Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Nove zvezde na političkoj mapi sveta su Piratske partije koje su od skidanja sa interneta stigle i do ulaska u Evropski parlament. Za razliku od Zapada, domaći ogranak ove stranke nema problema sa sudskim progonima, što je i normalno jer bi u suprotnom pola Srbije završilo u zatvoru
Da kragujevačku „Zastavu" nije preuzeo „Fijat", a da je Piratska partija Srbije (PPS) došla na vlast, građani danas ne bi vozikali samo „punto", nego i automobile sa mnogo moćnijim performansama: recimo, BMW-ov Z5 ili „mercedes" S klase. A to bi bilo moguće zato što se PPS ne zalaže samo za ukidanje kopirajta i intelektualne svojine kada je reč o filmovima, muzici ili knjigama, već i kada su u pitanju ostale oblasti: medicina, građevinarstvo, automobilizam, duvanska ili farmaceutska industrija. Bilo šta. Pa bi „Zastava", bez bojazni da bi bila zakonski gonjena, mogla da primeni tehnološka rešenja koja primenjuju nemački proizvođači. A ako bi „Zastava" usavršila tehnologiju, nju bi takođe bez zakonskih peripetija mogli da preuzmu drugi proizvođači automobila.
Jer pirati, ne samo u Srbiji, već u celom svetu, smatraju da znanje treba da pripada svima. I da zato treba reformisati pojam intelektualne svojine i potpuno ukinuti kopirajt.
- Mi svakodnevno koristimo genijalna dostignuća raznih autora koji odavno nisu među nama i niko naravno ne plaća za to jer su pertla na cipeli, kvadratna jednačina i notni sistem deo kulturne baštine, a ipak je neko to u prošlosti priredio ili pronašao. Pitanje intelektualne svojine je mnogo kompleksnije i kada bih izneo sve to, ljudi bi mislili da sam lud, zato što se ta priča dotiče fundamenta prava ustanovljenog pre 300 godina, fundamenta intelektualne svojine kao takve - kaže lider PPS-a Aleksandar Blagojević.
- Internet je stavio na veliki test postojeće shvatanje intelektualne svojine, zato što je došlo do situacije da se ona lako „naruši". A nije se desilo „narušavanje", već veliki trijumf komunikacije. Tehnologija je negirala zaključavanje dostignuća što je do sada bilo vrlo legitimno, a ona ni u jednom trenutku nije pravljena da bi se narušavalo autorsko pravo ili intelektualna svojina.
Blagojević je ne samo lider, već i jedan od osnivača PPS, ujedno i član borda Međunarodne piratske partije (PPI), organizacije koja koordinira piratski pokret u svetu. PPI okuplja članice u preko trideset zemalja, a u Švedskoj su pirati, posle izbora, uspeli da uđu i u Evropski parlament.
PPS je za srpske pojmove potpuno nestandardna politička stranka. Nemaju sedište - izuzev onog virtuelnog, fondove, sponzore, čak ni članske karte, iako, po Blagojevićevim rečima, postoji oko 3.000 ljudi koji su se putem interneta izjasnili kao pristalice ili simpatizeri. Internet je i glavni propagandni i komunikacijski medij PPS-a, što je valjda i normalno za organizaciju koja se pročula po tome što se, između ostalog, zalaže za slobodnu razmenu fajlova preko interneta. Partija postoji dve godine, a Blagojević kaže da se za njih „praktično nije čulo do pre sedam-osam meseci", te da uz ozbiljniju promociju neće biti problem sakupiti 10.000 članova koliko je potrebno za registrovanje partije. On veli da je ideja da stranačka struktura bude decentralizovana na nov način - sličan načinu na koji se uređuje Vikipedija.
