Strez
Prikazujem rezultate 1 do 5 od 5

Tema: Strez

  1. #1
    Poznat Thanatos (avatar)
    Učlanjen
    15.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    vreba iz mraka...
    Poruke
    9.612
    Reputaciona moć
    276

    Podrazumevano Strez

    "...Sava je imao nameru da se odmah vrati na Svetu Goru, ali ga događaji zadržaše, te prilično dugo ostade u Srbiji. Za vreme svog boravka, radio je na podizanju crkava, uređivao je službe po crkvama, po ugledu na službe u manastirima Svete Gore, uvodio je lepe običaje, a štetne iskorenjivao. Nekako u to vreme, napade na srpske zemlje bugarski vlastelin Strez i Sava ode napadaču da ga nagovori da odustane od rata. Strez nije hteo ni da čuje, te mu Sava naposletku reče: "I mi imamo konja i junaka, a Bog će videti ko je kriv: mi ili ti." Te noći Strez naprasno umre, i u obe vojske, i srpskoj i bugarskoj, verovalo se da je Bog uslišio Savinu molitvu i presudio krivcu..."
    Izvor: http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0




    A MENE INTERESUJE GDE BIH MOGAO DA NAĐEM OPŠIRNIJE PODATKE O STREZU (dolazi u obzir i literatura an bugarskom i drugim stranim jezicima) ?



  2. #2
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Strez

    Ово сам узео из Житија Светог Саве.


    Уз друга многа чудеса желим овде да испричам и о убиству, учињеном молитвама Светога. Бојим се да ко не изнегодује против мене да желим да оклеветам Светога као убицу. Не, за ово није крив ни Свети, нити сам ја зазоран, који ово причам. Ако није тако, то су онда криви и Илија, и Јелисеј, и пре њих Мојсије, јер у таквим делима не чине нам се ни они похвални. Јер онај сажеже два педесетара са људима, огањ скинувши с небеса молитвом, и сам закла ножем триста пророка срамних, као Богу противних, а пре тога речима небеса затвори, многе глађу умори, ревнујући Господу Богу Сведржиоцу . А други, кад му се ругаше јелинска деца, заповеди медведу да дође из пустиње и да их све подави, те да се њихови родитељи, видевши ово, поплаше, те не буду противни његову побожном учењу о Богу. Први пак Фараона морем потопи, а Амалика победи и погуби молитвом с подигнутим рукама. А да пређемо многе свете из старих и нових времена, који молитвом убише противнике, да се не бисмо задржали дуљењем причања о оном што је било прије.
    Све је, дакле, божје што ураде свети, без њега се не извршује ни дело ни реч. » Јер без мене, рече, не можете ништа учинити. « И што је од Бога преко светих учињено, све је пред њим добро и угодно, ако се коме зломисленику и чини противно. Јер неки пут Бог, приводећи нас к себи, рањавањем других нас застрашује, па нас, као уздама у чељустима срца наших, страхом к себи притеже, кад нећемо да му се сами приближимо. А неки пут бивамо кажњени за наше грехове, зато што се због непокајане злости нећемо да обратимо Богу, јер многе ране, рече, грешнику, који се нада на Господа, доносе милост. Други пут Бог своје свете освећује као своје изабране угоднике, кад им се ко руга или досађује, или кад се који неправедно дижу на њих, желећи им наудити, да би смо се и ми, видевши ово, и постидели и побојали, те да се не противимо њихову учењу о Богу и не презремо њихова добра савета, као што овај безумник, о ком хоћу да говорим, не хтевши примити добра савета Светога, сам себи нали чашу гнева Господњега.
    Беше, дакле, неко по имену Стрез, ако и злоуман, али високога рода, од бугарске стране, царскога рода, сродник Калојована, цара загорског, кога како причају, уби Свети Димитрије. Јер тај Калојован, цар загорски, подиже се и разори многе грчке градове по свој Тракији и свој Маћедонији, јер су тада владали и цариград држали Французи, који не марише за разарање осталих градова, сматрајући да нису њихови, а он, налазећи их пусте и безмоћне, разораваше их, а све од Бога биваше. Тако дође с многом силом, као некад Синахерим, на божји град, на крајеве света православљем чувени, Богом чувани велики град Солун, очевина светога великомученика и страстоносца Димитрија, у ком и његове часне мошти леже, точећи миро. И не постиде се светости Светога, нити се поколеба због чудеса која бивају од њега услед истицања мира код његове свете раке, него помишљаше како ће и Солун, као и остале градове, разорити и сасвим опустошити. Али топлим у Бога представништвом Светога не постиже своје празноумне намере, јер не просу торбу стрела, нити извади оружја; јер, чим дође граду, божјим судом од неке невидљиве муке у срцу умре, напрасно заврши. И тако Бог молитвама Светога заштити неповређен град. Силна војска, која је дошла, ужасом обузета, бојећи се Светога, науми бежати, али начелне војводе, не желећи оставити свога цара, будући му верни, указаше му и последњу љубав, те собом понесоше мртва цара. Али, бојећи се дугога пута, распорише му утробу, па, избацивши сав дроб, тело му пресолише, и донесоше у своју домовину.
    Тај више споменути Стрез беше гоњен од цара Борила, који после убиства цара Калојана беше преузео царство, и желећи га убити као царског рођака. Јер и тај Стрез беше чувен храброшћу много, да су му због тога још више завидели, па тржише смрћу душу његову, јер га се бојаше, да се не зацари, па да њих не поубија. Тако, дакле, гоњен од њих и сасвим одагнан, немајући где смири се, добеже благочастивоме великоме жупану и самодржцу Стефану. А он, христољубив, прими га радосно са свима, који су дошли с њим, указавши му сваку љубав и душевност своје кротости. Поштоваше га не као пребеглицу него као драгога сина, те њега, недостојна, удостоји своје трпезе, тако да многи начелници Стефанови гунђаше због те многе љубави према њему. А они који владаше у Загорју, много пута молише у самодрђца Стефана за Стреза, али не да се спасе, него да се убије, и час велике дарове слаше да би задобили љубав, а час ратом претише, али увек за њ молише. Стрез ово разумеваше, те се бојаше и стрепише, па помишљаше и на другу страну бежати да не буде како предан у руке непријатеља својих. Али побожни Стефан клетвама га увераваше да се тога не боји. Да би га боље уверио о правој вери и љубави према њему, побратими се с њим, недостојним, на Светом Јеванђељу и обдари га много коњима, и људима, и свима потребама. А пре тога, као што казасмо. Бугари се много осилише и, нашавши многе грчке градове пусте и беспомоћне, заузеше их и држаше, па заузимаше и градове око Солуна, држећи у рукама и Охрид.
