Dobar psihijatar u BG-u privatni/drzavni?

Dr. Savic na drzavnoj bolnici je mnogo hvaljen, da li neko zna nesto vise o njemu?

Ocelote:

Vec neko vreme patim od depresije sa svakodnevnom aksioznoscu. Kristio sam ssri antidepresiv i takoreci mi nista nije pomogao, Ako neko moze da mi pomogne i podeli svoje iskustvo sa lecenjem depresije, jel kako se meni cini u poslednjih 8 meeci, meni nema izlaza. sve mi mi je tamno i sam sebi delujem beznadezno. nesto najgore sto mi se u zivotu desilo....unapred hvala

Kliknite za proširenje...

Pa depresiju ces pobediti korak po korak , sigurno da postoje u zivotu neke stvari i neke sitnice koje ti pricinjavaju zadovoljstvo (tipa : druzenje, citanje, sport, filmovi, muzika, video igre , odlazak u tvoj omiljeni kafic, kladionicu........bilo sta) , pa pocni polako da opet radis te neke stvari pomalo , makar i na silu i ako mislis da ti trenutno nije do toga, tipa prosetaj malo po gradu i eto casti sebe malo necim, kupi recimo sebi novu majicu ili si kupi neku knjigu, strip ili bila sta sto te zanima, videces kako ces se odmah osecati malo bolje, makar taj dan samo, takodje recimo pozovi nekog drugara kog nisi video dugo ili mozda neku devojcicu , pa se ispricajte malo (ali nemoj da pricas o svom stanju i da ih zamaras time) isto videces kako ces se odmah osecati malo bolje , takodje malo gledaj TV i tako (ali nesto opustenije, vedrije, izbegavaj drame, teske teme , horore i slicne stvari) , takodje trudi se da imas sto vise komunikacije i interakcije sa drugim ljudima, tako malo po malo, pocni opet da radis te neke stvari koji su ti ranije pricinjavale zadovoljstvo i pocni polako sebi da opet zaokupljas um nekim drugim i pozitivnijim stvarima i videces da ces se na duge staze osecati bolje.

Ocelote:

Vec neko vreme patim od depresije sa svakodnevnom aksioznoscu. Kristio sam ssri antidepresiv i takoreci mi nista nije pomogao, Ako neko moze da mi pomogne i podeli svoje iskustvo sa lecenjem depresije, jel kako se meni cini u poslednjih 8 meeci, meni nema izlaza. sve mi mi je tamno i sam sebi delujem beznadezno. nesto najgore sto mi se u zivotu desilo....unapred hvala

Kliknite za proširenje...

Koliko dugo si pio antidepresiv i koliko mg?
Ne znaci ako ti jedan lek nije pomogao da mozda drugi nece, sve je individualno.

Slazem se sa svim sto je napisao forumas pre mene, ali ako osecas da ne mozes sam, da si bez volje, bez snage,
da je sve beznadezno i crno, moj ti je savet ili da promenis lek ili lekara.
U principu nisam za lekova, ali ima situacija kada se jedino uz lek mozes izvuci.
Pusti price tipa - nadji volju, trgni se, i sl. Da ti sve to imas ne bi bio u depresiji.

I sto je jako bitno ona se uspesnije leci ako se obratis na vreme odn. na pocetku.
Pokusaj ili sa drugim lekom ili drugim lekarom, ali nemoj da cekas.
U medjuvremenu makar na silu se trudi da radis sve sto je moj prethodnik rekao,
ne dozvilu da te depresija uvuce u svoj zacarani krug.
Samo ko je prosao kroz to zna kakav je to pakao.

Waterfall:

Koliko dugo si pio antidepresiv i koliko mg?
Ne znaci ako ti jedan lek nije pomogao da mozda drugi nece, sve je individualno.

Slazem se sa svim sto je napisao forumas pre mene, ali ako osecas da ne mozes sam, da si bez volje, bez snage,
da je sve beznadezno i crno, moj ti je savet ili da promenis lek ili lekara.
U principu nisam za lekova, ali ima situacija kada se jedino uz lek mozes izvuci.
Pusti price tipa - nadji volju, trgni se, i sl. Da ti sve to imas ne bi bio u depresiji.

I sto je jako bitno ona se uspesnije leci ako se obratis na vreme odn. na pocetku.
Pokusaj ili sa drugim lekom ili drugim lekarom, ali nemoj da cekas.
U medjuvremenu makar na silu se trudi da radis sve sto je moj prethodnik rekao,
ne dozvilu da te depresija uvuce u svoj zacarani krug.
Samo ko je prosao kroz to zna kakav je to pakao.

Kliknite za proširenje...

U principu, realno gledano, svako ko je veoma strucan a ne budaletina koja deli lekove sakom i kapom, NIJE ZALEKOVE.

Jer zasto bi neko bio za lekove, ako je ta izrazito strucna i kompetentna osoba koja je izlecila hiljade i hiljade ljudi bila za lekove, ako vec vidi da postoji drugi, brzi, lepsi, ugodniji i manje mucan metod bez negativnih posledica, senzacija, nocebo efekata lekova?

Pa zaista. Ruzno je i tuzno sto se ljudi pa i strucnjaci dele na one sto "jesu za lekove" i "nisu za lekove".
Nema se tu sta biti "nisam i jesam za lekove". Trebalo bi da se zna, jasno i glasno, da li je NEKO ZA LEKOVE, ILI MOZE I BEZ NJIH.

Svako krene prvo da se jada drugarici, drugu, pa onda porodici, pa se onda trazi neki porodicni prijatelj - lekar, pa se savetuje sa njim u okviru svog prijatnog doma, pa onda i to ne pomaze, pa onda krece da gugla - "valerijana kapi protiv nervoze, sta protiv insomnije, kako umiriti nervozna creva bla bla", pa se onda i to nadje i konzumira i onda nista.
Pa onda covek ode kod nekog prijatelja svog prijatelja koji je neki npr skolski psiholog pa se savetuje i sa njim (iako takav psiholog nije isto sto i psiholog savetodavac psihoterapeut koji ima razradjenu strategiju pomaganja ljudi sa laksim i umerenim mentalnim tegobama). Pa ni to nista.

I na kraju, covek od muke, proguta i sav onaj "sram" (namerno anvodnici jer to nije sram), i osude i diskriminaciju i rizik "da ce biti vidjen", i nekako jedna prozubi lekaru opste prakse da mu da "nesto za smirenje". Lekari opste prakse daju nesto sitno, neki anxiolitik, i to smeju valjda samo mesec ili dva, mozda i krace. Posto se mnoga stanja ne lece samostalno benzodiazepinima, nego antidepresivima i slicnim lekovima, lekar opste prakse onda pacijenta upucuje kod psihijatra, i tek tada jadan covek/zena pocinje pravo lecenje.
Tu sad fali odmah i psihoterapija koja je izostavljena, pa ljudi nemaju i taj vid podrske ako ne odu privatno i ne plate debelo, al takav nam je zdravstveni sistem a psihpoterapija je jedna neuredjena oblast, koja zvanicno i nije registrovana kao zanimanje, kao npr "lekar za bubrege - nefrolog".

Prema tome, nema tu Strucnjak ala jesam za lekove i strucnjak ala nisam za lekove. Zapravo, onaj strucnjak - nisam za lekove i nije strucnjak.
Vrsi se strucna evaluacija mentalnog zdravlja osobe. Ako je osoba za lekove - za lekove je. Ako nije - nije. E sad to sto nasi lekari daju i kome treba i kome ne treba benzose i antidepresive, kao i antibiotik za svako kasljucanje i slinavljenje nosa, pa smo u vrhu u evropi po zloupotrebi i sedativa i antibiotika to je druga stvar.
Postoje i oni dobri lekari koji ne daju svakom i uvek antibiotike, ali se onda zale i bune pacijenti kao "lekara bas briga za mene, nije savestan, ne shvata me ozbiljno nece da mi prepise antibiotik za ovaj moj tezak virus".

Hej cao, proslo je vec dosta vremena od kada si ti ovo pisao, nadam se da ces videti por. Zanima me koliko si dugo isao i kakvo ti je iskustvo sada posle nekoliko meseci? Takodje me zanima koliko puta mesecno si isao i koliko dugo traje jedan razgovor? Hvala i pozdrav.

Bruz Zli

nisam bas jasno shvatila sta ti je zasmetalo i cemu repblika.

Kad kazem nisam za lekova mislim da nisam za varijantu - utrapi odmah lekova (kao sto mnogi rade) vec da se lekovi koriste ako su se pre toga iscrpele druge moguce opcije (naravno mislim na neuroze).
Treba otici kod psihologa, psihoterapeuta i sl, pa ako se vidi da se ne moze bez medikamenata - ok. Ali opet, da naglasim,
ne treba odmah davati lekove, pre nego sto se iscrpe druge mogucnosti.

Tako da ne razumem..cemu replika?

Waterfall:

Bruz Zli

nisam bas jasno shvatila sta ti je zasmetalo i cemu repblika.

Kad kazem nisam za lekova mislim da nisam za varijantu - utrapi odmah lekova (kao sto mnogi rade) vec da se lekovi koriste ako su se pre toga iscrpele druge moguce opcije (naravno mislim na neuroze).
Treba otici kod psihologa, psihoterapeuta i sl, pa ako se vidi da se ne moze bez medikamenata - ok. Ali opet, da naglasim,
ne treba odmah davati lekove, pre nego sto se iscrpe druge mogucnosti.

Tako da ne razumem..cemu replika?

Kliknite za proširenje...

Ok je to sto si sada rekla, ali ne volim kada se strucnjaci dele na one koji "nisu za lekove" i "jesu za lekove, bez ikakvog pokusavanja psihoterapije, ili i najobicnijeg razgovora". Ove druge ti ne volis, a ja mozda vise i ove prve ne volim.

Obrni okreni ipak se na kraju dodje do lekova, samo je izgubljeno dragoceno vreme. A taj neko kome bi pomogla psihoterapija veoma lako, i bez lekova, nece nikada sam ni otici (mnogo njih) kod psihoterapeuta, nego ce cekati i cekati i pokusavati sam, pa guglati po netu, pa ispijati kojekakve cajeve i buckurise sa neta, pa onda ispovedati se po crkvi, pa smarati sve zive rodjake i prijatelje, terajuci ih bukvalno da im budu svakodnevni privatni psihoanaliticari i life coach-eri, i tek kada vide da nema gde dalje, kada se totalno izbezume a bolest/poremecaj progresira dublje, eto njih kod psihijatra kao metak, nece moci izdrzati ni pola dana vise.

I da se ne lazemo, najbolja kombinacija je farmakoterapija+psihoterapija, sve ostalo je gubljenje vremena i zaludjivanje, lazno tesenje i obecanja. A na prvom mestu je ipak farmakoterapija, jer odnosi sve one primarne somatske senzacije, a kada je covek oslobodjen njih, onda i sam zna kako da nastavi zivot i krene dalje, dok sama psihoterapija nema uspeha kada je fizicki deo tela uzdrman i ne funkcionise dobro, moze osoba da se trudi koliko hoce, ali dzaba.
Kao sto se osoba moze truditi da trci, ali dzabe kada ima pritisak 200 sa 100, jednostavno neizvodljivo i batalice to. Ali zato kada ima 125 sa 85 mnogo je lakse trcati, cak i ako te vanserijski mrzi.

Ako neko da odmah lekove - onda je i trebalo tako. Sve ostalo je teorija zavere - Mozda i nije trebalo bla bla, ali placen je extra dodatno da mulja taj lek ljudima i sl.

Na kraju krajeva strucnjake "koji odmah daju lekove" bas briga za vas, ionako ne znaju sta ce sa pacijentima da rade kolika je guzva i redovi. Jedan od razloga zasto se ne mogu posvetiti dublje i na visem nivou je i to sto pacijenata ima premnogo.
Niko ne tera nikog na silu da ide kod strucnjaka koji daju tablete, ako nije opasan po sebe ili okolinu.

Kako hocete, ali zapamtite, pre ili kasnije se sve svede na lecenje poremecene homeostaze neurotransmitera i bilo cega sto prelazi mozdano krvnu barijeru. Jer to je osnova, i to mora biti u normalni i homeostazi, a tek kada je to sredjeno moze se poceti sa psihoterapijama ili bilo kakvim tesenjima, sugestijama, ubedjivanjima i slicno.

Psihijatar ne moze da crpi neke druge opcije, jer su vecina za psihoterapiju neobuceni, na fakultetima nisu imali ni 1 cini mi se psihologiju, a najblizi su psiholozima samo preko klinicke psihologije i psihopatologije.

Dakle, njihova struka je procena psihopatologije i davanje farmakoterapije tj lekova. Malo je ironicno zamerati im to.
Slicno bi bilo zamerati stomatologu sto ti odmah njegovim alatom brusi zub, stavlja neke plombe, a nije iscrpeo sve ostale metode i solucije tipa da trpis bol i da se nadas da ce proci, da ti prica kako je zivot neugodan i kako je mala zubobolja macji kasalj, da se molite zajedno bogu u ordinaciji da bol prestane, ili da ti prepise novu cetkicu za zube i pastu pa da peres zube 16 puta dnevno, mozda ce bol proci?
Il da ipak otvori zub i izbrusi ono sto ne valja, ili u krajnjem slucaju izvadi ga, ako ne moze drugacije.

Mislim da se sasvim ok razumemo i slazemo. Kao sto rekoh ja ne delim nikoga na lekove i bez lekova.
Slazem se da najbolje rezultate daje kombinacija farmakoterapije + psihoterapija.
I mislila sam na neuroze a ne na one koji su opasni po sebe ili okolinu.

Druga je stvar sto u svakom zitu ima kukolja, pa i u psihijatrijskom, kao i svuda uostalom.

Btw, vec dugo cekam tvoj odgovor na temi Anksioznost (zaboravih sta sam i pitala )

jingo:

Pozdrav svima

treba mi Vase misljenje.

Znate li ko su dobri psihijatri u Bg?Moze i drzavni a moze i privatni.

Moja dijagnoza je opsesivno-kompulzivni poremecaj,sa elementima fobije i uz
delimicno ogranicenje licnosti.
Trenutno posecujem privatnog psihijatra i od lekova pijem:Seroxat 20mg x2,i Lorazepam 2.5mg x1 dnevno.

Ne zivim u BG,a treba mi zaista dobar lekar.
Dijagnoza mi je uspostavljena jos 1996.godine,dakle skoro 15st godina.
Dugo vremena sam bio na ambulantnom lecenju u Palmoticevoj kod dr Djotunovica.
On je sjajan lekar,i prakticno samo bili izlecili opsesivno-kompulzivni poremecaj.
Ali tada se javi drugi problem,ili verovatnije tek tada je postao vidljiv.
Radi se o tome da nisam bio u stanju da nastavim normalno da zivim,vec sam se vracao u svoj kavez gde mi je bilo tesko ali opet poznato ili sta vec da je u pitanju,

To stanje tamo-vamo traje vec zadnjih najmanje 5 godina.

Oprostite na opsirnosti,hteo sam da Vam dam sve relevantne podatke,da bih sto lakse nasao odgovarajuceg psihijatra.

Izvinite jos jednom i sve najbolje

:-)

Kliknite za proširenje...

Lorazepam 2.5 mg samo jednom dnevno? Pa je li taj ko ti je to reko da se pije tako normalan? Da je dozvoljeno ja bi ti napisao bolju terapiju, valjda moderator znati oce da mi da pravo samo jedan lijek da ti preporucim koji je za OKP i to sto si nabrojao: bupropion.

preopolovi taj lorazepam napola i izmrvi jedan dio ujutro | ispod jezika ne gutaj pljuvacku 10-15 minuta i neka se on tamo nalazi, dok ga sipas ispod jezika kasikom ili sa papira digni jezik a glava nikako ne unazad vise nego sto obicno drzis polozaj glave | drugi negdje na polovinu dana, i to ti je mnogo pametnije nego ovo sto je on napisao

bRu zLi:

Ok je to sto si sada rekla, ali ne volim kada se strucnjaci dele na one koji "nisu za lekove" i "jesu za lekove, bez ikakvog pokusavanja psihoterapije, ili i najobicnijeg razgovora". Ove druge ti ne volis, a ja mozda vise i ove prve ne volim.

Obrni okreni ipak se na kraju dodje do lekova, samo je izgubljeno dragoceno vreme. A taj neko kome bi pomogla psihoterapija veoma lako, i bez lekova, nece nikada sam ni otici (mnogo njih) kod psihoterapeuta, nego ce cekati i cekati i pokusavati sam, pa guglati po netu, pa ispijati kojekakve cajeve i buckurise sa neta, pa onda ispovedati se po crkvi, pa smarati sve zive rodjake i prijatelje, terajuci ih bukvalno da im budu svakodnevni privatni psihoanaliticari i life coach-eri, i tek kada vide da nema gde dalje, kada se totalno izbezume a bolest/poremecaj progresira dublje, eto njih kod psihijatra kao metak, nece moci izdrzati ni pola dana vise.

I da se ne lazemo, najbolja kombinacija je farmakoterapija+psihoterapija, sve ostalo je gubljenje vremena i zaludjivanje, lazno tesenje i obecanja. A na prvom mestu je ipak farmakoterapija, jer odnosi sve one primarne somatske senzacije, a kada je covek oslobodjen njih, onda i sam zna kako da nastavi zivot i krene dalje, dok sama psihoterapija nema uspeha kada je fizicki deo tela uzdrman i ne funkcionise dobro, moze osoba da se trudi koliko hoce, ali dzaba.
Kao sto se osoba moze truditi da trci, ali dzabe kada ima pritisak 200 sa 100, jednostavno neizvodljivo i batalice to. Ali zato kada ima 125 sa 85 mnogo je lakse trcati, cak i ako te vanserijski mrzi.

Ako neko da odmah lekove - onda je i trebalo tako. Sve ostalo je teorija zavere - Mozda i nije trebalo bla bla, ali placen je extra dodatno da mulja taj lek ljudima i sl.

Na kraju krajeva strucnjake "koji odmah daju lekove" bas briga za vas, ionako ne znaju sta ce sa pacijentima da rade kolika je guzva i redovi. Jedan od razloga zasto se ne mogu posvetiti dublje i na visem nivou je i to sto pacijenata ima premnogo.
Niko ne tera nikog na silu da ide kod strucnjaka koji daju tablete, ako nije opasan po sebe ili okolinu.

Kako hocete, ali zapamtite, pre ili kasnije se sve svede na lecenje poremecene homeostaze neurotransmitera i bilo cega sto prelazi mozdano krvnu barijeru. Jer to je osnova, i to mora biti u normalni i homeostazi, a tek kada je to sredjeno moze se poceti sa psihoterapijama ili bilo kakvim tesenjima, sugestijama, ubedjivanjima i slicno.

Psihijatar ne moze da crpi neke druge opcije, jer su vecina za psihoterapiju neobuceni, na fakultetima nisu imali ni 1 cini mi se psihologiju, a najblizi su psiholozima samo preko klinicke psihologije i psihopatologije.

Dakle, njihova struka je procena psihopatologije i davanje farmakoterapije tj lekova. Malo je ironicno zamerati im to.
Slicno bi bilo zamerati stomatologu sto ti odmah njegovim alatom brusi zub, stavlja neke plombe, a nije iscrpeo sve ostale metode i solucije tipa da trpis bol i da se nadas da ce proci, da ti prica kako je zivot neugodan i kako je mala zubobolja macji kasalj, da se molite zajedno bogu u ordinaciji da bol prestane, ili da ti prepise novu cetkicu za zube i pastu pa da peres zube 16 puta dnevno, mozda ce bol proci?
Il da ipak otvori zub i izbrusi ono sto ne valja, ili u krajnjem slucaju izvadi ga, ako ne moze drugacije.

Kliknite za proširenje...

Uh mislim da bas i nije adekvatno poredjenje visokog pritiska, zubobolje sa nekim psihickim tegobama kao sto su anksioznost, depresija.....itd.

Ne kazem ja da nikako ne treba uzimati anti depresive ali svakako treba teziti da se izbegne to, jer i ti lekovi i AD su samo privremeno resenje i kao mali "doping" da se pacijent malo digne kako bi se lakse suocio sa svojim problemom, anti depresivi nisu nikako neko konacno ili trajno resenje.
Recimo fizicki deo tela jeste uzdrman usled anksioznosti ali to sve ide iz glave i cim pacijent nauci kako pravilno da interpretira te simptome i malo umiri svoju psihu umirice se i ti somatski simptomi.
To je sad malo paradoksalno , jer sto se neko vise trudi da neutralise simptome ili da ih drzi pod kontrolom oni ce biti jaci , ono po principu sto se vise opires vise ce da boli.

Takodje ono sto je glavna karakteristika i greska kod osoba sa anksioznim poremecajem je sigurnosno i izbegavajuce ponasanje, znaci oni stalno traze garanciju da ce se uvek osecati dobro i stalno su pod imperativom i moranjem da moraju da se osecaju dobro sto im samo stvara dodatni pritisak i dodatno produbljuje anksiozno stanje, a uzimanje tableta jeste neki vid sigurnosnog ponasanja i potencijalne garancije.
Mislim super je to da sad neko uzme tablete , oseca se super i misli da je resio problem, ali sta kad prestane da uzima AD i simptomi se mozda vrate, uostalom na neki nacin tako pacijent sam sebi salje negativnu poruku i porucuje sebi da nije sposoban da sam izadje na kraj sa tim bez tableta i tako mu jos dodatno pada samopouzdanje.

Znaci najvaznije je da svoje simptome pacijent ne dozivljava kao katastrofu , da prihvati da ce simptomi verovatno neko vreme biti prisutni , da radi na sebi, da se suocava sa strahovima i tako podize izgubljeno samopouzdanje i kako mu se polako samopouzdanje bude vracalo on ili ona ce se osecati mirnije i ti psiho somatski simptomi ce poceti da blede polako.

Sad ovo govorim u vezi relativno laksih psihickih poremacaja kao sto su anksiozni poremacaj, panicni poremecaj, razne fobije.....itd , sad naravno da postoje i oni psihicki poremecaji koje je nemoguce leciti ili drzati pod kontrolom bez lekova.

bRu zLi:

Psihijatar ne moze da crpi neke druge opcije, jer su vecina za psihoterapiju neobuceni, na fakultetima nisu imali ni 1 cini mi se psihologiju, a najblizi su psiholozima samo preko klinicke psihologije i psihopatologije.

Dakle, njihova struka je procena psihopatologije i davanje farmakoterapije tj lekova. Malo je ironicno zamerati im to.

.

Kliknite za proširenje...

Koliko je meni poznato ( ali ja ne zivim u Srbiji) samo psiholozi rade psihoterapiju, nikako psihijatri. Psihijatri su zaduzeni za malo "teze"slucajeve, ali i za dijagnozu
pa automatski i za lekove, a psiholozi za razgovore.

Rayela:

Koliko je meni poznato ( ali ja ne zivim u Srbiji) samo psiholozi rade psihoterapiju, nikako psihijatri. Psihijatri su zaduzeni za malo "teze"slucajeve, ali i za dijagnozu
pa automatski i za lekove, a psiholozi za razgovore.

Kliknite za proširenje...

Ne znam za Nemacku, ali u Srbiji i jedni i drugi moraju da prodju posebni obuku da bi se bavili onim sto vecina laika smatra psihoterapijom, a to je psihoanaliticka psihoterapija. Medjutim, postoje i drugi oblici psihoterapije, medju kojima su neki posebno efikasni kod odredjenih anksioznih poremecaja, a psihijatri su nakon specijalizacije sasvim osposobljeni da se time bave.
Psihijatrija znaci lecenje psihe, a modalitet lecenja zavisi od bolesti, i nije uvek (iskljucivo) farmakoloski.

Psihijatar se vise bavi fizioloskom stranom psihickih poremecaja i uglavnom odredjuje dijagnoze , prepisuje lekove i (ili) salje pacijenta kod psihoterapeuta na psihoterapiju.
Psihijatar nije i psihoterapeut i nije obucen da radi psihoterapiju , iako postoje psihijatri koji su se dodatno skolovali i za psihoterapeute pa se bave i time , kao sto ni psiholog i psihoterapeut ne moze da ti prepisuje lekove jer nije obucen za to , vec se iskljucivo bavi psiholoskom stranom problema.

Mada nije ni svaki psiholog psihoterapeut , jer kad neko diplomira psihologiju na filozofskom on postaje psiholog, sto znaci da moze recimo da predaje psihologiju u nekoj skoli, moze da bude skolski pedagog ili psiholog ili recimo da radi negde kao psiholog u nekoj firmi , pri recimo psiholoskoj proceni novih kandidata za posao....itd , ali da bi neko bio psihoterapeut isto mora dodatno da se skoluje za to posle faxa , odnosno da ide na neku vrstu specijalizacije.

Mada uglavnom je najcesca razlika to sto su psihijatri zavrsili medicinu dok su psihoterapeuti uglavnom zavrsili psihologiju na filozofskom.

mikelo90:

Ne znam za Nemacku, ali u Srbiji i jedni i drugi moraju da prodju posebni obuku da bi se bavili onim sto vecina laika smatra psihoterapijom, a to je psihoanaliticka psihoterapija. Medjutim, postoje i drugi oblici psihoterapije, medju kojima su neki posebno efikasni kod odredjenih anksioznih poremecaja, a psihijatri su nakon specijalizacije sasvim osposobljeni da se time bave.
Psihijatrija znaci lecenje psihe, a modalitet lecenja zavisi od bolesti, i nije uvek (iskljucivo) farmakoloski.

Kliknite za proširenje...

Tako je MIkelo, ali su psihijatri ipak neki specijalci pa nemaju ni vremena , a neki ni volje da osam sati dnevno vode blagougodne ili neugodne razgovore.
Uganom su na klinikama , a tamo naravno ima i psihoterapije , ne samo prepisivanje lekova.

@Rayela - Ne nije bas da psihijatri nikako ne rade psihoterapiju. Rade i oni, ima ih na psihoterapeutskim edukacijama. Ima ih mozda manje nego psihologa i ostalih strucnjaka - pedagoga, sociologa, socijalnih radnika, defektologa,pa cak i "obicnih lekara opste prakse", jer nekako im preko glave dodje vise ucenje, davanje para, ucenje, ucenje, ucenje..... Prvo zavrse fakultet koji najduze traje, pa silna specijalizacija pa na kraju da zavrsi i 4 godine psihoterapije? Pa malo li je bato moj.... Treba to izdrzati. Jos ako si zensko i da nadjes princa na belom konju (ne onog Preletacevica Belog sto pobediJo u Mladenovcu), da izradjas decu dok ti sat nije zardjao, da kuvas, spremas, cistis, usisavas i td.
Naravnom postoje i takvi ljudi, i po meni, to su bas zaljubljenici u svoj posao koji zele da na najvisem nivou osposobe sebe za lecenje ljudi iz svakog ugla. Neki verovali ili ne, do kraja svoje prof. karijere uspeju da zavrse i po cak nekoliko psihoterapijskih skola, a u nekima budu i predavaci-mentori, cak se neki odluce i da stvore svoj psihoterapeutski pristup, i samim tim "trademark" pa se onda kod njega licno obucava ceo region a kasnije i Evropa. Npr jedan od njih je Nebojsa Jovanovic, osnivac OLI psihoterapije - Integrativni psihodinamski psihoterapeut. Nije "samo" ni to, nego je uz to i "Life coach". I to onaj pravi a ne lelemud sarlatan:

jos_1_5ak:

Psihijatar se vise bavi fizioloskom stranom psihickih poremecaja i uglavnom odredjuje dijagnoze , prepisuje lekove i (ili) salje pacijenta kod psihoterapeuta na psihoterapiju.
Psihijatar nije i psihoterapeut i nije obucen da radi psihoterapiju , iako postoje psihijatri koji su se dodatno skolovali i za psihoterapeute pa se bave i time , kao sto ni psiholog i psihoterapeut ne moze da ti prepisuje lekove jer nije obucen za to , vec se iskljucivo bavi psiholoskom stranom problema.

Mada nije ni svaki psiholog psihoterapeut , jer kad neko diplomira psihologiju na filozofskom on postaje psiholog, sto znaci da moze recimo da predaje psihologiju u nekoj skoli, moze da bude skolski pedagog ili psiholog ili recimo da radi negde kao psiholog u nekoj firmi , pri recimo psiholoskoj proceni novih kandidata za posao....itd , ali da bi neko bio psihoterapeut isto mora dodatno da se skoluje za to posle faxa , odnosno da ide na neku vrstu specijalizacije.

Mada uglavnom je najcesca razlika to sto su psihijatri zavrsili medicinu dok su psihoterapeuti uglavnom zavrsili psihologiju na filozofskom.

Kliknite za proširenje...

Nije psiholog koji radi u skoli skolski pedagog, kao sto nije ni svaki nastavnik zapravo :"pedagog" iako se to tako kaze uz ono "prosvetni radnik". Obicno to ide uz neko pezorativno znacenje u recenici - "Vidi ga napravio kao nastavnik to i to, pa kakav si ti to pedagog".

Skole bi trebalo da imaju i skolskog pedagoga i skolskog psihologa, i skolski pedagog postaje onaj ko na istom tom Filozofskom zavrsi pedagogiju, dok kolega zavrsi psihologiju. Sutradan, ako se odluce za sferu "obrazovanje i vaspitanje" (ni pedagogo ne mora nuzno raditi samo u skoli) obojica/oboje rade u skoli i zajednickim naporima, a veoma slicnim poslovima doprinose celom jednom sirokom spektru obrazovno-vaspitne institucije. Pored skolskih sto boljih postignuca, tu su i drugi razni aspekti (socijalizacija dece, iskorenjivanje nasilja u skolama, rad sa decom raznih kategorija, sto lakse prelazenje perioda 4. na 5. razred i manje traume, resavanja svih problema dece, pa cak i resavanje porodicnih problema nekog deteta koje to pokazuje kroz iznenadni slab uspeh ili asocijalnost, preveliku introvertnost).
E sad, posto smo u banana drzavama pa u mnogim skolama radi samo psiholog ili samo pedagog, a u praksi radi oba posla, i svoj i tudj, to je sasvim druga stvar. A zamisli, prima samo jednu platu a ne duplu.

Nesto slicno imamo i u privatnom sektoru - pored sekretarice moras biti i kafe kuvarica i eskort dama direktora, i cistacica i svasta nesto.

I naravno da psiholog nuzno nije i psihoterapeut kada zavrsi fakultet koji je - Filozofski fakultet. Mora se i on edukovati iako ce mu biti nesto lakse i mnogo prirodnije nego ostalim strucnjacima jer zna celokupnmu psihologiju coveka kao i psihopatologiju. Uce i oni na faksu u sklopu predmeta psihoterapije, ali proucavaju povrsno i nedovoljno kao kada se 4 godine to uci i primenjuje prvo na sebi a kasnije i na "test-osobama" pod mentorstvom pa tek na kraju postanu "pravi psihoterapeuti".
Cak nije ni nuzno da ako je neko psiholog, da ce postati izvanredan psihoterapeut. Nekada budu bolji psihijatri, nekada pedagozi, nekada defektolozi. Psihologa najvise ima pa se zato i stvara previd.

A psiholog moze raditi takoreci "svuda", ne bas bukvalno ali ono.... Npr moze u zatvoru. Moze Human resource da radi, moze da radi u vaspitno-popravnom domu za maloletnicku delinkvenciju, moze u Centru za socijalni rad (kao i pedagog), moze u Domu za nezbrinutu decu, moze u sportskom klubu, ma, just name it.

Za ostalo se slazem sa tobom, a ovo da psiholog i psihoterapeut ne mogu i ne smeju da prepisuju lekove treba ponoviti sto vise puta jer ljudi i dalje ne mogu to da skapiraju i popamte.
Ovde ustvari postoji maleni izuzetak - SAMO ako je psihoterapeut ujedno i psihijatar, e tada ce smeti da prepisuje lekove.


Evo primera kako nastaju zabune i rasprave izmedju laika - Otisli dvoje prijatelja na nekoliko seansi kod "psihoterapeuta" pa mislili da popili svu pamet sveta - Jedan je bio kod psihologa psihoterapeuta REBT skole, a drugi bio kod psihijatra psihoterapeuta takodje REBT skole. Posto se oba strucnjaka prikazuju krajnje kao - "psihoterapeuti", pacijenti misle da su ta dva strucnjaka identicna i imaju ista ovlascenja.

I tako jedan psihoterapeut rekao prvom pacijentu da mora ukljuciti i farmakoterapiju malo, da bi mu sto pre bilo bolje, ovaj se slozio, a drugi pacijent, njegov prijatelj kaze da to nikako ne moze "psihoterapeut" da radi, jer je i ovaj trazio "neko lakse i brze resenje za njegovu npr socijalnu fobiju" u bidu tablete, svom psihoterapeutu, i onda je njegov psihoteraput (i ujedno psiholog) rekao da on nema ovlascenja da mu to prepisuje nego da mora ici kod lekara opste prakse, pa kod psihijatra i da psihoterapeuti to ne daju (imajuci u tom trenutku izgovaranja te recenice, samo svoju pocetnu profesiju na pameti).

bRu zLi:

@
Npr jedan od njih je Nebojsa Jovanovic, osnivac OLI psihoterapije - Integrativni psihodinamski psihoterapeut. Nije "samo" ni to, nego je uz to i "Life coach". I to onaj pravi a ne lelemud sarlatan:


Samo sto je Nebojsa psiholog, a ne psihijatar, ali ok, shvatas poentu.
http://www.olicentar.rs/index.php/prethodne-vesti/11-izvodi-iz-knjiga.html

Kliknite za proširenje...

Shvatam poantu u vezi N.Jovanovica.
Pisu on i sopruga mu knjige, imaju u medijima svoje sajtove ( Danas barem uvek kad ga ja kupim), vole ljudi svoj posao, a vole i pare

Dobar je psihoterapeut onaj koji ume i zeli, ima strpljenja, da slusa.

Zašto ideš kod psihijatra jesi ti oboleo?

Cao ljudi, nova sam na forumu i ne snalazim se bas najbolje. Evo ovako, i mene zanima dobar psihijatar, psiholog, po mogucstvu drzavni, iz Beograda. Bila sam kod privatnog psihijatra i rekli su mi da imam problem sa besom i ljutnjom koju potiskujem a nosim je iz porodice... Ne znam kako bih objasnila najbolje...Nemam volje ni za cim, samo zelim da spavam, nista mi ne ide od ruke, potpuno beznadezno gledam na buducnost i stalno i kada krene nesto sebi govorim propasce neces uspeti ti nisi sposobna za to i onda odustajem padam u nekakvu depresiji itd. A to zato sto su me roditelji u to ubedjivali od detinjstva. Pijem bromazepam ali kada pokusam da ga ostavim javljaju mi se cak nekakve krize a i jako je poceo da mi smeta. Cula sam za Zolof da je dobar e sad zanima me vase misljenje o tom leku, i da li jos neko ima ili je imao slicnih problema?

Veliki pozdrav za sve

Jel tebi prepisan bromazepam ili pijes na svoju ruku? I jesi li dobija neku dijagnozu od privatnog psihijatra?

Meni tvoji simptomi lice na depresivnost ali nisam strucna da dajem dijagnoze.

A sto se lekova tice Zoloft je nekome pomogao a nekome nije, ali podnosenje i delovanje leka je individualno.

Pre godinu dana sam odlucila da krenem na psihoterapiju jer sam osecala neverovatnu bezvoljnost, nisam zelela ni da pricam sa ljudima, desavalo mi se da danima uopste ne ustanem iz kreveta, nisam mogla da ucim a sto se tice faksa i stvari koje su me zanimale postala sam ravnodusna. Otisla sam kod psihoterapeuta, posle nekoliko seansi na kojima sam pricala i ucila neke vezbe disanja, rekao mi je da ce mi zakazati termin kod psihijatra sa kojim saradjuje. Rekao je da bih trebala da pocnem sa antidepresivima, i da ce mi ih psihijatar prepisati. Medjutim, kada je trebalo da odem, nisam. Ljudi koje sam pitala u vezi sa lekovima uglavnom su bili protiv. Izmedju ostalog drugarica koja mi je rekla da se ne seca nicega iz perioda na antidepresivima. Onda sam pocela da razmisljam, imam 21, proci ce to, moram da se trgnem, tralalala. Proslo je godinu dana, obnovila sam godinu na faksu,za dlaku da odustanem, zeznula odnos sa svim ljudima oko sebe, u medjuvremenu sam se zaljibila i decko me je pokrenuo i dosta pomogao ali cesto dodju dani mog rasula. Mnogo spavam ili se budim celu noc pa onda placem a ne znam razlog, aritmije, stanje nekog cudnog ruznog straha ne znam ni sama od cega. Bez samopouzdanja, nemam snage ni za sta. Volela bih da cujem savet ili iskustvo kod koga da idem i sta bi teobalo da znam pre no sto pocnem sa lekovima hvala unapred

A šta se desilo sa psihijatrom? Da li si nastavila da ideš kod njega?

Hipplita:

Pre godinu dana sam odlucila da krenem na psihoterapiju jer sam osecala neverovatnu bezvoljnost, nisam zelela ni da pricam sa ljudima, desavalo mi se da danima uopste ne ustanem iz kreveta, nisam mogla da ucim a sto se tice faksa i stvari koje su me zanimale postala sam ravnodusna. Otisla sam kod psihoterapeuta, posle nekoliko seansi na kojima sam pricala i ucila neke vezbe disanja, rekao mi je da ce mi zakazati termin kod psihijatra sa kojim saradjuje. Rekao je da bih trebala da pocnem sa antidepresivima, i da ce mi ih psihijatar prepisati. Medjutim, kada je trebalo da odem, nisam. Ljudi koje sam pitala u vezi sa lekovima uglavnom su bili protiv. Izmedju ostalog drugarica koja mi je rekla da se ne seca nicega iz perioda na antidepresivima. Onda sam pocela da razmisljam, imam 21, proci ce to, moram da se trgnem, tralalala. Proslo je godinu dana, obnovila sam godinu na faksu,za dlaku da odustanem, zeznula odnos sa svim ljudima oko sebe, u medjuvremenu sam se zaljibila i decko me je pokrenuo i dosta pomogao ali cesto dodju dani mog rasula. Mnogo spavam ili se budim celu noc pa onda placem a ne znam razlog, aritmije, stanje nekog cudnog ruznog straha ne znam ni sama od cega. Bez samopouzdanja, nemam snage ni za sta. Volela bih da cujem savet ili iskustvo kod koga da idem i sta bi teobalo da znam pre no sto pocnem sa lekovima hvala unapred

Kliknite za proširenje...

potraži po netu

ali opet nekom dobar ne znači da će biti tebi dobar

ODLIČAN I NEPREVAZIDJEN NEUROPSIHIJATAR JE PRIM.DR BRANISLAVA RMANDIĆ ,RADI U DOMU ZDRAVLJA ,,EUROMEDIK" POSEBNO SE BAVI PSIHOZAMA I AFEKTIVNIM POREMEĆAJIMA .SJAJAN JE STRUČNJAK I KAO OSOBA JE VEOMA IZUZETNA.