Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске
Prikazujem rezultate 1 do 17 od 17

Tema: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Cool Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Vagaju atomske kilovate

    A. MUSLIBEGOVIĆ | 08. avgust 2010. 20:56

    Odluka o učešću u gradnji nuklearke ”Belene” doneće se kad stigne ponuda iz Sofije. Škundrić: Uvećali bismo energetski bilans. Hoće li ući i Kinezi?



    KRAJEM septembra ili početkom oktobra Vlada Srbije će doneti odluku o učešću naše zemlje u gradnji nuklearne elektrane “Belene” u Bugarskoj - kaže izvor “Novosti” u Vladi posle najave bugarskog premijera Bojka Borisova da je dogovoreno srpsko učešće u gradnji nukelarke.

    Naš sagovornik ukazuje da je zasada u Vladi Srbije više glasova “za” učešće u projektu “Belene” nego protiv, ali da treba sačekati i zvaničan predlog Bugara o procentu učešća i kalkulaciju vrednosti ulaganja Srbije.

    Posle prošlonedeljnog razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića sa premijerom Bugarske, Bojko Borisov je najavio da je sa Srbijom dogovoreno učešće u gradnji “Belene”. Bugarski premijer je rekao i da prvo treba naći evropskog strateškog partnera i potom će Srbija uzeti značajnije učešće. I Petar Škundrić, ministar energetike, zalaže se za učestvovanje Srbije u gradnji bugarske nuklearke.

    - Odškolovali bismo grupu stručnjaka koja bi i u budućnosti mogla da realizuje slične projekte - objasnio je nedavno Škundrić. - Struja dobijena iz nuklearki je najčistija i najjeftinija i time bismo značajno uvećali naš energetski bilans. Sa dodatnim količinama električne energije iz nuklearke “Belene” i gradnjom nekoliko termoenergetskih objekata, Srbija bi bila nesumnjivo jedna od vodećih zemalja po proizvodnji i plasmanu struje u jugoistočnoj Evropi.

    Proletos, tokom posete Kini, naš ministar enregetike ponudio je Kinezima partnerstvo sa Srbijom u gradnji “Belene”. Zvaničnog odgovora Kineza još nema. U Ministarsttvu energetike nam je rečeno da je bilo načelnih konsultacija sa kineskim kompanijama, ali da pre početka pregovora sa Kinezima mora da postoji odluka Vlade Srbije.

    Nuklearka “Belene” i nema baš najsrećniju istoriju, jer se projekt “krčka” više od dve decenije. Planirano je da ima kapacitet 2.000 megavata, a vrednost inevesticije je rasla sa četiri na sada procenjenih šest do sedam milijardi evra. Gradnja je 2006. godine bila poverena ruskom “Avtomestrojeksportu”. U jednom trenutku investitor je bio i nemački “RNjE”, koji se kasnije pouvkao iz posla. Iako su Rusi bili voljni da uđu u projekt umesto Nemaca, bugarske vlasti nisu pristale na strateško partnerstvo sa Moskvom, već samo na izbor ruske firme kao izvođača.

    DIMITROVGRAD OPET U IGRI

    BORISOV je posle sastanka sa predsednikom Srbije obelodanio i da je dogovoreno da gasovod “Južni tok” iz Bugarske u Srbiju uđe kod Dimitrovgrada. Ipak, kako “Novosti” saznaju, konačnu reč o trasi “Južnog toka” donose Rusi i Italijani, kao glavni nosioci projekta. U Srbiji je ranije vođena oštra polemika oko ulaska gasovoda. Bilo je govora da se premeštanjem ulaska sa Dimitrovgrada na Zaječar obilazi Niš i skraćuje trasa. Na sajtu “Gasproma”, međutim, i dalje stoji mapa u kojoj je ucrtan Zaječar kao prva tačka na ulazu u Srbiju.

    MORATORIJUM JOŠ VAŽI

    U SRBIJI je i dalje na snazi zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana i on važi do 2015. godine. Tako da niko zvanično ne brani državi da učestvuje u nekom drugom nuklearnom projektu. A, i kada istekne moratorijum i eventualno “padne” odluka da se nukelarka gradi i kod nas potrebno je minimum 15 godina od trenutka odluke do završetka gradnje. Ipak, svaki pomen gradnje nukelarne elektrane digne veliku prašinu u javnosti, čuju se zagovornici i protivnici, a u međuvremenu se ne završavaju ni projekti za koje postoje dozvole.

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295491-Vagaju-atomske-kilovate



  2. #2
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    By the way, there is another joint project in the energy sector - two-way link between the gas networks of our countries. It is funded by the European Union.

