Polemarchoi
Ističe se
- Poruka
- 2.589
Нема тема, а толико се тиче Срба и блиске прошлости, вероватно и будућности.
Право на отцепљење се обично доводи у питање када се прича о федералним држава и праву на једнострано иступање федералних јединица из исте па се тако ово питање поставило прво у САД. Рат Север-Југ имао је своју увертиру у сукобу теоретичара. Са једне стране Џона Калхуна и Џона Тејлора, а са друге Данијела Вебстера.
Најбољу илустрацију сепаратистичких тежњи Југа дао је Тејлор у чувеним речима ''Креирањем савезне валсти, државе(мислећи на америчке states, тј федералне јединице) су исказале највиши ниво суверености и могу, ако желе, да понове тај чин укидајући је. Унија непоседује урођену сувереност, као државе, она је уговорена и подређена суверенитетима држава које су је формирале''.
Исход рата је познат, богатији и јачи су победили и дали закључак у одлуци Врховног суда САД: ''Устав у свим својим одредбама, има у виду неуништиву унију коју чине неуништиве државе''
Али оно што је битније и што се види из овога је да је питање једностраног отцепљења у уској вези са питањем носиоца суверенитета. Од победе индустријског Севера сва правна теорија ишла је прилог томе да је суверенитет државе изнад сваког другог права и да право на једнострану сецесију притивуставно и противзаконито. Наравно јављали су се изузеци у пракси када је било могуће силом и околностима срушити теоријски утемељено правило(нпр Пакистан 1971.) подржано од целог света ради очивања стабилности и избегавања конфликата.
И тако је било све до 1991. и распада СФРЈ. Данас 20ак година касније право на једнострано отцепљење, преобучено у право народа на самоопредељење, крчи пут у теорији и судској пракси преко наших леђа нажалост.
Право на отцепљење се обично доводи у питање када се прича о федералним држава и праву на једнострано иступање федералних јединица из исте па се тако ово питање поставило прво у САД. Рат Север-Југ имао је своју увертиру у сукобу теоретичара. Са једне стране Џона Калхуна и Џона Тејлора, а са друге Данијела Вебстера.
Најбољу илустрацију сепаратистичких тежњи Југа дао је Тејлор у чувеним речима ''Креирањем савезне валсти, државе(мислећи на америчке states, тј федералне јединице) су исказале највиши ниво суверености и могу, ако желе, да понове тај чин укидајући је. Унија непоседује урођену сувереност, као државе, она је уговорена и подређена суверенитетима држава које су је формирале''.
Исход рата је познат, богатији и јачи су победили и дали закључак у одлуци Врховног суда САД: ''Устав у свим својим одредбама, има у виду неуништиву унију коју чине неуништиве државе''
Али оно што је битније и што се види из овога је да је питање једностраног отцепљења у уској вези са питањем носиоца суверенитета. Од победе индустријског Севера сва правна теорија ишла је прилог томе да је суверенитет државе изнад сваког другог права и да право на једнострану сецесију притивуставно и противзаконито. Наравно јављали су се изузеци у пракси када је било могуће силом и околностима срушити теоријски утемељено правило(нпр Пакистан 1971.) подржано од целог света ради очивања стабилности и избегавања конфликата.
И тако је било све до 1991. и распада СФРЈ. Данас 20ак година касније право на једнострано отцепљење, преобучено у право народа на самоопредељење, крчи пут у теорији и судској пракси преко наших леђа нажалост.