Istoričari iz Češke i drugih postkomunističkih zemalja zatražili su u Pragu da se u Evropi osnuje poseban sud za zločine komunizma, po ugledu na Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

"Budući da zločini protiv čovečnosti koje su izvršili komunistički režimi ne spadaju u nadležnost nijednog od sadašnjih međunarodnih sudova tražimo da se formira novi međunarodni sud sa sedištem u Evropskoj uniji", navodi se u završnoj deklaraciji međunarodne konferencije, prenose danas češki mediji.

Konferenciju je od 24. do 26. februara u Senatu češkog parlamenta pod pokroviteljstvom češke vlade organizovao praški Institut za studije totalitarnih režima. Istoričari su ocenili da ti zločini moraju da budu kažnjeni, isto onako kako su kažnjeni nacistički ili kako se kažnjavaju sada zločini počinjeni tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Učesnici konferencije zatražili su od nacionalnih vlada da se dogovore, a Evropska komisija to da sprovede u delo, da negiranje ili umanjivanje komunističkih zločina bude kažnjivo, kao što je to u nekim zemljama osporavanje holokausta. Zajednička osuda komunističkih zločina tema je koja krupnim koracima vodi ka istorijskom pomirenju Ruske pravoslavne i Poljske katoličke crkve čiji su odnosi u prošlosti, kao i odnosi dva naroda, bili opterećeni istorijskim traumama.

Prvi put nakon nekoliko godina u Varšavi su u petak razgovarale zvanične delegacije dve crkve, između ostalog, i o zajedničkom pomenu u Katinju, na 70. godišnjicu najvećeg komunističkog zločina nad Poljacima - kada je 1940. u Katinjskoj šumi, Harkovu i mestu
Mednoje sovjetska tajna policija NKVD streljala preko 21.000 poljskih vojnih i civilnih zarobljenika.

"Katinj je naš zajednički bol i sećanje", kazao je uoči razgovora u Varšavi za poljski list Gazeta viborča jedan od najuticajnijih velikodostojnika Ruske pravoslavne crkve mitropolit Hilarion.

"Za Rusku pravoslavnu crkvu Poljaci (pobijeni u Katinju) su iste takve žrtve bezbožničke vlasti, kao i njeni vernici. Ta zemlja pokriva posmrtne ostatke 10.000 građana Rusije - progonjenih kaluđera, sveštenika, običnih ljudi raznih veroispovesti. Tu su i ostaci preko
4.000 poljskih vojnika streljanih 1940. godine", kazao je Hilarion.

O učešću i poljskih katoličkih i pravoslavnih i ruskih pravoslavnih sveštenika na pomenu žrtvama Katinja na njihovim grobovima na 70. godišnjicu, početkom aprila, Hilarion je kazao da istinu o tom zločinu moraju da saznaju ne samo svi u Poljskoj i Rusiji, već i celom svetu.

"Naši narodi moraju da shvate da nismo neprijatelji, da su prošla vremena kada su među nama izbijali sukobi. Treba da tražimo to što nas spaja, a ne ono što nas deli", rekao je Hilarion i pozdravio što će na svečanosti obeležavanja godišnjice Katinjskog masakra uz visoke zvaničnike obe crkve biti i poljski premijer Donald Tusk i njegov ruski domaćin Vladimir Putin. http://www.communistcrimes.org/