gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Velike ekonomije lagano se oporavljaju od udara krize i to bi po pravilu trebalo da povuče i manje kao što je naša, ali se to, nažalost, neće desiti. Globalna kriza jenjava, ali u Srbiji ona ustupa mesto nagomilanim lokalnim problemima, i to sa punim efektima. Vodeći privrednici kažu da je u Srbiji kriza na neodređeno vreme, a da je sada daleko teže raditi nego prošle godine.
„Dunav hrana grupa“ ne može da naplati čak pet miliona evra od dužnika
Ne mogu da naplate milione evra, pa sve češće svoj novac potražuju na sudovima, bezuspešno. Kažu da im mere Vlade nisu pomogle jer su zahvaljujući subvencionisanim kreditima, mogli samo da se uvuku u još veće dugove. Jednoglasno ocenjuju da su sve preduzete akcije izvršne vlasti promovisane kao pomoć privredi u krizi kratkoročne i ne rešavaju suštinske probleme zemlje. A to je ekonomija u kojoj nema proizvodnje, u koju su sve pristigle pare od privatizacije potrošene tek tako, bez ulaganja u infrastrukturu i izvoz.
- Ovo je na ivici izdržljivosti i, što je još gore, sledeće godine će nam biti još teže jer je kriza u Srbiji na neodređeno vreme i više nema veze sa globalnom. Živimo u zemlji gde su pare od privatizacije spiskane na plate i penzije umesto u nešto što će donositi novac u budućnosti. Pametnije zemlje su investirale u infrastrukturu, uradile bolne reforme javnog sektora, ali ne i mi - kaže Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna „Svislajon Takovo“.
Stevan Santo i Rodoljub Drašković
Kako se posluje danas u odnosu na godinu dana ranije?
- Na naplatu se čeka oko 150 dana, ako se uopšte naplati. Preko noći u stečaj odlaze firme sa kojima smo do juče odlično poslovali, a to su naše propale pare - kaže Drašković.
Na probleme sa likvidnošću žali se i Rade Pribićević, korporativni direktor „Dunav hrana grupe“ i otkriva za „Blic“ da u ovom trenutku celokupna kompanija ima nenaplaćenih pet miliona evra.
- I to za samo poslednjih šest meseci. Negde pregovaramo, molimo, pretimo i pokrećemo tužbe, ali se sigurno od nekog dela na kraju moramo oprostiti. A do kraja godine će sigurno biti teže - kaže Pribićević.
On navodi da ga ne čudi što sve više kompanija propada jer je stvarnost daleko od mogućnosti za profitabilan biznis.
Veselin Jevrosimović i Rade Pribićević
- Rastu cene sirovina, a ljudi kupuju samo ono što moraju. Mi onda gledamo da ne povećavamo cene dokle god je to moguće, ali se tako dogodi da na kraju firma posluje sa gubitkom - objašnjava Pribićević.
I on smatra da bi država trebalo da stavi tačku na dosadašnju ekonomsku politiku i lati se teškog posla. Njegove prognoze za sledeću godinu nešto su optimističnije, ali ne mnogo.
- Verujem da će dogodine ipak biti privrednog rasta, ali ne velikog. To nam ništa neće značiti na dugi rok. Naši problemi su stari i ništa bolje se neće živeti dok imamo ovoliki budžetski i spoljnotrgovinski deficit i korupciju. Kako se može poslovati u zemlji sa ovim nivoom nezaposlenosti i proizvodnje? - pita se Pribićević.
Pribićević preporučuje hitnu reformu javnog sektora i smanjenje državnog aparata, ali i izdataka za penzije.
S njim se slaže i Stevan Santo, savetnik direktora u subotičkom „Pioniru“, koji smatra da država ne može više da troši, a posebno ne kroz plate i penzije. Vladine mere, veruje, pomogle su da se lakše ode na letovanje, ali ne i da se profitabilnije posluje.
- Mi nismo uzimali nikakve subvencionisane kredite jer nam je to još jedno zaduživanje. U situaciji kada se teško prodaje a još teže naplaćuje, novi dug nije pametan izbor - smatra Santo.
Santo veruje da je država priču o globalnoj krizi iskoristila kao pokriće za svoj nerad.
- Za poboljšanje stanja u domaćoj ekonomiji, koja je u katastrofalnom stanju već godinama, nije urađeno ništa - ističe on.
Činjenica je da je od početka krize Vlada donela nekoliko programa za ublažavanje efekata svetske finansijske krize i oni se mahom odnose na subvencionisane kredite i za građane i za privredu.
Među robom koju građani mogu uzeti uz povoljne kamate jesu i kompjuteri, pa Veselina Jevrosimovića, direktora kompanije „Komtrejd“, pitamo da li je to i koliko olakšalo poslovanje.
- Ove godine se teže radi nego prošle i jedina olakšavajuća okolnost jeste to što znamo šta nas očekuje. Prošle godine je poslovanje profitabilne kompanije trebalo da prilagodimo sasvim neočekivanim uslovima. Sad je jasno da će kurs padati, baš kao i potražnja - kaže Jevrosimović i dodaje da njegova firma jeste osetila boljitak od subvencionisanih kredita, ali neznatno.
- Najmanja stavka u informatici jesu računari - ističe Jevrosimović.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/199435/Nasoj-krizi-kraj-se-ne-nazire
У Србији је све постављено наопако,па опоравка не може ни да буде.А и смешно је кад стање на ИТ пољу коментарише Мишковићев пион Веселин Јевросимовић који је својим махинацијама уништио много малих фирми.
„Dunav hrana grupa“ ne može da naplati čak pet miliona evra od dužnika
Ne mogu da naplate milione evra, pa sve češće svoj novac potražuju na sudovima, bezuspešno. Kažu da im mere Vlade nisu pomogle jer su zahvaljujući subvencionisanim kreditima, mogli samo da se uvuku u još veće dugove. Jednoglasno ocenjuju da su sve preduzete akcije izvršne vlasti promovisane kao pomoć privredi u krizi kratkoročne i ne rešavaju suštinske probleme zemlje. A to je ekonomija u kojoj nema proizvodnje, u koju su sve pristigle pare od privatizacije potrošene tek tako, bez ulaganja u infrastrukturu i izvoz.
- Ovo je na ivici izdržljivosti i, što je još gore, sledeće godine će nam biti još teže jer je kriza u Srbiji na neodređeno vreme i više nema veze sa globalnom. Živimo u zemlji gde su pare od privatizacije spiskane na plate i penzije umesto u nešto što će donositi novac u budućnosti. Pametnije zemlje su investirale u infrastrukturu, uradile bolne reforme javnog sektora, ali ne i mi - kaže Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna „Svislajon Takovo“.
Stevan Santo i Rodoljub Drašković
Kako se posluje danas u odnosu na godinu dana ranije?
- Na naplatu se čeka oko 150 dana, ako se uopšte naplati. Preko noći u stečaj odlaze firme sa kojima smo do juče odlično poslovali, a to su naše propale pare - kaže Drašković.
Na probleme sa likvidnošću žali se i Rade Pribićević, korporativni direktor „Dunav hrana grupe“ i otkriva za „Blic“ da u ovom trenutku celokupna kompanija ima nenaplaćenih pet miliona evra.
- I to za samo poslednjih šest meseci. Negde pregovaramo, molimo, pretimo i pokrećemo tužbe, ali se sigurno od nekog dela na kraju moramo oprostiti. A do kraja godine će sigurno biti teže - kaže Pribićević.
On navodi da ga ne čudi što sve više kompanija propada jer je stvarnost daleko od mogućnosti za profitabilan biznis.
Veselin Jevrosimović i Rade Pribićević
- Rastu cene sirovina, a ljudi kupuju samo ono što moraju. Mi onda gledamo da ne povećavamo cene dokle god je to moguće, ali se tako dogodi da na kraju firma posluje sa gubitkom - objašnjava Pribićević.
I on smatra da bi država trebalo da stavi tačku na dosadašnju ekonomsku politiku i lati se teškog posla. Njegove prognoze za sledeću godinu nešto su optimističnije, ali ne mnogo.
- Verujem da će dogodine ipak biti privrednog rasta, ali ne velikog. To nam ništa neće značiti na dugi rok. Naši problemi su stari i ništa bolje se neće živeti dok imamo ovoliki budžetski i spoljnotrgovinski deficit i korupciju. Kako se može poslovati u zemlji sa ovim nivoom nezaposlenosti i proizvodnje? - pita se Pribićević.
Pribićević preporučuje hitnu reformu javnog sektora i smanjenje državnog aparata, ali i izdataka za penzije.
S njim se slaže i Stevan Santo, savetnik direktora u subotičkom „Pioniru“, koji smatra da država ne može više da troši, a posebno ne kroz plate i penzije. Vladine mere, veruje, pomogle su da se lakše ode na letovanje, ali ne i da se profitabilnije posluje.
- Mi nismo uzimali nikakve subvencionisane kredite jer nam je to još jedno zaduživanje. U situaciji kada se teško prodaje a još teže naplaćuje, novi dug nije pametan izbor - smatra Santo.
Santo veruje da je država priču o globalnoj krizi iskoristila kao pokriće za svoj nerad.
- Za poboljšanje stanja u domaćoj ekonomiji, koja je u katastrofalnom stanju već godinama, nije urađeno ništa - ističe on.
Činjenica je da je od početka krize Vlada donela nekoliko programa za ublažavanje efekata svetske finansijske krize i oni se mahom odnose na subvencionisane kredite i za građane i za privredu.
Među robom koju građani mogu uzeti uz povoljne kamate jesu i kompjuteri, pa Veselina Jevrosimovića, direktora kompanije „Komtrejd“, pitamo da li je to i koliko olakšalo poslovanje.
- Ove godine se teže radi nego prošle i jedina olakšavajuća okolnost jeste to što znamo šta nas očekuje. Prošle godine je poslovanje profitabilne kompanije trebalo da prilagodimo sasvim neočekivanim uslovima. Sad je jasno da će kurs padati, baš kao i potražnja - kaže Jevrosimović i dodaje da njegova firma jeste osetila boljitak od subvencionisanih kredita, ali neznatno.
- Najmanja stavka u informatici jesu računari - ističe Jevrosimović.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/199435/Nasoj-krizi-kraj-se-ne-nazire
У Србији је све постављено наопако,па опоравка не може ни да буде.А и смешно је кад стање на ИТ пољу коментарише Мишковићев пион Веселин Јевросимовић који је својим махинацијама уништио много малих фирми.
