Није ни чудо што су највећи фудбалски клубови у минусу, погледајте како се иживљавају. Шта је следеће милион фунти на дан? Економске кризе, као урагани, прате капиталистички поредак ( а како и не би када су настала с једне стране, услед неправичне расподеле добара, брда богатства код фудбалера, а с друге стране огроман број незапосленог света, који живи у беди и голотињи, без крова над главом). Кризе су нераздвојне од капитализма. После периода полета, долази и дубока и оштра криза. Примећено је да уколико је полет био већи, утолико је криза дубља.




„Према писању интернет портала "Гоал.цом", Манчестер сити припрема још један сензационални трансфер. Богати арапски власници спремни су да извоје чак 96 милиона фунти за уговор Златана Ибрахимовића.“

http://www.goserbia.com/Vesti/Vest/Siti_nudi_Ibrahimovicu_500000_funti_nedeljno

http://www.metro.co.uk/sport/football/837992-zlatan-ibrahimovic-offered-500k-a-week-for-manchester-city-transfer

Периодичне кризе бацају на улицу масе радника, а капитализам немилосрдно управља зарадом и радом радника, па тиме и животним условима малих људи. Постоји чак и стварна разлика између капитализма и феудализма, средњевековни господар је био принуђен да се стара о исхрани и одржавању радне снаге, данашњи капиталистички експлоататори немају ни обавезе, ни интереса да се о томе старају. И капитализам и социјализам су дошли из истог гледања на свет, индивидуалистичког, да је људска заједница само збир јединки што је датог тренутка састављају, да према томе заједница нема своје засебне интересе изнад интереса јединки, већ да је збир њихових интереса, њихових себичности, интерес заједнице. Капитализам је економски систем, демонкратија је његово политичко оруђе, и његов израз у политици. И социјалисти и капиталисти само желе права, а не дужности. Зато је велика мудрост следећа мисао: "Ако се станемо грабити о служење, биће права свима и за све. Ако се пак почнемо грабити о права, неће их бити довољно никад и многи ће остати без њих."



И буржују и пролетеру стомак је врховни закон и највећа вредност. Јер је и комунизам, само у већој мери, антинационалан као демократскобуржоаски либерализам: буржоа гледа само себе, пролетер само себе. Буржоа гледа да сачува опљачкано, пролетер да му опљачка пљачку (“експропријација експропријатора”). Једно је ту духовно и крвно сродство. Једно су они исто и кад се гложе и кроз камиш љубе, убијају.




Због тога, уместо социјализма и капитализма, треба органску мисао поставити. Органска мисао која јединки налази место у породици, нацији, у држави, у човечанству и у Васељени може да реши безнадежно стање данашњице. Једино „средњи систем“ како га је описао др. Николај Д. Велиморивић (Св. Николај Жички), даје објашњење положаја човека у свету: откуда је ту, зашто је ту, где иде судбина његова, која су средства судбине његове, - она једина може пут да открије и да идеал пронађе. Једини је излаз сада - задружна и домаћинска држава Србија - који хоће да ограничи необуздану игру индивидуалних интереса у привреди, политици и другим друштвеним односима интересима целине, а да при том сачува веру, породицу, приватну својину, приватни подухват, људску слободу, људско достојанство и људско право.