Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

  1. #1
    Iskusan nesko101 (avatar)
    Učlanjen
    11.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srpska Mitrovica
    Poruke
    6.014
    Reputaciona moć
    185

    Podrazumevano Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

    Piše Spomenka Milić
    Tematika stvaralaštva Veselina Dželetovića Pavlova najčešće je ljubavna ili vezana za zavičajno Kosovo (Dželetović je živeo u Prištini do 1974, ali svojim zavičajem smatra selo Suvi Do kod Lipljana, odakle su mu roditelji). Roman “Čuvari zavičaja” govori o genezi sukoba Srba i Albanaca, a “Poslednji srpski car Jovan Nenad” prva je knjiga zapisa o ovom vladaru (autor s ponosom ističe da su recenzenti bili istoričari Jovan Pejin i Vasilije Krestić). A roman koji je u pripremi takođe je vezan za Kosovo, međutim, tematika je nesvakidašnja, a događaji, kako objašnjava autori – istiniti. Radni naslov je “Srpsko srce Johanovo”, a delo će biti objavljeno najkasnije do oktobra.
    - Roman je nastao iz poeme u kojoj sam obradio istinit događaj koji se zbio u jednom selu na Kosmetu. Sve je istinito u tom romanu, osim imena ljudi, a i neke lokacije su promenjene.
    U pitanju je fascinantna priča: nemačkom industrijalcu, aristokrati, igrom slučaja transplantirano je srce Jovana, Srbina sa Kosova, a zajedno sa srcem – došla su i sećanja... Dželetović ističe da je neka imena promenio ponajviše da Jovanov sin ne bi dalje bio “uvučen” u priču jer je ionako previše propatio:
    - Njegovog oca su kidnapovali i ubili, babu i dedu su premlatili na smrt i bacili u kanal. Majku su silovali i ona se ubila jer nije mogla da izdrži tu sramotu.

    GOSPODIN NA RAZVALINAMA GROBLJA
    Johana je Dželetović upoznao 2004, na razvalinama srpskog groblja u jednom kosovskom selu, i tako saznao za neverovatnu priču:
    - Odneo sam humanitarnu pomoć u vidu knjiga i tada čuo da je supruga mog prijatelja, koji je kidnapovan nekoliko godina ranije – izvršila samoubistvo, pošto su je silovali Šiptari. Bilo nas je svega desetak na sahrani – a na groblju su bile polomljene mermerne ploče, razbacane krstače... Iznenadilo me je prisustvo čoveka iz čije se pojave i držanja videlo da je gospodin i koji je bio u pratnji jednog narednika KFOR-a. Kada smo pošli s groblja ka kući u kojoj je daću pripremio brat pokojne Marije, i taj gospodin krenuo je s nama. Ušli smo u dvorište i Milan, Jovanov i Marijin sin, odmah je pritrčao neznancu, obgrlio ga rukama oko noge, a Johan ga je podigao s toliko ljubavi da je to neopisivo. Iznenadio sam se i pitao ujaka ko je i šta je taj čovek. Milanov ujak Vukašin ispričao mi je neverovatnu priču – da se u Nemcu nalazi Jovanovo srce.
    A evo šta su Johan i Vukašin ispričali Veselinu:
    - Johan je saznao da mu ostaje svega dva-tri meseca života, a pošto je bio pri kraju spiska za transplantaciju srca i nije bilo šanse da ga dobije na vreme, krenuo je sa svojim prijateljem Hansom u provod, ne bi li preostalo vreme proveo nezaboravno. Prva destinacija bio im je Rim, gde su doleteli privatnim avionom i odseli u najskupljem apartmanu. Izlazak u diskoteku završio se tako što su ih otela dvojica Šiptara, maskirana u transvestite.
    Nemci su se probudili vezani u jednom podrumu, a otmičari su saopštili Johanu da će njegov otkup koštati – pet miliona evra. Industrijalac je predložio da Hansu dopuste da ode u Nemačku, a kad se bude javio sa sigurnog – on će mu dati dalja uputstva kako da novac bude prebačen na račune kriminalaca.
    Međutim, kada se Hans javio, Johan mu je rekao da ne šalje otkup, već da obavesti policiju jer će on ionako uskoro umreti, a otmičarima je, dakle, bezvredan. Međutim, dobio je odgovor koji ga je zaprepastio: “Niste, gospodine, bezvredni, vrede vaša pluća, vaša jetra, vaše srce”, na šta se ovaj naježio jer tako nešto nije očekivao. Ispostavilo se da se radi o trgovcima organima. Ubrzo su ga odveli u operacionu salu i presadili mu srce, rekavši da otkup sada više ne košta pet miliona evra, već – pet miliona plus 120 hiljada, kolika je cena operacije.