  3. #3
    Elita
    Učlanjen
    28.09.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    OSIJEK-HRVATSKA-CROATIA
    Poruke
    20.242
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    pu..prvi...
    ..neb ja tu nista pipio..na krjau ćete se posvadjati..i eto ti rata..menite se ćorava posla.
    ...svako za se..travu pase..i to je to..
    ...ne ide..ovdje na blkanu nitko... s nikim...najbolje..svatko za sebe...

  4. #4
    Domaćin strani placenik bre (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ni na nebu ni na zemlji
    Poruke
    4.261
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Ako udje i Kina to ce biti pun pogodak.
    Politicari su sljam.

  5. #5
    Elita GeorgeV (avatar)
    Učlanjen
    16.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.112
    Reputaciona moć
    369

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Citat Original postavio Crni Bugarin Pogledaj poruku
    By the way, there is another joint project in the energy sector - two-way link between the gas networks of our countries. It is funded by the European Union.
    Treba podsticati sve projekte koji će doprineti boljitku građana obe države. Što više zajedničkih projekata, to bolje po sve nas. Samo se uvek držati principa "čist račun, duga ljubav".

  6. #6
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Citat Original postavio GeorgeV Pogledaj poruku
    Treba podsticati sve projekte koji će doprineti boljitku građana obe države. Što više zajedničkih projekata, to bolje po sve nas. Samo se uvek držati principa "čist račun, duga ljubav".
    I think that we could do many joint projects and I hope we won't spoil these opportunities with selfish one-sidedness and short-sighted nationalist policy. NPP "Belene" is a problematic project, so I can't say it has very good perspective, but there are alternative projects for new nuclear power plants in Bulgaria like new units in Kozloduy.



    B92 Biz Vesti Srbija

    Vlada za gradnju nuklearke Belene?

    9. avgust 2010. | 10:03 | Izvor: Novosti

    Beograd -- Krajem septembra ili početkom oktobra Vlada Srbije će doneti odluku o učešću naše zemlje u gradnji nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, prenose Novosti.

    Taj izvor navodi da je za sada u Vladi Srbije više glasova za učešće u projektu Belene nego protiv, ali da treba sačekati i zvaničan predlog Bugara o procentu učešća i kalkulaciju vrednosti ulaganja Srbije.

    Posle prošlonedeljnog razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića sa premijerom Bugarske, Bojko Borisov je najavio da je sa Srbijom dogovoreno učešće u gradnji Belene. Bugarski premijer je rekao i da prvo treba naći evropskog strateškog partnera i potom će Srbija uzeti značajnije učešće.

    I Petar Škundrić, ministar energetike, zalaže se za učestvovanje Srbije u gradnji bugarske nuklearke i dodaje da bi Srbija tako odškolovala grupu stručnjaka koja bi i u budućnosti mogla da realizuje slične projekte.

    "Struja dobijena iz nuklearki je najčistija i najjeftinija i time bismo značajno uvećali naš energetski bilans", kaže Škundrić i dodaje da bi "sa dodatnim količinama električne energije iz nuklearke Belene i gradnjom nekoliko termoenergetskih objekata, Srbija bila nesumnjivo jedna od vodećih zemalja po proizvodnji i plasmanu struje u jugoistočnoj Evropi".

    Proletos, tokom posete Kini, ministar enregetike ponudio je Kinezima partnerstvo sa Srbijom u gradnji Belene. Zvaničnog odgovora Kineza još nema, a u Ministarsttvu energetike kažu da je bilo načelnih konsultacija sa kineskim kompanijama, ali da pre početka pregovora sa Kinezima mora da postoji odluka Vlade Srbije.

    Nuklearka Belene i nema baš najsrećniju istoriju, jer se projekt “krčka” više od dve decenije. Planirano je da ima kapacitet 2.000 megavata, a vrednost investicije je rasla sa četiri na sada procenjenih šest do sedam milijardi evra.

    Gradnja je 2006. godine bila poverena ruskom Avtomestrojeksportu. U jednom trenutku investitor je bio i nemački RWE, koji se kasnije pouvkao iz posla. Iako su Rusi bili voljni da uđu u projekt umesto Nemaca, bugarske vlasti nisu pristale na strateško partnerstvo sa Moskvom, već samo na izbor ruske firme kao izvođača.

    U Srbiji moratorijum bar do 2015.

    U Srbiji je i dalje na snazi zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana i on važi do 2015. godine, tako da niko zvanično ne brani državi da učestvuje u nekom drugom nuklearnom projektu. I kada istekne moratorijum i eventualno “padne” odluka da se nukelarka gradi i kod nas potrebno je minimum 15 godina od trenutka odluke do završetka gradnje. Ipak, svaki pomen gradnje nukelarne elektrane digne veliku prašinu u javnosti, čuju se zagovornici i protivnici, a u međuvremenu se ne završavaju ni projekti za koje postoje dozvole.

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=09&nav_id=450645

  7. #7
    Ističe se Polemarchoi (avatar)
    Učlanjen
    03.06.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.587
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    А зашто не би у партнерству са Кинезима изградили на сопственој територији сопствену нуклеарку то ми баш није јасно, ако је већ најјефтинија и најчистија струја.

  8. #8
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Нуклеарке „ничу као печурке” у свету

    Најава државних званичника у Србији да би наша земља могла да учествује у пројекту заједничке изградње нуклеарне електране „Белене” у Бугарској поново је актуелизовала питање градње атомских централа, које у свету, али и нашем непосредном окружењу, више нису табу тема и бележе свој повратак и наглу експанзију.

    Градња нових атомских електрана увелико се разматра у целом свету, а према подацима Међународне агенције за енергију на глобалном нивоу тренутно су у погону 372 нуклеарне електране, са укупно 440 реактора, а у непосредном окружењу Србије има их десетак. Апсолутни планетарни лидер по броју нуклеарних електрана су САД са 106 атомских централа укупне инсталисане снаге од 102.000 мегавата, а потом следе Француска – 63, Јапан – 49 , Русија – 22 и Немачка – 20. Француска је већ деценијама апсолутни европски лидер у производњи електричне енергије у нуклеарним електранама, јер располаже са 63 „атомке”, инсталисане снаге од 75.000 мегавата. Та европска земља троши само 40 одсто електричне енергије произведене у нуклеаркама, а остатак извози и годишње зарађује милијарде долара.

    Јапан са „флотом” од 55 нуклеарки, капацитета 55.000 мегавата, обезбеђује 35 одсто сопствених потреба за електричном енергијом. Пре две године у Јапану је отворено осам нових нуклеарних електрана, а у току су радови на још шест нуклеарки. Кина располаже са 11 нуклеарки, од 10.000 мегавата инсталисане снаге. До краја ове године у Кини се завршавају још 22 нуклеарке, чија би укупна инсталисана снага требало да достигне 25.400 мегавата. У тој азијској земљи су урађени пројекти за чак 134 нуклеарне електране, а до 2050. године биће у употреби 88 таквих постројења.

    Канада располаже са 18 нуклеарки и највећи је светски произвођач уранијума – „горива” неопходног за нуклеарке, док је Аустралија такође велики произвођач уранијума и склопила је уговор о снабдевању Кине том сировином за наредних пола века. У нашем непосредном окружењу постоји чак десетак нуклеарних реактора, у нуклеаркама „Кршко” у Словенији, „Пакш” у Мађарској, „Черне воде” у Румунији, „Козлодуј” у Бугарској, а у последње време се говори о изградњи нове атомске електране „Белене” у Бугарској, са два нуклеарна блока од по 1.000 мегавата.

    Србија би у програм градње властите нуклеарне електране могла да се укључи тек након 2030. године, јер ће то, како је наведено, према процени стручњака, бити неопходно. Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић изјавио је недавно да се за сада не планира изградња нуклеарне електране у Србији, али да је српска страна одговорила на понуду Бугарске да анализира предлог о изградњи заједничке електране у догледној будућности. Он је подсетио да је тренутно у Србији на снази мораторијум о изградњи нуклеарне централе и оценио да би било добро да Србија уђе у заједничку изградњу нуклеарне електране „Белене” у Бугарској, независно од висине власничког учешћа у том пројекту.

    Он је истакао да би на тај начин Србија имала задовољене потребе за струјом уз помоћ једне од најјефтинијих врста производње електричне енергије, уз напомену да би, ако би се донела одлука о изградњи нуклеарне централе, од почетка пројектовања до изградње требало да прође од 15 до 20 година. Стручњаци из области енергетике казали су раније Танјугу да је учешће Србије у изградњи нуклеарне електране „Белене” добра иницијатива са енергетског и техничког аспекта, али и истакли да пројекти изградње нуклеарки нису економски исплативи због великих трошкова одлагања отпада и ризика капитала. Секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије Слободан Петровић оценио је да је неоспорно да треба размишљати о учешћу Србије у изградњи нуклеарке у Бугарској и да треба узети 20 до 25 одсто од укупне инсталисане снаге те електране како би обезбедили додатну енергију за сопствене потребе и надокнадили недостајуће количине енергије.

