Зашто човечанство данас робује стварима које је само створило?

Ако у мислима прелистамо прошла столећа, за које зна историја, па их упоредимо са данашњим веком, морамо доћи до врло неповољних резултата по наше време. 21. век има свега у изобиљу што ниједан век пре њега није имао. Па иако је овај век у оваквом материјалном изобиљу, општа карактеристика његова је: оскудица и несређеност. До тог закључка дошао је и Драгош Калајић:

„Некако данас са људских лица нестали су знаци радости, искре среће, руменила живости, уступивши места сенкама меланхолије, равнодушности и умора.“

Огроман проценат у већини држава пати и у очајању је, једна незнатна мањина у свету бесни, а огромна већина горко пати. Једна група људи у свету тражи за себе непрестано сласти, што више сласти, уживања, богатства, аутомобила, беса. Данас је обраћена поглавито пажња стомаку и нешто мало мозгу, а срце - које својим осећањем чини човека човеком – напуштено је.

Властољубље, сладострасни порок почели су из дана у дан потискивати врлину, истину и пожртвовање. Новац, једна људска тековина, једна људска конвенција, уговор, влада светом. Новац је баш зато што је живот много лакшим учинио, ишао затим да загосподари човеком. Првобитно је новац створен да служи људима, а данас људи служе новцу. Уместо да помогне животу и олакша га, видимо како новац загорчава великој већини људи живот.

„Највећи до сада познати злочинац јесте злато.“ Вилијам Шекспир

Технички напредак стављен је у службу једне класе - капиталистичке,
а не у службу целог човечанства. Тако су настала са једне стране,
услед неправичне расподеле добара, брда богатства у мало руку, а с
друге стране огроман број незапосленог света, који живи у беди и го-
лотињи, без крова над главом. И тако је машина довела човечанство
пред нове проблеме, проблеме друштвеног преустројства, ради правил-
није расподеле добара.

„Развој технике и напредак цивилизације, неминовно имају негативне духовне последице“ Константин Леонтјев

Ovim naslovom si izrazio mishljenje svih (kvazi)duhovnih pesimista u svim vremenskim razdobljima ljudskog drushtva.

SlovesniFilozof:

„Највећи до сада познати злочинац јесте злато.“ Вилијам Шекспир

Kliknite za proširenje...

булшит
како злато није покварило индијанце?

Skolovanje i vaspitanje ima ulogu da, dok je mali, coveku smrvi kicmu.
Stav.
Nista zato, crkva je smislila poniznost koja moze nadomestiti smrvljenu kicmu.
Odrastanjem covek uci da je dobro klanjati se pastiru, raditi za pastira, poginuti za pastira.
Covek bez kicme postaje ovca. Bez pastira bespomocan.
Ako ikada ostane bez pastira, covek ce svojim intelektom iskoristiti jednu od dve mogucnosti:
-pronaci ce drugog pastira i ponizno mu sluziti, prihvatajuci krivicu za sve pastirove grehe
-stvorice drugog pastira. Koriscenjem (jedine poznate) linije manjeg otpora pocece da sluzi sefu, zeni, rodbini, prijateljima, partiji, crkvi, generalu, navijackom klubu, porocima, televiziji, ...

sluziti = robovati

nadmoc, to je ona prava stvar. nema lepseg osecaja od poesdovanja moci. a moc je novac. tako misle oni koji nemaju duha u sebi.

naravno da umire sve duhovno, kada upravo ta moc vodi u ponos, ponos u sujetu, sujeta u gordost. Upravo ona najglavnija suprotnost ljubavi.

ali, nema se ovde puno toga reci. situaicja je takva kakva jeste. spasavaj se ko moze.

Zato sto je to u samoj covekovoj prirodi. Covek, kao najumnije bice na kugli Zemaljskoj, ima potrebu da se organizuje i da u toj organizacionoj piramidi disciplinovano slusaju svog nadredjenog, a u isto vreme i da ocekuje poslusnost od svog podredjenog. Cudna je zaista ta ljudska priroda da 'robuje' subjektima koje je sam stvorio, u prvom redu drzavi.

stvorio je boga da bi imao kome da se moli.