    TRAGOM SNOVA
    Oporavak je usledio – priča Dželetović – na jednom brodu u Italiji, odakle je Johan video i ljude koji su se slobodno šetali po donjoj palubi u bolničkim mantilima, iz čega je zaključio da se radi o onima koji su jednostavno – platili operaciju “na crno”:
    - Kad se vratio u Nemačku, platio je otkup i otišao kod svojih lekara koji su rekli da je operacija izvanredno obavljena. Ali, tu priča tek počinje... Nakon izvesnog vremena, počeo je da sanja, a u san ga je uvek uvodilo crkveno zvono. Taj zvuk doveo ga je do jednog dvorišta, gde je video zgrade i dva psa kako laju, ali još nije video ljude. Nakon nekoliko dana, u snu je video i stariju ženu kako hrani živinu, čoveka pod orahom, mladu ženu kako ga zaljubljeno gleda i dečaka koji trči. Ti snovi su mu neko vreme davali pozitivnu energiju, a onda su, posle mesec-dva, postali – noćne more. Sanjao je kako ga vode vezanog u koloni, sa još četvoricom Srba i jednim Albancem, Azemom koji nije bio pristalica Republike Kosovo. Sa svima je razgovarao u snu i razumeo srpski jezik.
    Kako objašnjava Dželetović, Johan je tragom svojih snova otišao na Kosovo. S obzirom da nije znao gde se zbivaju njegovi snovi, uspeo je da locira dešavanje na osnovu pojave nemačkih vojnika (Nemci su bili samo na Kosovu). Deo priče čuo je od Vukašina, a deo – od Johana čije je reči prevodio pomenuti nemački narednik koji je dobro govorio srpski.
    Uglavnom, nešto je Johana “teralo” da istraži o čemu se radi. Uspeo je, objašnjava Dželetović, čak da pronađe kuću u Albaniji u kojoj je Jovan “operisan”, odnosno – vađeni su mu organi, dok se nije stiglo i do srca.
    - Doskora ni ja nisam znao da se radi o onoj “žutoj kući” koja je pominjana u medijima jer ju je Johan zvao samo “kuća”. Pažnju mu je priviklo đubrište pored zgrade koje je krišom snimio, a tu se nalazili špricevi i ambalaže lekova koji se koriste pri presađivanju organa. Podatke je 2003. Johan dao nemačkoj obaveštajnoj službi, preko narednika koga sam pomenuo, kao i koordinate u blizini mesta Burela. Dao im je i preciznu skicu kuće, a jednu je i meni nacrtao kada smo razgovarali te 2004. godine...
    A sve se završilo, objašnjava Dželetović, time što je Milanov ujak pristao da Johan usvoji dečaka, ali tek pošto mu je ovaj obećao da će preći u pravoslavlje, da se dečakovo ime i prezime neće menjati i kako će poslednji potomak ove porodice ostati u kontaktu sa svojima... Tek kada se to desilo, Jovan je “napustio” Johana i prestao je da mu komanduje. A otmičari su kažnjeni, ali ne legalnim putem, već tako što ih je dovitljivi Nemac okrenuo jedne protiv drugih, ali to je već druga priča.
    Kako Dželatović objašnjava ove neobične događaje?
    - Ne znam ni sam da li je u pitanju genetika ili snaga Jovanovog karaktera. Čudna je to priča...



