Mjöllnir
Domaćin
- Poruka
- 3.501
Судбина Славка Лисице мало подсjећа на судбину Живојина Мишића, одбачен од државног врха, прошао је као и Мишић јер га држава више није требала,, живи повучен од јавности, ријетко даје интервју домаћим и страним медијама, потпуно је маргинализован и одбачен, нема га нигдје више.Хрватима је очитао лекцију на Купресу и Посавини за сва вријемена, НАТО генерали су му се дивили.Лисица је једини официр на овим просторима који је употревљавао тактику"блицкрига"!
Мало је Лисица опјеван у пјесмама, задужио је српски народ, ево једне пјесме од Забрањеног Пушења:
Zabranjeno Pusenje - Ljubav Udari Cesto Tamo Gdje Ne Treba
Један од ријетких интервју Лисице
Човјек који је командовао акцијом „Коридор” и спојио Крајину са Семберијом, генерал-мајор Славко Лисица, неће присуствовати прослави у Дугој Њиви и обиљежавању најзначајније битке за РС у протеклом рату у БиХ.
У интервујуу за „Фокус” генерал Лисица каже да је разлог томе што га нико није ни позвао, али и искуство из прошле године, када су га организатори позвали да дође, рекавши му да сједне у аутобус.
- Па, ја сам српски генерал и сада треба да се гурам по аутобусима као обични резервиста да бих дошао на обиљежавање пробоја коридора. Када је требало осмислити акцију и водити је, онда су по мене слали хеликоптер. То само показује колико је сада људима стало до особа које су дале све како би створиле РС - поручио је Лисица.
ФОКУС: Како гледате на пробој коридора 16 година послије?
ЛИСИЦА: То јесте била одлична акција, али многи послијератни официрчићи је преувеличавају и спомињу како се она изучава у иностранству, што је обична лаж, јер ту нема шта да се изучава. Појединци желе преко ове битке себи да подигну рејтинг у одређеним круговима, што је срамота. Да су тада Срби с обје стране Дрине били јединствени, то подручје никада не би ни пало у побуњеничке руке, па до ове битке не би ни дошло. Пошто нису, онда су усташе искористиле тренутак и заужеле одређене српске територије. Ту је направљена још једна грешка тадашњег политичког врха РС, који је хтио да преговара с Хрватима, али је увидио оно што Срби морају запамтити за вјекове, а то је да се са усташама никада политички не преговара.
ФОКУС: Шта мислите о данашњем положају бивших бораца ВРС и о укидању ВРС?
ЛИСИЦА: Моје мишљење је да већина од регистрованих бораца нису уопште борци. Треба извршити селекцију, па да се зна ко је борац, а ко није. Затим одбрана земље је дужност и она се не плаћа. Само се плаћа онима који су рањени и породицама чији су чланови дали свој живот за отаџбину. Тако је бар у свим норманим земљама. Када је у питању укидање Војске РС, мислим да је то највећа грешка политике РС. Сада имамо Оружане снаге БиХ које само служе за извршавање стратешких задатака НАТО савеза.
ФОКУС: Једини сте српски генерал против кога Хаг није подигао оптужницу?
ЛИСИЦА: Генерал Славко Лисица је поштовао принципе ратовања. Водио сам се њима све вријеме које сам провео у ратним дејствима. Бити генерал не значи само командовати, већ морате преузети одговорност за поступке и ја сам то урадио и с поносом кажем да нико од мојих официра и подофицира није оптужен за ратне злочине.
ФОКУС: Многи официри ВРС су отишли у Хаг. Шта мислите о раду Хашког трибунала?
ЛИСИЦА: Та, назовимо је, институција јесте велика неправда за српски народ и служи само да се Срби процесуирају, док с друге стране имамо Атифа Дудаковића, Расима Делића и Анту Пркачина, који се слободно шетају и још посјећују подручја гдје су починили злочине. То само говори шта је Хаг и за кога је намијењен. На крају свега ће испасти да су Срби сами себе убијали.
ФОКУС: Мислите ли да ће се Ратко Младић наћи у Хагу?