Jonathan Porphyrogenetos:

Zato sto je to u samoj covekovoj prirodi. Covek, kao najumnije bice na kugli Zemaljskoj, ima potrebu da se organizuje i da u toj organizacionoj piramidi disciplinovano slusaju svog nadredjenog, a u isto vreme i da ocekuje poslusnost od svog podredjenog. Cudna je zaista ta ljudska priroda da 'robuje' subjektima koje je sam stvorio, u prvom redu drzavi.

Kliknite za proširenje...

Čudna?

Čovek, kao čoporsko biće, ima potrebu da se organizuje, etc, etc.

Čudno je jedino - neprihvatanje osnove. Čoporske. Usled koja sama nadogradnja u "najumnije biće" gubi svaki smisao.

Pokušaj praviti kule u vazduhu.

Ne lamentiraj kad se saspu u prašinu.

stvorio je boga da bi imao kome da se moli.

Kliknite za proširenje...

I to, da.

hakim bej:

Skolovanje i vaspitanje ima ulogu da, dok je mali, coveku smrvi kicmu.
Stav.
Nista zato, crkva je smislila poniznost koja moze nadomestiti smrvljenu kicmu.
Odrastanjem covek uci da je dobro klanjati se pastiru, raditi za pastira, poginuti za pastira.
Covek bez kicme postaje ovca. Bez pastira bespomocan.
Ako ikada ostane bez pastira, covek ce svojim intelektom iskoristiti jednu od dve mogucnosti:
-pronaci ce drugog pastira i ponizno mu sluziti, prihvatajuci krivicu za sve pastirove grehe
-stvorice drugog pastira. Koriscenjem (jedine poznate) linije manjeg otpora pocece da sluzi sefu, zeni, rodbini, prijateljima, partiji, crkvi, generalu, navijackom klubu, porocima, televiziji, ...

sluziti = robovati

Kliknite za proširenje...

Pastir voli mleko , zato muze ovce !
Pastir voli vuneno platno , zato šiša ovce !
Pastir voli mladu jagnjetinu , zato kolje ovčiji porod !
Pastir voli novce , zato : muze , šiša , kolje i prodaje ovce .
Pastir ima motku , besne pse i nož da disciplinuje neposlušne
ovce .
Pastir kao vuk , ima svoje pravo kao tiranin na ništavna čoveka !
Tako je od postanka za narod ovaca ! Zaista !
ovde može da se nazre odgovor na temu - koji može iz jednog
ugla da bude u direktnoj sprezi sa liderskom pozicijom pastira .

hakim bej:

stvorio je boga da bi imao kome da se moli.

Kliknite za proširenje...

Pogledaj ovo ; zar nije rađanje paralelnog sveta i BOGOČOVEKA ?

...moze se robovati upravo samo stvarima koje sami stvorimo , kako idejama tako i prijateljima ili pak ,- Djeci !?
Robovanje nije i robija. Robija traje i nestane a robovanje je zauvijek u manjem ili vecem intezitetu ....

SlovesniFilozof:

Ако у мислима прелистамо прошла столећа, за које зна историја, па их упоредимо са данашњим веком, морамо доћи до врло неповољних резултата по наше време. 21. век има свега у изобиљу што ниједан век пре њега није имао. Па иако је овај век у оваквом материјалном изобиљу, општа карактеристика његова је: оскудица и несређеност. До тог закључка дошао је и Драгош Калајић:

„Некако данас са људских лица нестали су знаци радости, искре среће, руменила живости, уступивши места сенкама меланхолије, равнодушности и умора.“

Огроман проценат у већини држава пати и у очајању је, једна незнатна мањина у свету бесни, а огромна већина горко пати. Једна група људи у свету тражи за себе непрестано сласти, што више сласти, уживања, богатства, аутомобила, беса. Данас је обраћена поглавито пажња стомаку и нешто мало мозгу, а срце - које својим осећањем чини човека човеком – напуштено је.

Властољубље, сладострасни порок почели су из дана у дан потискивати врлину, истину и пожртвовање. Новац, једна људска тековина, једна људска конвенција, уговор, влада светом. Новац је баш зато што је живот много лакшим учинио, ишао затим да загосподари човеком. Првобитно је новац створен да служи људима, а данас људи служе новцу. Уместо да помогне животу и олакша га, видимо како новац загорчава великој већини људи живот.

„Највећи до сада познати злочинац јесте злато.“ Вилијам Шекспир

Технички напредак стављен је у службу једне класе - капиталистичке,
а не у службу целог човечанства. Тако су настала са једне стране,
услед неправичне расподеле добара, брда богатства у мало руку, а с
друге стране огроман број незапосленог света, који живи у беди и го-
лотињи, без крова над главом. И тако је машина довела човечанство
пред нове проблеме, проблеме друштвеног преустројства, ради правил-
није расподеле добара.

„Развој технике и напредак цивилизације, неминовно имају негативне духовне последице“ Константин Леонтјев

Kliknite za proširenje...

Premudri tvrde da čovek ima iste probleme koje je imao gotovo
od postanka ? I zaista , na makro planu to su isti društveni odnosi
koji vladaju vekovima ( bogata manjina i eksplatisana velika većina ).
Novac ( zlato / sredstvo plaćanja ) projektovano je tako da ima
svoju logiku i moći nad velikom većinom ( sredstvo porobljavanja ) ,
ali i da manjini multiplicira vladarske pozicije .
Da nije tako , nebi bilo ovaca ni pastira -- a još manje vukova i
ovčarskih pasa . Dakle ovi odnosi su gotovo od uvek .
Danas možemo da kažemo da imamo intenzivniju potrošačku
groznicu , jer je ovo kosmičko vreme . Inače , sa novcem se
oboljeva od potrošačke groznice . Manje više , ona je sastavni deo
njegovih moći ( groznica / vatra / pohlepa / otimačina ) . Sve već
viđeno .
Šta nije viđeno , a bilo je bar mentalno/duhovno prisutno i ranije .
Oboženje / Bogoočovečenje . Danas u kosmičkoj eri , narod
ovaca svakodnevno pije tu iluzionu pilulu , čekajući trenutak
da njihovi pastiri se obože i stvore nov svet ( bolest maja i inka -
koja je uništila te civilizacije ) . Smešno ali istinito .

pogledajte :
pžljivo gledajte i promišljajte

louiskrstic:

Čovek ne robuje nikom i ničem drugom do li svojim negativnim pasijama uma - pohoti, pohlepi, sujeti, ljutnji i privrženosti.
Sve dok ove negativne pasije njime vladaju, tražeći da budu udovoljavane i nasladjivane dotle će on morati da nalazi način da ih hrani u spoljašnom svetu.
Kako?
Pa odgovor već svi ljudi znaju - kroz sve negativne pojave, ponašanja i manifestacije koje su nabrajane.
Ono što je ljudima nepoznato jeste; Kako nadrasti i osloboditi se tih negativnih pasija uma da bi čovek postao plemenito biće sa božanstvenim vrlinama kada postaje potpuno slobodan i potpuni gospodar života - ne tudjih već vlastitog života.

Ovde leži neshvaćeni i zamagljeni izvorni zadatak religije - da čoveka pouči kako da drži pod kontroplom svoje osnovne negativne pasije uma (koje u svom okrilju sadrže nekoliko desetina drugih). Proces ovladavanja vlastitim negativnim pasijama uma nazivan je, i još uvek se naziva Unutarnjim Svetim Ratom, koji se vodi u samom čoveku.
Ko u tom ratu pobedi slobodan je čovek u najvišem smislu reči. Najjači ljudi svih vremena i prostora su upravo oni koji su ovladali jedinim stvarnim neprijateljem - sopstvenim pasijama uma.

Tu je zagonetka ovog sveta i čovekove egzistencije u njemu.

Da li je sve i dalje zamagljeno?
Ako jeste onda to nije što je istina nedokučiva nego što duboko u svom srce ne želimo istinu. Draža nam je iluzija.

Kliknite za proširenje...

Kako bi rekao moj vaspitač ( majstor za programiranje i destruktivno uređivanje ljudskih umova ) , opasno si se približio
belodanim očiglednostima .
( Drugarska preporuka : prilagodi pojmovnik onome što vidiš
-- primera radi : vaspitači vole i žele da njihovi studenti osećaju
da su intelektualno jaki i na tome insistiraju ; nasuprot njima
stoji ravi i on voli da njegovi slušaoci budu intelektulano moćni ;

dakle , znanje je moć koje oslobađa sama po sebi ; dok nasuprot njega stoji verovanje koje porobljava svako saznanje i poništava /
/ umrtvljuje / pasivizira / razgrađuje ga ; dakle , jak je verujući a
moćan znajući ) .

Unutrašnji sveti rat ?
Zašto bi vodilo jedno dete taj rat , i otkud u njemu ta iskvarenost ?
Zar društvene institucije ( porodica , škola , crkva .........) nisu
njegovi vaspitni stubovi ? Ko to usađuje detetu tu iskvarenost ,
pa nakon takozvanog punoletstva mora da vodi u sebi samome
sveti rat ?

Dali trula jabuka , može da vodi unutrašnji jabučarski rat , pa
da postane zavidljivo rumena i poželjna ? Dali truležno telo
može da vodi sveti telesni rat pa da postane podmlađeno i
dopadljivo ? Dali zločinac i ubica mogu da vode sveti unutrašnji
rat , pa da postanu nevini a njihove žrtve da budu obeštećene i
ožive ?
Glupost(prevara i licemerje ) nemogu iz jerusalima !

Dali Savle lovac na ucenjene hrišćanske glave , može kao Pavle
da vodi sveti unutrašnji rat pa da oživi i obešteti mrtve i žrtve
progona hrišćanstva ?
Dali Irod i Jerusalim mogu da vode sveti unutrašnji rat , pa da vrate
vreme i ožive međ ljude mesiju i izvorno da učimo o spasenju od
njega ?
Dali prave vaspitače imamo kao prosvetitelje ?

Odnosno , dali imamo tu instituciju koja bi nas povela putem
prosvetljnja ; i to putem prosvetljenja u kome bi počeli da se
očovečujemo .
Zabluda je , prevara , iluzija -- sredstvo za ispiranje mozgova
i programiranje palanačkih umova , teza o oboženju / bogočoveku .
To je za mene duhovno razbojništvo .
Očovečenje je oslobađanje i proces vladanja prirođenim datostima
i moćima , u koje spadaju sve vrline , duhovni sklad i krepkost .

Kao što zavisnik ( narkoman , ajkoholičar , pušač , proždrljivac ,
čoveko mrzac , srebroljubivi vlastoljubac , zločinac , ništarija ... )
veruje da je zarobljenik svojih svojstava ( karakternih osobenosti ),
koja mu čine prividna uživanja i dugotrjnu odvratnost , bol , strah ,
patnje i ko zna šta sve ; tako slobodan zna da je to iluzija , mentalna prevara , samo hipnoza --- stanje duha . Dakle , kao što
je svaki slinavi nos centar kosmosa ; tako je ispred svakog uma pa i blentavog sloboda .
Treba biti Arej:

neki bog Arej sede ispod smokve i poče u slast
smokvi, da viri u sopstvenu dušu . Veli imao je šta
i videti : pakost , zlobu , licemerje , nasilnost ,
srebroljublje , vlastoljublje -- jednom rečju : duhovni
čemer i jad . A sve to kao jedno telo sa stotinu
zlokobnih glava , na kojima stoji kruna od bolesnog
ega, sujete i taštine . Prestravi se lepi Arej od sebe
sama , al kad vide ovo stoglavo krunisano čudo ,
reši on da se ne preda ; no krenu u boj do pošljetka.
Neka bude što biti ne može . Nek pobedi lepo i dobro , il nek večni mrak vlada . Naoruža se ratnik ,
božanskom lepotom i dobrotom i krenu u boj .
Priča se , da to bi najduži nebeski rat .
Treslo se nebo svo , i zavlada strašan haos .
Tako Arej dobi titulu boga rata ; no kraj ratovanju
bi nesaglediv / niodkud . I kad se svet naviknu na ratni haos
i ništavilo ; boginja ljubavi i lepote Afrodita , odluči
da se direktno umeša u ratne aktivnosti . I gle čuda ,
lepo i dobro / ljubav savlada nebesko zlo / ništavilo i
zbaciga na zemlju . Otad zavlada mir i sklad na
božanskim nebesima i nasta Harmonija . Tako
to bi , i tako se rodi nebeskoj ljubavi i lepoti kći
Harmonija ( od matere Afrodite i oca Areja ) .

Baš tako bi - pitam u strahu . Jest tako bi - veli
proviđenje , da tako kažem .

Nije se to onaj zaneo pa video tu bitku na nebu .
Nije , veli ono . To kad se on zanosio i video
bitku na nebu ; veli : to je bila bitka na ljudskom
nebu . Veliš ima dva neba; ljudsko i božansko .
Velim budalo , ima neba ne samo dva , već onoliko
koliko ima duša . A, a , a......a.
Tako je govorio Zaratrustra / poslušaj kako je govorio :

123loncar:

Nije se to onaj zaneo pa video tu bitku na nebu .
Nije , veli ono . To kad se on zanosio i video
bitku na nebu ; veli : to je bila bitka na ljudskom
nebu . Veliš ima dva neba; ljudsko i božansko .
Velim budalo , ima neba ne samo dva , već onoliko
koliko ima duša . A, a , a......a.
Tako je govorio Zaratrustra / poslušaj kako je govorio :

Kliknite za proširenje...

Ovo je upravo priča o Svetom Ratu u samom i svakom čoveku. Jedini Sveti Rat kojeg mora pojedinac izvojevati.
No, ne treba zaboraviti da je svaki čovek pre svega Duša koja ima druga kao i fizičko telo.

Jer starost nas Duša je nemerljiva. Stariji smo od svih nižih svetova i univerzuma. Otuda, ne gledamo dete kao golo fizičko biće već pre svega kao Dušu, koja sa sobom nosi i svoj um kojeg je prihvatila još sa svojim prvim silaskom u niže svetove..........
Otuda, intelektualno znanje je samo orudje da se dela u ovom svetu i u njemu nema nikakve moći - mi kao ljudi ga zloupotrebljavamo iz nemoći a nikako iz moći. Sa druge strane, duhovno znanje, koje dolazi tek po ovladavanju vlastitim pasijama uma, predstavlja moć ali moć koja se daje samo čistom srcu i moć koja će ispoljavati samo ljubav i duboko razumevanje.

Zato su stvarno moćni, pobednici u vlastitom Svetom Ratu i na vlastitom nebu - u svom mikro svetu.

Različitost terminologije u raznim vremenima, prostorima ili podnebljima i kulturama ne menja ništa od suštinskog.

Oh da, najviše duhovne figure svih vremena su u svojim mnogim mnogim životima dosezale samo dno života po svakojakim svojim delima i nedelima ali su se u mnogim životima iza toga uspeli uzdići i vinuti medju same duhovne džinove. Iz tih razloga, pred Bogom niko nikada nije izgubljen i niko nikada odbačen. Ali zato svako sam mora ispraviti i otplatiti sve svoje dugove.
Sveti Pavle i mnogo drugih duhovnih velikana nisu ništa manji zbog onoga što je bilo pre dosezanja samog samita duhovnog razvitka.

Kakvi li samo mi bejasmo u mnogim ranijim životima? Gde li to naučismo da ne treba činiti mnoge stvari koje danas ne činimo?
Naučismo upravo čineći ih i ispravljajući učinjeno u životima koji sledjaše iza toga.

Ako nešto i znamo ili razumemo danas nije nimalo manje zbog ranijih života. Jer mi kao Duše ovde smo isto kao i glumci na daskama pozorišta. Po spustanju zavese pojavljujemo se ponovo u novim predstavama.

Bejasmo i dželati i žrtve i zahvaljujući tome danas se budimo u raspoznavanju veličanstvenosti života. Zato sada po prvi put nastojimo ozbiljno zagrebati ispod spoljašne iluzivne kore života.

Pozdrav!

louiskrstic:

Ovo je upravo priča o Svetom Ratu u samom i svakom čoveku. Jedini Sveti Rat kojeg mora pojedinac izvojevati.
No, ne treba zaboraviti da je svaki čovek pre svega Duša koja ima druga kao i fizičko telo.

Jer starost nas Duša je nemerljiva. Stariji smo od svih nižih svetova i univerzuma. Otuda, ne gledamo dete kao golo fizičko biće već pre svega kao Dušu, koja sa sobom nosi i svoj um kojeg je prihvatila još sa svojim prvim silaskom u niže svetove..........
Otuda, intelektualno znanje je samo orudje da se dela u ovom svetu i u njemu nema nikakve moći - mi kao ljudi ga zloupotrebljavamo iz nemoći a nikako iz moći. Sa druge strane, duhovno znanje, koje dolazi tek po ovladavanju vlastitim pasijama uma, predstavlja moć ali moć koja se daje samo čistom srcu i moć koja će ispoljavati samo ljubav i duboko razumevanje.

Zato su stvarno moćni, pobednici u vlastitom Svetom Ratu i na vlastitom nebu - u svom mikro svetu.

Različitost terminologije u raznim vremenima, prostorima ili podnebljima i kulturama ne menja ništa od suštinskog.

Oh da, najviše duhovne figure svih vremena su u svojim mnogim mnogim životima dosezale samo dno života po svakojakim svojim delima i nedelima ali su se u mnogim životima iza toga uspeli uzdići i vinuti medju same duhovne džinove. Iz tih razloga, pred Bogom niko nikada nije izgubljen i niko nikada odbačen. Ali zato svako sam mora ispraviti i otplatiti sve svoje dugove.
Sveti Pavle i mnogo drugih duhovnih velikana nisu ništa manji zbog onoga što je bilo pre dosezanja samog samita duhovnog razvitka.

Kakvi li samo mi bejasmo u mnogim ranijim životima? Gde li to naučismo da ne treba činiti mnoge stvari koje danas ne činimo?
Naučismo upravo čineći ih i ispravljajući učinjeno u životima koji sledjaše iza toga.

Ako nešto i znamo ili razumemo danas nije nimalo manje zbog ranijih života. Jer mi kao Duše ovde smo isto kao i glumci na daskama pozorišta. Po spustanju zavese pojavljujemo se ponovo u novim predstavama.

Bejasmo i dželati i žrtve i zahvaljujući tome danas se budimo u raspoznavanju veličanstvenosti života. Zato sada po prvi put nastojimo ozbiljno zagrebati ispod spoljašne iluzivne kore života.

Pozdrav!

Kliknite za proširenje...

Arčimo jednu te istu tezu , samo ti resaviš a ja sam malo
originalniji ---- odlazim neki milenijum ispred i iz mraka izvlačim
mitsko ratno čudovište , da skinem jeres sa njega i vratim mu ono
što mu pripada ---- ti resaviš , onoliko koliko su izresavili i oni
što se zanosiše i ispričaše priču o nebeskom vitezu koji zbaci
zlo na zemlju -- dakle treba se potruditi i otići još dalje , do
arijevaca i njihovih indijskih mitova ( da tako kažem ) . Ovo
sve govorim jer je očovečenje veliki podvig ; te kao rođeni hrišćanin
nebih da živim u mraku : ako baciš zlato u đubre , nit si đubre
ozlatio nit si zlato ođubrio / i tako svako osta na svome .
Nadam se da se slažeš u vezi ovoga o zlatu =dobru i đubretu=
=zlu ( koliko god ih mešao uvek si na istom ) .
Dakle , koliko god savla pavlio , uvek je savle / a danas se sa promenom imena ne briše identitet , pa tako ratko/ulemek/arkan/apis/..................... mogu promeniti ime , ali i uz novo ime idu
rabote starog imena .
Dakle , promena identiteta nije dosezanje duhovne slobode , sklada , blaženstva i krepkosti .
A ovde je o tome bilo reči , a ne o svetom ratovanju / džihadu i
kojekakvim klanicama sa krstom i topuzom / ili pak pavlovsko
šiferovske misionarenje za šaku zlata ( poslanica : .........
a ono para u zlatu što pribraste pošaljite po bratu ..................) .

Svaka duša je nebo , i na svakom nebu aždaja sedmoglava sa
sedam kruna stoluje . Svak na svom nebu može sebe učiniti
Mikailom ; a na svojoj zemlji Georgijem . Pa kad unutrašnje ''JA''
izvede svog Mihaila kao oslobodioca svoga neba , a spoljašnje
''JA'' izvede svog Georgija kao oslobodioca zemlje ; tad se biće
očovečuje i doseže : sloboda koja vapi za čovekom i čovek koji
vapi za slobodom .
Volim tako da mislim .A kakvi smo u duši , takvi smo i na delu . Tako je to od postanka