- Kompletna zajednica odlučuje glasanjem kako će se raspolagati novcem. Ideja je da naše finansije budu dostupne u realnom vremenu na veb strani - novinarima, političkim protivnicima, članovima partije, celokupnoj javnosti. Ako neko uzima novac za letovanje na Havajima, to će se znati istog momenta. Ali problem nam je da nađemo banku koja će omogućiti da naš račun bude dostupan građanima u svakom trenutku. Pa ako je neka banka otvorena da podrži ovu inicijativu, mi bismo rado napravili dogovor - kaže Blagojević.
Po istom modelu PPS, koji će učestvovati na narednim parlamentarnim izborima, nudi glasačima preuređenje državnog aparata i transparentnost svih javnih ustanova. Sve što može, od obaveštenja do računa, biće stavljeno na veb strane.
- Mislim da ja nemam standardizovano shvatanje levice i desnice, jer ne dolazim iz sveta politike. Mislim da smo mi levica što se tiče građanskih sloboda, a desnica što se tiče transparentnosti i komunikacije. Naš cilj je poštovanje civilnih sloboda. To podrazumeva borbu protiv svih vidova eksploatacija u društvu koje se koriste u cilju sticanja profita, kontrole, eksploatacije - kaže Blagojević.
On kaže da je prisutna velika eksploatacija intelektualnih prava.
- Velika kompanija u duvanskoj industriji može da skloni legalnim putem bilo kog drugog malog igrača koji kopira njihov brend, ukus, izgled ili bilo šta drugo. Tu se radi o pohlepi u pravom smislu te reči. Oni nemaju nikakav etički odnos u smislu da će svojom veličinom brenda ili cenom na liberalnom tržištu deklasirati onoga ko je kopija. Danas svi možemo da se informišemo šta je kopija, a šta nije. Velike kompanije imaju problem sa kineskim kopijama. Znamo šta je kineska kopija, a šta znači nemački standard koji garantuje ispravnost mašine pedeset godina. Iz toga ugla, ako se garantuje autentičnost proizvoda ili intelektualnog dostignuća obezbedili smo sve da se sačuva integritet autora, prihod na tržištu koje treba da bude liberalno, a ne zaključano na osnovu ekskluzivnih prava koja zavise od količine novca, a koja opet zavisi od uticaja na zakon.
On kaže da kopirajt treba ukinuti, zato što je „destruktivan i po autora i po korisnika" jer se novac umesto ka autorima, usmerava ka posrednicima - velikim kompanija koje su najčešće vlasnici prava. A ukidanjem kopirajta neće se moći prodavati prava, nema sistema prodaje i prisvajanja prava na intelektualnu svojinu.
- Ako neko nešto kopira od autora, on se na taj način ne šteti ni na koji način - tvrdi Blagojević. - On na taj način dobija vrlo jasnu potvrdu o svom kvalitetu, autentičnosti, sačuvan je njegov integritet. Zabluda je to što ljudi misle da se zarađuje manje zbog kopiranja. Jer sve vreme veliki filmski studiji imaju eksponencijalni rast zarade i pored eksponencijalnog porasta piraterije. Imamo istraživanje iz SAD koje pokazuje netaknutu krivu porasta profita Holivuda i pored porasta piraterije. Ako se desi da je autor ljut zato što se neko njegovo delo kopira, to je slično kao kada majstor napravi zid i ljuti se zato što ne može više puta da naplati istu stvar. Život je rad, stvaranje, a lenjost je i pohlepa da ja hoću što više puta da naplatim nešto što sam uradio. Pohlepa je i skidanje materijala sa interneta i prodavanje onima koji nemaju pristup internetu, kao što se recimo prodaju diskovi na ulici.
Predlog za reformu shvatanja intelektualne svojine od strane pirata podrazumeva, kako kaže Blagojević, „vrlo ozbiljno osiguravanje autora i konzumenta jakim socijalnim programom koji ih direktno povezuje, bez umetnutih organizacija kao sto su SOKOJ, patentni zavod ili neman od velike izdavačke kuće".
- Kao što lako razmenjujemo materijal, treba da stanemo iza toga da malim nadoknadama stimulišemo autore koje „konzumiramo" svaki dan. To je najlakše izvodljivo kao dodatno izdvajanje za internet konekciju i to ne bi trebalo da bude više od 20 do 30 odsto cene konekcije. Nama je prihvatljiv sistem kolektivnog licenciranja, gde će biti izopštena sva lica osim autora i direktnih konzumenata. Ljudi će na to verovatno vrlo negativno reagovati zato što to predstavlja još jedno plaćanje. Mora da se zna da ako se samo uzima a ništa ne daje, da će to u jednom trenutku nestati. Zato stimulacija autora mora da bude oslonjena na svest - ako znam da će mi to osigurati nepresušan izvor informacija, naravno da mi neće biti problem da to platim - kaže Blagojević.
Račun dostupan svim građanima
Ideja je da naše finansije budu dostupne u realnom vremenu na veb strani - novinarima, političkim protivnicima, članovima partije, celokupnoj javnosti. Ako neko uzima novac za letovanje na Havajima, to će se znati istog momenta. Ali problem nam je da nađemo banku koja će omogućiti da naš račun bude dostupan građanima u svakom trenutku
Nemački reket za pirateriju
Iako se smatra da je situacija za pirate u Srbiji nepovoljna, Blagojević kaže da je kod nas daleko bolja situacija nego u zapadnim zemljama.
- U Nemačkoj nema zezanja sa skidanjem filma preko velikog internet provajdera jer će vas verovatno zbog toga tužiti. To čak ni pirati ne rade, jer se internet saobraćaj kontroliše. To se radi u ozbiljnijim piratskim centrima. Tehnike skidanja može da koristi svako, ali su one za obične korisnike komplikovanije od jednostavnog kliktanja mišem i skidanja filma. Čak se i na poseban način stimuliše piraterija da bi se povećala zarada od kazni. U tom smislu građanske slobode tamo jesu više narušene i piratski pokret je počeo da živi zato što ljudi dobijaju kazne od par desetina hiljada evra zbog narušavanja autorskih prava. Ovde bar nema masovnog gonjenja i zato je bolje, inače bi pola zemlje bilo u zatvoru.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/126604/Piratska+sačekuša+za+srpsku+skupštinu.html
************
Za ove cu da glasam
Da kragujevačku „Zastavu" nije preuzeo „Fijat", a da je Piratska partija Srbije (PPS) došla na vlast, građani danas ne bi vozikali samo „punto", nego i automobile sa mnogo moćnijim performansama: recimo, BMW-ov Z5 ili „mercedes" S klase. A to bi bilo moguće zato što se PPS ne zalaže samo za ukidanje kopirajta i intelektualne svojine kada je reč o filmovima, muzici ili knjigama, već i kada su u pitanju ostale oblasti: medicina, građevinarstvo, automobilizam, duvanska ili farmaceutska industrija. Bilo šta. Pa bi „Zastava", bez bojazni da bi bila zakonski gonjena, mogla da primeni tehnološka rešenja koja primenjuju nemački proizvođači. A ako bi „Zastava" usavršila tehnologiju, nju bi takođe bez zakonskih peripetija mogli da preuzmu drugi proizvođači automobila.
Jer pirati, ne samo u Srbiji, već u celom svetu, smatraju da znanje treba da pripada svima. I da zato treba reformisati pojam intelektualne svojine i potpuno ukinuti kopirajt.
- Mi svakodnevno koristimo genijalna dostignuća raznih autora koji odavno nisu među nama i niko naravno ne plaća za to jer su pertla na cipeli, kvadratna jednačina i notni sistem deo kulturne baštine, a ipak je neko to u prošlosti priredio ili pronašao. Pitanje intelektualne svojine je mnogo kompleksnije i kada bih izneo sve to, ljudi bi mislili da sam lud, zato što se ta priča dotiče fundamenta prava ustanovljenog pre 300 godina, fundamenta intelektualne svojine kao takve - kaže lider PPS-a Aleksandar Blagojević.
- Internet je stavio na veliki test postojeće shvatanje intelektualne svojine, zato što je došlo do situacije da se ona lako „naruši". A nije se desilo „narušavanje", već veliki trijumf komunikacije. Tehnologija je negirala zaključavanje dostignuća što je do sada bilo vrlo legitimno, a ona ni u jednom trenutku nije pravljena da bi se narušavalo autorsko pravo ili intelektualna svojina.
Blagojević je ne samo lider, već i jedan od osnivača PPS, ujedno i član borda Međunarodne piratske partije (PPI), organizacije koja koordinira piratski pokret u svetu. PPI okuplja članice u preko trideset zemalja, a u Švedskoj su pirati, posle izbora, uspeli da uđu i u Evropski parlament.
PPS je za srpske pojmove potpuno nestandardna politička stranka. Nemaju sedište - izuzev onog virtuelnog, fondove, sponzore, čak ni članske karte, iako, po Blagojevićevim rečima, postoji oko 3.000 ljudi koji su se putem interneta izjasnili kao pristalice ili simpatizeri. Internet je i glavni propagandni i komunikacijski medij PPS-a, što je valjda i normalno za organizaciju koja se pročula po tome što se, između ostalog, zalaže za slobodnu razmenu fajlova preko interneta. Partija postoji dve godine, a Blagojević kaže da se za njih „praktično nije čulo do pre sedam-osam meseci", te da uz ozbiljniju promociju neće biti problem sakupiti 10.000 članova koliko je potrebno za registrovanje partije. On veli da je ideja da stranačka struktura bude decentralizovana na nov način - sličan načinu na koji se uređuje Vikipedija.
- Kompletna zajednica odlučuje glasanjem kako će se raspolagati novcem. Ideja je da naše finansije budu dostupne u realnom vremenu na veb strani - novinarima, političkim protivnicima, članovima partije, celokupnoj javnosti. Ako neko uzima novac za letovanje na Havajima, to će se znati istog momenta. Ali problem nam je da nađemo banku koja će omogućiti da naš račun bude dostupan građanima u svakom trenutku. Pa ako je neka banka otvorena da podrži ovu inicijativu, mi bismo rado napravili dogovor - kaže Blagojević.
Po istom modelu PPS, koji će učestvovati na narednim parlamentarnim izborima, nudi glasačima preuređenje državnog aparata i transparentnost svih javnih ustanova. Sve što može, od obaveštenja do računa, biće stavljeno na veb strane.
- Mislim da ja nemam standardizovano shvatanje levice i desnice, jer ne dolazim iz sveta politike. Mislim da smo mi levica što se tiče građanskih sloboda, a desnica što se tiče transparentnosti i komunikacije. Naš cilj je poštovanje civilnih sloboda. To podrazumeva borbu protiv svih vidova eksploatacija u društvu koje se koriste u cilju sticanja profita, kontrole, eksploatacije - kaže Blagojević.
On kaže da je prisutna velika eksploatacija intelektualnih prava.
- Velika kompanija u duvanskoj industriji može da skloni legalnim putem bilo kog drugog malog igrača koji kopira njihov brend, ukus, izgled ili bilo šta drugo. Tu se radi o pohlepi u pravom smislu te reči. Oni nemaju nikakav etički odnos u smislu da će svojom veličinom brenda ili cenom na liberalnom tržištu deklasirati onoga ko je kopija. Danas svi možemo da se informišemo šta je kopija, a šta nije. Velike kompanije imaju problem sa kineskim kopijama. Znamo šta je kineska kopija, a šta znači nemački standard koji garantuje ispravnost mašine pedeset godina. Iz toga ugla, ako se garantuje autentičnost proizvoda ili intelektualnog dostignuća obezbedili smo sve da se sačuva integritet autora, prihod na tržištu koje treba da bude liberalno, a ne zaključano na osnovu ekskluzivnih prava koja zavise od količine novca, a koja opet zavisi od uticaja na zakon.
On kaže da kopirajt treba ukinuti, zato što je „destruktivan i po autora i po korisnika" jer se novac umesto ka autorima, usmerava ka posrednicima - velikim kompanija koje su najčešće vlasnici prava. A ukidanjem kopirajta neće se moći prodavati prava, nema sistema prodaje i prisvajanja prava na intelektualnu svojinu.
- Ako neko nešto kopira od autora, on se na taj način ne šteti ni na koji način - tvrdi Blagojević. - On na taj način dobija vrlo jasnu potvrdu o svom kvalitetu, autentičnosti, sačuvan je njegov integritet. Zabluda je to što ljudi misle da se zarađuje manje zbog kopiranja. Jer sve vreme veliki filmski studiji imaju eksponencijalni rast zarade i pored eksponencijalnog porasta piraterije. Imamo istraživanje iz SAD koje pokazuje netaknutu krivu porasta profita Holivuda i pored porasta piraterije. Ako se desi da je autor ljut zato što se neko njegovo delo kopira, to je slično kao kada majstor napravi zid i ljuti se zato što ne može više puta da naplati istu stvar. Život je rad, stvaranje, a lenjost je i pohlepa da ja hoću što više puta da naplatim nešto što sam uradio. Pohlepa je i skidanje materijala sa interneta i prodavanje onima koji nemaju pristup internetu, kao što se recimo prodaju diskovi na ulici.
Predlog za reformu shvatanja intelektualne svojine od strane pirata podrazumeva, kako kaže Blagojević, „vrlo ozbiljno osiguravanje autora i konzumenta jakim socijalnim programom koji ih direktno povezuje, bez umetnutih organizacija kao sto su SOKOJ, patentni zavod ili neman od velike izdavačke kuće".
- Kao što lako razmenjujemo materijal, treba da stanemo iza toga da malim nadoknadama stimulišemo autore koje „konzumiramo" svaki dan. To je najlakše izvodljivo kao dodatno izdvajanje za internet konekciju i to ne bi trebalo da bude više od 20 do 30 odsto cene konekcije. Nama je prihvatljiv sistem kolektivnog licenciranja, gde će biti izopštena sva lica osim autora i direktnih konzumenata. Ljudi će na to verovatno vrlo negativno reagovati zato što to predstavlja još jedno plaćanje. Mora da se zna da ako se samo uzima a ništa ne daje, da će to u jednom trenutku nestati. Zato stimulacija autora mora da bude oslonjena na svest - ako znam da će mi to osigurati nepresušan izvor informacija, naravno da mi neće biti problem da to platim - kaže Blagojević.
Račun dostupan svim građanima
Ideja je da naše finansije budu dostupne u realnom vremenu na veb strani - novinarima, političkim protivnicima, članovima partije, celokupnoj javnosti. Ako neko uzima novac za letovanje na Havajima, to će se znati istog momenta. Ali problem nam je da nađemo banku koja će omogućiti da naš račun bude dostupan građanima u svakom trenutku
Nemački reket za pirateriju
Iako se smatra da je situacija za pirate u Srbiji nepovoljna, Blagojević kaže da je kod nas daleko bolja situacija nego u zapadnim zemljama.
- U Nemačkoj nema zezanja sa skidanjem filma preko velikog internet provajdera jer će vas verovatno zbog toga tužiti. To čak ni pirati ne rade, jer se internet saobraćaj kontroliše. To se radi u ozbiljnijim piratskim centrima. Tehnike skidanja može da koristi svako, ali su one za obične korisnike komplikovanije od jednostavnog kliktanja mišem i skidanja filma. Čak se i na poseban način stimuliše piraterija da bi se povećala zarada od kazni. U tom smislu građanske slobode tamo jesu više narušene i piratski pokret je počeo da živi zato što ljudi dobijaju kazne od par desetina hiljada evra zbog narušavanja autorskih prava. Ovde bar nema masovnog gonjenja i zato je bolje, inače bi pola zemlje bilo u zatvoru.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/126604/Piratska+sačekuša+za+srpsku+skupštinu.html
************
Za ove cu da glasam
