Od dolaska diktatorske demokratije na vlast 5.oktobra 2000. DOS je uspeo sve što Slobodan Milošević nije, izgubio je Kosovo i Metohiju, uništio ekonomiju i prodao sve najveće i najprometnije fabrike zadnjih 50-tak godina, zdravstvo je doveo do ruba srama i korupcije, narod je do 2000. imao malu platu sa kojom je nekako sastavljao kraj sa krajem, danas nema ni toga, narod je uništen i opljačkan do poslednjeg dinara, osim, naravno, ˝evropske elite˝. Posle gubitka Kosova i Metohije, naše svete zemlje, 18.februara 2008. vlasti su nas uveravale da još ništa nije gotovo, da Srbija nikada neće priznati Kosovo i da će svim pravnim i diplomatskim sredstvima pokušati da vrati oduzeto ili bar skloni neki dogovor sa Albancima. Sve do juče su se kleli u Međunarodni sud pravde, kao najviše pravno telo koje će doneti pravu odluku za Srbiju. Uveravali su čak i one koji nisu pristalice njihovog režima i Srbe na Kosovu, svi su se nadali da će današnji dan biti konačno dan u kojem će Srbi slaviti, a svet i Evropa konačno shvatiti kome su davali podršku. A onda je usledio šokantan monolog sudije u Hagu i zatvaranje svih vrata Srbije ka Kosovu. Jučerašnji dan je možda mračniji i teži od tog 18.februara, jer smo tada imali nadu, nadu da će se sve promeniti u najskorije vreme, da će šiptari kad-tad vratiti oteto, danas, nada je iščezla, Boris Tadić i diplomatija Srbije je načinila svoj poslednji korak ka raspadanju Srbije, i to samo jednog dela, ne daj Bože da počnemo razmišljati šta će tek biti... Boris Tadić i diplomatija su juče i definitivno uništile Srbiju, Srbija više ne postoji.
17.mart 2004. -pogrom nad Srbima, teror nad nedužnima, spaljivanje najsvetijeg.
18.februar 2008. -Kosovo se otcepljuje od Srbije.
17.mart 2008. -teror UNMIK-a nad Srbima.
2.jul 2010. -Mesud Džeković preminuo od eksplozije bombe bačene tokom mirne protestne šetnje Srba.
22.jul 2010. -Međunarudni sud pravde izjavio: ˝Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo proglašenjem nezavisnosti˝, ili u prevodu, više priče nema, Kosovo više nije deo Srbije, ni u kakvom smislu.
Od početka vladavine 2000. do danas, sve se ovo desilo, uz skoro milion siromašnih ljudi, milion nezaposlenih, nekoliko miliona bolesnih, uništenje ekonomije, zdravstva, pljačke i uzimanje zadnjeg dinara iz džepa svakom poštenom građaninu Srbije, ovo je najteži udarac od svih, gde najviše boli, Kosova više nema, Srbije više nema.
17.mart 2004. -pogrom nad Srbima, teror nad nedužnima, spaljivanje najsvetijeg.
18.februar 2008. -Kosovo se otcepljuje od Srbije.
17.mart 2008. -teror UNMIK-a nad Srbima.
2.jul 2010. -Mesud Džeković preminuo od eksplozije bombe bačene tokom mirne protestne šetnje Srba.
22.jul 2010. -Međunarudni sud pravde izjavio: ˝Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo proglašenjem nezavisnosti˝, ili u prevodu, više priče nema, Kosovo više nije deo Srbije, ni u kakvom smislu.
Od početka vladavine 2000. do danas, sve se ovo desilo, uz skoro milion siromašnih ljudi, milion nezaposlenih, nekoliko miliona bolesnih, uništenje ekonomije, zdravstva, pljačke i uzimanje zadnjeg dinara iz džepa svakom poštenom građaninu Srbije, ovo je najteži udarac od svih, gde najviše boli, Kosova više nema, Srbije više nema.
