E pa prođe i taj dan osvećenja Đurđevdanskog krsta!

Jes' da nije bilo na Đurđevdan, jes' da nije okrenut kako treba, ka istoku, jes' da sve nije bilo po zakonu, jes' da građane niko nije ni pitao, ali vlast, oličena u gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću, je vlast.

Mnogi se već krste kad prolaze pored krsta – neki zbog osećanja kojim ih vera ispunjava, a mnogi od čuda šta nas je snašlo. Ako zanemarimo to što je na kraju prve decenije 21. veka u gradu koji se predstavlja kao evropski grad s povoljnom klimom za strane investitore izgrađeno nedvosmisleno versko obeležje (a i sam patrijarh reče da su retki gradovi u svetu u kojima se danas takva obeležja podižu), činjenica da se nalazi nasred autoputa nije naterala ljude od struke – arhitekte, urbaniste, saobraćajne inženjere, profesore da o tome javno progovore.

Retki su bili oni koji su ovakvu odluku javno kritikovali – uglavnom se ćutalo!

Gradska vlast je kabadihijski donela odluku, a da se nije potrudila ni da, do dana današnjeg, na sajtu Skupštine grada objavi dozvolu koju je ekspresno dobila od Gradske uprava za prostorno planiranje, izgradnju, zaštitu životne sredine. Podsećamo, Odeljenje za prostorno planiranje ove uprave za 24 sata izdalo je lokacijsku dozvolu 23. februara 2010, a lično ju je potpisala načelnica Uprave Bojana Divac. Međutim ona se nije našla među izdatim lokacijskim dozvolama na zvaničnom sajtu grada, možda upravo zbog činjenice da ne sadrži odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, što je utvrdila i urbanistička inspekcija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

I nikom ništa.

Opravdanje za ćutanje struke i viših instanci može se pronaći u borbi za opstanak Vlade, budući da Verko Stevanović i koalicioni partner M. Dinkić ipak u rukama imaju kontrolni paket akcija za njeno dalje postojanje. Progutaćemo svi mi i krst koliki god da je, samo da Vlada opstane, jer nije zgodno ljutiti Dinkića.

Bar on je poznat po rušenju Vlada kad se naljuti. Ali ni njega, kao ni ostalih visokih državnih zvaničnika, na osvećenju Đurđevdanskog krsta, nije bilo.

Najnovija vest iz gradonačelnikovog kabineta je još jedan „zaštitni znak grada“ - rotirajuća platforma sa znakom „Fijata“ ili novim modelom koji će se proizvoditi u kragujevačkoj fabrici automobila na kružnom toku kod „Metroa“, gde je u prvobitnoj verziji planirano podizanje krsta od koga se odustalo, jer je tada struka rekla da to nije po zakonu, da tu treba da se izgradi nadvožnjak...

Ali, ako gradonačelnik kaže, nema tu ko više da se pita. Posle krsta, „Fijat“ je na redu! Vreme će pokazati da li će se neko iz struke uopšte oglasiti i prokomentarisati to što će se na kružnom toku, ponovo nasred autoputa, okretati model automobila ili znak, svejedno, i da li će ikome pasti na pamet da bi to, eventualno, moglo vozačima da remeti koncentraciju i tokom vožnje odvlači pažnju. Zar je to uopšte i bitno – kružni tokovi se postavljaju, izgleda, da bi se na njima potpisivali vlastodršci.

I tako, u 2010. Kragujevac dobi dva nova zaštitna znaka, a svečanost povodom osveštavanja Đurđevdanskog krsta bi organizovana na Svetog Prokopija, sveca čije su mošti pokopane u Prokuplju i po kome taj grad i nosi ime.

Eto nove ideje za gradonačelnika Kragujevca – mogao bi i ime gradu da promeni! Đurđevgrad, Đorđevgrad ili, prosto, Krstojevac, što se i među građanima već odomaćilo.

Doduše, koliko su građani (među kojima je 95 odsto pravoslavaca, što, rekoše predstavnici vlasti, opravdava podizanje pravoslavnog spomen-obeležja) s ushićenjem dočekali podizanje Đurđevdanskog krsta, pokazuje i to što, da ne bi predstavnika Srpske pravoslavne crkve, odbornika Skupštine grada Kragujevca, predstavnika policije, kao i revnosnih direktora javnih preduzeća i nekolicine donatora, broj prisutnih teško da bi prešao nekoliko desetina. Manje nego što broji bilo koja grupa na Fejsbuku koje gradonačelnik Stevanović krivi za proterivanje Đokovića iz Kragujevca i slične zle namere. Građani ćute i trpe.

A čak je i Miloš Obrenović, gradonačelnikov lični uzor, osluškivao raspoloženje naroda, pa kad bi doznao da narod ćuti, izdavao naređenje „popuštaj”. Ipak, Obrenovićev period biće zapamćen po prvim novinama, sudu, apoteci, prvoj gimnaziji i pozorištu, prvoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji...

Napravio je i Miloš krst, ali ga je Stevanović u tome daleko nadvisio.

Ili je bar u to ubeđen.



http://www.sumadijapress.com/index-p62-ni6674-c62.html