    А побожни Стефан неке од властеле Загорске који тада држаше оне градове, придоби за овога Стреза као за сродника царева и свога брата, и они му се са својим градовима придружише. И прво га Стефан уведе у један тврди град по имену Просек, давши му своју војску у помоћ, а и сам га поможе, и утврди, и огосподи, удостојивши га да има у њему пријатеља и брата. И, пошто уговорише да се један другом налази у свакој помоћи, заузе и градове других и људима их умножи. Јер га знадоше загорски људи, те му многи прилазише.
    Желим овде да испричам безумље његово, и ако дуљимо причање. Много се, дакле, обогати, да би се могло згодно о њем рећи: угоји се, задебља, и рашири безумљем, и заборави на Бога, понесавши се умом. Јер се показа убица и немилостив, јаростан и опак, и врло нечастан. Јер утврди свој дом на камену у више поменутом Просеку, а тај камен беше врло висок, до двеста свежања и више, под којим одмах тече велика река, по имену Вардар. На том, дакле, камену, помостивши га дрветом, начини своје позориште. Кад би, бедник, хтео да се весели, он би ту седео, пијанчећи на мрском, смртном судишту, играјући и веселећи се. А весеље његово беше смрт човечја, и за малу кривицу осуђиваше кривца на смрт, и заповедаше да се баци са оног страшног високог камена од онога позоришта. Кад кога тако бацаше, он, весео, узвикиваше: » Пази да не сквасиш кожуна, « јер бачени немаше где пасти до у саму реку. А ако је ко имао од својих, то би они или људи који се Бога боје обилазили ону реку, тражећи га да ли га је где вода избацила, па да га нашавши погребу, као што доликује човеку. Ако би се где у дубини задржао, то би био храна рибама. Тако као што рекосмо, његово весеље беше смрт човечја. Тако он радише, јер уздајући се, каменоумни, у своју силу и тврдоћу високога камена а не у Бога, у себи рече: » Ко је тај, који ће ме одавде сврћи? « А не сети се, бедник, онога што је речено таквоме: » Пошто си био врло бешчастан, а срце се твоје охолошћу узнело, подижући дом твој на висину и говорећи у срцу своме: Ко је тај који ће ме сврћи?, вели Господ: Да се и као орао узнесеш, и да усред звезда гнездо савијеш, и отуда ћу те сврћи. «
    Слушајући ово о њем, побожни Стефан жалише и, бојећи се Бога, у савести се осуђиваше, што је тако свирепоумна јунца од смрти спасио, хранио и огосподио, па му беше мрско и само његово братство. Ради тога много пута му писаше, поучавају ћи га и молећи да престане тако што радити, али као што Соломон каже говорећи: » Укори мудрог, заволеће те; укори безумног, омрзнуће те, « тако и овај, у исину, безумни, омрзе онога који га љубише, јер предаде забораву све што му некада учини Стефан, те му се за доброчинства показа незахвалним, јер, погазивши заповед божју, постаде клетвопреступник и, презре јеванђељско побратимство, одбеже љубављу од њега и одступи и вером. И постаде роб зависти и злоби, и, не страшећи се Бога, поквари душу своју, јер за небројена добра Стефанова према њему враћаше му безбројним злима, празноумни, јер, измиривши се са Грцима и прионувши својим Бугарима, сабра од обојих много небројено мноштво свакојаких народа, па с великом охолошћу, ричући као лав, крену се на очевину његову с намером да јој напакости и да је, сасвим опустоши. А кад чу ово побожни Стефан, слаше много пута своје благороднике овоме нечовеку, говорећи да се сети пређашње љубави и молећи да се окане тако свирепе намере. А он, неосетљив као камен, упоређиваше то са ветром који дува мимо камен, сурова срца његова. А кад Стефан виђе да се са безумља његова не може савити његов железни врат и да води мноштво народа на њ, бивши у шкрипцу од свих страна, недоумише се, па, остави да иште сваку људску помоћ, прибеже Богу с речима: » Боже, обрати ухо на помоћ моју! Господе, потруди се да ми помогнеш, не остављај ме на радост непријатељу мојем, него молитвама пречисте ти матере и увек деве Марије и светога оца нашега, твога угодника Симеона, којим си нам показао да те познамо као истинити живот, молитвама његовим погледај на мене, грешника, који се у тебе узда, те судом твојим праведним пресуди расправу моју. Јер ево вратише ми зло за добро и мржњу за љубав. Јер онај који је јео хлеб мој, подигао је на ме пету своју, и труди се да ме сплете, те да паднем. Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости својој, нека се јави безбројно силна твоја рука, и нека запрети онима који се подижу на мене , да мој непријатељ угледа стид свој, и да се посрами, и да руку своју метне на уста своја, да се ужасне и поплаши, и да од страха уши његове оглуве, а ја, слуга твој, да се зарадујем и обвеселим милости твојој, што погледа на смерност моју и спасе од гониоца душу моју. «

  3. #3
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Strez

    Наставак


    И одмах, пошто сакупи своју, Богом даровану, му, војску, и пошто се надом од молитава као оружјем обложи, усрдно се спремаше да изађе противу непријатеља. А богомудри Сава, архимандрит, као Мојсије и други Самуило, стајаше тада јавно пред свима и саосећаше срцем у бризи брата. Састрадаваше, дакле, и душом за очевину своју и жалише своје сународнике, помишљајући како у судару многога оружја није могућно, а да не буде много крви, и особито за оне који се боре с топлом вером и усрдно, па заустављаше самодршца и све начелне војводе његове с речима: » Идем прво ја непријатељу и говорићу му, па, ако и мене, као и многе до сад, не послуша, кад га будем поучавао о Богу, онда ви чините своју људску дужност. «
    И одмах с давидском кротошћу и вером изиђе оном Голијату, и нађе да је сабрао велико мноштво од многих народа и да иде на његову очевину. А посред њих њега самог, друга његова, о ком Давид казује: » Видех безбожника како се преузноси и виси као кедри либански, « и, кад угледа Светога, као што имаде обичај кад беше у самодржца Стефана, павши на земљу, поклони му се, и Свети га, љубазно примивши, целиваше.
    И кад се састадоше, и кад бише за трпезом, Свети га поучи многим слатким божјим речима пред многим верним, да престане од јарости безумља својега, и да се врати првој љубави његовој, да не буде крив за пролиће крви и за убиства многа, тако да су се сви који су слушали дивили сладости језика и сили речи Светога и премудро му говорише: » Саће су медено речи добре, а сладост њихова души исцељење. « А он, горак душом, показиваше се не сладак него још оштар, тако да су се сви чудили и молили Светоме, а противу њега негодовали. А кад се распреми трпеза, опет му Свети насамо говорише, утољављјући и молећи га, да им са већом љубављу него прије прионе. Опомињући га како је прије с љубављу примљен и спасен смрти од оних који су тражили душу његову, опомену га хране и побратимства, поучаваше га да не презре страх божји, нити да помисли да се поигра Богом, преступајући клетву. Исприча му и о летећем српу, који Захарија виде, и чија је дужина двадесет, и ширина десет лаката, који жање непокајана клетвопреступника до смрти, светећи му се. И није могућно све изрећи, којим га богоразумним језиком својим поучаваше, желећи га привести у разум истине, и, љубећи му живот, узводише душу његову из рова смрти. А он тврда срца, непажњом глув, као змија мађионичару запуши уши своје, да не би слушао глас речи Светога, и све што му је Пречасни слатко и дивно, страшно и ужасно изговорио као пророчким богоговорним устима, не сматраше ни за што, о свем га не послуша.
    Видећи Пречасни несвесну савест и неунижену вољу и неосетљиву природу ума његова као камена, рече му: » Ми овако говорисмо, желећи добра и теби као себи, и, пошто уздајући се у оружје, не примаш мене који ти саветујем добро, сам ћеш себи зла поцрпсти. А знај, да се и ми, имајући наду на Бога, нећемо устрашити од вас, нити ћемо се уклонити испред вашега мноштва. Коњ је готов на борбу, од Господа помоћ, Бог да се угледа међу тобом и нама. « и тако, раставши се с њим, изађе од њега, јер беше већ вече.
    А кад дође у свој шатор, подигавши своје пречасне руке к Богу оцу, из дубине душе молећи се и помоћи просећи, говорише: » Помоћи нам дај, Господе, јер сем тебе помоћника у невољи немамо. Господе сила, који судиш праведно дела, који искушаваш срца и мисли, у теби открисмо оправдање наше. И ти знаш да према овоме ништа зло не учинисмо, да видим освету на овом као од тебе! Јер, уздајући се у своју силу, неправедно на нас мач наоштри, а твојом ће силом ући у срце његово. Господе сила, који судиш праведно дела, у те се уздах, да се не постидим. «
    Тако са сузама просећи помоћ, помоливши се да буде услишен, призиваше у помоћ пречисту Богородицу, и светоме оцу пречасном Симеону, гледајући га као телесна, говорише: » Дођоше народи на достојање твоје, оче. Али не премучи о нама ка Христу молитвама својим, недај да буде на срамоту чеда и слугу твојих! « И одмах, уверивши се од Бога Духом Светим, реченим у души његовој: » Спас твој јесам ја, « брзо се крену на пут у своју домовину за врме ноћи. А онај, који не послуша Светога који му је саветовао добро, спавајући ноћу, одмарајући се и наједном од одра викну страшним јеком, јер Господ који је близу праведноме прошењу, да услиша молитву оних који га се боје, посла анђела љута, да га убоде посред љутога срца његова. А кад они око њега скочише и упиташе га за узрок страшнога узвика његова, а он од узбуђења, једва дишући, исприча како је некав страшан младић, рече » по Савиној заповести дошао к мени на спавању, и, истргавши мач свој, прободе ми њим срце моје, « и све узбуђено молише да с великом брзином зову Саву. Потекоше и стигоше, и Светога не нађоше, јер беше отишао. Јер тако и хтеде Бог, да не нађе онога који ће га исцелити. И тако са страшним јечањем од невидљиве ране у срцу те ноћи напрасно испусти душу. А ратници они, око њега сабрани, видевши брзо убиство молитвама Светога, страхом великим обузети, а уједно бојећи се и напада Стефанова, брзо се враћаше у своју земљу. А неки од бољара, слугу Стрезових, волећи да уђу у војску Стефанову, брзо стигоше, па му причаше о напрасном и невидљивом убиству његову. А Свети много плакаше, јецајући због непокајања његова, и тако, захваливши Богу, дође у своју земљу к Стефану, мир и љубав исповедајући. И ничим се што је било Свети не смеде похвалити или што говорити, него, шта више беше смерношћу много као тужан и невесео. А Стефан, сазнавши од оних који су били са Светим за узрок невеселости његове шта је било с њим, не смејући о том питати га, испита све од војника који су дошли и, сазнавши о страшној смрти противниковој, ужасом обузет, чудише се и прослављаше свесилнога Бога због онога што је било. И он много просузи ради њега, љубише га као брата по Јеванђељу, и много га је гостио са својом трпезом.
    А Свети, призвавши к самодржцу брату све начелне војводе његове, па и њему и њима много рече од божаствених речи, поучивши их: » Ево, Господ Бог молитвама пречисте његове матере и молитвама својега угодника, светог и пречасног оца нашег Симеона, поможе вас, и без коњске силе и снаге људске и без икаква оружја, што све видите, уби вам противника. А ово му би за неунижену вољу његову, и грдни врат његов, и за много немилосрђе његово према људима који су исто тако саздани као и он, и за нечување клетве и за презирање страха божјег. Јер свако зло не може побећи од божјега суда и јарости, и освета божија не изнемогава, гонећи оне који чине незакоња, док их не постигне. Ако и за време одлаже гњев свој, Бог трпи такве, очекујући њихова покајања, а за оне који се не покају због злости, нити му се обраћају, спрема најгорчу муку, и када мисле да избегоше суда божјег, тада добивају изненадну казну, као и овај, о ком сада слушате, како му је својим судбама Бог досудио страшну смрт.
    Али ви овим не будите неразумни нити небојажљиви, него, шта више, страхом и трепетом украшујте живот, и не војујте без правде, помишљајући како је Бог увек с нама, и ако што добро или зло творимо, све се налази наго и јавно пред њим, јер се ништа од наших срамних и тајних дела не ће сакрити од очију његових које све виде. И ако, уздајући се у њ, творимо што му је угодно, ништа нам зло не могу наши непријатељи учинити. Јер Вишњега, рече, узео си за прибежиште своје, неће ти доћи зло, и рана неће приступити у телу твојему.
    С тога и ви, у све понижавајући се, захвалите свесилноме Богу, с Давидом говорећи: » У смерности нашој сети нас се Господ, и избавио нас је од непријатеља наших, када се уздамо не у лук или мишицу своју, него у Бога који твори велика и неиспитана, славна и дивна дела којима нема броја. Идите као Богом поможени, не ратовавши, с миром својим домовима, и здрави будите! «
    А благочастиви Стефан самодржац и сви благородници, чувши страшну поуку Светога, обузети ужасом о божјој сили, остајаше без одговора. И сви, захваљујући Богу за помоћ њима, поклањаше се и чудом и радошћу испуњени због победе која је била без битке, дивећи се светости Светога и хвалећи Бога, одлазише својим кућама.

  4. #4
    Poznat vujadin (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.641
    Tekstova u blogu
    33
    Reputaciona moć
    145

    Podrazumevano Re: Strez

    Citat Original postavio Thanatos Pogledaj poruku
    "...Sava je imao nameru da se odmah vrati na Svetu Goru, ali ga događaji zadržaše, te prilično dugo ostade u Srbiji. Za vreme svog boravka, radio je na podizanju crkava, uređivao je službe po crkvama, po ugledu na službe u manastirima Svete Gore, uvodio je lepe običaje, a štetne iskorenjivao. Nekako u to vreme, napade na srpske zemlje bugarski vlastelin Strez i Sava ode napadaču da ga nagovori da odustane od rata. Strez nije hteo ni da čuje, te mu Sava naposletku reče: "I mi imamo konja i junaka, a Bog će videti ko je kriv: mi ili ti." Te noći Strez naprasno umre, i u obe vojske, i srpskoj i bugarskoj, verovalo se da je Bog uslišio Savinu molitvu i presudio krivcu..."
    Izvor: http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0




    A MENE INTERESUJE GDE BIH MOGAO DA NAĐEM OPŠIRNIJE PODATKE O STREZU (dolazi u obzir i literatura an bugarskom i drugim stranim jezicima) ?
    Ово је велико за читати, али ти је потребно све прочитати да би могао извадити оно што те интересује. Житије су писане на такав начин да у њих нису уношени датуми. Због чега је то тако ја не знам, али верујем да има објашњење и за то. Морао сам поставити све овако како је написано а било је предугачко да поставим из једног дела. Надам се да ћеш наћи бар нешто што те интересује.
    Poslednji put ažurirao/la vujadin : 19.08.2010. u 00:35

  5. #5
    Poznat Thanatos (avatar)
    Učlanjen
    15.08.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    vreba iz mraka...
    Poruke
    9.612
    Reputaciona moć
    276

    Podrazumevano Re: Strez

    Hvala, ali to sam već pročitao ranije. Interesuje me da li ima još nekih izvora koji bacaju malo više svetlosti na Strezovu ličnost i delatnost.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •