Savrsena radnja

Jedan drugar me zove 'dizajner' jer svakom proizvodu nadjem zamerku - ako su cipele lepe spreda, ja mislim da bi stikla trebalo da izgleda drugacije; ako nadjem majicu lepe boje i materijala, nervira me sto nije 'camac' izrez; ako su pruge vertikalne, ja bas mislim da je trebalo horizontalno... shvatate u cemu je problem: jos se nije rodio covek i jos nije otvorena radnja u kojoj bih ja mogla sa lakocom za sebe da izaberem bar jednu, a idealno i nekoliko stvari... Pa me interesuje, da li i vi mastate o nekoj radnji koja bi, eto, bila idealna za vas, i kako bi ona izgledala?

Moja idealna radnja bi imala SVE u SVAKOJ boji, i SVE jednobojno.
SVE znaci: majica na bretele (10 tipova bretela), majica sa polukratkim rukavima (10 tipova izreza), rukav tri frtalja (10 tipova izreza) i dugacak rukav (uski, siri, sismis, itd. i svi izrezi) Pa tako i kosulje, tunike, pantalone, ves, carape, cipele, dzempere (duzine, krojevi itd.), torbe, jakne, sakoe, kapute. I naravno ova radnja se ne bi obazirala na modu i na sezone, neko bi sve to bilo uvek na policama. Shvatam da bi zbog velikog broja artikala radnja bila ogromna, tako da bi mozda bilo dobro da svaka boja ima svoju radnju, i da se tako i zovu (Crna, Crvena itd.)
Sigurno postoji neka kul zemlja koja praktikuje ovakav vojnicki pristup odevanju... ali gde

Mislim da bi uzimala dobre parice sa tolikim izborom garderobe

pre bi rekao da si kriticarka

muvi, fali ti još nešto za savršenost radnje: ima sve u svakoj veličini

Ma dobro, kriticar sam i nadzak baba, ali pitanje je:

1) za sve ove zene koje uzivaju u sopingu
KAKO BI IZGLEDALA RADNJA VASIH SNOVA (u kojoj biste mogle da trosite od jutra do sutra)
2) za sve koji mrze soping
KAKO BI TREBALO DA IZGLEDA RADNJA U KOJOJ VAM KUPOVINA NE BI BILA NAPORNA

Mozete da kazete i kakva vrsta usluge vam odgovara (da vam nude i da vas savetuju, ili da vas puste na miru), kakva unutrasnkost radnje (ogledala, kabine i slicno), sa muzikom ili bez, da li vam se svidja 'orijentalni' nacin prodaje / da vam nude caj i slatkise dok probate i tako ...

bokaruki:

muvi, fali ti još nešto za savršenost radnje: ima sve u svakoj veličini

Kliknite za proširenje...

Da!

Bas, baaas lepa tema

Huh, moja radnja bi istovremeno bila parfimerija, prodavnica obuce, odece i modnih dodataka, a bila bi i, kao slag na tortu, deo spa centra... Plus, kao jagoda na vrhu torte, usluge stiliste bi bile dostupne

Hah, sto pregleda a cetiri posta -vi ste izgleda pravi kupci: ne interesuje vas radnja kao takva, ili kakva bi mogla da bude, samo okrutna stvarnost

Ja bih tamo zaposlila krojača. Meni uvek treba neko skraćivanje, šta ću kad nisam "standardna"

Za mene je idealna svaka radnja u kojoj mogu da biram odecu, a da mi prodavacica ne dise za vratom.

Razumem da se kod nas dosta krade, ali mene to pracenje po radnji odmah odbije i najcesce brzo izadjem odatle. U drugim zemljama sama biras sta ti odgovara..brojeve..boje.. i nosis u kabinu po 10 stvari-niko te nista ne pita. Ako se odlucis za nesto, odneses na kasu i to je to.

Doduse , ima i kod nas ponegde takva radnja, ali vecina je onog tipa da te jos sa vrata spopadnu..sta zelite ( kao da znam sta zelim-dosla sam da pogledam, mozda) , potom te prate dok te ne isteraju napolje..

To mora da se menja.

Moja savrsena radnja je prirodno lepo osvetljena. Ima retro tapete i fotelje (one male) za ljude kao sto su moja mama i vole da prisednu. Radnja je velika i kaskadna, na svakoj kaskadi se nalazi garderoba za odredjenu priliku...poslednji nivo je odredjen za kafeteriju sa kolacima i lepim kafama...na par stolova bih postavila korpice sa casopisima, zapravo sa par casopisa koje proberem (sebicno ali ovo je moja zelja pa tako mora), a na zidovima bi se nalazile knjige koje se mogu prelistati tipa Modna fotografija, Dizajn danas, sve sami klisei zacinjeni sa 500 filmova koje morate videti i 500 mesta koje morate posetiti, najbolji muzeji i arhitektura danas. Ja simpatisem te knjige jer su zgodne za prelistati ih dok se ispija kafa, ako se skupe drugarice mogu da gledaju slike a ako dodje neko da smiri glavu moze moze da pije kafu i natenane cita u tisini svojih misli.

Isla bi neka "sveza" muzika, ne mislim sveza u smislu nova vec kao da mirise na svezinu...Laura Pausini, Toto Cotugno, Carla Bruni & co jer je takva muzika skoro svima prijatna. Zaposlila bih part time studentkinje iz tri razloga i obukla ih nesto slicno kao sto Massimo Dutti oblaci svoje zaposlene, sivi sportski sako sa podvrnutim rukavima, cigaret pantalone i bela pamucna bluzica, tako su mi izgledale slobodno i poletno...delovale su da im je udobno a i stilski mi se svidja...

Ne bi bilo sportske opreme, ne bi bilo puno boja i sarenog (iako boje manje podnosim od sarenog). Imala bih samo odecu napravljenu od prirodnih materijala, deo sa nekom humantiranom akcijom, fair trade i slicnom robom ali bih to izdvojila pa ko zeli prisao bi sam. Generalno moje prodavacice bi radile nesto drugo a intervenisale samo ako bi ih neko pozvao i pitao za pomoc. Ne bi bilo zguzvanih i bacenih stvari po podu, ne bi bilo snizenja od 70% i kusur posto jer ne bih drzala visoke cene na startu. Da, imala bih deo sa radovima mladih dizajnera, to mi je nekako bas super, ne cekas da ti daju novac za reviju vec bukvalno sa jednom snajderkom mozes da napravis 10 modela i da te izloze, mislim da bi tako nesto trebalo da se uvede, da imam radnju uvela bih to od starta. Stavila bih na ulaze onu masineriju u koju gurnes kisobran a ona ti ga ulepi u celofan,

Prvi deo - basic roba, preovladavaju crna, siva, teger, bela, bez...te neke osnovne boje. Dobri krojevi i cista klasika.

Drugi deo - weekend garderoba i dzins

Treci deo - garderoba za izlaske i posebne prilike...

...sve to kaskadno rasporedjeno i bez pokretnih stepenica...volela bih da imam na raspolaganju krojacicu za prepravke kako bih ljudima mogla da ponudim tu uslugu makar i uz sitnu doplatu. Retki su ljudi kojima nije potrebno nikako ukrajanje ili prekrajanje, lepo izmeris na licu mesta, popijes kafu i za sat dobijes farmerice spram tvojih nogu ili sako spram tvojih ruku...meni je to bas super...

Uh bas sam se raspisala...necu vise da vas davim...

...

samo pisi

ajde još vazdušasta....
taman sam se zadubila i stvorila sliku tvof malog raja, baš mi se sviđa...
i kafica i knjige i mladi kreatori i prepravke na licu mesta i prodavačice .-studentkinje....
ajde još...

meni bi odgovaralo da se snima sve sto sam probala,
da kamera npr. stoji iznad ili jos bolje-u ogledalu dok se gledam u stvarima iz radnje,
pa da uz tu vazdusastinu () kafu na miru odgledam snimke i donesem odluku sta cu da kupim, a sta ne

ikel2:

Za mene je idealna svaka radnja u kojoj mogu da biram odecu, a da mi prodavacica ne dise za vratom.

Razumem da se kod nas dosta krade, ali mene to pracenje po radnji odmah odbije i najcesce brzo izadjem odatle. U drugim zemljama sama biras sta ti odgovara..brojeve..boje.. i nosis u kabinu po 10 stvari-niko te nista ne pita. Ako se odlucis za nesto, odneses na kasu i to je to.

Kliknite za proširenje...

Ja sam na tu slobodu naišla samo u Springfieldu.
Butik na dva sprata. Popnem se na gornji. Prodavci ostanu na donjem. Ulazim u kabinu sa ne znam ni ja koliko stvari. Izađem. Vratim na svoje mesto ono što ne kupujem. Što kupujem, dole naplatim. Milina. Mada je, realno, po njih rizično.

ikel2:

Doduse , ima i kod nas ponegde takva radnja, ali vecina je onog tipa da te jos sa vrata spopadnu..sta zelite ( kao da znam sta zelim-dosla sam da pogledam, mozda) , potom te prate dok te ne isteraju napolje..

To mora da se menja.

Kliknite za proširenje...

To kad me spopadnu sa "Šta želite?" mi i ne smeta toliko, koliko, kad prodavačica vidi da, recimo, gledam neku majicu, dobaci iz drugog ćoška butika (ili još gore, priđe i kaže mi na uvo) "Imamo u toj boji i helanke". Mislim se, pa šta. Kažem "Dobro" i gledam dalje. A ona ne odustaje: "Danas smo baš dobili i neke nove šortsiće". O, mislim se, ženska glavo, pusti me na miru. Kažem opet "Dobro". I izađem. U takvim situacijama nikad ne stignem do tri "Dobro".

Inače, postoji nekoliko butika koji su baš moji. I kada je u pitanju enterijer, i muzika, i ono što prodaju. Neki su butici toliko umetnički i originalno uređeni, i prodaju krajnje originalne i specifične odevne predmete, da me to prosto ostavlja bez reči.
Muzika mi i nije naročito važna, jer je sumanuto da očekujem ispunjavanje muzičkih želja pri isprobavanju farmerica ili čega već. Ali ne volim kad je u butiku napanjen do maksimuma neki gruvadžijski house, ili pesma tipa "Yo! Man". Nekako me nervira.

Ne volim kupovinu stvari koje moraju da se isprobavaju. Najviše se radujem kupovini onih stvari koje jednostavno napikiram i naplatim.
Najviše volim da kupujem torbe, štikle i nakit. Za 2 sata razgledanja u stanju sam da poželim do 20-ak torbi, i da nikako taj broj ne mogu da svedem na manji, jer je, stvarno svaka fenomenalna. I po pitanju te bolesti ću nešto morati da preduzmem.

I uzgred, malo sam nostalgična i fale mi stare državne Trikotex i slične prodavnice i oni čuveni "bubnjevi" u koje su natrpane hulahopke, dokolenice i brushalteri. Neku posebnu draž i toplinu je imala ta neuređenost i dezorganizacija, što u "bubnjevima", što na narandžastim policama. Dans su mi mnogi butici nekako hladni.

-Ogromna prodavnica i na vise spratova (do 6-7 mogu da podnesem bez problema )

- prodavci su tu kad su potrebni, ali te ne gnjave, ne idu za tobom, i ne pitaju 'kako ste danas', 'jel trazite nesto odredjeno?', 'jel vam treba pomoc?' i slicna pitanja

- nikako samo jednobojne stvari, to bi me nacisto smorilo. Treba da je sve i svasta na gomili. Znaci svi moguci stilovi, boje, materijali - pa da u tom sarenilu trazim ono sto mi se svidja.

(ako bi sve bilo po mom ukusu, ne znam sta bih radila? pokusala pljacku banke ionako uvek nesto nadjem sto mi se svidja)

- svetlo u kabinama - nikako neonsko i postavljeno tako pa da se uplasim kad se vidim.

- ogledala - da izduzuju - vise volim iluziju koja ce me uciniti srecnom nego surovu realnost

- na svakom spratu neku kutak gde moze da se sedne i popije kafa il nesto jace - kad se treba odluciti za za ili protiv neke krpice.

- obavezno vc na svakom spratu.

- muzika - ne preglasna

POVERLJIVA:

meni bi odgovaralo da se snima sve sto sam probala,
da kamera npr. stoji iznad ili jos bolje-u ogledalu dok se gledam u stvarima iz radnje,
pa da uz tu vazdusastinu () kafu na miru odgledam snimke i donesem odluku sta cu da kupim, a sta ne

Kliknite za proširenje...

Ovo je odlična fora - ja sam tako zavolela optičara koji ima neku mašinu (ma fotoaparat je to, ali izgleda kao one velike vage, stanes pred ekran) koja te slika dok probas ramove za naočare - jer si, jel, slep kad skineš svoje - i onda mozes na miru da VIDIŠ koji ram ti stoji.

Ko zna šta bih ja u stvari kupila, kada bih mogla unapred da vidim fotke....

hm sad na brzinu, padaju mi na pamet sledece stvari:

1)muzika u vecini prodavnica mi je toliko iritantna da me dovede do krajnje nervoze i totalnog gadjenja naspram kupovine,kao i do odustajanja do iste. dakle haus, brza iritantna i preglasna muzika me dovodi do ludila i besa. u mojoj idealnoj prodavnici muzika bi bila ili klasicna u izvodjenju klavira ili gitare ili neki lagani dzez. to me opusta, i dozvoljava da razmislim o komadu odece. razni idiotski marketinski trikovi imulsivne kupovine ne deluju na mene,jer vise volim svoje pare nego sto ce oni uspeti da me iznerviraju. krajnja posledica tog izdrndavnja nad mojim mozgom je da pokupim prnje i besno izadjem napolje

2) belo svetlo u kabinama bi bilo apsolutno zabranjeno. samo normalno, zuto ili zuto mlecno svetlo.

3) stvari bi bile poredjanje smisleno - po komadima odece: sekcija pantalone,suknje,cipele itd ili pak po bojama a unutar boja smisleni red komada odece. mrzim da obilazim pet puta ko mentol oko prodavnice ne bih li slucajno nabasala na neki komad koji je pre dva dana bio na potpuno levom mestu. a zaista ne nalazim logiku u tome da stavis helanke pored kozmetike i cipela i poslovnog sakoa za gospodje.

4) prodavacice mi se ne bi obracale dok se ne obratim ja njima i ne zatrazim pomoc. ako cutim ne uznemiravajte me ne cutim bez razloga i svakako ne zelim da pricam sa svakim na koga nalitim na ulici

5)kabine bi bile prostranije da mozes da se vidis iz daljine okrenes obrnes a ne kad se oblacis da se izubijas laktovima i kolenima o zidove iste.

indian shop u kome postoje veličine

Svidja mi se ideja sa krojacem za skracivanje nogavica i sl na licu mesta...

Moja idealna radnja bi bila mala i natrpana. Imala bi veliki mastoviti izlog koji bi svakog meseca i za svaki praznik bio posebno redizajniran. Za Novu godinu bi imao najlepsu jelku u gradu, za uskrs bi imao uskrsnje zeke i pilice, za 8. mart lila masnice i karanfile i td i td... Pozadina izloga bi bila oblepljena slikama iz modnih casopisa sa manekenkama i posterima i sl. Lutke u izlogu bi bile odevene na najludji moguci nacin, scenski, da privuku paznju.

Unutra bi radnja bila sa nekim ludim sarenim tapetama i uramljenim skicama za modele i vintage posterima i naslovnim stranama casopisa i velikim ogledalima uramljenim u stilske masivne okvire. Ofingeri na kojima bi stajala odeca bi bili presvuceni satenskim jastucicima i na njima bi visile kesice sa lavandom, kao u starim ormarima. Na ofingerima bi obavezno pisalo koje velicine od kog modela su ostale u magacinu, a bio bi izlozen samo 1 komad tog modela da se ne pravi guzva od sve istih stvari, posto mene npr prodje volja za kupovinom kad vidim 500 istih majica u jednom redu. Ovako se nekako stice iluzija da kupujes unikat. Ako hoces nesto da probas, dozvao bi prodavacicu da ti donese.

Odeca bi bila sarena, sljokicasta, od najrazlicitijih materjala, boja i krojeva. Na jednom rafu bi bile suknje, na drugom pantalone, na trecem tunike, na cetvrtom majice, na petom kosulje, na sestom dzemperi i td. I osnovni kriterijum bi bio da nijedna dva komada odece medjusobno ne lice ni po cemu. dakle, ako je isti materijal, mora da bude potpuno razliciti kroj i sl. Nemastovitost ne bih torelisala.
U jednom kraju prodavnice bi bili aksesoari, tasne, cipele, nakit, rukavice, esarpe i sl koji bi bili odabrani po istim kriterijumima kao i odeca.

Kabine bi bile svetle i prostrane, sa foteljicom u svakoj kabini i velikim ofingerom i prijatnim realnim svetlom, ne onim neonskim sto izvrne boje i izgleda ruzno. U kabinama bi bila 2 ogledala pod uglom, tako da se istovremeno vidis sa svih strana i bilo bi dovoljno kabina da mozes u njima da se zadrzis i po pola sata a da ti niko ne zvoca.

Prodavacice bi imale obavezu da budu obucene u modele iz firme, ne u nikakve radne uniforme nego u prave modele kao u izlogu, da bi sugerisale kupcima da su modeli nosivi i da dobro stoje. Prodavacice bi bile ljubazne, ali nenametljive, ne bi lagale da ti nesto dobro stoji ako ti ne stoji, niti bi ti predlagale nesto sto nisi probao, ali bi bile dovoljno edukovane da popricaju sa tobom o stilu svakog modela, o dizajneru, zemlji porekla, materjalu, epohi koja je inspoirisala taj konkretan model i sl. Eto, imale bi neku srednju dizajnersku skolu recimo...

Dok sam opisivala svoju idealnu prodavnicu u glavi sam imala Uppa Druppa radnje...

Radnja u kojoj bi bar tokom nekog dela dana osvetljenje bilo prirodno
Mrzim kad uđem u DC ili Ušće, bukvalno me glava zaboli od onog osvetljenja.

Da prodavačice nisu napadne ili nezaintersovane. (ovo mi je najgore u Jasminu. Uđem da kupim šminku i u roku od 2 minuta, koliko uspem da izdržim untra, bar me 5 puta pitaju kako mogu da mi pomognu. Pa tako što ćete ćutati i pustiti da biram na miru)

Da su cene srazmerne kvalitetu. Koliko puta uđem u neku radnju i uzmem majicu npr, podignem i vidim da nije porubljena ili da je providna, od nekog najgoreg pamuka.

Hehe..oces da "pokrades" biznis ideje a? Cim procitam rec SAVRSENo najezim se...meni sasvim odgovaraju veliki centri, gde nema sve u istim bojama, kolicinama..na taj nacin mozes da "ubodes" nesto unikatno, sto druge ne nose...

Ja moram da kazem da se americke prodavnice priblizavaju opasno ovim savrsenim

I da se ispravim, trenutno savrsena radnja za mene bi bila ona gde nema bas nista sto se meni svidja

VanZandt:

I da se ispravim, trenutno savrsena radnja za mene bi bila ona gde nema bas nista sto se meni svidja

Kliknite za proširenje...

hehehe, ziva istina!

Neodoljiva:

Hehe..oces da "pokrades" biznis ideje a?

Kliknite za proširenje...

Ne, nisam ja taj tip. Kada bih otvarala svoj biznis svakako bih verovala (i inace sam takva) da ja znam najbolje sta treba i kako ali nemam nameru da se bavim trgovinom, samo volim da mastam - ja sve isanjam sta mi se svidja, i za mene je to kao da stvarno postoji.