Sest godina poznavanja, cetiri godine braka, cerka od godinu i po dana i puno ljubavi. Bilo je uspona, a kao i kod svakog braka malo i padova. Uspeli smo na kraju sve da sredimo oboje zaposleni i dobili nas stan. Jednog dana mi je saopsteno da ima vezu sa kolegom koja traje 2-3 meseca. Poceo je bes da kulja u meni poprilican ali nekako sam ga prevazisao misleci tog momenta da burnom reakcijom samo mogu da pogorsam situaciju.
Sa obzirom da imamo dete mislio sam da ce vremenom da se opameti i da pokusa da spase brak, ali sve mi se cini da jedino sto zeli je da bude sa njim. E sad problem u svemu tome je sto smo dosli do razvoda, koji se trudimo iz petnih zila da bude sporazumni, moje misljenje je da malo dete treba da bude uz majku ali problem je sto ona zeli da dete vodi kod frajera 150 km daleko i od moje i njene porodice, u selo gde nikog nezna i gde nezna na cemu je ni kako kuca izgleda i da je odgaja uz stranca, a da ne spominjem da za cuvanje nikako apsolutno nemoze da se pokrije. Kad god je pitam sta ce sa detetom ona slegne ramenima, sto me plasi jako.
Mislim da to nesmem da dopustim, kolko god bilo tesko mislim da bi trebalo da preuzmem odgovornost za to dete i da se izborim da preko radnih dana dete bude kod mene, sa obzirom da imam stalan posao, stan i da dete u svako doba ima ko da pricuva mislim da imam solidne uslove da podignem to dete kako treba.
Doduse sa obzirom na to kako trenutno stoje stvari i na godiste deteta to ce biti skoro nemoguca bitka. Bojim se da na kraju zaratimo i da dete ispasta. Sve mi se ovo cini jos nestvarno, mislim da cu se probuditi iz nocne more ali nazalost to je surova realnost.
Treba biti pametan sad i odluciti sta dalje... Ako imate bilo kakvo misljenje dobrodoslo je.
Sa obzirom da imamo dete mislio sam da ce vremenom da se opameti i da pokusa da spase brak, ali sve mi se cini da jedino sto zeli je da bude sa njim. E sad problem u svemu tome je sto smo dosli do razvoda, koji se trudimo iz petnih zila da bude sporazumni, moje misljenje je da malo dete treba da bude uz majku ali problem je sto ona zeli da dete vodi kod frajera 150 km daleko i od moje i njene porodice, u selo gde nikog nezna i gde nezna na cemu je ni kako kuca izgleda i da je odgaja uz stranca, a da ne spominjem da za cuvanje nikako apsolutno nemoze da se pokrije. Kad god je pitam sta ce sa detetom ona slegne ramenima, sto me plasi jako.
Mislim da to nesmem da dopustim, kolko god bilo tesko mislim da bi trebalo da preuzmem odgovornost za to dete i da se izborim da preko radnih dana dete bude kod mene, sa obzirom da imam stalan posao, stan i da dete u svako doba ima ko da pricuva mislim da imam solidne uslove da podignem to dete kako treba.
Doduse sa obzirom na to kako trenutno stoje stvari i na godiste deteta to ce biti skoro nemoguca bitka. Bojim se da na kraju zaratimo i da dete ispasta. Sve mi se ovo cini jos nestvarno, mislim da cu se probuditi iz nocne more ali nazalost to je surova realnost.
Treba biti pametan sad i odluciti sta dalje... Ako imate bilo kakvo misljenje dobrodoslo je.
(((
Cuvaj svoju ceru od takvih nepromisljenih .....
Ali zaljubljenu mamu to ništa nije sprečilo.
Деца треба да имају своју собу, своје место живљења, свој ДОМ, своје играчке, књиге, другаре - на једном месту.
