decaka...

posle svega,hvala ti...
sto sam osetila prvi put,kako je voleti i biti voljen...
kako je patiti,biti povredjen "do srzi",...
kako je zeleti iscupati nekog iz sebe... uma,srca,duse...
kako je osetiti da je pored tebe pogresan...
a opet,radovati se retkim trenutcima srece...i osmeha...

hvala ti,sto sam to,dozivela i prEzivela onda,sa tobom...da bih sada cenila i zivela za ovo sada...
sto je sada jesen divna...i sto cvece lepse mirise...

hvala ti sto smo nekad bili ono sto sada nismo,jer sam sada ono sto sam oduvek zelela da budem...
 
oni normalni shvataju da je ovo napisano nekome iz moje davne proslosti...a da ja moju sadasnjost obozavam...

ili cek',mozda i nije tako,ipak,ja nisam normalna... (a jest' vala,nisam,oduvek ja to govorim ljudima...)
 
wet look:
oni normalni shvataju da je ovo napisano nekome iz moje davne proslosti...a da ja moju sadasnjost obozavam...

ili cek',mozda i nije tako,ipak,ja nisam normalna... (a jest' vala,nisam,oduvek ja to govorim ljudima...)
Kliknite za proširenje...

Pa dobro cim priznajes da nisi normalna, vec si na pola puta da se unormalis.
Samo napred, zelim ti uspeh na tom teskom putu.
 
wet look:
secas li se kako smo se setali preko mosta?
brojala sam,jedne veceri zaustavio si me 16 puta da bi me poljubio...
secas li se nase klupe,tamo,kod banjaluckog...kod terena...
secas li se naseg zidica...kada si me imitrirao kako zvucim kada kazem "breskvica"...
secas li se gitare i tvog sviranja i mog pevanja u 2 ujutru...
secas li se,tvog sladoleda od karamele i mog od jagode...
secas li se...
Kliknite za proširenje...
...all those moments will be lost in time...like tears...in the rain
 
Ako izgubim te nocas,
dok Sunce spava iza brda,
tama celoga sveta gusice mi dusu
i nikada nece svanuti bez tebe-pomislicu-ako
izgubim te u noc.

Ako izgubim te u zoru,
kad se sunce budi,
radost celoga sveta dirnuce mi dusu
jer Sunce goni zivot da se krece dalje
i ziveti se mora makar i bez tebe-pomislicu-ako
izgubim te jutrom.

Ako izgubim te u dan,
kada Sunce luduje,
vrelina njegova pecice me iznutra,
i nista radost nije bez tebe-pomislicu-ako
izgubim te u dan.

Ako izgubim te u sumrak
kada Sunce umire,
tuga celoga sveta spustice se na me,
I KAKVOG SMISLA IMA ZIVOT BEZ TEBE-pomislicu-ako izgubim te u sumraku nekom.

Ako izgubim te nocas
moja prazno srce plakace neutesno cele Bozje noci,
jer umrecu bez tebe-pomislih-ako
izgubim te bilo kad,ljubavi moja.
 
wet look:
secas li se naseg zidica...kada si me imitrirao kako zvucim kada kazem "breskvica"...
...
i nista vise...
Kliknite za proširenje...
...Potseća na tvoje telo. Pesma ti je, k'o i telo, van domašaja čula i poimanja, percepciju bitange svodi na percepciju nekolikih, nevažnih elemenata...
Tvoja fascinantna duša. To može.
Podsećaš me na...kolorit je tvoj kao kod srednjovekovnih srpskih fresaka. Aždajo, veštice, oblakinjo vilo, ti si željka, čuvar blaga, nebeski dvor, nevesta, vilovnjak, apostol, anđeo.
Ti si tamni vilajet.
Ti si krug, jedinstven krug koji sjedinjuje.
I obasjava iznutra, autentičan i moderan senzibilitet.
Ti si moja mitska vokacija.
Ti si savremena ženka.
Volim te.
Imitiram te.
Brreskvice moja...
 
Volim kad me grlis
volim kad me mazis
volim kad me zoves i bebo i lujko i vestice i zvrku
volim tvoje poljupce
i tvoje ruke kad me vole,
volim vrelinu tvoga tela
i tvoj pogled pozude i strasti
andjeli nas vode
u najlepse cvetne livade
i u crvena svitanja spokoja i smeha...

Za mog dragog najboljeg na svetu
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top