Fixa
Veoma poznat
- Poruka
- 12.766
Из постова ако не свих а онда највећег броја форумаша који оспоравају теорију еволуције да се закључити очигледно незнање шта је заправо теорија еволуције. И не само форумаши него и други људи, наравно теисти, нападају еволуцију говорећи да је она глупа, бесмислена, смешна, да нема доказа, да је наша машта, да ово да оно...
...Због тога отварам ову тему, да би се људи упознали са овом теоријом, јер ваља да се зна нешто што се оспорава.
...Ово је тема о самој теорији еволуције, да се најпре са њом упознате и да је разумете, а онда и евентуално изнесете ваше аргументване критике. Није тема "еволуција вс креација", значи креационистичку алтернативу оставите за ту тему, а овде причамо само о теорији еволуције. Не би било лоше и да модератор мете ову тему у лељиве.
Укратко, шта је еволуција а шта није.
Еволуција није:
- само теорија
- теорија да је живот настао из ничега
- теорија о настанку универзума
- теорија да је човек настао од мајмуна
- празна прича без практичног значаја
- теорија око које се ни научници не слажу
- теорија чије је време прошло
Еволуција јесте:
- и теорија и чињеница
- теорија о развоју живота на земљи (еволуција почиње од првог бића способног за репродукцију, а настанком првог једноћелијског организма из неживе материје бави се млада наука у повоју абиогенеза. У том смислу за теорију еволуције настанак првог организма није кључно питање. Тај први једноћелијски организам је могао настати абиогенезом, могао га је створити бог, могли су га донети ванземаљци. Тиме се теорија еволуције не бави.
- теорија о развоју живота на Земљи, па с тим у вези она нема никакве везе са теоријом великог праска или абиогенезом; те се истинитост тих теорија не рефлектује на саму теорију еволуције.
- теорија по којој је човек настао из другачијих форми живота, исто као и сви остали организми на свету.
- теорија која има свакодневну практичну примену у науци (изузетно значаја има у медицини)
- теорија која је универзално прихваћена (иако се воде расправе о тачним механизмима еволуције, који од основних механизма колико утиче и како су се тачно развили биолошки и биохемијски системи; питање да ли је развој био еволутивни или некакав другачији је одавно решен у корист еволуције.
- теорија еволуције какву знамо данас је продукт рада стотина хиљада научника кроз 200 година рада.
ШТА ЈЕ ЕВОЛУЦИЈА?
Пар речи о самој генетици.
Изглед, облик, структура и функција сваког живог бића је засновано на његовом генетском коду који је закодиран у молекулима ДНК. Сваки пут када се једна ћелија дели на две или када се формира нови организам ДНК мора да се ископира.
Процес копирања ДНК је врло сложен процес и није савршен. При копирању ДНК догађају се и грешке, ДНК се не ископира савршено, и те грешке-промене називамо мутације. Од свих мутација које се догоде, највећи број су неутралне мутације. Те неутралне промене немају утицаја ни на један ген, па ни на сам организам и бивају пренсене на следећу генерацију. Поред неутралних мутација, догађају се и негативне мутације. Негативне мутације деактивирају или оштећују ген који је неопходан за нормалан живот јединке. Негативне мутације доводе до смрти јединке или спречавају да јединка оствари потомство. У оба случаја негативна мутација бива уклоњена из даљег оптицаја, јер се та промена не преноси на следећу генерацију. И на крају имамо мутације варијације које производе промене разноврсности у карактеристикама јединке.
Мутације варијације су кључне за еволуцију. Варијације омогућавају пре свега настанак потпуно нових особина кроз (дуге) постепене промене већ постојаћих особина; путем процеса природне селекције а који ће нешто касније бити детаљније објашњен.
Варијације могу произвести нове особине, без да се изгубе старе. У току копирања ДНК дешава се да се делови ДНК прескоче или се копирају два или више пута. Дупликације су веома честе. Оне доводе до нових информација на следећи начин:
Узмимо неко живо биће које има на хиљаде гена, међу којима је и неки ген Х и да је он веома важан за саму јединку. Ако се деси да ген Х негативно мутира, јединка ће у најбољем случају бити болесна, а највероватније ће убрзо и умрети. Али шта ако ген Х доживи дупликацију? У том случају потомак који наследи ову мутацију имаће две копије гена, Х1 и Х2. Ако сада ген Х2 мутира, јединка (потомак) ће и даље да преживи јер има једну нормалну копију ген Х1. Тако ген Х2 може да акумулира мутације и да се претвори временом у нову верзију оригиналног гена или чак да добије потпуно нову функцију. Кроз овај процес, након дупликације и следећих мутација, организам и даље има све гене и особине који су имали његови преци, али има и нову додатну особину која је настала кроз мутације на копији претходног постојаћег гена.
Пример: најлоназа.
Најлон је откривен 1935. године и претходно никада и нигде није постојао у природи. Овај полимер је потпуно другачији од полимера које производе жива бића и као такав је несварљив за живе организме. Међутим научници су 1975. године открили у отпадним водама врсту бактерија које су еволуирале нови ензим најлоназу, с којим су могле да користе најлон као храну. Када је ово откривено, научници су изоловали једну другу врсту бактерија у лабораторији, у условима такође са мешавином најлонских продуката. Убрзо су ове бактерије такође развиле способност да једу најлон, а пошто се експеримент дешвао у лабораторији научници су били у могућности да прате који тачно гени су мутирали, корак по корак. У оба случаја ова способност је настала истим механизмом. Дошло је до дупликација гена, мутација и настанка нових гена. Бактерије су задржале све претходно постојаће гене и притом добиле један нови који им је омогућио разлагање најлона као извор енергије. Зашто и друге бактерије, које нису у контакту са најлоном, нису мутацијама развиле најлоназу биће објашњено, али пре тога...
...Много збуњености по питању еволуције настаје због појма случајности. Како све врсте живих бића у свету који нас окружује могу настати случајно? Одговор је да не могу. Случајне мутације саме по себи никада не би могле да произведу нову врсту животиња, биљака па чак и бактерија.
Међутим механизам еволуције се састоји од два основна дела. Варијације и нове генетске мутације су само први корак, иза кога следи други који није случајан: селекција. Да би се боље разумело како селекција функционише у природи, треба видети на примеру вештачке селекције коју примењује човек да би добио нове врсте биљака и животиња.
Пример: вештачка селекција паса
Прве припитомљене животиње у историји били су вукови. Њихови припитомљени потомци су у чопорима пратили ране људске групе и трагове овог пријатељства између човека и вука можемо видети у бројним археолошким налазиштима. Али људи нису пуштали вукове да се множе без контроле, већ су бирали оне који су им се највише свиђали: они који су били најлепши или најснажнији или најпитомији. Од тих вукова су настали данашњи домаћи пси. Како?
Када данас погледамо псе можемо уочити велику разноврсност. На слици видимо чиваву која стоји поред немачке доге. По величини тела, облику, крзну..ове две расе паса су не само драстично различите једна од друге, него су и драстично различите од вукова. Различитост по величини тела, облику, крзну можемо видети и код бернардинаца, а међу псима можемо видети и специфичне адаптације, на пример португалски водени пси имају кожицу између прстију ради пливања и крзно које не упија воду. Како су ове карактеристике паса настале, и то од вукова?
...Због тога отварам ову тему, да би се људи упознали са овом теоријом, јер ваља да се зна нешто што се оспорава.
...Ово је тема о самој теорији еволуције, да се најпре са њом упознате и да је разумете, а онда и евентуално изнесете ваше аргументване критике. Није тема "еволуција вс креација", значи креационистичку алтернативу оставите за ту тему, а овде причамо само о теорији еволуције. Не би било лоше и да модератор мете ову тему у лељиве.
Укратко, шта је еволуција а шта није.
Еволуција није:
- само теорија
- теорија да је живот настао из ничега
- теорија о настанку универзума
- теорија да је човек настао од мајмуна
- празна прича без практичног значаја
- теорија око које се ни научници не слажу
- теорија чије је време прошло
Еволуција јесте:
- и теорија и чињеница
- теорија о развоју живота на земљи (еволуција почиње од првог бића способног за репродукцију, а настанком првог једноћелијског организма из неживе материје бави се млада наука у повоју абиогенеза. У том смислу за теорију еволуције настанак првог организма није кључно питање. Тај први једноћелијски организам је могао настати абиогенезом, могао га је створити бог, могли су га донети ванземаљци. Тиме се теорија еволуције не бави.
- теорија о развоју живота на Земљи, па с тим у вези она нема никакве везе са теоријом великог праска или абиогенезом; те се истинитост тих теорија не рефлектује на саму теорију еволуције.
- теорија по којој је човек настао из другачијих форми живота, исто као и сви остали организми на свету.
- теорија која има свакодневну практичну примену у науци (изузетно значаја има у медицини)
- теорија која је универзално прихваћена (иако се воде расправе о тачним механизмима еволуције, који од основних механизма колико утиче и како су се тачно развили биолошки и биохемијски системи; питање да ли је развој био еволутивни или некакав другачији је одавно решен у корист еволуције.
- теорија еволуције какву знамо данас је продукт рада стотина хиљада научника кроз 200 година рада.
ШТА ЈЕ ЕВОЛУЦИЈА?Пар речи о самој генетици.
Изглед, облик, структура и функција сваког живог бића је засновано на његовом генетском коду који је закодиран у молекулима ДНК. Сваки пут када се једна ћелија дели на две или када се формира нови организам ДНК мора да се ископира.
Процес копирања ДНК је врло сложен процес и није савршен. При копирању ДНК догађају се и грешке, ДНК се не ископира савршено, и те грешке-промене називамо мутације. Од свих мутација које се догоде, највећи број су неутралне мутације. Те неутралне промене немају утицаја ни на један ген, па ни на сам организам и бивају пренсене на следећу генерацију. Поред неутралних мутација, догађају се и негативне мутације. Негативне мутације деактивирају или оштећују ген који је неопходан за нормалан живот јединке. Негативне мутације доводе до смрти јединке или спречавају да јединка оствари потомство. У оба случаја негативна мутација бива уклоњена из даљег оптицаја, јер се та промена не преноси на следећу генерацију. И на крају имамо мутације варијације које производе промене разноврсности у карактеристикама јединке.
Мутације варијације су кључне за еволуцију. Варијације омогућавају пре свега настанак потпуно нових особина кроз (дуге) постепене промене већ постојаћих особина; путем процеса природне селекције а који ће нешто касније бити детаљније објашњен.
Варијације могу произвести нове особине, без да се изгубе старе. У току копирања ДНК дешава се да се делови ДНК прескоче или се копирају два или више пута. Дупликације су веома честе. Оне доводе до нових информација на следећи начин:
Узмимо неко живо биће које има на хиљаде гена, међу којима је и неки ген Х и да је он веома важан за саму јединку. Ако се деси да ген Х негативно мутира, јединка ће у најбољем случају бити болесна, а највероватније ће убрзо и умрети. Али шта ако ген Х доживи дупликацију? У том случају потомак који наследи ову мутацију имаће две копије гена, Х1 и Х2. Ако сада ген Х2 мутира, јединка (потомак) ће и даље да преживи јер има једну нормалну копију ген Х1. Тако ген Х2 може да акумулира мутације и да се претвори временом у нову верзију оригиналног гена или чак да добије потпуно нову функцију. Кроз овај процес, након дупликације и следећих мутација, организам и даље има све гене и особине који су имали његови преци, али има и нову додатну особину која је настала кроз мутације на копији претходног постојаћег гена.
Пример: најлоназа.
Најлон је откривен 1935. године и претходно никада и нигде није постојао у природи. Овај полимер је потпуно другачији од полимера које производе жива бића и као такав је несварљив за живе организме. Међутим научници су 1975. године открили у отпадним водама врсту бактерија које су еволуирале нови ензим најлоназу, с којим су могле да користе најлон као храну. Када је ово откривено, научници су изоловали једну другу врсту бактерија у лабораторији, у условима такође са мешавином најлонских продуката. Убрзо су ове бактерије такође развиле способност да једу најлон, а пошто се експеримент дешвао у лабораторији научници су били у могућности да прате који тачно гени су мутирали, корак по корак. У оба случаја ова способност је настала истим механизмом. Дошло је до дупликација гена, мутација и настанка нових гена. Бактерије су задржале све претходно постојаће гене и притом добиле један нови који им је омогућио разлагање најлона као извор енергије. Зашто и друге бактерије, које нису у контакту са најлоном, нису мутацијама развиле најлоназу биће објашњено, али пре тога...
...Много збуњености по питању еволуције настаје због појма случајности. Како све врсте живих бића у свету који нас окружује могу настати случајно? Одговор је да не могу. Случајне мутације саме по себи никада не би могле да произведу нову врсту животиња, биљака па чак и бактерија.
Међутим механизам еволуције се састоји од два основна дела. Варијације и нове генетске мутације су само први корак, иза кога следи други који није случајан: селекција. Да би се боље разумело како селекција функционише у природи, треба видети на примеру вештачке селекције коју примењује човек да би добио нове врсте биљака и животиња.
Пример: вештачка селекција паса
Прве припитомљене животиње у историји били су вукови. Њихови припитомљени потомци су у чопорима пратили ране људске групе и трагове овог пријатељства између човека и вука можемо видети у бројним археолошким налазиштима. Али људи нису пуштали вукове да се множе без контроле, већ су бирали оне који су им се највише свиђали: они који су били најлепши или најснажнији или најпитомији. Од тих вукова су настали данашњи домаћи пси. Како?
Када данас погледамо псе можемо уочити велику разноврсност. На слици видимо чиваву која стоји поред немачке доге. По величини тела, облику, крзну..ове две расе паса су не само драстично различите једна од друге, него су и драстично различите од вукова. Различитост по величини тела, облику, крзну можемо видети и код бернардинаца, а међу псима можемо видети и специфичне адаптације, на пример португалски водени пси имају кожицу између прстију ради пливања и крзно које не упија воду. Како су ове карактеристике паса настале, и то од вукова?
Сваки пут када вучица окоти групу штенади њено потомство ће носити гомилу мутација. Већина тих мутација биће неутралне, биће и оних негативних па ће нека штенад бити болешљива или неспособна; док ће преостале бити варијације. Ове варијације су кључна ствар. Нека штенад ће израсти у малко веће вукове, нека у малко мање, нека ће имати малкице дуже крзно, нека малкице краће крзно, нека ће бити мало сивља нека мало жућкастија. Неће само изглед бити променљив. нека ће бити малко агресивнија, друга малко интелигентнија, неки ће бити малко глупљи - а све побројане варијације могу постати предмет селекције.
Човек који жели да узгоји нову расу може на ову групу штенади да примени селективни притисак. Рецимо, узмимо да човек жели да узгоји расу са мањом величином тела. Он ће од свих штенади изабрати оне који су најмањи и најраћи. Њих ће међусобно парити, док оне који су велики ће уклонити из репродукције. Из штенади које добије укрштањем најмањих примерака, човек опет одбаци велике, а најмање остави да се паре. Кроз само неколико генерација на овај начин ће добити вукове који су знатно мањи од почетне групе. А ако се тако настави из генерације у генерацију, па тако настави човеков син, унук, праунук, на крају се добије заиста мала животиња од кило-две. Еволуциони биолози би ово назвали селективни притисак за мању величину тела, јер се елиминацијом највећих припадника популације, просечна велчина полако "гура" у правцу све мање и мање вредности. Са друге стране исти или неки други човек може и обрнуто да примени селективни притисак на највеће јединке. И тако добити велику расу.
A u kojoj meri i s kakvim rezonom si tekstove preradio ostaje citaocima da procene. 
. Ukrako - mislim da ne moze da skodi, ili makar da korist prevazilazi mogucu stetu. Lepo je da sajt o teoriji evolucije ima i svoju cirilicnu verziju. 
: