Bozic i uskrs ne hriscanski praznici
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

  1. #1
    Zainteresovan član EdZR (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    440
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    Prava Istina O Bozicu
    Da li se na Božic odista slavi rodenje Isusa Hrista? Da li se Isus Hristos rodio 25. decembra, odnosno 7. januara? Da li su apostoli slavili Božic? Da li je izvorna novozavetna Crkva držala ovaj praznik? Znate li šta Biblija kaže za božicnu i novogodišnju jelku? Zastanite na trenutak i razmislite malo! Veoma mali broj ljudi zna zašto neke stvari radimo u životu i odakle poticu naši obicaji! Svet na koji smo došli prepun je raznih obicaja uz koje smo rasli i prihvatili ih zdravo za gotovo kao ispravne. Ali nikada se nismo zapitali zašto!

    Paganski nehrišcanski praznik

    Pretpostavljamo da je Božic kruna svih hrišcanskih praznika. Bez ikakve sumnje smo slepo prihvatili proslavu Božica kao jedno od glavnih ucenja i zapovesti u Novom Zavetu! Isto tako vlada pretpostavka da se Isus rodio 25. decembra, odnosno 7. januara i da Novi Zavet istice ovaj praznik kao vodecu hrišcansku svetkovinu. Verujemo da je obicaj razmenjivanja poklona nastao zato što su mudraci darivali Bogomladenca. No, hajde da prestanemo sa pretpostavkama i zavirimo u istoriju i u Bibliju ne bismo li otkrili cinjenicno stanje!

    Božic (engleski "Christmas", što znaci "Hristova misa") u stvari potice od rimokatolicke mise. Odakle katolicima takav obicaj? Taj obicaj dolazi iz paganskih svetkovina koje su se održavale 25. decembra, na dan rodenja boga sunca - Sola! Božic zapravo predstavlja drevni obred valizma (obožavanje boga sunca Vala), kulta koji Biblija osuduje kao najgadniju idolopoklonicku praksu! Štaviše, nigde u Novom Zavetu nema ni spomena o Božicu. Ni apostol Pavle, ni drugi apostoli, ni rana istinita hrišcanska crkva nije svetkovala Božic! Ideja da se Isus rodio 25. decembra je jedna od gatalica ili prica (Druga Timoteju 4:4), za koje apostol Pavle prorice da ce prevariti svet u ovim poslednjim vremenima. Prava istina je to da Božic uopšte ne predstavlja dan Hristovog rodenja! Štaviše, ma koliko taj praznik znacio mnogima, njegovo poreklo nije hrišcansko nego pagansko - vavilonsko!

    Ali, kakve to ima veze? Nije li ispravno svetkovati Božic u svakom slucaju? Zar nije dobro i lepo to praznicno "raspoloženje", bez obzira na to kako je nastao sam praznik? VIDECEMO!

    Isus nije roden 7. januara

    Evo zanimljivog dokaza o tome kada je roden Isus, što svakako nije moglo da bude zimi! Kada je Bogomladenac došao na svet, evo šta se dešavalo: "A u istom tom kraju pastiri su nocivali pod vedrim nebom stražareci kod svoga stada" (Jevandelje po Luci 2:8). Ovo nikako nije moglo da se dogada u decembru ili januaru pošto su pastiri u Palestini silazili sa planine najkasnije do prve polovine oktobra i zatvarali ovce zbog hladne kišne sezone koja nastupa u drugoj polovini tog meseca. Primeticete da sama Biblija (u Pesmi nad pesmama 2:11 i Knjizi Jezdrinoj 10:9,13) dokazuje da zima u Palestini donosi kišu, zbog cega je sasvim izvesna nemogucnost da pastiri spavaju na otvorenom u decembru ili januaru. Tadašnji Jevreji su obicno u rano prolece izgonili ovce u polja i pustinje, u vreme pred Pashu (Pesah) i tamo bi ih ostavljali do prvih kiša, piše Adam Klark u V tomu svojih komentara (strana 386). U nastavku teksta autor dodaje:

    "Dok su boravili u polju, pastiri bi danonocno stražarili pokraj svojih stada. S pocetkom prve kiše u rani mesec Marhešvan, a to su oktobar i novembar po našem kalendaru (pošto ovaj mesec pocinje sredinom našeg oktobra), nalazimo da pastiri u to vreme cuvaju ovce na poljima tokom celog leta. Pa, buduci da se tada još nisu bili vratili kuci, argument da te godine oktobar još nije bio poceo samo je puka pretpostavka, kao i to da je naš Gospod roden 25. decembra, kada na poljima nije bilo jedne jedine ovce; takode je iskljucena mogucnost da je Isus roden posle septembra buduci da su ovce još uvek bile na otvorenom, i to nocu. Na osnovu toga treba odbaciti pretpostavku da je Isus roden u mesecu decembru. Hronologija nam ukazuje na cinjenicu da su te noci ovce stajale na otvorenom".

    Svaka enciklopedija i druga literatura od autoriteta tvrdi da Hristos nije roden 25. decembra. Katolicka enciklopedija otvoreno govori o tome. Tacan datum Hristovog rodenja uopšte nije poznat, što priznaje svaki merodavni autoritet u svetu, mada bih vam, kada bi ovde bilo mesta, ukazao na stihove u Svetom Pismu koji, ako ništa drugo, daju cvrste osnove za tvrdnju da je Hristos roden rane jeseni, verovatno u mesecu septembru - približno šest meseci nakon biblijskog praznika Pashe. Da je Bog želeo da se pridržavamo i proslavljamo Hristovo roždestvo, On ne bi od nas u potpunosti sakrio tacan datum Njegovog rodenja.

    Enciklopedije kažu...

    Ni u Novom Zavetu, niti bilo gde drugde u Bibliji ne postoji ijedna rec o tome da treba držati Božic. Vodeni nadahnutim ucenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišcani u prvom veku nikada nisu proslavljali Božic. Nijedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to cudno izgledalo. Odakle nam onda takav obicaj? Buduci da je Božic dospeo u naše krajeve preko Rimokatolicke crkve, provericemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom "Božic" stoji sledece:

    "Božica nema medu praznicima najranije hrišcanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine poticu iz Egipta. Paganski obicaji vezani za mesec januar podsecaju na Božic". U nastavku teksta priznaje se istina da "u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rodendan, dok sveci to ne cine".

    Enciklopedija Britanika tvrdi: "Božic nije postojao medu ranijim praznicima u crkvi..." Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, vec je on tek kasnije odabran iz paganskih obicaja i uveden u hrišcansku religiju.

    Enciklopedija Amerikana kaže: "Prema mnogim izvorima Božic se nije slavio u prvim vekovima hrišcanske crkve pošto se u hrišcanstvu uobicajilo proslavljanje smrti istaknutih licnosti, a ne njihovog rodenja..." ("sveta vecera", ustanovljena u Novom Zavetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). "...tek u cetvrtom veku uspostavljen je ovaj praznik u znak secanja na taj dogadaj (Hristovo rodenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rodenja Isusa Hrista, Crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom veku naredila da se Božic zauvek proslavlja na dan starog rimskog festivala posvecenog rodenju Sola!"



    Kako je taj paganski obicaj dospeo u Crkvu?

    Sada molim za vašu pažnju! Gore priznati istorijski izvori tvrde da tokom prvih dvesta-trista godina hrišcanske crkve hrišcani nisu držali Božic! Tek negde u cetvrtom veku naše ere taj praznik prodire na Zapad, tacnije u Rimsku crkvu da bi tek u petom veku ta crkva naredila da se Božic slavi kao zvanican "hrišcanski" praznik! Dakle, kako se jedan takav bezbožan obicaj uvukao u takozvano hrišcanstvo? Šaf-Hercogova enciklopedija, u svom tekstu koji nosi naslov "Božic", daje jedno dobro objašnjenje o tome kako se odvijao taj proces:

    "Ne može se precizno odrediti koliko je datum ovog praznika zavisio od najkraceg dana u godini i paganskog festivala Brumalije (25. decembar), koji pada odmah nakon Saturnalija (17-24. decembar), kada se proslavljao dolazak "novog sunca". Paganski festivali - Saturnalija i Brumalija - bili su isuviše duboko ukorenjeni u narodne obicaje da bi se za njih moglo reci da su nastali pod uticajem hrišcanstva... Paganski festival koji se proslavljao orgijama i razuzdanim veseljem bio je toliko popularan, da je hrišcanima bilo drago što su pronašli izgovor da, uz neke manje promene u duhu i nacinu svog slavlja, nastave da ga drže. Hrišcanski propovednici na Zapadu i Bliskom istoku protestovali su protiv nedolicne ispraznosti kojom se proslavljalo roždestvo Hristovo. Hrišcani u Mesopotamiji su optužili svoju bracu na Zapadu za idolatriju i obožavanje sunca pošto su ovi prihvatali taj paganski festival kao hrišcanski praznik".

    Ne zaboravite da je rimski svet po svojoj prirodi paganski. Pre cetvrtog veka naše ere broj hrišcana u Rimskom Carstvu bio je mali. No, iako se njihov broj povecavao, hrišcani su neprestano bili izloženi progonu od strane Rimske vlade i rimskih pagana. Medutim u cetvrtom veku na rimski presto dolazi car Konstantin, koji ispoveda hrišcanstvo. On stavlja hrišcansku religiju u istu zakonsku kategoriju sa paganizmom i tada stotine hiljada ljudi u rimskoj civilizaciji pocinje da prihvata takvo popularno hrišcanstvo. Ali ne treba zaboraviti da su ljudi u rimskom svetu rasli sa paganskim obicajima u kojima centralno mesto zauzima idolopoklonicki festival koji se održava 25. decembra. Svake godine ljudi su se tog dana veselili u narocitom praznicnom raspoloženju i duhu, pa buduci da je ta svetkovina bila "pravo" uživanje, ljudi nisu želeli da je se odreknu! Šaf-Hercogova Enciklopedija objašnjava i to da je Konstantin u cetvrtom veku zvanicno priznao nedelju kao hrišcanski dan odmora (na engleskom "SUNday", odnosno "dan sunca"). Stoga su pagani, koji se vec tada masovno okrecu "hrišcanstvu", primili taj dan paganskog obožavanja sunca i uticaj manihejstva (teorije koja identifikuje Sina Božijeg kao fizicko sunce), što im je poslužilo kao izgovor da svoj paganski festival - 25. decembar (datum rodenja boga sunca) - proglase danom rodenja Sina Božijeg. Tako je Božic dospeo u naše takozvano hrišcanstvo! Taj praznik se može zvati bilo kojim imenom, ali on i dalje ostaje taj stari paganski festival u kome se obožava sunce, a jedino što se promenilo je ime kojim ga danas zovemo! Zeca možete nazvati "lavom", ali on ce i dalje ostati samo obican zec.

    Još jedan citat iz Britanike: "Moguce je da su još 354. godine izvesni Latini prebacili datum sa 6. januara na 25. decembar, kada pada praznik u cast boga Mitre ili rodenja nepobedivog SUNCA. Sirijci i Jermeni ostali su verni 6. januaru, optužujuci Rimljane da su obožavaoci sunca i idolopoklonici, utvrdivši da je praznik na dan 25. decembra izmišljotina Cerintovih ucenika".



  2. #2
    Zainteresovan član EdZR (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    440
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    PRAVO poreklo Božica

    Ako je Božic stigao u naše krajeve preko Rimokatolika, a oni su ga preuzeli iz paganizma, odakle onda paganima taj praznik? Gde, kada i kako je nastao Božic?

    Božic je glavni obicaj izopacenog sistema koji svako biblijsko prorocanstvo i ucenje naziva VAVILONOM. Njegovo praktikovanje zapocelo je u prvobitnom Vavilonu, gde se taj obicaj i razvio za vreme vladavine cara Nimroda! Da, Božic vuce korene iz civilizacije koja je nastala nedugo nakon velikog Potopa u Bibliji (Nojeve barke). Izvorni osnivac vavilonskog sistema je u stvari Nimrod, unuk Nojevog sina Hama. Još od tog doba ovaj sistem dominira nad celim svetom. Vavilon predstavlja sistem organizovanog takmicenja medu vladama i carstvima u kojima upravljaju smrtni ljudi i zasniva se na ekonomskoj praksi utrkivanja (konkurencije) i stvaranja profita. Nimrod je bio graditelj vavilonske kule - izvornog Vavilona, kao i Ninive - drevne asirske prestonice - i mnogih drugih gradova. On je organizator prvog svetskog carstva. Njegovo ime na hebrejskom dolazi od reci "Marad", što znaci "onaj koji se pobunio" (Prva knjiga Mojsijeva 10:6, 8-12). Mnogi stari spisi sadrže obilje podataka o ovom coveku, zacetniku velikog, organizovanog, opštesvetskog otpada od Boga, koji i dan danas preovladava u celom svetu.

    Nimrod beše veliki zlikovac. Za njega se tvrdi da se oženio rodenom majkom - Semiramidom. Nakon njegove iznenadne smrti njegova majka-žena pocela je da propagira zlu doktrinu po kojoj je Nimrod navodno preživeo smrt tako što je postao duh. Semiramida je tvrdila da je preko noci iz jednog mrtvog panja izraslo razgranato zimzeleno drvo koje simboliše Nimrodovo rodenje u novi život. Propagirala je i to da Nimrod svake godine na svoj rodendan posecuje to zimzeleno drvo i ostavlja poklone na njemu. Dan Nimrodovog rodenja bio je 25. decembar! Upravo tu se krije pravo poreklo božicne jelke.

    Spletkama i manipulacijama, Semiramida je uspela da postane vavilonska "carica nebeska", a Nimrod, mada pod raznim imenima, "nebeski božanski sin". U tom idolopoklonickom kultu Nimrod je, nakon navodne regeneracije, postao i lažni Mesija, sin paganskog boga Sunca - Vala! "Majka i sin" (regenerisani Nimrod i Semiramida) postali su glavni predmeti obožavanja u tom lažnom vavilonskom sistemu, a sam kult proširio se po celom svetu. U razlicitim zemljama i na razlicitim jezicima "majka i sin" nose razlicita imena. U Egiptu su poznati kao Izida i Oziris, u Aziji kao Cibela i Dijus, a u paganskom Rimu kao Fortuna i Jupiter. Krivotvorine Madone pronadene su cak i u Grckoj, Kini, Japanu i Tibetu i to mnogo godina pre rodenja Isusa Hrista!

    U cetvrtom i petom veku stotine hiljada pagana u rimskom svetu "prihvataju" novopopularizovanu religiju - "hrišcanstvo", ali zadržavaju stare paganske obicaje i verovanja pod plaštom IMENÂ koja zvuce hrišcanski. Tako je ideja o Madoni i slika "majke i deteta" stekla popularnost koja je narocito dolazila do izražaja za vreme Božica. Svi smo se rodili i bili vaspitani u ovom vavilonskom svetu. Duboko smo zagazili u sve te obicaje koje, evo, praktikujemo vec celoga života. Ucili su nas da te obicaje prihvatimo sa strahopoštovanjem, kao nešto presveto. Nikada nismo marili da otkrijemo odakle su nam došli ti obicaji - iz Biblije ili iz paganskog idolopoklonstva!

    Kada otkrijemo istinu obicno budemo šokirani. Nažalost, cista istina vreda neke ljude! Medutim, Bog zapoveda svojim vernim propovednicima: "Vici iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mojemu bezakonja njegova". Ove cinjenice su možda šokantne, ali to je cista istorijska i biblijska istina! Prava postojbina Božica je drevni Vavilon. Božic je sastavni cinilac organizovanog otpada kojim je sotona držao prevareni svet u svojoj šaci tokom svih proteklih vekova! U Egiptu se oduvek verovalo da je sin boginje Iris (egipatsko ime za "caricu nebesku") roden 25. decembra. Vecina paganskog sveta slavila je taj cuveni rodendan mnogo vekova pre Roždenija Isusa Hrista.

    25. decembar nije datum rodenja Isusa, istinitog Hristosa! Apostoli i rana istinita hrišcanska Crkva nikada nisu slavili dan Hristovog rodenja. Ne postoji nijedna zapovest, ni nalog u Bibliji o proslavi tog praznika. Naprotiv. Verovali ili ne, slavljenje rodendana je paganski, a ne hrišcanski obicaj. Biblija nam ne nalaže da obožavamo "Majku i dete". Apostoli i rani istiniti hrišcani nikada nisu cinili tako nešto! Sveto Pismo spominje da je andeo rekao Mariji: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom", a u nastavku tog stiha piše: "Blagoslovena si ti medu ženama" - dodatak koji u najverodostojnijim izvornim grckim rukopisima ne postoji. Jelisaveta je rekla Mariji: "Blagoslovena si ti medu ženama", a sama Marija: "Od sad ce me zvati blaženom svi naraštaji" (Jevandelje po Luci 1:28, 42, 48). Marija je dobila veliki blagoslov od Boga koji su zaista priznale sve potonje generacije, ali to ne znaci da od nje treba praviti božanstvo, obožavati njenu licnost ili je smatrati bogoslovom. Ona je obicno ljudsko bice. Rasprostranjeno obožavanje Marije, "Majke Božije" i doktrina o bezgrešnom zacecu (tvrdnja da je ostala devica do kraja života) nacinili su od nje krivotvorenog posrednika izmedu Boga i ljudi, što predstavlja nastavak drevnog vavilonskog idolopoklonstva koje se ustolicilo veštim obmanama Nimrodove žene Semiramide. Taj oblik idolopoklonstva neraskidivo je povezan sa idejom o "Božicu"! Tako su stare idolopoklonicke "haldejske misterije" - ciji je rodonacelnik Nimrodova žena - preko paganskih religija dospele u katolicku crkvu, ali pod novim imenima koja zvuce hrišcanski. Iz katolicke crkve ove misterije su prenete na protestanske veroispovesti, nakon cega su se proširile i na sav današnji svet!

    Poreklo svetog venca i imele

    Odakle nekim ljudima obicaj da drže imelu? Ovu biljku su zimi koristili stari pagani tokom festivala sunceve prekretnice (suncostaja ili solsticija), pošto se smatralo da je imela, zbog njene navodno cudesne isceliteljske moci, svetinja za SUNCE. Paganski obicaji ljubljenja ispod imele predstavljaju prvi korak u noc bancenja i pijane razuzdanosti - proslavu smrti "starog" i rodenja "novog" sunca u vreme zimskog suncostaja. Imela - svetinja u paganskim praznicima - je parazit! I sveta jagoda see ssmatrala svetinjom za boga sunca. Cak i paljenje vatre i sveca u hrišcanskim ceremonijama predstavlja puki nastavak paganskog obicaja da se bog sunca, koji polako klone, podstakne na život kada sunce stigne na najnižu tacku na južnim nebesima! U knjizi "Odgovori na pitanja" autor Frederik Haskins piše: "Prema verovanju mojih izvora, upotreba božicnih venaca vodi poreklo od paganskih obicaja da se ukrašavaju zgrade i svetilišta za vreme praznika koji se slavio istog dana kad i Božic. Božicna jelka potice iz Egipta, ali je ovaj obicaj uveden mnogo ranije u odnosu na vreme kada se Božic pojavljuje kao praznik".

  3. #3
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    ista tema po ko zna koji put........
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  4. #4
    Zainteresovan član EdZR (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    440
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    Cak i BOŽIC BATA (DEDA MRAZ)!

    Ali dobri stari Deda Mraz ili Božic Bata sigurno nije tvorevina paganizma! Nažalost - jeste. Stvarni Deda Mraz po svom karakteru nije tako svet i velikodušan kako to mnogi pretpostavljaju! Deda Mraz potice od "Svetog Nikole", rimokatolickog biskupa iz petog veka. U jedanaestom izdanju Enciklopedije Britanike, tom XIX, str. 648-9, kaže se sledece: "Sveti Nikola, biskup iz Mire. Svetac koga su Grci i Latini slavili šestog decembra... Legenda o Svetom Nikoli, koja kaže da je potajno darovao miraz trima kcerima jednog siromašnog gradanina, smatra se izvorištem starog obicaja da se na noc Svetog Nikole (6. decembra) krišom ostavljaju pokloni. Ovaj obicaj je potom prenet na dan Božica, pa otuda i potice veza izmedu Božica i Božic Bate".

    Roditelji kažnjavaju decu za laž, ali u vreme Božica ili Nove godine oni sami pricaju deci laži o Deda Mrazu! Možda zato nije cudo što mnoga deca kad porastu saznaju istinu, pa poveruju da je cinjenica o postojanju Boga samo još jedan mit i legenda. Da li je hrišcanski uciti decu mitovima i lažima? Bog kaže: "NE SVEDOCI LAŽNO!" Možda je laganje po ljudskom rezonovanju opravdano i ispravno, ali Bog kaže: "Neki se put cini coveku prav, a kraj mu je put k smrti". U engleskom jeziku cak postoji izraz "stari Nik", termin koji se odnosi na davola! Da li mislite da ima neke veze izmedu te dvojice? Sotona se pojavljuje kao "andeo svetla", sa ciljem da prevari ljude!

