Parra-Bellum
Buduća legenda
- Poruka
- 40.087
Martin Slecinger, stručnjak za Balkan o posledicama mišljenja MSP. Postoji opasnost od ”velike Albanije”
UMESTO što se bavi statusom Kosova, čiji se ishod, bojim se, ne može izmeniti, srpska diplomatija treba da pređe na ”plan B” i u potpunosti se okrene pregovorima sa Prištinom o mnogim otvorenim pitanjima - poručuje za ”Novosti” dr Martin Slecinger, stručnjak za Balkan vašingtonskog ”Vudro Vilson centra”.
* U rezoluciji koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN upravo se zahteva otvaranje dijaloga o svim problemima. Zašto to nije dobar diplomatski manevar?
- Zato što je to još jedna u nizu diplomatskih akrobacija kojom se troši vreme. I da rezolucija bude usvojena, ona nema obavezujući karakter, a zbog nje ste se dodatno konfrontirali sa EU i SAD. Treba sarađivati sa najvećim državama da bi se obezbedila podrška za kompromisni dokument, koji će usvojiti Savet bezbednosti, a koji bi lansirao pregovore Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Brisela i UN.
* I šta bi sve mogla da bude tema tih pregovora?
- Tehnička, ali donekle i statusna pitanja, a tu mislim na granice, pitanje autonomije za sever Kosova...
* Hoće li mišljenje MSP izazvati talas zahteva za otcepljenjem?
- Da. Moglo bi da počne odmah i to sa zahtevom Albanaca u Makedoniji, ali mogao bih da navedem minimum još 20 zemalja kojima preti ovaj problem.
* Šta sada sprečava i Republiku Srpsku da proglasi nezavisnost i izdvoji se iz BiH?
- Otcepljenje je svakako u suprotnosti sa Dejtonom, ali suštinski građane RS ništa ne sprečava da se o tome izjasne na referendumu. Verovatno bi i značajan deo međunarodne zajednice priznao RS kao nezavisnu državu. Kosovo je opasan presedan i žalosno je što je MSP samo doprineo komplikovanju tog pitanja. Očigledno se više ceni kršenje nego poštovanje međunarodnog prava. Naročito se tako ponašaju velike sile, uključujući i SAD.
* Znači li to da još nije završena prekompozicija granica na Balkanu?
- Još postoji opasnost od težnji za stvaranjem ”velike Albanije”. SAD i EU su uložile veliki napor da spreče stvaranje ”velike Srbije”, ne verujem da će sada podržati slične težnje Albanaca, jer bi to još više destabilizovalo region.
* Ali, nisu li upravo to učinili podrškom nezavisnom Kosovu?
- Slažem se da američko rano priznavanje Kosova i prethodno ohrabrivanje njegove nezavisnosti nije bilo dobro, da nimalo nije doprinelo uspostavljanju stabilnosti na tom prostoru i da je samo pogoršalo odnose Beograda i Prištine. Ali, sada se ne može nazad. Srbija treba da se okrene najvažnijem cilju - ulasku u EU.
* Tvrdite da Srbija ne može istovremeno da pokušava da sačuva Kosovo i uđe u EU. Koji je od ova dva cilja realniji?
- Mnogo je realnije da uđete u EU, jer vas skoro sve članice Unije žele u svom društvu i smatraju da nema svrhe primiti samo neke balkanske zemlje.
* Ali, proširenju se najviše protive upravo najuticajnije evropske zemlje koje su i ključne za donošenje odluka...
- Mislim da samo žele da smire trenutna preterana očekivanja. Ne bih im verovao kada kažu - ne. I Amerika i EU su svesne da je prijem Srbije i drugih balkanskih zemalja jedini put za dugoročnu stabilnost i regiona i Evrope. Očekujem da Srbija uđe u EU za tri-četiri godine.
NEMA ODVAJANjA
* DA li bi pitanje Vojvodine i Sandžaka moglo da bude sledeće otvoreno...
- Nema razloga da se strahuje od nestabilnosti u Vojvodini, jer nema ko da je izazove. Srbi su postali manjina na Kosovu, ali su ubedljiva većina u severnoj pokrajini. Kod Sandžaka je to pitanje malo komplikovanije, jer je on posle razlaza Srbije i Crne Gore ostao ”podeljen” između ove dve države. Tamo ima elemenata koji mogu tražiti odvajanje, ali za to nikada neće dobiti podršku Zapada...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:296735-Granice-Balkana-se-jos-crtaju
-------------------------------------------------------------------------------------
"- Otcepljenje je svakako u suprotnosti sa Dejtonom, ali suštinski građane RS ništa ne sprečava da se o tome izjasne na referendumu. Verovatno bi i značajan deo međunarodne zajednice priznao RS kao nezavisnu državu."
Bice bice, to je neminovno
UMESTO što se bavi statusom Kosova, čiji se ishod, bojim se, ne može izmeniti, srpska diplomatija treba da pređe na ”plan B” i u potpunosti se okrene pregovorima sa Prištinom o mnogim otvorenim pitanjima - poručuje za ”Novosti” dr Martin Slecinger, stručnjak za Balkan vašingtonskog ”Vudro Vilson centra”.
* U rezoluciji koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN upravo se zahteva otvaranje dijaloga o svim problemima. Zašto to nije dobar diplomatski manevar?
- Zato što je to još jedna u nizu diplomatskih akrobacija kojom se troši vreme. I da rezolucija bude usvojena, ona nema obavezujući karakter, a zbog nje ste se dodatno konfrontirali sa EU i SAD. Treba sarađivati sa najvećim državama da bi se obezbedila podrška za kompromisni dokument, koji će usvojiti Savet bezbednosti, a koji bi lansirao pregovore Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Brisela i UN.
* I šta bi sve mogla da bude tema tih pregovora?
- Tehnička, ali donekle i statusna pitanja, a tu mislim na granice, pitanje autonomije za sever Kosova...
* Hoće li mišljenje MSP izazvati talas zahteva za otcepljenjem?
- Da. Moglo bi da počne odmah i to sa zahtevom Albanaca u Makedoniji, ali mogao bih da navedem minimum još 20 zemalja kojima preti ovaj problem.
* Šta sada sprečava i Republiku Srpsku da proglasi nezavisnost i izdvoji se iz BiH?
- Otcepljenje je svakako u suprotnosti sa Dejtonom, ali suštinski građane RS ništa ne sprečava da se o tome izjasne na referendumu. Verovatno bi i značajan deo međunarodne zajednice priznao RS kao nezavisnu državu. Kosovo je opasan presedan i žalosno je što je MSP samo doprineo komplikovanju tog pitanja. Očigledno se više ceni kršenje nego poštovanje međunarodnog prava. Naročito se tako ponašaju velike sile, uključujući i SAD.
* Znači li to da još nije završena prekompozicija granica na Balkanu?
- Još postoji opasnost od težnji za stvaranjem ”velike Albanije”. SAD i EU su uložile veliki napor da spreče stvaranje ”velike Srbije”, ne verujem da će sada podržati slične težnje Albanaca, jer bi to još više destabilizovalo region.
* Ali, nisu li upravo to učinili podrškom nezavisnom Kosovu?
- Slažem se da američko rano priznavanje Kosova i prethodno ohrabrivanje njegove nezavisnosti nije bilo dobro, da nimalo nije doprinelo uspostavljanju stabilnosti na tom prostoru i da je samo pogoršalo odnose Beograda i Prištine. Ali, sada se ne može nazad. Srbija treba da se okrene najvažnijem cilju - ulasku u EU.
* Tvrdite da Srbija ne može istovremeno da pokušava da sačuva Kosovo i uđe u EU. Koji je od ova dva cilja realniji?
- Mnogo je realnije da uđete u EU, jer vas skoro sve članice Unije žele u svom društvu i smatraju da nema svrhe primiti samo neke balkanske zemlje.
* Ali, proširenju se najviše protive upravo najuticajnije evropske zemlje koje su i ključne za donošenje odluka...
- Mislim da samo žele da smire trenutna preterana očekivanja. Ne bih im verovao kada kažu - ne. I Amerika i EU su svesne da je prijem Srbije i drugih balkanskih zemalja jedini put za dugoročnu stabilnost i regiona i Evrope. Očekujem da Srbija uđe u EU za tri-četiri godine.
NEMA ODVAJANjA
* DA li bi pitanje Vojvodine i Sandžaka moglo da bude sledeće otvoreno...
- Nema razloga da se strahuje od nestabilnosti u Vojvodini, jer nema ko da je izazove. Srbi su postali manjina na Kosovu, ali su ubedljiva većina u severnoj pokrajini. Kod Sandžaka je to pitanje malo komplikovanije, jer je on posle razlaza Srbije i Crne Gore ostao ”podeljen” između ove dve države. Tamo ima elemenata koji mogu tražiti odvajanje, ali za to nikada neće dobiti podršku Zapada...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:296735-Granice-Balkana-se-jos-crtaju
-------------------------------------------------------------------------------------
"- Otcepljenje je svakako u suprotnosti sa Dejtonom, ali suštinski građane RS ništa ne sprečava da se o tome izjasne na referendumu. Verovatno bi i značajan deo međunarodne zajednice priznao RS kao nezavisnu državu."
Bice bice, to je neminovno
Mislim da bi dobrom diplomatijom 
