strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Nastali su kada se sve u državi raspadalo, sluteći ono što će se dogoditi tri dana kasnije - 24. marta 1999. godine. Vremenom su iz grupe prerasli u fenomen i megafon naroda u čije ime su zlim vremenima i još gorim ljudima u njima postali Damaklov mač nad glavama, satirući rimama kukolj u žitnici zvanoj Srbija!
Danas, angažovanije i brutalnije nego ikad - albumom „Diskretni heroji", šamarčinom koja će dugo zvoniti u šupljim glavama o kojima peva i pevati u narodu kojem je poklonjen, doslovno! „Beogradski sindikat" - jedini koji to zaista jeste!
Braćo „sindikalci", koja je to fora sa besplatnim albumom?! Mislim, nije u redu, pa Dinkić je prvi provalio foru sa besplatnim akcijama i ponudio narodu „slamku spasa" mnogo pre vas...
- Da smo iskopirali ministra ekonomije, verovatno bismo na besplatan daunload postavili samo polovinu prve pesme. Za razliku od mnogih koji vole da se busaju u grudi i razbacuju praznim obećanjima, mi smo ovo uradili bez ikakve prethodne najave, diskretno i bez želje da od toga pravimo senzaciju. Pozvali smo ljude na solidarnost, da album koji mi delimo sa njima oni obavezno podele sa drugima. Na kraju se ta mala solidarnost pokazala na delu, jer su ljudi koji su prvi skinuli pesme sa našeg sajta, nakon pada servera, slali linkove ostalima. Pošli smo od toga da naš album predstavlja naše ideale, a ideali se ne prodaju i ne izdaju, već ih treba podeliti sa prijateljima.
Ako se ipak nađe na disku (a najavili ste ograničenu seriju), hoće li ići uz prašak, deterdžent, litar ulja, kilo šećera, veknu hleba, sedam deci rakije? Nešto uz šta će narod lakše da prihvati surovu realnost i bezličnost svakodnevice o kojoj pevate, repujete, hiphopujete, naričete u ime svih nas? Možda jedno 100 evra uz disk, koliko da opravdate onu da nas je pesma održala, al' evru hvala?
- Tužno je gledati kako nekada velika imena naše muzičke scene prodaju svoja dela uz robu široke potrošnje. Umetnost nikada ne bi smela da bude na rasprodaji, zato smo i zahvalni što imamo taj luksuz da se ovim bavimo iz ljubavi i entuzijazma, a egzistenciju nam obezbeđuju naše profesije, koje nemaju veze sa muzikom. Ne osuđujemo nikoga ko tako izdržava svoju porodicu, ali mi na svoje ideje nikada nećemo zalepiti drugi logo osim BS-a.
Ako bismo se ikada opredelili za takav vid trgovine, onda bi, po svemu sudeći, naš album trebalo prodavati uz kuke i motike.
Mi upravo ovim albumom poručujemo svima da ne treba da se mire sa životom koji nema pravi sadržaj. Tresemo brod čija se krma duboko zaglavila u mulju i pokušavamo da ga usmerimo ka otvorenom moru. Na tom putu će nam trebati mnogo pomoći, zato pozivamo sve usnule mornare da se probude i izađu na palubu.
Iako je opšta besparica, nije dovoljno samo podeliti po sto evra, ako nam duša ostane prljava i zatrovana. Narodu treba omogućiti da živi časno i pošteno, od svog rada, a ne da čeka tuđu milostinju.
Pevate uglavnom o sili i nepravdi. Dajte neki stih o međunarodnoj „pravdi" koja nas je iz Međunarodnog suda zviznula posred čela! Neki savet za tantuze iz Skupštine kako da formulišu deklaraciju o Kosovu s kojom bi trebalo da izađemo pred UN? Kako bi u interpretaciji BS-a ona glasila?
- Oduvek smo govorili da je nepravda u Srbiji deo puzle svetske nepravde, koju sastavlja neko moćan daleko od naših očiju. Mi smo obmanuti da je naša zemlja nebitan učesnik međunarodne pozornice. Ako pogledamo kroz istoriju, mnoge velike odluke i događaji su se upravo prelamali preko naše grbače. Zbignjev Bžežinski je u „Velikoj šahovskoj tabli" napisao da „Balkan predstavlja potencijalno geopolitičku nagradu u borbi za evropsku supremaciju". Međutim, naša zemlja je prepuna raznih dezinformatora čiji je glavni zadatak da ubede narod kako je sve ružno što nam se dešava isključivo posledica samo naših grešaka, kojih je svakako bilo. Od naše političke „elite" ne možemo mnogo da očekujemo, ali bi, u najmanju ruku, bilo korektno da narodu objasne šta se zapravo dešava. Takođe bi morali neke stvari da nazovu pravim imenom - međunarodno prisustvo na Kosovu je zapravo okupacija, Srbija nije suverena već vazalna država, u Evropskoj uniji ne teku med i mleko već sve veća nezaposlenost i pad ekonomije, NATO ne predstavlja bezbednost već ratove i razaranja, itd. Kad bi makar to predstavili na pravi način, bar bismo znali na čemu stojimo. Ovako nas samo lažu i manipulišu kako bi ostvarili svoje plitke individualne i partijske interese. Što se tiče Međunarodnog suda i međunarodne pravde, očigledno je da su oni sami sebi negacija. Ni od Ujedinjenih nacija se ne može očekivati ništa bolje, jer su i one samo instrument globalne oligarhije.
Ajd, iskreno - čiji ste? Ovde su sindikati i sindikalci uveliko nečiji, a vi ste isuviše zajebana ekipa da biste bili samo svoji. Ne morate da otkrijete ime tajkuna koji stoji iza, ispred i pored vas, dajte samo inicijale i imena barem tri firme koje je pazario na tenderima.
- Plašimo se da će se mnogi dušebrižnici razočarati što iza „Sindikata" stoje jedino naše reči i dela, kao i naše porodice i prijatelji zbog kojih sve ovo radimo, što mislimo da su najbolja moguća leđa. Od trenutka kada smo se pojavili i postali angažovani postoji ozbiljna namera određenih krugova da nas etiketiraju i na svaki način umanje vrednost onoga što mi činimo, trpajući nas čas u ovaj, čas u onaj koš, kako kome i u kom trenutku odgovara. Mnogi su nas svojatali i pokušali da nas pridobiju na svoju stranu, ali smo mi sa prezirom sve to odbili. Ostajemo verni samo sebi i svojim idealima. Prevelik smo mi zalogaj za njih, jer obraz nema cenu. Zbog ovakvih naših stavova smo i postali pretnja mnogima, pošto se ne uklapamo u već postavljenu šemu koja godinama precizno funkcioniše.
Samo vas je desetorica u grupi, a namerili ste da popravite pokvarenu nam Srbiju, što ne polazi za rukom ni ovako brilijantnoj Vladi, koja broji tri puta više članova od vas. Kako, braćo? Kako bosonogi u koprive?
- Svesni smo da je naša borba - borba sa vetrenjačama, ali i dalje verujemo u bolje sutra. Ne želimo da bilo koga pokrštavamo i preobraćujemo, već da ličnim primerom dopremo do ljudi koji nas vole i veruju nam. Pesme su nam i nastale kao podrška svima koji se trude da ostanu čisti, iskreni i svoji - diskretni heroji. Podsećamo ih da smo tu, da nas ima još... Ako naša poruka dopre barem i do jednog klinca ili klinke, koji odluči zbog nas da se ne drogira ili ne izbode nekoga nožem, da ostane zdrave glave, počne da čita i nauči nešto, onda smo mi već dobrim delom popravili Srbiju. A postoji dobra šansa da će on na isti način povući još nekoliko drugara na pravu stranu. Kada bismo svi bili tako solidarni i spremni da jedni drugima pomognemo, Srbiji ne bi ni trebala popravka.
Uveliko ste iz grupe prerasli u pokret i najglasniji krik naroda koji više nema snage ni za šapat. Kad ćete u politiku, poslanike, koalicije? Prava snaga reči je kad se pretoči u dela, pa?
- Mislimo da je svima jasno da se prava dela ne čine u politici, već na ulici, među narodom, u svakodnevnom životu. To je i jedan od većih problema političara - što se samo igraju života, totalno bez sluha i nesvesni pravih problema i potreba sopstvenog naroda. Sama pojava političkih partija već dovodi do izdvajanja uskog kruga ljudi, kojima je jedini cilj dolazak na vlast po bilo koju cenu i sa bilo kime. Iako stalno dobijamo poruke od ljudi kako bi bilo dobro da se „Beogradski sindikat" pretvori u političku stranku, ne pada nam na pamet da to učinimo. Da bi se bavio politikom u savremenoj demokratiji čovek mora da bude lažljiv, ljigav, prepreden, beskrupulozan i spreman na svakakve kompromise, a BS se upravo bori protiv toga.
Priznajte, biće vam lakše - sve ovo radite samo da biste ušli na „Farmu" ili gostovali kod duhovnog gurua Srbije u „Narod pita", zar ne?! Mislim, do naroda bi lakše stigla poruka vaše fenomenalne „Velkam tu Srbija" ukoliko je isprate „Grand" balerine i orkestar Bokija Miloševića...
- Ovo što ste rekli, nažalost, ne može biti tačnije. Ljudi danas mnogo lakše upijaju plitke i banalne sadržaje, retko ko će izdvojiti vreme za pozorište, knjigu ili odlazak u neku galeriju. Ko će da daje pare za bioskopsku kartu ako može da ih da na poruke i glasanje u omiljenom rijaliti-šouu? Za ovo, ipak, ne mogu da bude opravdanje ni težak život i hiljadu i jedna briga. Ovakvo stanje je i velika krivica vlasti, koja narod namerno drži u kulturnom mraku da bi sa njim lakše manipulisala. Koji grad osim Beograda ima bioskop? Ili pristojan sportski centar? Ili, ne daj bože, muzej ili bilo koje drugo mesto na kojem bi mladi mogli kvalitetno da provode svoje vreme? Ako smo išta mogli da promenimo za ovih 10 godina u Srbiji, onda je to katastrofalno stanje u kulturi. Ništa nije bolje ni u medijima, pogotovo onima koji poseduju nacionalnu frekvenciju, a pri tom ništa ne rade da se ta nacija barem malo prosveti i kultiviše. Umesto da se promovišu diskretni heroji, koji se sami ne nameću, kreiraju se i guraju u prvi plan indiskretni antiheroji koji su potpuno pogrešni uzori našoj omladini.
ostatak na
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...kat":+Welcome+to+Srbija,+gde+život+ubija.html