  2. #2
    Aktivan član carobnodrvo (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.975
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

    СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО

    Ово су моје опроштајне речи
    које приносим времену што следи,
    можда ће неком рану да залечи
    неког ће другог љуто да увреди

    Зовем се Јохан, Немац по рођењу,
    од оца Ханса и мајке Грете
    наша је кућа знана по чувењу,
    у раскоши живех к'о једино дете.

    Наследих фабрике, силна имања,
    непрегледне шуме и бројна стада
    радост ми трајаше све до сазнања
    да тешка болест мноме влада.

    Доктори рекоше да нећу дуго
    годину једну ил' можда две
    свет ми се сруши, о моја туго,
    у једном дану нестаде све.

    Рекоше нећу издржат више
    најбољи доктори који постоје,
    једини лек је, сви се сложише,
    да замене другим срце моје.

    О, судбо моја, о дивни часи,
    најлепши мој животни трене,
    када из болнице стигоше гласи,
    нашли су доктори срце за мене.

    За цену човек тада не хаје,
    и не знам да ли за то постоји,
    нисам чак пит'о ни ко га даје,
    кад живот нови мени предстоји.

    Операција прође у најбољем реду
    са новим срцем несташе боли,
    тек онда схватих, кад скинух беду,
    колико се живот цени и воли.

    * * *

    Недуго затим, кроз ноћи тавне
    у сну ми прилазе лица нека
    и звона цркве православне,
    буди ме њихова тужна јека.

    Јасно видим пределе стране,
    прелепе шуме и поља плодна,
    ливаде и потоке разигране
    брдашца блага и винородна.

    Видим и двориште између плота,
    амбар и шталу, стазу до куће,
    старину неку што дуван мота,
    док гледа кера и звиждуће.

    Старица крхка живину ваби
    док баца просо из мале зделе,
    а онда журно ка штали граби
    да пусти на воду шарено теле.

    Прелепа жена, гипка к'о срна,
    двориштем хита да ручак стави
    за њом вијори коса јој црна
    и мало дете очију плави.

    О, та ме слика ходила често,
    сновима мојим давала срећу,
    спавао нисам ал' то је место,
    стварало љубав у мени већу.

    * * *

    А онда дођоше ружни снови,
    које не могах да пребродим,
    насташе неки предели нови,
    којима свезан, у колони ходим.

    Угураше нас затим у нека кола,
    пут је трајао бескрајно дуго,
    уз псовке, претње, тренутке бола,
    од звери се нисмо надали друго.

    У Жутој кући, у граду Бурељу,
    сазнасмо тако је месту име,
    у албанском приватном мардељу,
    тамничише нас до почетка зиме.

    Последња слике које се јежим
    беше зелена маска докторска
    и лице које видех, док лежим,
    како се кези мрцина мрска.

    И светло јако, јаче од сунца,
    које ми сева мозгом к'о стрела
    док ме на живо секу к'о јунца
    и крв док шикља, последња врела.

    Задње што видех бејаху руке,
    шиптарске како дигнуте стоје,
    на њима дрхтећ' уз тешке муке
    још увек куца - то срце моје.

    * * *

    Тај урлик страшан што небо пара
    враћ'о ме стално из ноћних мора
    све сам мислио да сан ме вара
    и спас да доноси једино зора.

    Кренух на пут, непознат, далек
    да нађем извор несаних ноћи,
    да решим једном, али за навек,
    куд срце вуче - где морам поћи?

    Косово беше циљ мога пута
    тамо ме поведе душа и тело
    кренух к'о путник који не лута
    коме је познат и крај и село.

    Угледах цркву из снова мојих
    пред њом је стража, то ме зачуди,
    са војском неку реч прозборих
    кажу да чувају цркву од људи

    Какви су људи што би да сруше
    лепоту ову из средњег века
    имају ли они бар мало душе
    знају ли каква их судбина чека?

    Пред мојим очима пукло село
    око њега свуда бодљикава жица
    к'о да га нешто за век проклело
    и људе у њему згрчених лица.

    Гледај Европо, завриштах тада
    погледај свете ту правду нашу
    докле ће овај народ да страда,
    а други и даље оружјем машу.

    Изнад те туге, изнад те жице,
    осетих поглед који ме тражи
    угледах познато дечије лице
    које ме ноћу сновима блажи.

    И приђе мени кроз жица сплет,
    загрли ручицом око врата
    то божје биће, небески цвет,
    прозбори нешто: "Тата, тата".

    А срце моје к'о лудо скаче,
    шавови хоће да попуцају,
    шта ли те речи њему значе
    да ли се можда препознају?

    Нисам ни хтео ал' моје руке
    кренуше к њему некако саме
    то дете нежно, о моје муке,
    беше к'о зрачак из љуте таме.

    Жена из снова дојури с врата,
    из оног истог дворишта преко,
    "Милане сине, то није тата,
    он је на небу негде далеко.

    Наш Јован сине Косово чува
    заједно горе с Лазаром светим
    чујем га увек кад ветар дува,
    тебе кад гледам њега се сетим."

    Стојимо тако, жица нас дели,
    а срце спаја љубављу истом,
    и свет је застао, управо цели,
    заустављен божанском искром.

    У повратку мало застах по страни
    задивљен, поносан и препун среће,
    док Јован и мртав Косово брани,
    Србима га нико одузети неће.

    Од јуче ја сам Петровић Јанко,
    рођењем Немац, Србин по вери,
    написах ово јер желим жарко,
    истину да сазнају светске звери.

    Од стида мало да погну главу,
    злочинце казне - добро их знају,
    жртвама српским да одају славу,
    имена њихова вечно да трају.

    http://www.tvorac-grada.com/casopis/srpskosrcejovanovo.html
    http://www.kosovoblog.com/stories/the-serbian-heart-of-jovan.html

  3. #3
    Primećen član
    Učlanjen
    20.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Šumadija
    Poruke
    800
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

    Naravno da mi je zao sto je Kosovo oduzeto Srbiji(mislim za 20 godina cemo da budemo velicine luksemburga ako ovako nastavimo)...ali o tome je trebalo da se misli mnogo mnogo ranije....Siptari su se "nakotili",postali vecina,a politicari su pricali:"eh,ma nije to nista,nisu siptari opasnost".....sad je kasno....nazalost,ne verujem da kosovo moze da se vrati(mislim nije ovo riziko,pa ae danas ce ovo da bude deo jedne zemlje,sutra zasebna drzava)....
    Sto se tice ovih kvazipatriota,koji se sad busaju u grudi i galame iz svojih duplexa na vracaru,kako vole kosovo i kosovo im je u srcu,a prodali su dole sve sto su imali istim tim siptarima,uzeli milione i pokupovali stanove po ostatku srbije,nemam komentar.....+polovina onih sto su ostali dole radi u deal-u sa siptarima i prakticno zive bolje od 3/4 srbije......toliko

  4. #4
    Aktivan član
    Učlanjen
    21.01.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    СРБИЈА
    Poruke
    1.389
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

    Ух....

  5. #5
    Elita
    Učlanjen
    30.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.563
    Reputaciona moć
    497

    Podrazumevano Re: Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

    најежих се, ал баш баш

  6. #6
    Ističe se Slobodance (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    СРБИЈА
    Poruke
    2.763
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Za Srbe koji se odriču Kosova.Presađeno srce zapamtilo Kosovo

    Изузетна песма !
    Мислим да је стварно само Бог надахнуо човека да све ово напише !
    ...Сви нису једнаки,нит' имају исто,
    ал' сви могу Богу дати срце чисто...

Slične teme

  1. Kosovo je srce budžeta
    Autor Blues Brothers u forumu Politika
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 18.08.2010., 18:25
  2. Srce otetog Srbina presađeno šeiku?
    Autor kaai79 u forumu Politika
    Odgovora: 56
    Poslednja poruka: 25.11.2008., 15:14
  3. Šiptari ucenjuju Srbe koji su povratnici na Kosovo
    Autor nesko101 u forumu Politika
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 08.10.2008., 13:12

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •