RSmusliman
Domaćin
- Poruka
- 3.743
На данашњи дан, прије 15 година, у нападу на подручје бивше Републике Српске Крајине у Хрватској и 13 општина у PC, хрватске и муслиманске снаге убиле око 2.650 и протјерале око 340.000 Срба.
У храму Свете тројице у Бањалуци данас у 11 часова биће служен парастос погинулим српским цивилима и војницима у војној акцији "Олуја", у оквиру обиљежавања 15 година од прогона око 220 000 Срба из Републике Српске Крајине.
И у Цркви светог Марка у Београду у 11 часова биће служен парастос.
Парастосу ће присуствовати предсједник Србије Борис Тадић.
Прије петнаест година у војној операцији "Олуја", на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало близу 2.000 Срба, а протјерано око 220.000, док су у наставку акције БиХ, под називом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге, убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.
Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је прије "Олује" живјело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.
Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натјеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избјегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.
Они који су остали, а ријеч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.
Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извјештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила.
"БРИОНСКИ ТРАНСКРИПТИ"
Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског предсједника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".
Вјеродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермека и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дјело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина".
Концепт рјешења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи "Беспућа повијесне збиљности", у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промјене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".
Туђман је прогон Срба након "Олује", којим је по његовом мишљењу завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године:
"Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југословена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман.
За злочине почињене у "Олуји" тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Суђење је у току, а тужилаштво је за Готовину тражило 27 година затвора, за Маркача 23, а за Чермака 17 година.
Дан када је почела операција "Олуја" Хрватска обиљежава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сјећању на своје страдале сународнике.
Хрватска је крајем јуна 1998. усвојила План за повратак избјеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна заједница, посебно УНХЦР.
Поводом 15. годишњице страдања Срба у агресији Хрватске војске на Српску Крајину, у августу, 1995. године, испред Саборног Храма Христа Спаситеља у Бањалуци синоћ су прислужене свијеће.
У Банском двору отворена је изложба фотографија под називом "Егзодус Крајишника", која ће трајати до 11. августа.
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=25685
У храму Свете тројице у Бањалуци данас у 11 часова биће служен парастос погинулим српским цивилима и војницима у војној акцији "Олуја", у оквиру обиљежавања 15 година од прогона око 220 000 Срба из Републике Српске Крајине.
И у Цркви светог Марка у Београду у 11 часова биће служен парастос.
Парастосу ће присуствовати предсједник Србије Борис Тадић.
Прије петнаест година у војној операцији "Олуја", на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало близу 2.000 Срба, а протјерано око 220.000, док су у наставку акције БиХ, под називом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге, убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.
Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је прије "Олује" живјело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.
Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натјеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избјегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.
Они који су остали, а ријеч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.
Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извјештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила.
"БРИОНСКИ ТРАНСКРИПТИ"
Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског предсједника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".
Вјеродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермека и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дјело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина".
Концепт рјешења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи "Беспућа повијесне збиљности", у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промјене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".
Туђман је прогон Срба након "Олује", којим је по његовом мишљењу завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године:
"Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југословена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман.
За злочине почињене у "Олуји" тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Суђење је у току, а тужилаштво је за Готовину тражило 27 година затвора, за Маркача 23, а за Чермака 17 година.
Дан када је почела операција "Олуја" Хрватска обиљежава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сјећању на своје страдале сународнике.
Хрватска је крајем јуна 1998. усвојила План за повратак избјеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна заједница, посебно УНХЦР.
Поводом 15. годишњице страдања Срба у агресији Хрватске војске на Српску Крајину, у августу, 1995. године, испред Саборног Храма Христа Спаситеља у Бањалуци синоћ су прислужене свијеће.
У Банском двору отворена је изложба фотографија под називом "Егзодус Крајишника", која ће трајати до 11. августа.
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=25685
