Iran iskopao grobove za Amerikance
10. avgust 2010. | 13:30 | Izvor: Beta
Teheran -- Iran je iskopao grobnice u kojima bi bili sahranjeni američki vojnici ako SAD napadnu tu zemlju, kaže zamenik komandanta Revolucionarne garde Husein Moghadam.

On je, takođe, upozorio da bi američki vojni napad mogao da izazove "veliki rat" u regionu Bliskog istoka.

Šef generalštaba Združenog štaba SAD Majk Malen najavio je da američka vojska ima "eventualni plan" da napadne Iran, iako je dodao da misli da bi to "najverovatnije bila loša ideja".

SAD i neke zapadne zemlje optužuju Iran da svoj civilni nuklearni program koristi kao paravan za rad na proizvodnji atomskog oružja.

Iran je opovrgao te optužbe, navodeći više puta da je jedini cilj njegovog nuklearnog programa proizvodnja struje, a ne bombe.

Moghadam je precizirao da su grobovi iskopani u iranskoj jugozapadnoj provinciji Huzestan, gde je Iran sahranio iračke vojnike ubijene u ratu od 1980. do 1988. između Teherana i režima iračkog lidera Sadama Huseina.

"Masovne grobnice koje su korišćene za sahranjivanje Sadamovih vojnika sada su pripremljene za američke vojnike, i to je razlog što je iskopan veliki broj grobova", rekao je Moghadam, a prenosi poluzvanična iranska novinska agencija Fars.

Moghadam je, međutim, ocenio da američki vojnici najverovatnije neće moći ni da kroče na iransku teritoriju, jer će, kako je ponovo upozorio, Iran u slučaju američkog napada udariti na baze SAD u Persijskom zalivu.

Sedište američke Pete flote nalazi se u Bahreinu – ostrvskom kraljevstvu u Persijskom zalivu, odmah preko puta Irana.

"Pretpostavljam da bi mi (Iran) napali američke baze u regionu, pa njihovi vojnici ne bi ni imali šansu za kopnenu operaciju na iranskom tlu", rekao je zamenik komandanta Revolucionarne garde, elitnog ogranka iranske vojske, osnovanog posle Islamske revolucije 1979.

On je dodao da se "teške posledice" tog rata ne bi osetile samo u Iranu, već i "SAD i druge zemlje treba da shvate da bi to bio početak velikog rata u celom regionu".

Verbalni rat između Irana i SAD intenzivirao se pošto je Savet bezbednosti UN u junu uveo četvrtu rundu sankcija Teheranu, kao odgovor na njegovo odbijanje da obustavi program obogaćivanja uranijuma, tehnologije koja može biti korišćena kako za proizvodnju nuklearnog goriva, tako i za atomsku bombu.

SAD i Izrael su naveli da bi vojna sila mogla da bude iskorišćena ukoliko bi propali svi diplomatski napori da se zaustavi "sumnjivi" iranski nuklearni program.