Старословенска азбука

DJM

Poznat
Poruka
8.536
250px-Cyrillicalphabet.png


Early_Cyrillic_letter_Azu.png
азъ
Early_Cyrillic_letter_Buky.png
боукы
Early_Cyrillic_letter_Viedi.png
вѣдѣ
Early_Cyrillic_letter_Glagoli.png
глаголи
Early_Cyrillic_letter_Dobro.png
добро
Early_Cyrillic_letter_Yesti.png
єсть
Early_Cyrillic_letter_Zhiviete.png
живѣтє
Early_Cyrillic_letter_Dzelo.png
ѕѣло
Early_Cyrillic_letter_Zemlia.png
земля
Early_Cyrillic_letter_Izhe.png
ижє
Early_Cyrillic_letter_I.png
и/ижеи
Early_Cyrillic_letter_Kako.png
како
Early_Cyrillic_letter_Liudiye.png
людиѥ
Early_Cyrillic_letter_Myslite.png
мыслєтє
Early_Cyrillic_letter_Nashi.png
нашь
Early_Cyrillic_letter_Onu.png
онъ
Early_Cyrillic_letter_Pokoi.png
покои
Early_Cyrillic_letter_Ritsi.png
рьци
Early_Cyrillic_letter_Slovo.png
слово
Early_Cyrillic_letter_Tvrido.png
тврьдо
Early_Cyrillic_letter_Uku.png
оукъ
Early_Cyrillic_letter_Fritu.png
фрьтъ
Early_Cyrillic_letter_Khieru.png
хѣръ
Early_Cyrillic_letter_Otu.png
отъ
Early_Cyrillic_letter_Tsi.png
ци
Early_Cyrillic_letter_Chrivi.png
чрьвь
Early_Cyrillic_letter_Sha.png
ша
Early_Cyrillic_letter_Shta.png
шта
Early_Cyrillic_letter_Yeru.png
ѥръ
Early_Cyrillic_letter_Yery.png
ѥры
Early_Cyrillic_letter_Yeri.png
ѥрь
Early_Cyrillic_letter_Yati.png
ять
Early_Cyrillic_letter_Yu.png
ю
Early_Cyrillic_letter_Ya.png
я
Early_Cyrillic_letter_Ye.png
ѥ
Early_Cyrillic_letter_Yusu_Maliy.png
ѧсъ
Early_Cyrillic_letter_Yusu_Maliy_Yotirovaniy.png
ѩсъ
Early_Cyrillic_letter_Yusu_Bolshiy.png
ѫсъ
Early_Cyrillic_letter_Yusu_Bolshiy_Yotirovaniy.png
ѭсъ
Early_Cyrillic_letter_Ksi.png
кси
Early_Cyrillic_letter_Psi.png
пси
Early_Cyrillic_letter_Fita.png
фита
Early_Cyrillic_letter_Izhitsa.png
ижица
Early_Cyrillic_letter_Dierv.png
гѥрв[SUP]1[/SUP]
Early_Cyrillic_letter_Tvrido_Otu.png
отъ
Early_Cyrillic_letter_Koppa.png
ко́ппа[SUP]2[/SUP]


  • 1 — Ћ се користи само на територији Србије.
  • 2 — Ҁ се користи једино као број 90.

Како се чита наша азбука:

Азъ буки веде. Глаголъ добро есте. Живите зело, земля, и, иже како люди, мыслите нашъ онъ покои. Рцы слово твердо - укъ фъретъ херъ. Цы, черве, шта ъра юсъ яти!

Превод: Ја знам слова: Писмо – то је имање. Радите марљиво, земљани, као разумни људи - схватите стварање! Носите слово убеђења – Знање – дар Божији! Будите одважни, гледајте, свеобухватно светло схватите!

Звучи као молитва. :)

----------------------------

Ето, овде бисмо могли да дискутујемо о старословенском, његовом првобитном читању, каснијем настанку црквенословенског и на послетку, шта нам је требала ова „језичка реформа“.

Такође, било би добро да постављате старе текстове, али бих Вас молио да то чините у оригиналној ортографији и не правите икаква пресловљавања.
Ако желите да постављате дигиталне копије тј. да сами прекуцавате, препоручио бих вам програм „Јудит“ који можете преузети са ове адресе: http://www.yudit.org/
Такође, фотографисан и скениран материјал је добродошао.
Још једна напомена: да бисте били у могућности да видите сва слова исправно потребно је да имате инсталирану најновију верзију Уникода, која углавном на свим новијим ОС долази аутоматски. У супротном, ако поседујете Виндоуз Икс-пе пратите следећа упутства:

У „Контролној табли“ пронађите „Регионалне и језичке опције“ и означите поља као на слици.

169oyrt.jpg


У одсеку „Табеле за конверзију кодних страна“ такође означите сва поља. (Иако то није главни услов, сигурније је, јер нам нешто може промаћи.)

2ywdf1h.jpg

Такође, постоји сајт који симулира црквенословенску тастатуру и можете га наћи на следећој адреси: http://www.churchslavonic.org/
Он дозвољава снимање у дигиталном формату (ПДФ) од којег касније можете начинити фотографију и поставити је овде.
 
Poslednja izmena:
Дакле, да будем први и оставим своје мишљење.

Ми, Срби, смо направили велику грешку што смо се удаљили од својих корена „упрошћавајући“ како своје писмо, тако и језик.
Говорећи, сви ће се лакше описменити... Господо, изгледа да је очигледно да писменост није за свакога, као што не може свако бити лекар или сликар.
Отварајући та врата широким масама, ми смо три велике штете начинили. Уништавајући стари језик, удаљили смо се од своје словенске браће и постали веома погодни за лако преобраћање у католицизам или ислам.
Друго, допуштајући свима да шкрабају шта им падне на памет, бивамо затрпани свакојаким смећем и злим мислима које такве ситне душе пишу.
Треће, уништавајући друштвене слојеве, ми постадосмо јадна и бедна нација, те права елита беше изједначена са простим народом.
После, није ни чудо, што нам је данашња политика оваква каква јесте!

Такође, није ни чудо што нас све мање има.
Шта ли може држати један народ ако не њихов језик и вера?

И на послетку, какав народ постадосмо, када изопачисмо језик наш? Када нисмо ни у каквој могућности да створимо било шта с њиме а да не звучимо смешно и ружно.
Схватајући тенденцију да народ временом постаје све лењи и глупљи, никако му се не сме допустити да води главу реч, јер ће вероватно једног дана кренути да мумла и млатара рукама желећи да комуницира.

Језик није само средство комуникације. То је контакт између наше душе и ума.
Уосталом, и непце се не зове безвезе тако, али захваљујући нашим граматичким правилима, много њих ни не зна шта то значи.
Небце, означавајући мало небо које твори реч!
 
Poslednja izmena:
О ЦРКВЕНОМ ЈЕЗИКУ
архимандрит Рафаил (Карелин)

Црквени језик ближи је унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија, него савремени језици. То није језик разума, него језик срца, непосредног проникновења, језик напрегнуте духовне енергије и посебне динамике. Древни језици изазивају у човековој души нешто као „присећање“ о изгубљеној људској способности непосредног унутрашњег преноса својих мисли, пријема садржаја друге душе и озарења од Бога.

То је језик логоса, који је дубљи од спољног језика који треба материјалну форму, реч.

Спољни, формални језици се сви удаљују од свог центра, духовног логоса, све се више диференцирају и материјализују.

Нови језици усмерени су првенствено на људски разум, аналитичку способност разума, нижој у поређењу са духовном интуицијом. Они су исто тако способни да изразе емоционална, страстна стања човека, но за изражавање појава у области духа које отварају себе у молитвеном пориву, нови језици постају троми, немоћни као мишице дрхтавог старца.

Они који подржавају језичку реформу богослужења тврде да ће на новом, савременом језику литургија постати разумљивија. Но, литургика је сама по себи тајна. Она не може бити разумљива на вербално-семантичком нивоу. У супротном би било могуће разумети је и усвојити седећи у фотељи, са књигом у рукама, за писаћим столом.

Литургика није приповедање које може да се детаљно преприча, није ребус који може да се погоди или реши. Литургика је укљученост човека у духовну реалност, а средством тога јавља се дејство на човека целокупног духовног поља Цркве: храмовне архитектуре и декора, богослужбених напева и најважније, сила молитве свештенослужитеља и народа који се налазе у Цркви. За светог Јована Кронштатског су говорили да када је служио литургију или се ћутке молио на проскомидији, људи су осећали силу његове молитве и Божанску благодат, скоро физички.

Древни језик ближи је унутрашњем логосу зато што има најјаче деловање на људско срце. Чудна појава: понекад фраза на словенском језику, пролазећи мимо аналитичног разума човека, бујицом топле светлости озарује, као да отвара, срце и оно дрхће као душа путника који је после дугог пута угледао огањ очинског дома. Тада долази до онога што смо већ назвали, можда не сасвим тачно, „присећања“. Човек се присећа изгубљеног раја и тог језика коме су се повиновала сва жива бића, језика на којем је беседовао са Анђелима.Ту је мистика језика. Древни, свештени језик дира срце човека и изнуђује звучање скривених струна душе. Модернисти то не знају и не осећају. Они хоће да замене древне језике новим, због тога да би била боље разумљива семантика речи, која неће учинити разумљивијом тајну богослужења.

Осим тога, у литургици постоји паралелни језик ликова и ритуала, не мање важан од словесног језика. Тај симболички језик је још мање разумљив, но он служи укључивању човека у живу реалност произашлих збивања. Уколико желимо да учинимо богослужење доступним нашем телесном разумевању, тада морамо учинити разумљивим обреде: или заменити их словесном интерпретацијом или их превести на језик театралне пантомиме, то јест претворити обред из разгранатог свештеног симбола у мимички гест. Шта ће тада остати од литургије? Поучна представа? Када кажемо да је литургија спомињање земаљског живота Христа Спаситеља, тада уопште немамо у виду да је литургија исценирање Јеванђеља. Литургија је могућност за човека да посредством свештених симбола и сам постане учесник библијских догађаја, да унутрашње преживи Голготску Жртву, као Жртву принесену лично за њега, а Васкрсење Христа, као васкрсење своје душе.

Рекли смо да је древни језик, сећање човековог срца о његовој древној отаџбини, изгубљеном рају. А, савремени језик је језик школе и универзитета, језик улице и пијаце, фабрике и железничке станице. Он не помаже човеку да се избави из ропства обичне свакодневнице, брига и интереса. Свештени језик сведочи о томе да у храму имамо посла са другим светом, другом за нас необичном реалношћу.

Не само међу садржајем речи и осећаја, него исто тако и између осећаја и саме форме језика постоје асоцирујуће везе. Уопште форма не може бити савршено апстрахована од садржаја.

Нови језик, хтели то или не, носиће у себи нови садржај, нову информацију, нови емоционални подтекст, чије испољење и опредељење није доступно нашем логичком расуђивању.

Богослужење се не сме мешати са проповеди или богословљем. Проповед нам говори о духовном свету, а молитва нас укључује у тај свет. Богословље показује пут, а молитва води по том путу.

Ми говоримо о лепоти древних језика. Шта подразумевамо под тим? Ми мислимо, да је то неко тајно сазвучје ритмова срца са ритмовима древних језика и ту хармонију доживљавамо као посебну лепоту језика. Пажљиво прочитајмо наглас псалме на новом и на древном језику. Какву ћемо разлику видети у свом унутрашњем стању? Нови језик подобан је води која може утолити жеђ, но оставити душу хладном, а древни језик је вино које весели и радује срце човека.

(Чланак из књиге „Хришћанство и модернизам“)

Превод: Александар М.
 

Back
Top