МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5912193,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
Konkurs za posao bez imena, godišta i slike
Prvi korak u dobijanju radnog mesta je konkurs – zainteresovani šalju prijave. Neki od njih bivaju pozvani na razgovor, a retki i dobiju posao. Međutim, poslodavci u startu, na osnovu CV-ja, odbacuju „nepodobne“.
Odbacivanje prijave za konkurs za radno mesto samo zato što kandidat ima, prema mišljenju poslodavca, suviše godina, jer je u pitanju žena, jer je zainteresovani hendikepiran ili ima strano ime? To bi moglo postati prošlost – bar u nemačkom ministarstvu za porodicu. Naime, ministarka Kristijana Šreder, CDU, odlučila je da se od 24. avgusta za slobodna radna mesta u njenom Ministarstvu konkuriše anonimno – to znači da u biografiji ne bi bili navedeni ime, pol, starost, bračno stanje, veroispovest, nacionalnost i eventualni invaliditet.
Takva praksa je uobičajena u SAD i Kanadi od šezdesetih godina i tek prilikom predstavljanja komisiji za prijem, kandidat navodi sve podatke koji su izostavljeni u prijavi za konkurs. Projekat je dobrovoljan i u njemu, za sada, pored pomenutog ministarstva, te ministarstva za integracije Severne Rajne Vestfalije, učestvuje i nekoliko velikih firmi, među njima Loreal i Proktor&Gembl. Ideju za projekat dala je Kristina Liders koja je na čelu Savezne službe za borbu protiv diskriminacije i koja je u jednom novinskom tekstu napisala da istraživanja pokazuju da se prijave ljudi stranog porekla, majki i starijih od 50 godina na konkursima odbacuju. „To želimo da sprečimo“, rekla je Lidersova.
Firme će trošiti više sredstava?
Kao što se moglo očekivati, plan ministarke za porodicu Kristijane Šreder da u njenom Ministarstvu ubuduće bude dozvoljeno samo anonimno konkurisanje za radno mesto izazvao je polemike. Tako u nemačkoj Industrijskoj i trgovinskoj komori smatraju da to nije pravi put da se spreči diskriminacija. Potpredsednik Komore Ahim Derks izjavio je da je u redu boriti se protiv diskriminacije, ali je veliko pitanje da li je anonimno konkurisanje pravi način za to. Derks je dodao da „prijava za konkurs mora da sadrži sve bitne podatke, jer je nemoguće pozvati na razgovor sve koji su se prijavili – ukoliko bi firme bile na to primorane bio bi to ogroman finansijski teret i iziskivalo bi suviše vremena.“
S druge strane, autorka ideje Kristina Liders smatra da od presudnog značaja da se neko pozove na razgovor moraju biti kvalifikacije, a sve ostalo potencijalni poslodavac saznaće prilikom razgovora sa kandidatom ili kandidatkinjom.
Jedan od protivnika anonimnog konkurisanja je i predsednik Udruženja poslodavaca Diter Hunt . Rekao je da je krajnje rezervisan prema takvim planovima i da ih je veoma teško ostvariti u praksi. I on smatra da bi bio potreban daleko veći broj razgovora sa kandidatima, da bi to iziskivalo više vremena i novca i da bi samo porasla birokratija. Lidersova je odgovorila i Huntu i rekla da se rashodi precenjuju i ponovila „da je, na žalost, činjenica da prijave starijih od pedeset godina, žena sa decom i onih sa stranim imenima prve bivaju stavljene u stranu“.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
По мени права ствар, овакав начин запошљавања....
Интересује ме, да ли би овако нешто могло заживети у Србији...
Сећам се, кад су за време југославије запошљавали раднике,
па по партијској дужности наводе....СИН ПРВОБОРЦА....
После комунисто-социјалисти измислили термин ДЕЦА НАШИХ РАДНИКА....
А данас....? Данас је лакше....Мораш бити члан једне од партија на власти....
Konkurs za posao bez imena, godišta i slike
Prvi korak u dobijanju radnog mesta je konkurs – zainteresovani šalju prijave. Neki od njih bivaju pozvani na razgovor, a retki i dobiju posao. Međutim, poslodavci u startu, na osnovu CV-ja, odbacuju „nepodobne“.
Odbacivanje prijave za konkurs za radno mesto samo zato što kandidat ima, prema mišljenju poslodavca, suviše godina, jer je u pitanju žena, jer je zainteresovani hendikepiran ili ima strano ime? To bi moglo postati prošlost – bar u nemačkom ministarstvu za porodicu. Naime, ministarka Kristijana Šreder, CDU, odlučila je da se od 24. avgusta za slobodna radna mesta u njenom Ministarstvu konkuriše anonimno – to znači da u biografiji ne bi bili navedeni ime, pol, starost, bračno stanje, veroispovest, nacionalnost i eventualni invaliditet.
Takva praksa je uobičajena u SAD i Kanadi od šezdesetih godina i tek prilikom predstavljanja komisiji za prijem, kandidat navodi sve podatke koji su izostavljeni u prijavi za konkurs. Projekat je dobrovoljan i u njemu, za sada, pored pomenutog ministarstva, te ministarstva za integracije Severne Rajne Vestfalije, učestvuje i nekoliko velikih firmi, među njima Loreal i Proktor&Gembl. Ideju za projekat dala je Kristina Liders koja je na čelu Savezne službe za borbu protiv diskriminacije i koja je u jednom novinskom tekstu napisala da istraživanja pokazuju da se prijave ljudi stranog porekla, majki i starijih od 50 godina na konkursima odbacuju. „To želimo da sprečimo“, rekla je Lidersova.
Firme će trošiti više sredstava?
Kao što se moglo očekivati, plan ministarke za porodicu Kristijane Šreder da u njenom Ministarstvu ubuduće bude dozvoljeno samo anonimno konkurisanje za radno mesto izazvao je polemike. Tako u nemačkoj Industrijskoj i trgovinskoj komori smatraju da to nije pravi put da se spreči diskriminacija. Potpredsednik Komore Ahim Derks izjavio je da je u redu boriti se protiv diskriminacije, ali je veliko pitanje da li je anonimno konkurisanje pravi način za to. Derks je dodao da „prijava za konkurs mora da sadrži sve bitne podatke, jer je nemoguće pozvati na razgovor sve koji su se prijavili – ukoliko bi firme bile na to primorane bio bi to ogroman finansijski teret i iziskivalo bi suviše vremena.“
S druge strane, autorka ideje Kristina Liders smatra da od presudnog značaja da se neko pozove na razgovor moraju biti kvalifikacije, a sve ostalo potencijalni poslodavac saznaće prilikom razgovora sa kandidatom ili kandidatkinjom.
Jedan od protivnika anonimnog konkurisanja je i predsednik Udruženja poslodavaca Diter Hunt . Rekao je da je krajnje rezervisan prema takvim planovima i da ih je veoma teško ostvariti u praksi. I on smatra da bi bio potreban daleko veći broj razgovora sa kandidatima, da bi to iziskivalo više vremena i novca i da bi samo porasla birokratija. Lidersova je odgovorila i Huntu i rekla da se rashodi precenjuju i ponovila „da je, na žalost, činjenica da prijave starijih od pedeset godina, žena sa decom i onih sa stranim imenima prve bivaju stavljene u stranu“.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
По мени права ствар, овакав начин запошљавања....
Интересује ме, да ли би овако нешто могло заживети у Србији...
Сећам се, кад су за време југославије запошљавали раднике,
па по партијској дужности наводе....СИН ПРВОБОРЦА....
После комунисто-социјалисти измислили термин ДЕЦА НАШИХ РАДНИКА....
А данас....? Данас је лакше....Мораш бити члан једне од партија на власти....
Na žalost, i ja sqam ovako mislio nekad davno, dok nisam počeo da radim kod privatnika. Nakon više promenjenih privatnih firmi, ovo nikako ne mogu da potvrdim. To su legla poltrona, kraqtkih suknjica, ljudi bez potrebne škole, rođaka, kumova i ko zna čega još. Napominjem, nije to iskustvo iz jedne firme, već dosta njih.