ЛИСИЦА: При свом посљедњем састанку с генералом Младићем, 1998. године, рекао сам му: „Узми, Ратко, торбу, отиђи тамо и одбрани своју част.” Он ми је тада рекао да би врло радо отишао у Хаг када би то била права правосудна институција, али то је само суд за Србе и ниједан који оде тамо неће се жив вратити. Ратко ми је при том сусрету такође рекао да се неће никада предати. Дуго послије тог нашег разговора сам сматрао да генерал Младић гријеши, а онда сам увидио да сам у заблуди и да сам наиван човјек, јер су почела масовна хапшења Срба и њихово процесуирање и осуђивања.
ФОКУС: Да данас сретнете генерала Младића, шта би учинили?
ЛИСИЦА: Загрлио бих га и поздравио као правог пријатеља и одвео га у свој дом и рекао му да је у мојој кући сигуран и да ћу га крити колико год треба.
ФОКУС: Зашто сте отишли у пензију док је рат још трајао?
ЛИСИЦА: Нисам отишао у пензију зато то сам хтио. Постао сам сметња тадашњем политичком врху. Моји војници су били као фудбалска екипа која стално побјеђује и била је гладна побједа. Негдје 1992. године моји војници предлажу и углас вичу да хоће да ослободе Орашје и Тузлу, и ја, видјевши какав је морал мојих војника, пошаљем Главном штабу ВРС писмо шта желим да урадим. То је био мој крај. Стигао је одговор да ће се све то политички ријешити, а мене су пребацили прво у Добој, а након тога у Школу за официре у Бању Луку, гдје сам и пензионисан 1994. године, док је рат још трајао.
ФОКУС: Гдје је данас и шта ради генерал Славко Лисица?
ЛИСИЦА: Генерал Славко Лисица је у пензији. И нервира се гледајући дневник у којем се само прича о пензијама, као да нема важнијих ствари.
ФОКУС: Да ли ће бити још рата у БиХ?
ЛИСИЦА: Рат у БиХ никада није ни престао. То је зло. ТВ куће су код нас пуне мржње, што додатно потпирује мржњу између народа. Такође, жалосно је што народи који живе на овом подручју сада одгајају своју дјецу да мрзе своје вршњаке друге националности и та мржња ће морати да кулминира. Надам се да то нећу доживјети.
Оружане снаге БиХ треба укинути
Оружане снаге БиХ немају никакву будућност и треба их укинути овакве какве јесу. Али нису проблем само ОСБиХ. Сада Срби имају други проблем, а то је да немају никога да их физички брани у случају новог рата.
То може бити велики проблем за РС у будућности, каже генерал Лисица.
Мало је Лисица опјеван у пјесмама, задужио је српски народ, ево једне пјесме од Забрањеног Пушења:
Zabranjeno Pusenje - Ljubav Udari Cesto Tamo Gdje Ne Treba
Један од ријетких интервју Лисице
Човјек који је командовао акцијом „Коридор” и спојио Крајину са Семберијом, генерал-мајор Славко Лисица, неће присуствовати прослави у Дугој Њиви и обиљежавању најзначајније битке за РС у протеклом рату у БиХ.
У интервујуу за „Фокус” генерал Лисица каже да је разлог томе што га нико није ни позвао, али и искуство из прошле године, када су га организатори позвали да дође, рекавши му да сједне у аутобус.
- Па, ја сам српски генерал и сада треба да се гурам по аутобусима као обични резервиста да бих дошао на обиљежавање пробоја коридора. Када је требало осмислити акцију и водити је, онда су по мене слали хеликоптер. То само показује колико је сада људима стало до особа које су дале све како би створиле РС - поручио је Лисица.
ФОКУС: Како гледате на пробој коридора 16 година послије?
ЛИСИЦА: То јесте била одлична акција, али многи послијератни официрчићи је преувеличавају и спомињу како се она изучава у иностранству, што је обична лаж, јер ту нема шта да се изучава. Појединци желе преко ове битке себи да подигну рејтинг у одређеним круговима, што је срамота. Да су тада Срби с обје стране Дрине били јединствени, то подручје никада не би ни пало у побуњеничке руке, па до ове битке не би ни дошло. Пошто нису, онда су усташе искористиле тренутак и заужеле одређене српске територије. Ту је направљена још једна грешка тадашњег политичког врха РС, који је хтио да преговара с Хрватима, али је увидио оно што Срби морају запамтити за вјекове, а то је да се са усташама никада политички не преговара.
ФОКУС: Шта мислите о данашњем положају бивших бораца ВРС и о укидању ВРС?
ЛИСИЦА: Моје мишљење је да већина од регистрованих бораца нису уопште борци. Треба извршити селекцију, па да се зна ко је борац, а ко није. Затим одбрана земље је дужност и она се не плаћа. Само се плаћа онима који су рањени и породицама чији су чланови дали свој живот за отаџбину. Тако је бар у свим норманим земљама. Када је у питању укидање Војске РС, мислим да је то највећа грешка политике РС. Сада имамо Оружане снаге БиХ које само служе за извршавање стратешких задатака НАТО савеза.
ФОКУС: Једини сте српски генерал против кога Хаг није подигао оптужницу?
ЛИСИЦА: Генерал Славко Лисица је поштовао принципе ратовања. Водио сам се њима све вријеме које сам провео у ратним дејствима. Бити генерал не значи само командовати, већ морате преузети одговорност за поступке и ја сам то урадио и с поносом кажем да нико од мојих официра и подофицира није оптужен за ратне злочине.
ФОКУС: Многи официри ВРС су отишли у Хаг. Шта мислите о раду Хашког трибунала?
ЛИСИЦА: Та, назовимо је, институција јесте велика неправда за српски народ и служи само да се Срби процесуирају, док с друге стране имамо Атифа Дудаковића, Расима Делића и Анту Пркачина, који се слободно шетају и још посјећују подручја гдје су починили злочине. То само говори шта је Хаг и за кога је намијењен. На крају свега ће испасти да су Срби сами себе убијали.
ФОКУС: Мислите ли да ће се Ратко Младић наћи у Хагу?
ЛИСИЦА: При свом посљедњем састанку с генералом Младићем, 1998. године, рекао сам му: „Узми, Ратко, торбу, отиђи тамо и одбрани своју част.” Он ми је тада рекао да би врло радо отишао у Хаг када би то била права правосудна институција, али то је само суд за Србе и ниједан који оде тамо неће се жив вратити. Ратко ми је при том сусрету такође рекао да се неће никада предати. Дуго послије тог нашег разговора сам сматрао да генерал Младић гријеши, а онда сам увидио да сам у заблуди и да сам наиван човјек, јер су почела масовна хапшења Срба и њихово процесуирање и осуђивања.
ФОКУС: Да данас сретнете генерала Младића, шта би учинили?
ЛИСИЦА: Загрлио бих га и поздравио као правог пријатеља и одвео га у свој дом и рекао му да је у мојој кући сигуран и да ћу га крити колико год треба.
ФОКУС: Зашто сте отишли у пензију док је рат још трајао?
ЛИСИЦА: Нисам отишао у пензију зато то сам хтио. Постао сам сметња тадашњем политичком врху. Моји војници су били као фудбалска екипа која стално побјеђује и била је гладна побједа. Негдје 1992. године моји војници предлажу и углас вичу да хоће да ослободе Орашје и Тузлу, и ја, видјевши какав је морал мојих војника, пошаљем Главном штабу ВРС писмо шта желим да урадим. То је био мој крај. Стигао је одговор да ће се све то политички ријешити, а мене су пребацили прво у Добој, а након тога у Школу за официре у Бању Луку, гдје сам и пензионисан 1994. године, док је рат још трајао.
ФОКУС: Гдје је данас и шта ради генерал Славко Лисица?
ЛИСИЦА: Генерал Славко Лисица је у пензији. И нервира се гледајући дневник у којем се само прича о пензијама, као да нема важнијих ствари.
ФОКУС: Да ли ће бити још рата у БиХ?
ЛИСИЦА: Рат у БиХ никада није ни престао. То је зло. ТВ куће су код нас пуне мржње, што додатно потпирује мржњу између народа. Такође, жалосно је што народи који живе на овом подручју сада одгајају своју дјецу да мрзе своје вршњаке друге националности и та мржња ће морати да кулминира. Надам се да то нећу доживјети.
Оружане снаге БиХ треба укинути
Оружане снаге БиХ немају никакву будућност и треба их укинути овакве какве јесу. Али нису проблем само ОСБиХ. Сада Срби имају други проблем, а то је да немају никога да их физички брани у случају новог рата.
То може бити велики проблем за РС у будућности, каже генерал Лисица.