    I tako, kada ispitamo cinjenice, ostajemo zapanjeni nad otkricem da uobicajeno držanje Božica nakon svega i nije prava hrišcanska praksa, nego paganski obicaj - jedan od vavilonskih puteva na kojima se obreo naš narod!

    Šta kaže Biblija za božicnu jelku?

    Ali ako Biblija cuti o držanju Božica i u njoj nije zapisano da su apostoli i rana istinita Crkva svetkovali taj praznik, onda mora da piše nešto o božicnoj i novogodišnjoj jelci! Mnogi ce se zaista iznenaditi kada budu culi, a evo šta kaže Biblija - Knjiga proroka Jeremije 10:1-6 - "Ovako veli Gospod: ne ucite se putu kojim idu narodi... Jer su uredbe u naroda taština, jer seku DRVO u šumi, delo ruku umetnickih sekirom; Srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i cekicima utvrduju ga da se ne pomice".

    Savršen opis božicne jelke koja za Gospoda predstavlja "put naroda - uredbu (obicaj) naroda". U ovom biblijskom tekstu nam se zapoveda da se ne ucimo takvom putu i da ga ne sledimo! Taj put se u ovom pasusu Svetog Pisma smatra idolopoklonstvom. Peti stih podseca na cinjenicu da drveta ne mogu da govore i hodaju - moraju da se nose. "Ne boj ih se (drveta), jer ne mogu zla uciniti, a ne mogu ni dobra uciniti". To nisu bogovi kojih se treba plašiti. Neki cak pogrešno tumace ovaj stih misleci da je njegova poenta u tome da istakne kako nije važno da li covek ima božicno drvo ili ne, ali ovaj stih to uopšte ne kaže.

    Davanje poklona - nije li to u skladu sa Svetim Pismom?

    Ali kada je rec o najvažnijem delu proslave Božica - kupovanju i davanju poklona - mnogi ce trijumfalno uzviknuti: "Barem za to nam Biblija kaže da tako treba raditi! Nisu li mudraci odneli darove Bogomladencu?" I u ovom slucaju ocekuje nas poneko iznenadenje kada budemo saznali pravu istinu! Prvo obratimo pažnju na istorijsko poreklo obicaja razmenjivanja darova, a potom i da vidimo šta Biblija tacno kaže o tome. Citiramo iz "Biblioteka Sakra", tom XII, strana 153-155: "Razmena poklona medu prijateljima karakteristicna je za Božic i Saturnaliju, pa zato mora da su ga hrišcani prihvatili od pagana, kao što Tertulijan jasno upozorava".

    Cinjenica je da obicaj razmenjivanja poklona medu prijateljima i rodacima u vreme Božica, koji se tako cvrsto ukorenio, nema u sebi ni najmanji trag hrišcanstva! To zaista izgleda veoma cudno! Taj obicaj ne slavi rodenje Isusa Hrista, niti je nastao u cast tog dana, niti u cast Bogomladenca! Pretpostavite da neka vama draga osoba slavi rodendan i da želite da ga proslavite sa njom. Da li biste u tom slucaju pokupovali izdašne poklone za sve goste na žurci, razmenili ih sa prijateljima i onima koji su vam dragi, a da potpuno ignorišete kupovanje poklona onome ciji rodendan slavite? Gledano iz tog ugla izgleda kao apsurd, a upravo to rade ljudi svuda u svetu! Oni slave dan koji ne predstavlja datum Hristovog rodenja, troše novac koji su s mukom zaradili na poklone koje potom razmenjuju sa prijateljima i rodacima. Štaviše, iz mog višegodišnjeg iskustva koje verujem da vecina propovednika može da potvrdi, mogu slobodno da kažem da sa približavanjem meseca decembra i januara skoro svi nominalni hrišcani potpuno zaborave poklon za Hrista, kao i razlog Njegovog rodenja.

    Sada uzmite u obzir rec Biblije o davanju poklona na dan kada je roden Isus Hristos, u Jevandelju po Mateju 2:1-11 - "A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vremena cara Iroda, a to dodu mudraci od istoka u Jerusalim i kažu: Gde je car Judejski... I ušavši u kucu videše dete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom".

    ZAŠTO je Isus darivan?

    Vidite da su se oni raspitivali za dete Isusa koje je rodeno da bude car Jevreja! Zašto su mu onda odneli darove? Da li zato što je bio Njegov rodendan? To sigurno nije bio razlog, jer su mudraci došli da ga vide nekoliko dana nakon njegovog rodenja! Da li su to ucinili nama za primer da bismo mi danas kupovali poklone jedni drugima? Ne. Dobro citajte: oni nisu razmenili poklone izmedu sebe, nego "darivaše njega". Dakle, svoje poklone dali su Hristu, a ne svojim prijateljima, rodacima ili jedan drugome! Zašto? Dopustite da citiram iz "Komentara" Adama Klarka, tom V, strana 46: "Stih 11. (I darivaše ga). Ljudi sa istoka nikada nisu izlazili pred careve i velikane bez poklona u ruci. Ovaj obicaj se može cesto primetiti u Starom Zavetu, a on još uvek postoji na Istoku i nekim novootkrivenim južnim ostrvima". Tu se dakle krije odgovor! Mudraci nisu uvodili nekakav novi hrišcanski obicaj razmenjivanja poklona medu prijateljima u cast Hristovog rodenja. Oni su sledili stari istocni obicaj da daruju cara kada pred njega izadu. Mudraci su licno izašli pred rodenog cara Jevreja, pa je obicaj nalagao da iznesu darove, baš kao što je i carica Šiva (carica Savska) donela darove Solomonu u Starom Zavetu i kao što mnogi danas nose poklon kada idu u važnu posetu.

    Ne, obicaj davanja poklona se uopšte ne zasniva na tom dogadaju o kojem smo procitali u Svetom Pismu. Naprotiv, kao što se vidi iz gornjeg citata iz istorije, rec je o nastavku starog paganskog obicaja.

    Nismo ni SVESNI da živimo U VAVILONU

    Božic i Nova godina su se pretvorili u komercijalnu sezonu koja se svake godine izdržava od velike reklame. U mnogim prodavnicama i na ulicama vide se maskirani "Deda Mrazovi". Novine pišu o duhu Božica, praznicnom raspoloženju koje vlada tih dana i navodnom znacenju tog praznika. Lakovernim ljudima je toliko toga uliveno u glavu da se mnogi uvrede kada im se kaže istina! Svake godine stvara se to "Božicno i novogodišnje raspoloženje", ne zato da bi se slavio Hristos nego da bi se prodala roba! Uostalom, kao i sve sotonine prevare i ova se pojavljuje kao "andeo svetla", buduci da je napravljena da izgleda kao nešto što je dobro. Svake godine troše se milioni u svim valutama kada nastupi taj nalet trgovine naveliko i to na štetu svega onoga zbog cega je Hristos i došao na ovaj svet! Ta sezona kupovine deo je vavilonskog ekonomskog sistema!

    Živimo u Vavilonu, kao što je biblijsko prorocanstvo i predskazalo, a da toga nismo ni svesni! Upozorenje stoji u Knjizi Otkrivenja 18:4 - "Izadite iz nje, narode moj, da se ne pomešate sa njenim gresima i da vam ne naude zla njena koja uskoro dolaze".

  5. #5
    Zainteresovan član EdZR (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    440
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    Istorijska pozadina Uskrsa
    Uskrs

    Kao i u slucaju Bozica, postoje obicaji vezani za Uskrs koje ne nalazimo u Bibliji (npr. uskrsnja jaja, zecevi itd.). Ti obicaji takodje poticu iz paganstva. Obeležavanje Uskrsa zapravo je pocelo davno pre rodjenja, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista! Obicaji vezani za Uskrs poticu od prolecnih paganskih svetkovina u vezi kulta plodnosti. Mnogi paganski narodi verovali su da bozanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se radja na prolece. Uporedo sa tim je umiralo i ponovo se radjalo sunce kao simbol zivota.

    Po vavilonskom verovanju, Tamuz, bog plodnosti i kiše, svake godine je umirao na jesen, kada vegetacija prolazi, i ponovo se radjao na prolece. To je predstavljalo smenu godišnjih doba. Vavilonska i asirska boginja proleca i plodnosti nazivana je Ištar. Ona je simbolizovala Majku Zemlju i prirodne cikluse plodnosti na njoj. Po tom verovanju boginja Istar je naricala za Tamuzom i prizivala njegovo ponovno rodjenje. (Odatle obicaj opisan u Jezekilju 8:14.) Istar je takodje bila boginja ljubavi, i svetkovine u njenu cast cesto su bile pracene ritualnom prostitucijom.

    Drugi narodi su Tamuza i Istar nazivali Val i Astarota, Adonis i Afrodita, Atis i Sibela, Oziris i Isis, Saturn i Venera, itd. Astarota je nazivana još i "carica nebeska". Paganski narodi su na prolece održavali svetkovine u cast Astarote. Kao simboli plodnosti na tim svetkovinama korisæena su jaja i zecevi, a takodje su obilovale orgijama. Bog je na više mesta u Bibliji osudio perverzne svetkovine odrzavane u èast Vala i Astarote.

    Pošto su paganski narodi vec odrzavali svetkovine u cast smrti i vaskrsenja svog božanstva, prilikom formalnog primanja hrisæanstva mnogi od njih su zadržali svoje paganske obicaje koje su sada primenjivali na smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Npr. engleski naziv za Uskrs, "Easter", najverovatnije potice od keltskog oblika imena Istar - "Eostre". Postoje mnoge slicnosti izmedju nekadašnjih paganskih obicaja i današnjih obicaja u vezi Uskrsa. Uoci prolecne ravnodnevice, paganski narodi su pocinjali post, kao što i hrišcani danas poste 40 dana pre Uskrsa. Neki pagani bi isekli drvo, odneli ga u hram, obesili na njega figuru mladog boga i pevali žalosne pesme zbog njegove smrti. Hriscani danas pevaju zalosne pesme na Veliki petak.

    Zatim bi figura mladog boga bila skinuta sa drveta i sahranjena u sumrak. Njegovi postovaoci su pevali zalosne pesme oko groba do dugo u noc, a pred zoru su palili veliku vatru. Tako i neki hriscani danas pale vatre na Uskrs. Zatim bi pagani otkopali figuru svog boga i proslavljali njegovo vaskrsenje, a svestenik je tom prilikom dodirivao njihove usne balsamom. Izgleda da su neki od obicaja u vezi Uskrsa preneti direktno iz paganstva, sa idejom da se pagani pridobiju za hrisæanstvo. I danas se u južnoj Italiji, Grckoj i na Siciliji Uskrs obelezava na nacin slican nekadašnjim svetkovinama u cast boga Adonisa.

    Nigde u Bibliji nije zapisano da su rani hriscani obelezavali Hristovo vaskrsenje svetkujuci Uskrs na ovakve nacine. Umesto toga, oni su obeležavali Hristovu smrt na nacin koji je sam Hristos uspostavio, koristeci simbole beskvasnog hleba i bezalkoholnog vina na obredu svete vecere (Matej 26:26-28, 1. Korincanima 11:23-26). Uspomena na Hristovu smrt i vaskrsenje je takodje i obred krstenja uronjavanjem (Rimljanima 6:3-5). Mnogi hriscani održavali su svetu veceru i na jevrejski praznik Pashe, naravno bez prinošenja žrtava, znajuci da je Hristos nase pravo Pashalno Jagnje (1. Korincanima 5:7).

    Kao deo pokusaja da se pagani pridobiju za hriscanstvo, prolecne paganske svetkovine u cast vaskrsenja bozanstva plodnosti postepeno su spojene sa jevrejskom Pashom i tako je svetkovanje Pashe pretvoreno u svetkovanje Uskrsa. Vremenom, pod uticajem antisemitizma, hriscani su razdvojili datum obeležavanja Uskrsa od datuma jevrejske Pashe. Iz istih razloga mnogi hriscani napustili su svetkovanje subote, koju je rana Crkva držala kao dan odmora, i umesto toga poceli su da svetkuju nedelju. Neke hriscanske vodje iz drugog veka smatrali su da svako moze slobodno da izabere vreme i nacin služenja Bogu. Zelju hriscana da se razlikuju od Jevreja povecala su i progonstva nakon jevrejskih ustanaka protiv Rimljana 64.-70. i 132.-135. godine.

    Treba primetiti da obredi opisani u Bibliji, hriscanski obred svete vecere i jevrejska Pasha, obeležavaju Hristovu smrt, dok Uskrs stavlja naglasak na Hristovo vaskrsenje. Meðutim, nigde u Bibliji ne postoji nalog da se nekim posebnim praznikom obelezava Hristovo vaskrsenje! Umesto toga, sam Hristos i apostol Pavle pozvali su verne da obelezavaju Hristovu smrt. Time se, naravno, ne umanjuje veliki znacaj Njegovog vaskrsenja. Ali Božja ljubav prema gresnicima pokazala se pre svega kroz Hristovu smrt, i Biblija stavlja naglasak na taj dogadjaj. Mnogi detalji u vezi Njegove smrti unapred su opisani u Starom zavetu. Hristovom smrcu zadovoljena je najveca potreba covecanstva - potreba za Spasiteljem.

    Odluka Jehove Boga da svog jedinog Sina posalje da strada i umre za gresnike, rizikujuci da Ga zauvek izgubi, još je vrednija divljenja nego moc koju je Stvoritelj pokazao nad smrcu. Hristova smrt je garancija spasenja vernih, jer je njome placena cena za naše grehe. U Otkrivenje 20:5 je opisano prvo vaskrsenje, tj vaskrsenje onih koji imaju nebesku nadu i koji ce vladati sa Hristom na nebu; njihov broj je ogranicen 144000 prema Otkrivenju 14:1; dok ostali imaju nadu vaskrsenja na zemlji u buducnosti…U Bibbliji imamo takodje vaskrsenja koji su se odigrala pre Hristovog vaskrsenja (Matej 27:52, Jovan 11:43-44, Luka 7:14-15, 8:52-55, 2. Carevima 13:21). Za Hristovo vaskrsenje Biblija jednostavno kaže: "Nije ni bilo moguce da Ga sveze smrti zadrze." (Dela 2:24)
    Premeštanjem naglaska praznika sa smrti na vaskrsenje, rani hriscani priblizili su se paganima a razdvojili se od Jevreja. Medjutim, postepeno su izgubili iz vida glavni cilj Hristove zrtve: placanje cene za greh i omogucavanje pobede nad grehom. U uskrsnjim porukama, i uopste u danasnjem tradicionalnom hriscanstvu, vrlo retko se pominje potreba za promenom zivota, napustanje greha, opravdanje kroz veru u zasluge Isusa Hrista i slicne biblijske istine. Hristovo vaskrsenje je divan i ogroman dokaz Božje moci nad smrcu. Ali, jedini nacin da mi budemo vaskrsnuti za život je da se pokajemo za grehe i, zahvaljujuci Hristovoj smrti, budemo pomireni sa Bogom!

    Kao simboli Uskrsa cesto se koriste jaja i zecevi. U tradicionalnoj narodnoj religiji jaje je bilo simbol plodnosti, cistote i ponovnog rodjenja. Koristilo se u nekim magijskim obredima sa zeljom da obezbedi lepo vreme, rast vegetacije, da stiti od nesrece, za gledanje u buducnost itd. Da bi pridobila pagane, Crkva se nije protivila koriscenju jaja u uskrsnjim obicajima vec je iskoristila slicnost simbolike jajeta sa Hristovim vaskrsenjem. U nekim narodima na Uskrs je popularna sunka, pošto su paganski narodi svinju smatrali simbolom srece?!? Zecevi su bili simbol plodnosti u drevnom Egiptu, zbog svoje velike moci razmnožavanja. Medjutim, Bog je obecao da ce blagosloviti svoj narod plodnoscu ako Mu budu poslusni (npr. 5. Mojsijeva 7:12-14), dakle On nije tražio nikakve simbole vec samo poslusnost iz ljubavi. Koriscenjem paganskih simbola pri bogosluženju slavi se stvorenje umesto Stvoritelja (Rimljanima 1:21-25) i pokazuje neverovanje u Njegova obecanja.
    zakljucak

    Ocigledno je da slavljenje Uskrsa, datum tog praznika i mnogi obicaji vezani sa njim nemaju nikakve veze sa biblijskim hrisccanstvom, vec poticu iz paganstva!

    Zazto je sve ovo bitno za nas danas, koji se vise ne secamo paganske pozadine tih praznika? Formalno proglasavanje nekog obicaja za hriscanski ne cini ga zaista hriscanskim. Prilagodjavanje Bozjih svetkovina onima u cast paganskih bozanstava, i izmisljanje obicaja da bi se zamenili oni koje je Bog dao, je prestup prve i druge od Deset Bozjih zapovesti.



    Kako se dogodilo da u hriscanstvo udje toliko paganskih obicaja? Same hriscanske vodje su ohrabrivale preinacavanje paganskih obicaja u hriscanske da bi se praznovernim obracenicima iz paganstva olaksao prelazak u novu veru! Tako su "obracenici" zadrzali svoje stare obicaje i samo im promenili imena. Nasi preci primili su hrisæanstvo a da nisu stekli nikakva sustinska znanja o Isusu Hristu i religiji koju je On utemeljio! Ideja je bila da se paganski obicaji postepeno potiskuju, ali dogodilo se obrnuto. Stavise, tzv. hriscani su obeležavali zimske svetkovine na isti nacin kao pagani - uz gozbe, pijancenje, pa cak i nemoralno ponasanje.


    Bog nikada nije dozvolio ljudima da Ga slave na nacin i u vreme koje oni sami smatraju ispravnim! U Bibliji je jasno receno: nemojte služiti Bogu na nacin kako to cine pagani. Nemojte se uciti putevima neznabozaca (5. Mojsijeva 12:4-8.28-32, Jeremija 10:2).

    Gospod Isus Hristos je sluzbu zasnovanu na ljudskim tradicijama oznacio kao licemernu i neprihvatljivu za Boga (Matej 15,7-9, Marko 7,6-9). Apostol Pavle je zapovedao novoobracenim vernicima da potpuno ostave svoje nekadašnje obicaje, a ne da zadrže neke od njih. (2. Korincanima 6:14-7:1, 5:17, Efescima 4:22, Kološanima 2:8...) I Hristos i apostoli i starozavetni proroci su jasno govorili da "niko ne može služiti dva gospodara" (Matej 6:24, Jakov 1:8, 1. Carevima 18:21).

    Bog želi da Mu sluzimo "duhom i istinom" (Jovan 4,23-24) i da zivimo po Njegovom primeru (1. Jovanova 2,6-7, 1. Korincanima 11,1-2). On ne zeli da mi, a posebno nasa deca, imamo pogresnu predstavu o Njemu. Bog ne želi da religija bude skup obicaja, obreda i gozbi! Drzimo se onoga što je zapisano u Bibliji i slavimo živog Boga u svojim srcima svakoga dana!

  6. #6
    Zainteresovan član EdZR (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    440
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    Citat Original postavio Livingstone Pogledaj poruku
    ista tema po ko zna koji put........
    Nisam je video

  7. #7
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    nas pravoslavne uopste ne dotice to sto vi svi ostali u vasim "verskim organizacijama" i "crkvama" ne slavite praznike....
    ne razumem zasto vamam smetaju nasi lepi obicaji??
    i zasto ste toliko sujetni da mislite da pravoslavna crkva ne zna nista o tim praznicima i njihovim pretecama??
    zapravo zna se
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  8. #8
    Livingstone nije na forumu
    Ako ti beskorisna misao ne pomuti um,svaki dan je najbolji u tvom životu.
    Poznat Livingstone (avatar)
    Učlanjen
    12.01.2010.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    9.223
    Tekstova u blogu
    6
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    Citat Original postavio EdZR Pogledaj poruku
    Nisam je video
    oslobodi se sujete i predrasuda i videces bolje
    Ako razumete-stvari su takve kakve jesu. Ako ne razumete-stvari su takve kakve jesu.

  9. #9
    Veoma poznat R.Žiskar (avatar)
    Učlanjen
    17.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.674
    Reputaciona moć
    233

    Podrazumevano Re: Bozic i uskrs ne hriscanski praznici

    Обожавам памфлете.
    Са мало сирћета и трунком соли...
    "Свим људима вера у Бога усађена је у срце. Лажу они који кажу да не вјерују у Божје постојање"
    Луције Енеј Сенека млађи

Slične teme

  1. Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 01.02.2010., 16:23
  2. Šta će Božić BoTa da nam pokloni za Božić ?
    Autor KOLEGA IVAN u forumu Politika
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 05.01.2010., 12:23
  3. KAD JE BOŽIĆ A KAD USKRS
    Autor NICIFOR u forumu Politika
    Odgovora: 53
    Poslednja poruka: 17.04.2009., 12:59
  4. Da li je hriscanski otici na psihoterapiju...
    Autor dijamorfin u forumu Religija
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 31.01.2009., 20:45
  5. Bozic,Bozic blagi dan,blagog Hrista rodjendan,...
    Autor sanja&darko u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 10.01.2009., 19:55

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •