TEORIJA EVOLUCIJE
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 51

Tema: TEORIJA EVOLUCIJE

  1. #1
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano TEORIJA EVOLUCIJE

    Из постова ако не свих а онда највећег броја форумаша који оспоравају теорију еволуције да се закључити очигледно незнање шта је заправо теорија еволуције. И не само форумаши него и други људи, наравно теисти, нападају еволуцију говорећи да је она глупа, бесмислена, смешна, да нема доказа, да је наша машта, да ово да оно...
    ...Због тога отварам ову тему, да би се људи упознали са овом теоријом, јер ваља да се зна нешто што се оспорава.
    ...Ово је тема о самој теорији еволуције, да се најпре са њом упознате и да је разумете, а онда и евентуално изнесете ваше аргументване критике. Није тема "еволуција вс креација", значи креационистичку алтернативу оставите за ту тему, а овде причамо само о теорији еволуције. Не би било лоше и да модератор мете ову тему у лељиве.

    Укратко, шта је еволуција а шта није.

    Еволуција није:
    - само теорија
    - теорија да је живот настао из ничега
    - теорија о настанку универзума
    - теорија да је човек настао од мајмуна
    - празна прича без практичног значаја
    - теорија око које се ни научници не слажу
    - теорија чије је време прошло

    Еволуција јесте:
    - и теорија и чињеница
    - теорија о развоју живота на земљи (еволуција почиње од првог бића способног за репродукцију, а настанком првог једноћелијског организма из неживе материје бави се млада наука у повоју абиогенеза. У том смислу за теорију еволуције настанак првог организма није кључно питање. Тај први једноћелијски организам је могао настати абиогенезом, могао га је створити бог, могли су га донети ванземаљци. Тиме се теорија еволуције не бави.
    - теорија о развоју живота на Земљи, па с тим у вези она нема никакве везе са теоријом великог праска или абиогенезом; те се истинитост тих теорија не рефлектује на саму теорију еволуције.
    - теорија по којој је човек настао из другачијих форми живота, исто као и сви остали организми на свету.
    - теорија која има свакодневну практичну примену у науци (изузетно значаја има у медицини)
    - теорија која је универзално прихваћена (иако се воде расправе о тачним механизмима еволуције, који од основних механизма колико утиче и како су се тачно развили биолошки и биохемијски системи; питање да ли је развој био еволутивни или некакав другачији је одавно решен у корист еволуције.
    - теорија еволуције какву знамо данас је продукт рада стотина хиљада научника кроз 200 година рада.

    ШТА ЈЕ ЕВОЛУЦИЈА?

    Пар речи о самој генетици.
    Изглед, облик, структура и функција сваког живог бића је засновано на његовом генетском коду који је закодиран у молекулима ДНК. Сваки пут када се једна ћелија дели на две или када се формира нови организам ДНК мора да се ископира.


    Процес копирања ДНК је врло сложен процес и није савршен. При копирању ДНК догађају се и грешке, ДНК се не ископира савршено, и те грешке-промене називамо мутације. Од свих мутација које се догоде, највећи број су неутралне мутације. Те неутралне промене немају утицаја ни на један ген, па ни на сам организам и бивају пренсене на следећу генерацију. Поред неутралних мутација, догађају се и негативне мутације. Негативне мутације деактивирају или оштећују ген који је неопходан за нормалан живот јединке. Негативне мутације доводе до смрти јединке или спречавају да јединка оствари потомство. У оба случаја негативна мутација бива уклоњена из даљег оптицаја, јер се та промена не преноси на следећу генерацију. И на крају имамо мутације варијације које производе промене разноврсности у карактеристикама јединке.


    Мутације варијације су кључне за еволуцију. Варијације омогућавају пре свега настанак потпуно нових особина кроз (дуге) постепене промене већ постојаћих особина; путем процеса природне селекције а који ће нешто касније бити детаљније објашњен.
    Варијације могу произвести нове особине, без да се изгубе старе. У току копирања ДНК дешава се да се делови ДНК прескоче или се копирају два или више пута. Дупликације су веома честе. Оне доводе до нових информација на следећи начин:
    Узмимо неко живо биће које има на хиљаде гена, међу којима је и неки ген Х и да је он веома важан за саму јединку. Ако се деси да ген Х негативно мутира, јединка ће у најбољем случају бити болесна, а највероватније ће убрзо и умрети. Али шта ако ген Х доживи дупликацију? У том случају потомак који наследи ову мутацију имаће две копије гена, Х1 и Х2. Ако сада ген Х2 мутира, јединка (потомак) ће и даље да преживи јер има једну нормалну копију ген Х1. Тако ген Х2 може да акумулира мутације и да се претвори временом у нову верзију оригиналног гена или чак да добије потпуно нову функцију. Кроз овај процес, након дупликације и следећих мутација, организам и даље има све гене и особине који су имали његови преци, али има и нову додатну особину која је настала кроз мутације на копији претходног постојаћег гена.


    Пример: најлоназа.
    Најлон је откривен 1935. године и претходно никада и нигде није постојао у природи. Овај полимер је потпуно другачији од полимера које производе жива бића и као такав је несварљив за живе организме. Међутим научници су 1975. године открили у отпадним водама врсту бактерија које су еволуирале нови ензим најлоназу, с којим су могле да користе најлон као храну. Када је ово откривено, научници су изоловали једну другу врсту бактерија у лабораторији, у условима такође са мешавином најлонских продуката. Убрзо су ове бактерије такође развиле способност да једу најлон, а пошто се експеримент дешвао у лабораторији научници су били у могућности да прате који тачно гени су мутирали, корак по корак. У оба случаја ова способност је настала истим механизмом. Дошло је до дупликација гена, мутација и настанка нових гена. Бактерије су задржале све претходно постојаће гене и притом добиле један нови који им је омогућио разлагање најлона као извор енергије. Зашто и друге бактерије, које нису у контакту са најлоном, нису мутацијама развиле најлоназу биће објашњено, али пре тога...

    ...Много збуњености по питању еволуције настаје због појма случајности. Како све врсте живих бића у свету који нас окружује могу настати случајно? Одговор је да не могу. Случајне мутације саме по себи никада не би могле да произведу нову врсту животиња, биљака па чак и бактерија.

    Међутим механизам еволуције се састоји од два основна дела. Варијације и нове генетске мутације су само први корак, иза кога следи други који није случајан: селекција. Да би се боље разумело како селекција функционише у природи, треба видети на примеру вештачке селекције коју примењује човек да би добио нове врсте биљака и животиња.

    Пример: вештачка селекција паса
    Прве припитомљене животиње у историји били су вукови. Њихови припитомљени потомци су у чопорима пратили ране људске групе и трагове овог пријатељства између човека и вука можемо видети у бројним археолошким налазиштима. Али људи нису пуштали вукове да се множе без контроле, већ су бирали оне који су им се највише свиђали: они који су били најлепши или најснажнији или најпитомији. Од тих вукова су настали данашњи домаћи пси. Како?


    Када данас погледамо псе можемо уочити велику разноврсност. На слици видимо чиваву која стоји поред немачке доге. По величини тела, облику, крзну..ове две расе паса су не само драстично различите једна од друге, него су и драстично различите од вукова. Различитост по величини тела, облику, крзну можемо видети и код бернардинаца, а међу псима можемо видети и специфичне адаптације, на пример португалски водени пси имају кожицу између прстију ради пливања и крзно које не упија воду. Како су ове карактеристике паса настале, и то од вукова?
    Сваки пут када вучица окоти групу штенади њено потомство ће носити гомилу мутација. Већина тих мутација биће неутралне, биће и оних негативних па ће нека штенад бити болешљива или неспособна; док ће преостале бити варијације. Ове варијације су кључна ствар. Нека штенад ће израсти у малко веће вукове, нека у малко мање, нека ће имати малкице дуже крзно, нека малкице краће крзно, нека ће бити мало сивља нека мало жућкастија. Неће само изглед бити променљив. нека ће бити малко агресивнија, друга малко интелигентнија, неки ће бити малко глупљи - а све побројане варијације могу постати предмет селекције.
    Човек који жели да узгоји нову расу може на ову групу штенади да примени селективни притисак. Рецимо, узмимо да човек жели да узгоји расу са мањом величином тела. Он ће од свих штенади изабрати оне који су најмањи и најраћи. Њих ће међусобно парити, док оне који су велики ће уклонити из репродукције. Из штенади које добије укрштањем најмањих примерака, човек опет одбаци велике, а најмање остави да се паре. Кроз само неколико генерација на овај начин ће добити вукове који су знатно мањи од почетне групе. А ако се тако настави из генерације у генерацију, па тако настави човеков син, унук, праунук, на крају се добије заиста мала животиња од кило-две. Еволуциони биолози би ово назвали селективни притисак за мању величину тела, јер се елиминацијом највећих припадника популације, просечна велчина полако "гура" у правцу све мање и мање вредности. Са друге стране исти или неки други човек може и обрнуто да примени селективни притисак на највеће јединке. И тако добити велику расу.



  2. #2
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Пример: природна селекција код најлоназе.
    Као што је горе речено најлоназа је настала дупликацијом гена. Поставља се питање, ако су случајне мутације гена бактерије произвеле најлоназу у отпадним водама у којима је био најлон, зашто онда најлоназу нису произвеле и друге бактерије које не живе у отпадним водама, да ли је могуће да милионима година бактерије нису могле случајно да произведу најлоназу. Одговор на ово питање је једноставан: није било селективног притиска. Шта то значи?
    Узмимо једну просечну популацију бактерија (неколико трилиона појединачних ћелија). Свака ћелија ове популације ће пренети сваком потомку неколико нових мутација. Што значи десетине трилиона мутација по генерацији. Сваких неколико година ће настати бар по која ћелија са генима који омогућују макар веома слабо и неефикасно разарање најлона. Замислимо да се сада ова популација бактерија налази у води у којој нема најлона. Ова појединачна бактерија нема никакве користи од овог новог гена пошто у води нема најлона. Шта више тај ген је за ту бактерију терет, јер то парче ДНК мора непрестано да се одржава и копира. Потомство ове бактерије ће можда наследити овај нови ген, али ће се у њему врло брзо, кроз само неколико генерација, десити даље мутације, које ће полако али сигурно да елиминште његову нову функцију да разарања најлона. На крају, после неколико генерација то парче ДНК ће напросто дегенерисати и нестати.
    Са друге стране, ако би се ова популација бактерија налазила у води у којој има најлона, прича је потпуно другачија. Чим једна једина ћелија развије какву такву способност разарања најлона, она одједном добија јаку предност у односу на друге: извор хране који није доступан ни једној другој бактерији. Та прва неефикасна најлоназа омогућава бактерији да колико толико користи и најлон за извор енергије. То ствара јак селективни притисак. Та бактерија ће сада да се размножава максимално, користећи извор енергије који нико други не може да јој украде.
    Њени потомци ће такође имати мутације, али селективни притисак врши своје: они потомци који наследе најлоназу ће се такође брзо размножавати и ширити, док ће они којима најлоназа мутира и престане да функционише бити изгладњени и полако бити потиснути. Отуда, веома брзо (кроз 30-40 генерација) у води са најлоном ћемо имати на трилионе бактерија-потомака оне прве ћелије код које је настала најлоназа. Ово има и додатне последице. Ако у популацији постоји само једна јединка која има слабу неефикасну најлоназу, шанса да се баш тој ћелији деси мутација која ће произвести јачу и бољу најлоназу је веома мала. Али ако имамо милијарде и трилионе бактерија са овом слабом неефикасном најлоназом, у сваких пар генерација неколико њих ће доживети мутације које омогућавају ефикаснију и бољу најлоназу. А када се та боља функција развије, њени носиоци ће имати селективну предност и она се самим тим шири кроз популацију. На тај начин селективни притисак не само да доводи до ширења нових особина кроз популацију, него од њега такође зависи даљи развој популације.


    Пример: Мишеви



    Ова врста мишева је населила подручје које је већим делом прекривено вулканским пепелом. Мишеви са светлим крзном су јако виљиви на тамној подлози и представљају лак плен за грабљивице. Та чињеница прави јак селективни притисак на тамније крзно. И заиста ови мишеви су развијали све тамније и тамније крзно, док на крају нису постали скоро па црни, веома сличној боји подлоге на којој живе. Дакле ова врста мишева није постала црна случајно, нити је постала црна зато што су је они са намером развили. Једноставно дешавале су се случајне мутације светлих мишева, па су неки добили нешто тамнију длаку, а ти са тамнијом длаком су више преживљавали од светлих. Од тих тамнијих, опет су неки мутацијом добили тамнију длаку и више преживљавали. на крају су добили боју сличној подлози на којој живе - и ту је тзв. граница адаптације. Ако се крзно уклапа са песком, више не може да еволуира да се "још боље" уклапа са песком. Међу овим мишевима мутације ће се и даље одвијати и даље ће бити варијација у боји крзна, али све боје осим оне које омогућава највеће шансе за опстанак ће бити елиминисане природном селекцијом, самим тим боја крзна популације се неће мењати.
    Ово нас доводи до разлога за релативну стабилност многих особина врста. Када се врста једном адаптира према условима околине или њеном променом, та адаптација остаје стабилна, све док нека нова промена услова околине не произведе нови селективни притисак. Због тога организми који живе у стабилним условима (тзв. стабилним еколошким нишама) ће се мењати веома споро. Пример су дубокоокеанске крабе, чија се животна околина није променила стотинама милиона година. Са друге стране, организми који живе у променљивим условима ће се мењати много брже.

    Можемо сада да потавимо једно важно питање: које су вероватноће овде у питању? Геноми су велики и шанса да мутација погоди баш одређено место је веома мала. Ово је код многих људи камен спотицања у разумевању еволуције, па вреди илустровати временски оквир и величину популације над којом ови процеси делују. Пошто су данашњи примери веома математички сложени, узећемо једну упрошћену реконструисану верзију, ради бољег разумевања.

    Теоријски пример: мимикрија и крила лептира


    Многим птицама су инсекти главни извор хране, због чега код инсеката постоји снажан селективни притисак да развију начине којима могу да се одбране од птица. Неки су развили отровне или неукусне супстанце у свом телу, други су се развили тако да се што боље уклапају у своју околину. Али постоје и нека веома интересантна решења. Рецимо, неколико врста лептира је развило мрље на крилима које веома личе на очи сове. Мале птице које се хране лептирима се веома боје сове па тако уместо да поједу лептира оне се уплаше и побегну. Поставља се питање како овако нешто (крила лептира на слици) може да настане? Шансе да случајно настану очи које веома личе на совине очи су веома мале, један у 10 милијарди. Свакако се нешто тако не може и заиста десити, зар не?
    Заправо итекако може. Итекако може, ако се правилно разуме количина времена и број јединки које су укључене у процес еволуције. Узећемо неке просечне цифре у разматрање. Уобичајена популација неке врсте лептира у одређеној средини броји око 100 милиона јединки. Просечан лептир остави око двадесетак потомака што нам даје 2 милијарде потомака по генерацији. Претпоставимо да сваки нови лептир носи по, да заокружимо, сто нових мутација. То је дакле 200 милијарди генетских промена по генерацији. Ако у причу убацимо и величину генома лептира око 100 милиона базних ДНК парова и број гена који контролишу изглед крила (5-6) можемо да очекујемо да ће се у свакој генерацији родити 140 хиљада јединки које имају промењен изглед мрља на крилима. Ово ретко можемо приметити пошто је 140 хиљада од 2 милијарде новорођених лептирића само 0.007% целокупне популације. Дакле практично сваки лептир на кога налетимо ће имати "нормалан" изглед крила, а само један на сваких 15 хиљада ће имати малчице измењене мрље на крилима. Ако повремено налетимо на таквог лептира помислићемо да смо налетели на необичан примерак (што у ствари и јест тачно).
    Размислимо сада шта ово знали у контексту дужих временских периода. 140 хиљада лептира по генерацији, једна генерација годишње. За 1000 година ово је 140 милиона нових облика крила. За милион година то је 140 милијарди нових облика крила. Највећи број 99.9% ових промена неће имати никаквог ефекта. Нови гени ће се утопити у позадину доминантних гена у оквиру популације. И пре или касније ће нестати. Мада ће у свакој генерацији од оних 140 хиљада већина угинути без потомства, и даље ће остати десетине хиљада које ће остварити потомство и коме ће пренети своје особине. Тиме ће увек постојати одређен део врсте можда 0.01% који има значајно другачије мрље него што је уобичајено. И сад једног дана, један такав лептир има мрље које у одређеном светлу и под одређеним углом подсећају на очи сове. Ово лептиру даје веома слабу заштиту - повремено; можда једном у 20 пута, када потомка тог лептира нападне птица, та птица се и уплаши. Потомци овог лептира ће само повремено преживети у ситуацији у којој иначе не би преживели. Али то зачи селективну предност. Та особина ће се сада ширити кроз популацију. Из генерације у генерацију све ће више лептира бити са оваквим новим особинама, тј. мрљама крила. Док се та особина шири кроз популацију, повремено ће потомци лептира са новим мрљама имати нове мутације које додатно мењају мрље. Ако се мрље измене тако да сада мање личе на очи сове, ови потомци губе селективну предност, а то значи негатиатвна мутација, и постаје предмет притиска који те гене елиминише из популације. Али ако те додатне промене још више личе на очи сове и још боље плаше птице, та нова промена сада добија још већу селективну предност и још се брже шири кроз популацију. У оквиру пар стотина хиљада генерација, мрље достижу границу адаптације. Постају онолико сличне сови, колико је могуће на крилима овог лептира. Процесима мутације и селекције над великим бројем јединки преко дугог периода времена, произвели смо нешто што на први поглед изгледа невероватно или немогуће. Дакле, селективни притисак управља развојем нових особина и може временом да произведе наизглед невероватне ствари

  3. #3
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Шта може да се деси када се селективни притисак уклони?
    Пример: очи пећинских риба.


    Ове рибе уопште немају очи. У оквиру популације речних риба нпр. вид игра веома важну улогу. Ако се међу потомцима тих риба десе мутације које изазивају слепило, тај потомак неће дуго поживети јер ће бити лак плен за грабљивице и тешко ће да проналази храну. Отуда на те рибе снажно делује селективни притисак на одржавање вида, а мутације које изазивају слепило иду против селективног притиска су снажно негативне. У пећинама је ситуација потпуно другачија. Пошто нема светлости нема ни селективног притиска за одржавање вида, јединке које виде немају никакву предност за опстанак и репродукцију у односу на оне које не виде. Очи кичмењака троше енергију непрестано чак и у потпуном мраку; тако за рибу у пећини очи представљају непрекидно трошење енергије на очи од којих нема нкакве добити. Ако се роди потомак са мутацијом недостатка вида, он у овим условима има предност. Не улаже непрестано енергију у непотребан орган. При томе пошто нема селективног притиска (јединке које виде немају никакву предност) потомак ништа не губи. Ово је један од многих примера важности селективног притиска за одржавање постојаћих особина. Ако се уклони селекција не само да нема настанка и ширења информација, већ се постојаће информације неизбежно дегенеришу.

    Данас можемо да посматрамо како процеси мутација уносе варијације и како процеси селекције мењају генетски састав огранизма. Пошто генетски састав дефинише врсту, мењањем генетског састава мења се и врста. У природи можемо уживо да приметимо различите нивое оваквих промена. Рецимо коњи и магарци потичу од једне исте врсте која је подељена на два дела, а они су били подложени различитим селективним притисцима. Резултат акумулираних генетских разлика је да ове две врсте нису у могућности да створе плодно потомство. Укрштање коња и магарца производи мазге или муле које су стерилне, нису у стању да се размножавају.
    Настанак врста кроз репродуктивну изолацију је примећен и у лабораторији. Један конкретан пример 1964. године, када су научници са океанске обале калифорније покупили око 5-6 црва једне врсте. Од ове неколицине црва научници су у лабораторији ради експеримента размножили неколико хиљада јединки. 4 мужијака и 4 женки су одвојени и послати колегама на источну обалу америке, где је њихово потомство наставило да живи следећих 20 година. у току тог периода ове две популације су биле међусобно изоловане. Након 20 година две популације црва су накупиле толико различитих мутација, да су постале репродуктивно некомпатибилне. Јединке са источне обале уопште нису могле да остваре потомство са јединкама западне обале.
    Оно што је важно јесте да ни једна појединачна мутација не производи овакве резултате. Промене у врстама су резултат акумулације више различитих мутација кроз много генерација, под различитим селективним притисцима. То нас води у закључак: Јединка доживљава мутације, популација доживљава селекцију


    (НАСТАВИЋЕ СЕ...)
    (п.с. на глупа питања типа зашто сви лептири немају совине очи, или зашто сва бића мрачних дубоких вода немају очи не одговарамо)
    Poslednji put ažurirao/la Fixa : 02.08.2010. u 12:41

  4. #4
    Zainteresovan član zif (avatar)
    Učlanjen
    13.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    372
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Cekam nastavak (baci akcent na rase kod ljudi)

  5. #5
    Iskusan fantom piroman (avatar)
    Učlanjen
    03.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    He stood in a field where barley grows
    Poruke
    5.515
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    99

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Ono sto mene zanima je kako su se jednocelijski organizmi organizovali u tkiva? Mislim ne vidim neku produktivnost u tome...
    Treba mi svet, otvoren za poglede....

  6. #6
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    за сада колико знам нема дефинитивног закључка. најприхваћенија теорија јесте да су прокариоте ушле у ћелију претка еукариоте тако да су постале њене органеле и у тој симбиози прокариоте су обезбеђивале храну, а "домаћин" енергију. доста тога указује на овакав ток ствари, али ова теорија има и неке недостатке. са друге стране постоји и теорија која описује настанак еукариота кроз акумулиране мутације прокариота (што је и мени лично прихватљивије објашњење).

    било како било еволуција ћелија и тих првих микроорганизама је трајала много дуго, много дуже него настанак и еволуција сложенијих организама, а ан крају и човека.

    #зиф
    биће о еволуцији човека посебан пост.

  7. #7
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio zif Pogledaj poruku
    Cekam nastavak (baci akcent na rase kod ljudi)
    http://www.teorijaevolucije.com/uvod_u_evoluciju.html

    Kreni od 5. poglavlja. A na linkovanoj stranici imas i link koji vodi do poglavlja o evoluciji coveka.
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:51
    I am not going anywhere. I am here.

  8. #8
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio chuck. Pogledaj poruku
    A fixa uporedo moze da nastavi sa svojim strucnim prevodom na cirilicu.
    не знам зашто си убеђен да сам претходне текстове пласирао као информације из моје главе, и то са једног од најпопуларнијих сајтова о теорији еволуције. могао сам само да оставим линк, ко би читао ко не би. овако сам издвојио и препричао оно што сам мислио да је битно за тему и мало прерадио неке реченице и сличице. и ти си сад као фаца..што си "открио" да преводим текст на ћирлицу. смешно.

  9. #9
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Fixa Pogledaj poruku
    не знам зашто си убеђен да сам претходне текстове пласирао као информације из моје главе, и то са једног од најпопуларнијих сајтова о теорији еволуције. могао сам само да оставим линк, ко би читао ко не би. овако сам издвојио и препричао оно што сам мислио да је битно за тему и мало прерадио неке реченице и сличице.
    Ti to umes misli da citas kad znas tacno u sta sam ja ubedjen? A u kojoj meri i s kakvim rezonom si tekstove preradio ostaje citaocima da procene.
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:40
    I am not going anywhere. I am here.

  10. #10
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    не треба ми способност читања мисли да би знао са каквом намером спемујеш тему.
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:40

  11. #11
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Fixa Pogledaj poruku
    не треба ми способност читања мисли да би знао са каквом намером спемујеш тему. фуцк офф.
    Spamujem time sto sam postavio link do izvornog teksta? Zanimljivo. Izvini sto nisam odmah shvatio da je tema namenjena tvojoj licnoj promociji, a ne teoriji evolucije.
    I am not going anywhere. I am here.

  12. #12
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio chuck. Pogledaj poruku
    Spamujem time sto sam postavio link do izvornog teksta? Zanimljivo. Izvini sto nisam odmah shvatio da je tema namenjena tvojoj licnoj promociji, a ne teoriji evolucije.
    није занимљиво, него је јадно.

    свако ко жели нешто да сазна о било чему може врло једноставно да користи гугл. како сви, па тако и зиф врло једноставно има опцију да куца у гугл "теорија еволуције" и да му се међу првим сајтовима прикаже и лнковани сајт. али, он је поставио питање на овој теми на крстарици. и ти си сада нашао за сходно да ову тему описујеш као моју личну промоцију. правиш и себе и мене дебилом.

  13. #13
    Elita
    Učlanjen
    14.03.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.549
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1712

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Šalu na stranu, prekucavati sa drugog sajta nije neka mudrost. Čak ni ako prebacuješ tekst sa latinice na ćirilicu. Aj, da si našao neki sajt sa engleskog govornog područja pa i da prevodiš.

    evo ti domaći pa nas počasti sa nekim lepim tekstom(koji ja neću pročitati jer sam zauzet spamovanjem):

    http://www.talkorigins.org/faqs/homs/
    http://www.talkorigins.org/faqs/comdesc/
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:39

  14. #14
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Paganko Pogledaj poruku
    Šalu na stranu, prekucavati sa drugog sajta nije neka mudrost. Čak ni ako prebacuješ tekst sa latinice na ćirilicu. Aj, da si našao neki sajt sa engleskog govornog područja pa i da prevodiš.
    због чега мислиш да би овде ико требало отварањем теме да испадне мудар? на крстарици има стотине copy/paste тема, не видим у чему је проблем? узгред, као што рекох ово није copy/paste тема, а чак и да јесте не видим ништа пороблематично у томе. ја сам као што рекох изабрао пасусе са тог сајта које сам хтео, мало технички прерадио, дотерао сличице итд. а то сам урадио да би привукао што више људи да прочита. за гугл су сви чули, и ако је неко хтео до сада да прочита о еволуцији могао је врло лако, и то са поменутог сајта.
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:39

  15. #15
    Elita
    Učlanjen
    14.03.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.549
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    1712

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Fixa Pogledaj poruku
    ево још једне мамине паметнице. због чега мислиш да би овде ико требало отварањем теме да испадне мудар? на крстарици има стотине copy/paste тема, не видим у чему је проблем? узгред, као што рекох ово није copy/paste тема, а чак и да јесте не видим ништа пороблематично у томе. ја сам као што рекох изабрао пасусе са тог сајта које сам хтео, мало технички прерадио, дотерао сличице итд. а то сам урадио да би привукао што више људи да прочита. за гугл су сви чули, и ако је неко хтео до сада да прочита о еволуцији могао је врло лако, и то са поменутог сајта.
    onda ostaviš link ka sajtu i ne pametuješ dalje. kako reći, ne činiš nikakav doprinos progresu znanja prekucavajući pročitano sa mesta A na mesto B.
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:38

  16. #16
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Paganko Pogledaj poruku
    onda ostaviš link ka sajtu i ne pametuješ dalje
    одакле ти идеја да си позван да објашњаваш некоме шта да ради? и одакле ти идеја да ћу да радим онако како ти мислиш да треба да радим?

  17. #17
    Poznat
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.681
    Reputaciona moć
    132

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Paganko Pogledaj poruku
    nego ja još nisam skontao, jel beše endi tvorac tog čuvenog sajta?
    Jeste, on je napravio sajt, uz praktično zanemarljivu pomoć par entuzijasta.
    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 12.08.2010. u 13:37
    http://sites.google.com/site/zvezdaraforest

  18. #18
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Caliburn Pogledaj poruku

    Nemojte tako... ozbiljan je to doprinos... prevesti neki tekst sa latinice na ćirilicu.
    A sto se "prevoda" tice, u principu ne bi smelo ovako da se radi iz razloga autorskih prava, vec da se eventualno citira jedan deo teksta da bi se zainteresovao citaoc, a ostatak linkuje. Alternativno moze da se trazi saglasnost autora teksta i urednika sajta uz navodjenje izvora i autora.

    Medjutim, svi znamo da endonuclease ne bi imao nista protiv ovoga sto cini dragi Fixa . Ukrako - mislim da ne moze da skodi, ili makar da korist prevazilazi mogucu stetu. Lepo je da sajt o teoriji evolucije ima i svoju cirilicnu verziju.

    Onda, Fixa... cekamo 5. poglavlje...

    I am not going anywhere. I am here.

  19. #19
    Poznat
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.681
    Reputaciona moć
    132

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Za kroisnika Fixa, da se ne muči:
    http://www.latinicacirilica.com/

    Eto i mog značajnog doprinosa temi.
    http://sites.google.com/site/zvezdaraforest

  20. #20
    Zainteresovan član Egregore (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    208
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Da bi primljen u sektu antiteista (to su oni što kritički razmišljaju i ne vole dogme i šta sve ne ) moraš da znaš sajt teorija evolucije.com jako dobro.To je preduslov.Ovde se samo utvđuje gradivo i prevodi na ćirilicu da bi izgledalo drugačije.
    Ja koristim sličan princip.Kada gledam u nešto što sam video sto puta, malo nakrivim glavu...izgleda drugačije.
    ...

  21. #21
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Egregore Pogledaj poruku
    Da bi primljen u sektu antiteista (to su oni što kritički razmišljaju i ne vole dogme i šta sve ne ) moraš da znaš sajt teorija evolucije.com jako dobro.To je preduslov.
    није предуслов, али је пожељно. сваки противотров за верские опијате добро дође, а овај сајт је један од добрих, само је нешто опширније написан и мање атрактивнији за просечног антиеволуционисту, па су овакве теме прилика да се привуче у читање више људи, тако да ти ово

    Ovde se samo utvđuje gradivo i prevodi na ćirilicu da bi izgledalo drugačije.
    просто није тачно.


    цалибрун, захваљујем, користиће ми.

  22. #22
    Veoma poznat fosilvaso (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    zagreb
    Poruke
    13.586
    Reputaciona moć
    185

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio Egregore Pogledaj poruku
    Da bi primljen u sektu antiteista (to su oni što kritički razmišljaju i ne vole dogme i šta sve ne ) moraš da znaš sajt teorija evolucije.com jako dobro.
    .
    Ja znam nekoliko antiteista koji i neznaju za taj sajt!
    Sve je apsolutno u totalitarnom režimu!

  23. #23
    Zainteresovan član Egregore (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    208
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Citat Original postavio fosilvaso Pogledaj poruku
    Ja znam nekoliko antiteista koji i neznaju za taj sajt!
    Ali oni nisu pravi antiteisti
    ...

  24. #24
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    Btw, ranija verzija teorijaevolucije.com odavno vec postoji i na forumu Krstarica :

    http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=133360&highlight=sakal+teorija+evolucije&page=11

    Korisno je uputiti ljude i na vrlo dobar forum sa tog sajta, koji je odnedavno nazalost zatvoren, ali arhiva sadrzi interesantne diskusije.
    I am not going anywhere. I am here.

  25. #25
    Veoma poznat Fixa (avatar)
    Učlanjen
    19.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.814
    Reputaciona moć
    1033

    Podrazumevano Re: TEORIJA EVOLUCIJE

    промакла ми је та тема, јер сам у претраживачу проверавао да ли већ постоји овако нешто на крстарици пре него што сам отворио тему. одлично, пошто је шакал већ одрадио и део везано за човека треба ту тему "подићи" у актуелне. ал пре тога треба садашњи модератор да је откључа

Slične teme

  1. teorija evolucije darvina
    Autor random_cloud_form u forumu Filozofija
    Odgovora: 140
    Poslednja poruka: 08.10.2010., 20:39
  2. Teorija Evolucije - komentari
    Autor Šakal u forumu Prirodne nauke
    Odgovora: 964
    Poslednja poruka: 01.09.2007., 01:23
  3. Teorija Evolucije
    Autor Šakal u forumu Prirodne nauke
    Odgovora: 262
    Poslednja poruka: 05.05.2007., 02:34
  4. Teorija Evolucije 2
    Autor Ninjarijeka u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 04.03.2007., 18:59
  5. Teorija evolucije nije samo u teoriji evolucije
    Autor Tuzni_patak u forumu Filozofija
    Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 03.02.2005., 07:12

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •