Zelen bor
Poznat
- Poruka
- 7.963
Godišnji izveštaj ”Naprednog kluba” o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Izuzev u Rumuniji, prava su manja
POLITIČKA i druga prava Srba u regionu, izuzev u Rumuniji, u poslednjih godinu dana manja su nego ranije. Zakon o dijaspori daje mnogo veći uticaj iseljenicima u vanbalkanskim zemljama nego Srbima u regionu, iako na Balkanu, izvan Srbije, živi četvrtina Srba (oko dva miliona), a njihov broj se iz godine u godinu smanjuje.
Ovo su zaključci najnovijeg godišnjeg izveštaja “Naprednog kluba”. Autori, na čelu sa istoričarem Čedomirom Antićem, zaključuju da će se naš narod tamo održati samo ako Srbija bude više ulagala u programe srpske zajednice u okruženju.
Zvanični Beograd trenutno izdvaja četiri puta više novca u nacionalne savete i projekte nacionalnih manjina ovde, nego u projekte vezane za Srbe u regionu! Tako je 2010. za finansiranje organizacija srpske manjine odobreno 290.000 evra (nešto više od 30 miliona dinara), ali je zato budžet za nacionalne manjine u Srbiji 377 miliona dinara. U isto vreme, Hrvatska je za svoj narod u BiH odvojila 6,5 miliona, Mađarska za Mađare u Srbiji 3,5 miliona, a Slovenija za svoje manjine u Italiji, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj 7,6 miliona evra.
Prošle godine donekle su se poboljšala prava Srba u Sloveniji i Makedoniji, dok su se u BiH i Mađarskoj pogoršala.
“Srbija očigledno ne priznaje postojanje srpskog naroda u Crnoj Gori, polazeći sa stanovišta da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Tako nema reakcije na očiglednu diskriminaciju Srba i pritiske u cilju njihove asimilacije. Nikada pred Savetom Evrope ili ustanovama UN nismo pokrenuli ni pitanje asimilacije i zabrane delovanja SPC u Makedoniji”, stoji u izveštaju.
* HRVATSKA - Ima 200.000 Srba, ali su oni i dalje neravnopravni. Na loš položaj utiču pitanje povlačenja hrvatske tužbe protiv Srbije, nedefinisana granica na Dunavu, problemi sa vraćanjem imovine (oduzeta su stanarska prava na 50.000 stanova, a vraćeno je svega 300), nerešena pitanja penzija i neobjavljene optužnice. U Hrvatsku se od sukoba vratilo oko 50.000 Srba, 7.500 živi povremeno u obe države, a oko 13.000 povratnika je umrlo.
Dok u zapadnim krajevima ne uživaju prosvetnu autonomiju, pa njihova deca često pohađaju rimokatoličku veronauku, u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu Srbi imaju škole, lokalnu samoupravu i Zajedničko veće opština. Sa formiranjem prve vlade Ive Sanadera 2003, Srbi su prvi put posle 13 godina ušli u vladu. A, u aktuelnoj vladi imaju jednog potpredsednika.
Ipak, srpski narod u regionu je neravnopravan sa našim sunarodnicima u dijaspori. O tome govori disproporcija u državnim davanjima Srbije za nacionalne manjine i srpski narod u dijaspori i regionu. Bojim se da zvanična Srbija tokom proteklih 20 godina nije znala šta tačno želi, a ako bi i prihvatili neki program naši političari nisu bili spremni da mu se dugoročno iskreno posvete - zaključuje Antić.
* BiH - U Republici Srpskoj i Federaciji Srba ima oko 1,450 miliona. Imaju status konstitutivnog naroda od 1995. i međunarodno priznat entitet - Republiku Srpsku. Ali, to je jedina autonomija u regionu kojoj je samostalnost do danas sistematski osporavana. Do sada je izgubila čak 68 nadležnosti. Politički status srpskog naroda u BiH direktno je vezan sa opstanak RS. Zato bi srpska diplomatija trebalo da podrži napore za opstanak RS, a nadležna ministarstva da omoguće da svi koji to žele dobiju i naša državljanstva, stoji u izveštaju.
Srbija bi trebalo da otvori i pitanje položaja Srba u Federaciji BiH. Iako su konstitutivni narod, oni su u gorem položaju nego ostali narodi. Srbi se vraćaju u simboličnom broju, a tako su i zastupljeni u politici i državnoj upravi. U federalnim ustanovama čine samo 4,5 odsto zaposlenih.
* CRNA GORA - Srbi čine nešto više od trećine stanovništva - ima ih 198.414. Apsolutna većina su u pet opština, a relativna u četiri. U ostalim opštinama zastupljeni su sa oko 10 odsto. Politički ih reprezentatuje pet partija, od kojih su NSD i SNP parlamentarne. Najviši organ personalne samouprave je Srpski nacionalni savet.
Verska prava i status crkve, konkretno imovina Mitropolije crnogorsko-primorske, stalno su na meti napada. Srbi nisu ravnopravno zastupljeni ni u državnim ustanovama i upravi, i u većini ministarstava ima ih do pet odsto. Među šefovima diplomatskih misija nema nijednog, baš kao ni među sudijama Ustavnog, Vrhovnog, Apelacionog i Upravnog suda.
* MAKEDONIJA - Prema popisu iz 2002. registrovano je 35.938 pripadnika srpske manjine, koja je na udaru ubrzane asimilacije. Makedonija ne ispunjava iste obaveze, posebno materijalne, prema makedonskim Srbima, kakve Srbija ostvaruje prema Makedoncima u Srbiji. Iako uživaju status nacionalne manjine, nemaju slobodu veroispovesti.
Ovog proleća u Skoplju je otvoren Kulturno-informativni centar Srba “Spona”, a makedonska vlada je za rad srpske zajednice prošle godine odvojila 65.000 evra. U maju je u opštini Kumanovo srpski jezik postao jedan od službenih jezika. U parlamentu je zastupljena Demokratska partija Srba.
* SLOVENIJA - Srbi, iako najbrojniji posle samih Slovenaca (ima ih oko 38.964), i bez obzira što su u oblasti Bele Krajine starosedeoci, ne uživaju status nacionalne manjine. Nema ih ni u parlamentu, ni u lokalnoj samoupravi, nemaju pravo na upotrebu maternjeg jezika u opštinama gde žive, ni u školama. Na udaru su ubrzane asimilacije. Ukinuta je čak i katedra za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Mariboru. Veliki broj stanovnika, pretežno Srba, izbrisan je 1998. iz državljanstva. Uprkos dvema presudama Ustavnog suda da je takav postupak neustavan, i upozorenjima evropskih tela, nepravda do danas nije ispravljena. U martu ove godine skupština je usvojila zakon koji bi trebalo da obezbedi retroaktivno vraćanje prava “izbrisanima”.
Slovenija duguje penzionom fondu Srbije 150 miliona evra.
U Ljubljani je otvoren Srpski kulturni centar, ali ne postoji nijedna škola na srpskom jeziku.
* RUMUNIJA - Srba ima 22.561, najviše živi u Banatu. Imaju jednog predstavnika u parlamentu. Nemaju političku stranku, a njihove interese zastupa Savez Srba u Rumuniji. Srbi spadaju u obrazovaniju zajednicu, ali zbog sve manjeg broja učenika gase se škole na srpskom.
Mada je status srpskog naroda u Rumuniji zadovoljavajući, Srbima i u Rumuniji i u Mađarskoj preti asimilacija. Srbija mora mnogo više da se angažuje na prosvetnom i kulturnom planu, i da stimuliše investicije u delovima gde žive Srbi. Pomoć Srbije do prošle godine bila je 30.000 evra, uglavnom preko Beograda i Novog Sada, a onda je pala na 10.000 evra.
* MAĐARSKA - Prema poslednjem popisu od pre devet godina, Srba u Mađarskoj ima 7.350 i jedna su od najmanjih nacionalnih zajednica. Najveći broj koncentrisan je u oblastima Budimpešte, Čongrada... Spadaju u najškolovaniju manjinsku zajednicu, a broj nezaposlenih je mali - 263 osobe.
Na rapidno opadanje broja Srba uticala je restriktivna politika do sredine 90-ih. Tako je Mađarska upala u neobičnu situaciju: da bi imala povoljniju poziciju da pomogne svojoj nacionalnoj manjini u okruženju, mora što više da uspori proces asimilacije koji je skoro završen!
Od organizacija, Srbi u Mađarskoj imaju Samoupravu Srba u Mađarskoj i Savez Srba. Njihov status, ipak, nije podjednako dobar kao status nacionalnih manjina u Srbiji. Mađarski parlament se oglušuje o ustavnu obavezu, potvrđenu presudom Ustavnog suda, da manjinama obezbedi zastupljenost u svojim redovima.
* ALBANIJA - Ne zna se tačan broj Srba, a oni su koncentrisani u Skadarskom okrugu i skadarskoj i veliko-malesijskoj opštini. Samo u okolini Skadra živi više od 2.000 Srba, dok je njihov broj u Tirani, Lješu, Elbasanu, Firu nepoznat. Tek nedavno su dobili status nacionalne manjine. Jedina postojeća manjinska stranka je grčka Partija ujedinjenja za ljudska prava, koja blisko sarađuje sa srpskom manjinom.
NERAVNOPRAVNI
PRAVA srpskog naroda su prošle godine poštovana samo u onim susednim zemljama gde je on malobrojan ili marginalizovan. Zabrinjava da je nastavljena kampanja radi ograničavanja prava u državama u kojima je doskoro bio u većini - BiH i Crnoj Gori, i donekle u Hrvatskoj - kaže za “Novosti” Čedomir Antić, predsednik “Naprednog kluba”. I dodaje da su, što se tiče politike Srbije, u prethodnoj godini uspostavljene ustanove koje će se baviti Srbima u dijaspori i regionu.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295400-Srbima-prava-samo-na-kasicicu
Da vidimo o čemu se ovde radi...
Na žalost izveštaj ne poseduje podatke kolika prava imaju Srbi u Srbiji u odnosu na druge narode, narodnosti i nacionalne manjine...
A i to bi bilo zanimljivo videti...
POLITIČKA i druga prava Srba u regionu, izuzev u Rumuniji, u poslednjih godinu dana manja su nego ranije. Zakon o dijaspori daje mnogo veći uticaj iseljenicima u vanbalkanskim zemljama nego Srbima u regionu, iako na Balkanu, izvan Srbije, živi četvrtina Srba (oko dva miliona), a njihov broj se iz godine u godinu smanjuje.
Ovo su zaključci najnovijeg godišnjeg izveštaja “Naprednog kluba”. Autori, na čelu sa istoričarem Čedomirom Antićem, zaključuju da će se naš narod tamo održati samo ako Srbija bude više ulagala u programe srpske zajednice u okruženju.
Zvanični Beograd trenutno izdvaja četiri puta više novca u nacionalne savete i projekte nacionalnih manjina ovde, nego u projekte vezane za Srbe u regionu! Tako je 2010. za finansiranje organizacija srpske manjine odobreno 290.000 evra (nešto više od 30 miliona dinara), ali je zato budžet za nacionalne manjine u Srbiji 377 miliona dinara. U isto vreme, Hrvatska je za svoj narod u BiH odvojila 6,5 miliona, Mađarska za Mađare u Srbiji 3,5 miliona, a Slovenija za svoje manjine u Italiji, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj 7,6 miliona evra.
Prošle godine donekle su se poboljšala prava Srba u Sloveniji i Makedoniji, dok su se u BiH i Mađarskoj pogoršala.
“Srbija očigledno ne priznaje postojanje srpskog naroda u Crnoj Gori, polazeći sa stanovišta da su Srbi i Crnogorci jedan narod. Tako nema reakcije na očiglednu diskriminaciju Srba i pritiske u cilju njihove asimilacije. Nikada pred Savetom Evrope ili ustanovama UN nismo pokrenuli ni pitanje asimilacije i zabrane delovanja SPC u Makedoniji”, stoji u izveštaju.
* HRVATSKA - Ima 200.000 Srba, ali su oni i dalje neravnopravni. Na loš položaj utiču pitanje povlačenja hrvatske tužbe protiv Srbije, nedefinisana granica na Dunavu, problemi sa vraćanjem imovine (oduzeta su stanarska prava na 50.000 stanova, a vraćeno je svega 300), nerešena pitanja penzija i neobjavljene optužnice. U Hrvatsku se od sukoba vratilo oko 50.000 Srba, 7.500 živi povremeno u obe države, a oko 13.000 povratnika je umrlo.
Dok u zapadnim krajevima ne uživaju prosvetnu autonomiju, pa njihova deca često pohađaju rimokatoličku veronauku, u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu Srbi imaju škole, lokalnu samoupravu i Zajedničko veće opština. Sa formiranjem prve vlade Ive Sanadera 2003, Srbi su prvi put posle 13 godina ušli u vladu. A, u aktuelnoj vladi imaju jednog potpredsednika.
Ipak, srpski narod u regionu je neravnopravan sa našim sunarodnicima u dijaspori. O tome govori disproporcija u državnim davanjima Srbije za nacionalne manjine i srpski narod u dijaspori i regionu. Bojim se da zvanična Srbija tokom proteklih 20 godina nije znala šta tačno želi, a ako bi i prihvatili neki program naši političari nisu bili spremni da mu se dugoročno iskreno posvete - zaključuje Antić.
* BiH - U Republici Srpskoj i Federaciji Srba ima oko 1,450 miliona. Imaju status konstitutivnog naroda od 1995. i međunarodno priznat entitet - Republiku Srpsku. Ali, to je jedina autonomija u regionu kojoj je samostalnost do danas sistematski osporavana. Do sada je izgubila čak 68 nadležnosti. Politički status srpskog naroda u BiH direktno je vezan sa opstanak RS. Zato bi srpska diplomatija trebalo da podrži napore za opstanak RS, a nadležna ministarstva da omoguće da svi koji to žele dobiju i naša državljanstva, stoji u izveštaju.
Srbija bi trebalo da otvori i pitanje položaja Srba u Federaciji BiH. Iako su konstitutivni narod, oni su u gorem položaju nego ostali narodi. Srbi se vraćaju u simboličnom broju, a tako su i zastupljeni u politici i državnoj upravi. U federalnim ustanovama čine samo 4,5 odsto zaposlenih.
* CRNA GORA - Srbi čine nešto više od trećine stanovništva - ima ih 198.414. Apsolutna većina su u pet opština, a relativna u četiri. U ostalim opštinama zastupljeni su sa oko 10 odsto. Politički ih reprezentatuje pet partija, od kojih su NSD i SNP parlamentarne. Najviši organ personalne samouprave je Srpski nacionalni savet.
Verska prava i status crkve, konkretno imovina Mitropolije crnogorsko-primorske, stalno su na meti napada. Srbi nisu ravnopravno zastupljeni ni u državnim ustanovama i upravi, i u većini ministarstava ima ih do pet odsto. Među šefovima diplomatskih misija nema nijednog, baš kao ni među sudijama Ustavnog, Vrhovnog, Apelacionog i Upravnog suda.
* MAKEDONIJA - Prema popisu iz 2002. registrovano je 35.938 pripadnika srpske manjine, koja je na udaru ubrzane asimilacije. Makedonija ne ispunjava iste obaveze, posebno materijalne, prema makedonskim Srbima, kakve Srbija ostvaruje prema Makedoncima u Srbiji. Iako uživaju status nacionalne manjine, nemaju slobodu veroispovesti.
Ovog proleća u Skoplju je otvoren Kulturno-informativni centar Srba “Spona”, a makedonska vlada je za rad srpske zajednice prošle godine odvojila 65.000 evra. U maju je u opštini Kumanovo srpski jezik postao jedan od službenih jezika. U parlamentu je zastupljena Demokratska partija Srba.
* SLOVENIJA - Srbi, iako najbrojniji posle samih Slovenaca (ima ih oko 38.964), i bez obzira što su u oblasti Bele Krajine starosedeoci, ne uživaju status nacionalne manjine. Nema ih ni u parlamentu, ni u lokalnoj samoupravi, nemaju pravo na upotrebu maternjeg jezika u opštinama gde žive, ni u školama. Na udaru su ubrzane asimilacije. Ukinuta je čak i katedra za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Mariboru. Veliki broj stanovnika, pretežno Srba, izbrisan je 1998. iz državljanstva. Uprkos dvema presudama Ustavnog suda da je takav postupak neustavan, i upozorenjima evropskih tela, nepravda do danas nije ispravljena. U martu ove godine skupština je usvojila zakon koji bi trebalo da obezbedi retroaktivno vraćanje prava “izbrisanima”.
Slovenija duguje penzionom fondu Srbije 150 miliona evra.
U Ljubljani je otvoren Srpski kulturni centar, ali ne postoji nijedna škola na srpskom jeziku.
* RUMUNIJA - Srba ima 22.561, najviše živi u Banatu. Imaju jednog predstavnika u parlamentu. Nemaju političku stranku, a njihove interese zastupa Savez Srba u Rumuniji. Srbi spadaju u obrazovaniju zajednicu, ali zbog sve manjeg broja učenika gase se škole na srpskom.
Mada je status srpskog naroda u Rumuniji zadovoljavajući, Srbima i u Rumuniji i u Mađarskoj preti asimilacija. Srbija mora mnogo više da se angažuje na prosvetnom i kulturnom planu, i da stimuliše investicije u delovima gde žive Srbi. Pomoć Srbije do prošle godine bila je 30.000 evra, uglavnom preko Beograda i Novog Sada, a onda je pala na 10.000 evra.
* MAĐARSKA - Prema poslednjem popisu od pre devet godina, Srba u Mađarskoj ima 7.350 i jedna su od najmanjih nacionalnih zajednica. Najveći broj koncentrisan je u oblastima Budimpešte, Čongrada... Spadaju u najškolovaniju manjinsku zajednicu, a broj nezaposlenih je mali - 263 osobe.
Na rapidno opadanje broja Srba uticala je restriktivna politika do sredine 90-ih. Tako je Mađarska upala u neobičnu situaciju: da bi imala povoljniju poziciju da pomogne svojoj nacionalnoj manjini u okruženju, mora što više da uspori proces asimilacije koji je skoro završen!
Od organizacija, Srbi u Mađarskoj imaju Samoupravu Srba u Mađarskoj i Savez Srba. Njihov status, ipak, nije podjednako dobar kao status nacionalnih manjina u Srbiji. Mađarski parlament se oglušuje o ustavnu obavezu, potvrđenu presudom Ustavnog suda, da manjinama obezbedi zastupljenost u svojim redovima.
* ALBANIJA - Ne zna se tačan broj Srba, a oni su koncentrisani u Skadarskom okrugu i skadarskoj i veliko-malesijskoj opštini. Samo u okolini Skadra živi više od 2.000 Srba, dok je njihov broj u Tirani, Lješu, Elbasanu, Firu nepoznat. Tek nedavno su dobili status nacionalne manjine. Jedina postojeća manjinska stranka je grčka Partija ujedinjenja za ljudska prava, koja blisko sarađuje sa srpskom manjinom.
NERAVNOPRAVNI
PRAVA srpskog naroda su prošle godine poštovana samo u onim susednim zemljama gde je on malobrojan ili marginalizovan. Zabrinjava da je nastavljena kampanja radi ograničavanja prava u državama u kojima je doskoro bio u većini - BiH i Crnoj Gori, i donekle u Hrvatskoj - kaže za “Novosti” Čedomir Antić, predsednik “Naprednog kluba”. I dodaje da su, što se tiče politike Srbije, u prethodnoj godini uspostavljene ustanove koje će se baviti Srbima u dijaspori i regionu.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295400-Srbima-prava-samo-na-kasicicu
Da vidimo o čemu se ovde radi...
Na žalost izveštaj ne poseduje podatke kolika prava imaju Srbi u Srbiji u odnosu na druge narode, narodnosti i nacionalne manjine...
A i to bi bilo zanimljivo videti...