    „Пошто је тај пројекат у Бугарској већ доведен до половине, добро је учествовати у томе и добити нову снагу ван своје територије, као и ради обуке кадрова и стицања знања те врсте”, рекао је Петровић, истакавши да на тај начин скраћујемо пут до доласка нуклеарне електране код нас.

    Представник Центра за екологију и одрживи развој из Суботице Звездан Калмар оценио је пак да пројекти нуклеарних електрана нису економски исплативи и да цена струје добијене на тај начин није јефтина, као што се обично мисли, због високих трошкова одлагања отпада и трошкова ризика капитала. Калмар је истакао да се цена струје добијене на тај начин „обично пребацује на пореске обвезнике”.

    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nuklearke-nicu-kao-pecurke-u-svetu.sr.html

  9. #9
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Russia against Serbian interests?


    "Южный поток" ведут в обход "Газпрома"

    Болгария и Сербия договорились о маршруте газопровода без согласия России



    http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=1484931&NodesID=5

  10. #10
    Zelen bor nije na forumu
    muskokrk..ruka je pružena Zelen bor...za svaki slućaj posle rukovanja prebrojte prste...
    Poznat Zelen bor (avatar)
    Učlanjen
    21.05.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gore visoko
    Poruke
    7.952
    Reputaciona moć
    107

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Srbija planira da izdvoji 350 miliona evra za pet odsto bugarske nuklearke
    Atomski promašaj veka!Utorak - 10.08.2010

    Ulazak Srbije u izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj značiće novo zaduživanje zemlje za više od 350 miliona evra, ističu stručnjaci. Uprkos jedinstvenoj oceni ekonomista da je Srbija zabrinjavajuće prezadužena, vlada će i bez javne rasprave, najverovatnije već na jesen, da aminuje investiciju u regionalni projekat, i to za pet odsto udela u nuklearki „Belene“. Prvi kilovat struje građani mogu da očekuju tek za 15 godina.
    Stručnjak za energetiku i član Predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović-Milanović kaže za „Alo!“ da je ovaj dil „potpuna budalaština“.
    - Kakav god da bude kreditni aranžman, sa Kinezima ili nekim drugim, taj kredit treba vratiti. Investicija je ogromna i verovatno će nas koštati i više od 350 miliona evra. Na struju bismo mogli da računamo tek za 15 godina, a u zemlji u kojoj se 25 godina ništa nije ulagalo u postojeće energetske potencijale nuklearka u Bugarskoj ne može da bude ni prvi ni drugi prioritet Srbije. Predsednik Tadić izigrava premijera i vladu i najavljuje ulaganje u ovu nuklearku, a ono nema ni ekonomskog, niti energetskog kriterijuma - smatra naša sagovornica.


    Ona ocenjuje da će vlada sasvim sigurno ući u ovaj projekat, jer je sve već ugovoreno i da će tako ponovo pokazati da se odluke u srpskoj energetici donose isključivo ad hok.
    S druge strane, sekretar Udruženja za energetiku PKS-a Slobodan Petrović smatra da je sada pravo vreme da se razmišlja o alternativnim izvorima energije, jer Srbija može da eksploatiše ugalj još 30-40 godina.
    - Besmisleno je opirati se nuklearnim elektranama. Sada je pravi trenutak i mislim da je ovaj predlog povoljan. Eto, može se reći da je gradnjom u Bugarskoj udovoljeno i onima koji su se bunili zbog bezbednosti. Možemo to da odlažemo na konto našeg mentaliteta, neuređenosti i neozbiljnosti, ali od 2030. godine nam predstoji da se ozbiljno pozabavimo tim problemom - objašnjava Petrović.
    U slučaju kada bi se nuklearka gradila u Srbiji, morao bi biti ukinut moratorijum na gradnju nuklearki, koji je na snazi od 1986. godine(ističe 2015), a građani bi mogli da insistiraju čak i na referendumu, jer bi ova gradnja, kako napominje Zorana Mihajlović-Milanović, predstavljala ne samo energetski, već i politički rizik.
    - Položaj zemlje, bezbednosni problemi na jugu, nerešeno pitanje granica i Kosova... Sve su to rizici za jedan takav poduhvat. A pre svega, takav projekat morali bi da podrže i Moskva i Brisel i Vašington - objašnjava ona.
    Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je učešće Srbije u projektu „Belene“, čija je ukupna vrednost između šest i sedam milijardi evra. Ulazak Srbije potvrdio mu je predsednik Boris Tadić tokom prošlonedeljne posete Bugarskoj. Sa pet odsto udela, Srbija bi godišnje mogla da računa na 800 miliona kilovata struje, što predstavlja dva odsto njenih godišnjih potreba.



    Srbija okružena nuklearkama
    Sve članice EU su u obavezi da do 2020. smanje emisiju ugljen-dioksida za petinu u odnosu na 1990, zbog čega se mnoge okreću gradnji nuklearki. U Evropi bez Rusije postoje 173 nuklearne elektrane i još četiri su u izgradnji, a procenjuje se da će uskoro nuklearna energija zadovoljavati čak 30 odsto potreba Evrope za energijom. U prečniku od 100 kilometara oko Srbije radi 10, a u krugu od 400 kilometara čak 20 nuklearnih elektrana. Jedna nuklearka, snage 1.000 megavata, godišnje potroši oko 50 tona goriva i proizvede približno 500 kubika nisko i srednje radioaktivnog otpadnog materijala. S druge strane, jedna termoelektrana iste snage za godinu dana utroši 2,5 miliona tona uglja i proizvede stotine hiljada tona ugljen-dioksida, prašine i pepela.


    http://www.alo.rs/politika/29875/Atomski_promasaj_veka

    Nema od tog posla ništa...
    Za slobodu i krst časni

  11. #11
    Buduća legenda C0NSIGLIERI (avatar)
    Učlanjen
    26.07.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Yukon
    Poruke
    26.866
    Reputaciona moć
    1308

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Citat Original postavio Zelen bor Pogledaj poruku
    Srbija planira da izdvoji 350 miliona evra za pet odsto bugarske nuklearke
    Atomski promašaj veka!Utorak - 10.08.2010

    Ulazak Srbije u izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj značiće novo zaduživanje zemlje za više od 350 miliona evra, ističu stručnjaci. Uprkos jedinstvenoj oceni ekonomista da je Srbija zabrinjavajuće prezadužena, vlada će i bez javne rasprave, najverovatnije već na jesen, da aminuje investiciju u regionalni projekat, i to za pet odsto udela u nuklearki „Belene“. Prvi kilovat struje građani mogu da očekuju tek za 15 godina.
    Stručnjak za energetiku i član Predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović-Milanović kaže za „Alo!“ da je ovaj dil „potpuna budalaština“.
    - Kakav god da bude kreditni aranžman, sa Kinezima ili nekim drugim, taj kredit treba vratiti. Investicija je ogromna i verovatno će nas koštati i više od 350 miliona evra. Na struju bismo mogli da računamo tek za 15 godina, a u zemlji u kojoj se 25 godina ništa nije ulagalo u postojeće energetske potencijale nuklearka u Bugarskoj ne može da bude ni prvi ni drugi prioritet Srbije. Predsednik Tadić izigrava premijera i vladu i najavljuje ulaganje u ovu nuklearku, a ono nema ni ekonomskog, niti energetskog kriterijuma - smatra naša sagovornica.


    Ona ocenjuje da će vlada sasvim sigurno ući u ovaj projekat, jer je sve već ugovoreno i da će tako ponovo pokazati da se odluke u srpskoj energetici donose isključivo ad hok.
    S druge strane, sekretar Udruženja za energetiku PKS-a Slobodan Petrović smatra da je sada pravo vreme da se razmišlja o alternativnim izvorima energije, jer Srbija može da eksploatiše ugalj još 30-40 godina.
    - Besmisleno je opirati se nuklearnim elektranama. Sada je pravi trenutak i mislim da je ovaj predlog povoljan. Eto, može se reći da je gradnjom u Bugarskoj udovoljeno i onima koji su se bunili zbog bezbednosti. Možemo to da odlažemo na konto našeg mentaliteta, neuređenosti i neozbiljnosti, ali od 2030. godine nam predstoji da se ozbiljno pozabavimo tim problemom - objašnjava Petrović.
    U slučaju kada bi se nuklearka gradila u Srbiji, morao bi biti ukinut moratorijum na gradnju nuklearki, koji je na snazi od 1986. godine(ističe 2015), a građani bi mogli da insistiraju čak i na referendumu, jer bi ova gradnja, kako napominje Zorana Mihajlović-Milanović, predstavljala ne samo energetski, već i politički rizik.
    - Položaj zemlje, bezbednosni problemi na jugu, nerešeno pitanje granica i Kosova... Sve su to rizici za jedan takav poduhvat. A pre svega, takav projekat morali bi da podrže i Moskva i Brisel i Vašington - objašnjava ona.
    Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je učešće Srbije u projektu „Belene“, čija je ukupna vrednost između šest i sedam milijardi evra. Ulazak Srbije potvrdio mu je predsednik Boris Tadić tokom prošlonedeljne posete Bugarskoj. Sa pet odsto udela, Srbija bi godišnje mogla da računa na 800 miliona kilovata struje, što predstavlja dva odsto njenih godišnjih potreba.



    Srbija okružena nuklearkama
    Sve članice EU su u obavezi da do 2020. smanje emisiju ugljen-dioksida za petinu u odnosu na 1990, zbog čega se mnoge okreću gradnji nuklearki. U Evropi bez Rusije postoje 173 nuklearne elektrane i još četiri su u izgradnji, a procenjuje se da će uskoro nuklearna energija zadovoljavati čak 30 odsto potreba Evrope za energijom. U prečniku od 100 kilometara oko Srbije radi 10, a u krugu od 400 kilometara čak 20 nuklearnih elektrana. Jedna nuklearka, snage 1.000 megavata, godišnje potroši oko 50 tona goriva i proizvede približno 500 kubika nisko i srednje radioaktivnog otpadnog materijala. S druge strane, jedna termoelektrana iste snage za godinu dana utroši 2,5 miliona tona uglja i proizvede stotine hiljada tona ugljen-dioksida, prašine i pepela.


    http://www.alo.rs/politika/29875/Atomski_promasaj_veka

    Nema od tog posla ništa...
    A Mari usque ad Mare

  12. #12
    paja1408 nije na forumu
    ucim istoriju kako bi sagledao sadasnjost i predvideo buducnost
    Buduća legenda paja1408 (avatar)
    Učlanjen
    03.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.567
    Reputaciona moć
    562

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    a od kada je posao predsednika drzave da se sastane sa predsednikom vlade druge zemlje i ugovara gradnju nuklearke..???

  13. #13
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Russian Press: Bulgaria, Serbia Plot behind Gazprom's Back

    Energy | August 10, 2010, Tuesday

    Serbia insists that the Russian South Stream gas line should enter the country at the town of Dimitrovgrad because this way the pipe will cross its entire territory.

    Serbian President, Boris Tadic, and Bulgarian Prime Minister, Boyko Borisov, agreed on the route of the South Stream gas pipeline behind Gazprom’s back, the Russian newspaper Komersant writes Tuesday.

    The article points out the two have decided the pipe would cross the border between their countries in the area of the Serbian town of Dimitrovgrad, despite Gazprom opposing this version because it lengthens the route and makes the Russian-funded project more expensive.

    “Belgrade has always been interested in this route, but failed to convince Gazprom and now is making attempts to use Sofia to achieve its goal while the latter, until recently, blackmailed Moscow with refusals to partake in South Stream,” the author says.

    The publication reminds that after informal talks in Bulgaria’s Black Sea city of Varna over the weekend between Tadic and Borisov, the Bulgarian PM reported they have discussed and agreed the South Stream route will pass through Dimitrovgrad per the desire of the Serbian side. Tadic, on his part, had guaranteed Serbia’s participation in Bulgaria’s project to build a second Nuclear Power Plant (NPP) in the Danube town of Belene, the article points out.

    The author further explains the South Stream route through Serbia is yet to be finalized, but there had been an agreement between Moscow and Belgrade the pipe would enter the country at the town of Zaychar, about 100 km north of Dimitrovgrad. Serbia insists on Dimitrovgrad because this way the pipe will cross its entire territory, not just the southern parts, cutting off important locations such as the regional city of Nis.

    It was reported in Russian press Monday that Russian PM, Vladimir Putin, made a phone call to his Bulgarian counterpart to thank him about Bulgarian help in extinguishing Moscow wildfires, but the two also talked about South Stream and Belene, something the press center of the Bulgarian cabinet failed to note.

    http://novinite.com/view_news.php?id=119009

  14. #14
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске




    Komersant: Zaobilaženje Gasproma

    10. avgust 2010. | 10:49 | Izvor: Beta

    Moskva -- Srbija pokušava u dogovoru sa Bugarskom oko trase Južnog toka da zaobiđe Gasprom, piše moskovska štampa.



    Srbija je dogovorom sa Bugarskom o ulasku gasovoda Južni tok u Srbiju kod Dimitrovgrada, odlučila da progura svoju ideju trase uz pomoć bugarskih vlasti, ocenio je moskovski dnevnik Komersant.

    U članku pod nazivom "Južni tok, zaobilazeći Gasprom " piše da su se prošlog vikenda predsedsednik Srbije Boris Tadić i premijer Bugarske Bojko Borisov dogovorili da Južni tok iz Bugarske uđe u Srbiju oko Dimitrovgrada.

    Dnevnik navodi da je Beograd od samog početka bio zainteresovan za takvu trasu, ali da nije mogao da ubedi Gasprom, te da je pokušao da izdejstvuje svoje preko Sofije, koja je donedavno ucenjivala Moskvu neulaskom u Južni tok.

    Srpsko-bugarski dogovor oko Južnog toka se samo na prvi pogled tiče samo te dve zemlje. U suštini, on se tiče interesa svih ključnih učesnika projekta, I pre svega Gasproma, ukazuje list. Dnevnik dodaje, pozivajući se na srpske izvore da iako trasa gasovoda kroz Srbiju nije konačno utvrđena, između Moskve i Beograda postoji preliminarni dogovor da gasovod uđe u Srbiju oko Zaječara.

    Na tome je, kako navodi Komersant, insistirao upravo Gasprom, smatrajući da je to jeftinija varijanta.

    Beograd je bio zainteresovan za ulazak oko Dimitrovgrada, jer bi tada gasovod prolazio kroz celu teritoriju Srbije, dok bi "zaječarskom varijantom" bio "odsečen" ceo jug Srbije, zajedno sa Nišom.

    Komersant piše da je Rusija jedva ubedila Bugarsku da učestvuje u Južnom toku i da je Moskva morala da pođe na značajne ustupke.

    Šefa Gasne asocijacije Srbije Vojislava Vuletića kazao je Komersant da "Bugarska ima adute koje Srbija nema".

    Dnevnik navodi da u Gaspromu srpsko-bugarski dogovor "nije ostao neprimećen, ali da nije izazvao posebnu zabrinutost".

    "Konačna trasa gasovoda Južni tok biće utvrđena tehničko-ekonomskim osnovama", rekli su Komersantu u Gaspromu, dodajući da te osnove razrađuje upravo Gasprom.

    Time, u Gaspromu, po svemu sudeći, polaze od toga da ostali učesnici Južnog toka mogu da se dogovaraju između sebe o bilo čemu, ali da poslednja reč u izboru trase svejedno ostaje za ruskim monopolistom.

    Gaspromu, međutim neće biti jednostavno da se bori sa usaglašenom pozicijom dva partnera, u ovom slučaju Srbije Bugarske. Zato, iako balkanski deo Južnog toka već počinje da se nadzire, borba oko njega još predstoji, zaključuje list.

    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=10&nav_category=206&nav_id=450906

  15. #15
    Elita
    Učlanjen
    07.10.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U Aleksincu
    Poruke
    17.590
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Dzaba vam EU; vidis da ne moze nista bez lidera Zapadnog Balkana

  16. #16
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Citat Original postavio Milanne Pogledaj poruku
    Dzaba vam EU; vidis da ne moze nista bez lidera Zapadnog Balkana


    Really? Serbia will have only about 5% of NPP "Belene", while Bulgaria continues to seek another strategic partner from EU.
    Poslednji put ažurirao/la Crni Bugarin : 10.08.2010. u 14:27

  17. #17
    Domaćin
    Učlanjen
    06.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Бугарска
    Poruke
    3.072
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Заједнички енергетски пројекти Србије и Бугарске

    Srbija lobira trasu za Južni tok

    10. avgust 2010. | 12:33 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

    Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić potvrđuje za B92 da je sa bugarskim premijerom Bojom Borisovim razgovarao o ulasku gasovoda Južni tok u Srbiju kod Dimitrovgrada.

    On je precizirao da je za njega lično bolje mesto za ulazak gasovoda u Srbiju Dimitrovgrad i dodao da će se naša zemlja zalagati za to.

    Predsednik Srbije ipak je dodao da bi bilo korisno da gasovod uđe u Srbiju kod Dimitrovgrada, jer bi tako, kako je kazao, "o jednom trošku lakše mogla da se izvrši gasifikacija veće teritorije Srbije".

    Tadić, ipak, naglašava da će konačna odluka biti doneta u konsultacijama sa bugarskim i ruskim partnerima. Istovremeno, on je dodao da su još uvek u igri i Dimitrovgrad i Zaječar kao mesta ulaska gasovoda.

    Predsednik Srbije je precizirao i da, ako bude odlučeno da gasovod uđe u Zaječaru, neće biti zapostavljena južna Srbija jer se njena gasifikacija nastavlja.

    Istovremeno, kako piše moskovski Komersant, Srbija se dogovorila sa Bugarskom o ulasku gasovoda Južni tok u Srbiju kod Dimitrovgrada i tu ideju hoće da progura uz pomoć Bugarske.

    Taj list, u članku pod nazivom "Južni tok, zaobilazeći Gasprom " piše da su se uprkos protivljenju Gasporma, prošlog vikenda predsedsednik Srbije Boris Tadić i premijer Bugarske Bojko Borisov dogovorili da Južni tok iz Bugarske uđe u Srbiju oko Dimitrovgrada.

    Dnevnik navodi da je Beograd od samog početka bio zainteresovan za takvu trasu, ali da nije mogao da ubedi Gasprom, te da je pokušao da izdejstvuje svoje preko Sofije, koja je donedavno ucenjivala Moskvu neulaskom u Južni tok.

    Srpsko-bugarski dogovor oko Južnog toka se samo na prvi pogled tiče samo te dve zemlje. U suštini, on se tiče interesa svih ključnih učesnika projekta, i pre svega Gasproma, ukazuje list.

    Dnevnik dodaje, pozivajući se na srpske izvore da iako trasa gasovoda kroz Srbiju nije konačno utvrđena, između Moskve i Beograda postoji
    preliminarni dogovor da gasovod uđe u Srbiju oko Zaječara. Na tome je, kako navodi Komersant, insistirao upravo Gasprom, smatrajući da je to jeftinija varijanta.

    Beograd je bio zainteresovan za ulazak oko Dimitrovgrada, jer bi tada gasovod prolazio kroz celu teritoriju Srbije, dok bi "zaječarskom varijantom" bio "odsečen" ceo jug Srbije, zajedno sa Nišom.

    Komersant piše da je Rusija jedva ubedila Bugarsku da učestvuje u Južnom toku i da je Moskva morala da pođe na značajne ustupke, a šef Gasne asocijacije Srbije Vojislav Vuletić kaže da "Bugarska ima adute koje Srbija nema".

    Dnevnik navodi da u Gaspromu srpsko-bugarski dogovor "nije ostao neprimećen, ali da nije izazvao posebnu zabrinutost".

    "Konačna trasa gasovoda Južni tok biće utvrđena tehničko-ekonomskim osnovama", rekli su Komersantu u Gaspromu, dodajući da te osnove razrađuje upravo Gasprom.

    Time, u Gaspromu, po svemu sudeći, polaze od toga da ostali učesnici Južnog toka mogu da se dogovaraju između sebe o bilo čemu, ali da
    poslednja reč u izboru trase svejedno ostaje za ruskog monopolistu.

    Gaspromu, međutim neće biti jednostavno da se bori sa usaglašenom pozicijom dva partnera, u ovom slučaju Srbije Bugarske. Zato, iako balkanski deo Južnog toka već počinje da se nazire, borba oko njega još predstoji , zaključuje list.

    Međunarodni, regionalni, gasovod Južni tok, sa trasom po dnu Crnog mora - od ruskog do bugarskog dela obale, a potom u dva kraka prema Grčkoj i Italiji, odnosno Srbiji i drugim državama centralne Evrope, na teritoriji naše zemlje biće dugačak oko 450 kilometara.

    Samo u izgradnju infrastrukture za deo Južnog toka u našoj zemlji uložiće se, prema procenama stručnjaka, oko 700 miliona evra, dok će gradnja celog gasovoda koštati više od osam milijardi evra.

    Realizacijom ovoga projekta Srbija će, kako je izjavio generalni direktor kompanije Srbijagas Dušan Bajatović, postati regionalno energetsko čvorište, a pozicija naše zemlje u geopolitičkom smislu biće, po mišljenju stručnjaka, znatno povoljnija nego sada.

    Kompletni radovi na izgradnji prve i druge faze Južnog toka trebalo bi, prema predviđanju ruskih stručnjaka, da budu završeni do kraja 2017. godine.

    Računa se da će propusna moć Južnog toka nakon završetka svih radova biti na nivou oko 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je približno jednako polovini sadašnjih propusnih kapaciteta međunarodnog gasovoda kojim Rusija kroz teritoriju Ukrajine doprema taj energenet do evropskih kupaca.

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=10&nav_id=450962

Slične teme

  1. Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 30.07.2010., 23:17
  2. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 29.07.2010., 15:58
  3. Odgovora: 93
    Poslednja poruka: 23.07.2010., 19:40
  4. Фотографије из Бугарске
    Autor Crni Bugarin u forumu Putovanja
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 11.07.2010., 20:02
  5. Аркан - заједнички именитељ!
    Autor Рабин u forumu Politika
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 21.11.2006., 16:49

Oznake

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •