Šta je lakše progutati: lijepu ili tešku riječ?

Barb me inspirisala (kao i uvijek za ovu temu. Stvar je jednostavna: da li je lakše primiti kompliment, ili neku uvredu, ružnu riječ, ili šta već. Na prvi pogled dileme nema, ali...Kad vam neko uputi zaista neki fini kompliment, kad vas iskreno nahvali, osjetite se (bar se ja tako osjetim) da zapravo ne zaslužujete sve to..čisto vas posrami takva fina neka riječ

Sa ružnim i teškim riječima je lako: ignorišete ih, ili osobu koja vam ih je poklonila stjerate u tri lijepe, pa vam onda fino.

Šta vi mislite? Kako se nosite sa tim vragom?

# Ми смо оставили лако бреме, које се састоји у оптуживању себе, а узели смо тешко, које се састоји у оптуживању других.

+свети Игњатије Брјанчанинов+

# Главни узрок сваког узнемирења, ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистиче свако растројство; због тога никада не налазимо спокојство. И онда не изненађује што од свих светих чујемо: 'Нема другог пута осим тог'. Не видимо да је било ко од светих пронашао спокојство идући неким другим путем! А ми хоћемо да се држимо правог пута, а да при томе никада не укоревамо себе. Заиста, ако човек саврши мноштво добродетељи, а не буде се држао тог пута, он никада неће престати да се вређа и да вређа, уништавајући тиме све своје напоре. Напротив: онај ко прекорева себе увек је у радости, увек је у спокојству. Онај ко прекорава себе, куд год да пође, како је рекао и авва Пимен, шта год да му се догоди, штета, или срамота, или каква невоља, већ унапред сматра да је заслужио сваку неугодност и никада се не узнемирава. Може ли бити ишта спокојније од тог стања? Но, неко ће рећи: ако ме брат увреди, а ја нађем да му за то нисам дао никакав повод, како могу да прекоревам себе? Онај ко себе испитује са страхом Божијим, свакако ће наћи да је дао повод, или речју, или делом, или на било који начин. Ако пак и види, како каже, да у том тренутку није дао никакав повод, увредио га је некада раније, њега или другог брата, у тој ствари или у било којој другој, и требало је да пострада због тога или због каквог другог греха, што често бива. Дакле! Ако неко погледа себе, како сам рекао, са страхом Божијим и истражи своју савест, тај ће свакако наћи да је крив.

+свети авва Доротеј+

dess:

Barb me inspirisala (kao i uvijek za ovu temu. Stvar je jednostavna: da li je lakše primiti kompliment, ili neku uvredu, ružnu riječ, ili šta već. Na prvi pogled dileme nema, ali...Kad vam neko uputi zaista neki fini kompliment, kad vas iskreno nahvali, osjetite se (bar se ja tako osjetim) da zapravo ne zaslužujete sve to..čisto vas posrami takva fina neka riječ

Sa ružnim i teškim riječima je lako: ignorišete ih, ili osobu koja vam ih je poklonila stjerate u tri lijepe, pa vam onda fino.

Šta vi mislite? Kako se nosite sa tim vragom?

Kliknite za proširenje...

To se tebi samo čini tako, ili bolje rečeno, to je tvoje mišljenje. Za lijepu i ružnu riječ treba jednak trud, a učinak je nebo i zemlja. Ne bih mijenjala nijednu lijepu riječ, pa makar u tom trenutku možda i ne zasluživala kakav fini kompliment, za ružnu riječ

Sanyia:

To se tebi samo čini tako, ili bolje rečeno, to je tvoje mišljenje. Za lijepu i ružnu riječ treba jednak trud, a učinak je nebo i zemlja. Ne bih mijenjala nijednu lijepu riječ, pa makar u tom trenutku možda i ne zasluživala kakav fini kompliment, za ružnu riječ

Kliknite za proširenje...

to je tvoje mišljenje

Sanyia, bejb, tebi ionako ne može niko ništa i da uputi, sem komplimenata

dess:

to je tvoje mišljenje

Sanyia, bejb, tebi ionako ne može niko ništa i da uputi, sem komplimenata

Kliknite za proširenje...

Merci cherie Dess, merci

Gle tema..

Ljudi često zaborave na to koliko je reč moćna...može te podići i dati ti krila a može te i utući i zaključati u najtamnije odaje duše...

Ponekad mi bude krivo kad neko lepotu nekog izraza uporedi sa laskanjem..može biti
ali valjda što kod mene to nije slučaj jer uvek govorim ono što mislim i osećam, nikako
to ne mogu spojiti sa laskanjem...o onome o kome mislim lepo to lepo i kažem
a ako o nekome nemam lepo mišljenje radije prećutim jer se u tom slučaju pojavi osećaj samokritičnosti...
...naravno da ne mogu voleti sve i naravno da mi se neko neće dopasti iz bilo kog razloga ali to je čist subjektivizam
i nemam pravo da sudim, što ne znači da nisam u stanju nekom da kažem da mi se ne dopada..ali samo toliko..

Naravno da postoje i oni drugi na koje kritika deluje produktivnije i reaguju pozitivno na nju ali valjda čovek na taj način i bira sebi društvo...

A možda sve to zavisi i od samopouzdanja?..

Lepa tema dess...ima tu materijala i za pogled sa strane psihologije...

Ko ne voli lepu reč, naravno ako je iskrena, samo se ljubazno zahvalim , a oni komplimenti lažni i ljigavi, ne znam, pitam se odakle se u ljudima stvori takva jedna niska pobuda. To mi je tako ljigavo i uvlakački. Teške reči ? One ipak ostaju u onima koji su ih izgovorili.

Previše je riječi i lijepih i ružnih oko nas,jednostavno je spoznati da živimo u vremenu u kom su one izlizane,preforsirane,potrošene..i što sa svakom upotrebom sve više gube na esencijalnom značenju.
Oduvijek sam bila pobornik izgovorenog,izrečenog sve dok nisam osjetila zamaranje nad slušanjem i izgovaranjem istih riječi..ljubav,prezir,lijepa si,divno ti stoji ta haljina..misliš li..a šta si mislila..
Sviu mi volimo čuti lijepu riječ( "i gvozdena vrata otvara"),tople riječi i to je iskonsko u nama,ali najtoplije i najiskrenije riječi sam čuila od onih koji ih veoma rijetko izgovaraju..
Teške,guste riječi koje izgovorimo i povrijedimo nekog ostaju dugo,sporo se zaboravljaju i nijedna lijepa riječ(izvini,oprosti..) ne može da ih zauvijek izbriše..
Stoga sa svim riječima treba polako,odmjereno kao kad neplivač ulazi u vodu,kao dijete koje prohodava..da bismo sačuvali njihovo istinsko značenje,njihovu vrijednost.

NeDoDiri:

Previše je riječi i lijepih i ružnih oko nas,jednostavno je spoznati da živimo u vremenu u kom su one izlizane,preforsirane,potrošene..i što sa svakom upotrebom sve više gube na esencijalnom značenju.
Oduvijek sam bila pobornik izgovorenog,izrečenog sve dok nisam osjetila zamaranje nad slušanjem i izgovaranjem istih riječi..ljubav,prezir,lijepa si,divno ti stoji ta haljina..misliš li..a šta si mislila..
Sviu mi volimo čuti lijepu riječ( "i gvozdena vrata otvara"),tople riječi i to je iskonsko u nama,ali najtoplije i najiskrenije riječi sam čuila od onih koji ih veoma rijetko izgovaraju..
Teške,guste riječi koje izgovorimo i povrijedimo nekog ostaju dugo,sporo se zaboravljaju i nijedna lijepa riječ(izvini,oprosti..) ne može da ih zauvijek izbriše..
Stoga sa svim riječima treba polako,odmjereno kao kad neplivač ulazi u vodu,kao dijete koje prohodava..da bismo sačuvali njihovo istinsko značenje,njihovu vrijednost.

Kliknite za proširenje...

Ово је важно Ја бих се задржао само на томе. Превише је РЕЧИ УОПШТЕ. Овај ми је рекао ово онај ми је рекао оно, политичар е рекао да ћемо у ЕУ други је рекао да нећемо, Свети овај је рекао да ћемо у пакао, Свети онај је рекао да треба.........
ДОСТА

Боли ме трећа ногавица на панталонама за то шта је ко и коме рекао. Ја сам увек био присталица закона по коме не постоји вербални деликт, мада нам га "демокрацијска ЕУ-ропска заједница" поново уводи на мала врата, сад се зове "говор мржње". Шта је то??? Па исто оно што се некад звало "лајање на државу" и исто се завршава РОБИЈОМ, само је ово демокрацијска робија.
Дакле, да апсолвирамо, заболе ме за оно што си ти, она или он рекао. Мене искњучиво интересује шта је неко УРАДИО.
Има једна прича у Библији у Матејевом јеванђељу 21:28 Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.
Матеј 21,29 А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.
Матеј 21,30 И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.
Матеј 21,31 Који је од ове двојице испунио вољу очину?

Поента приче није у ономе што ти неко КАЖЕ него што ти УРАДИ.

Za mene jedine reci koje imaju neko znacenje a da se ticu licno mene su reci podrske.

Ni komplimenti, ni kritike nemaju toliko uticaja. Ali u svakom slucaju pre cu prihvatiti kritiku nego kompliment, jer izgovoren kompliment uvek ima dva lica.

dess:

Barb me inspirisala (kao i uvijek za ovu temu. Stvar je jednostavna: da li je lakše primiti kompliment, ili neku uvredu, ružnu riječ, ili šta već. Na prvi pogled dileme nema, ali...Kad vam neko uputi zaista neki fini kompliment, kad vas iskreno nahvali, osjetite se (bar se ja tako osjetim) da zapravo ne zaslužujete sve to..čisto vas posrami takva fina neka riječ

Sa ružnim i teškim riječima je lako: ignorišete ih, ili osobu koja vam ih je poklonila stjerate u tri lijepe, pa vam onda fino.

Šta vi mislite? Kako se nosite sa tim vragom?

Kliknite za proširenje...

Uvek vise volim da dobijem kompliment, nego neku uvredu, sto je, donekle, i logicno. Postoje situacije kad se zaista postidim prilikom udele komplimenta, ali onda sve to gledam da okrenem na salu.
Sto se tice uvreda, retko ih dobijam, jer izbegavam komunikaciju sa osobama koje bi mogle to da ucine. Ne zato sto bih se osecala inferiorno, vec zato sto ne zelim da u trenutku besa kazem nesto sto stvarno ne mislim.

Ali, nismo svi isti. Poznajem razne ljude, razlicith osobina i mogu da potvrdim da neki bas vole da ih vredjaju, kao da im to daje neku snagu i trude se da budu jos bolji nego sto jesu. Dok druge iz fundamenta uzdrma ako im se kaze cak i najmanja uvreda.

Valjda je bitno kome veruješ, do čijeg ti je mišljenja stalo i ko govori.
Dođe mu kao....nije bitno šta se govori već ko govori....

Tema je veoma lepa, ali ja nikako ne mogu da se udubim. Samo kratko, TEŠKA REČ, sama po sebi govori dovoljno.

Ja sam pre nekog vremena primetila da lepe reci ne dozivljavam ozbiljno...zahvalim se, i smetnem ih sa dnevnog reda odmah. Propisem to trenutku,raspolozenju druge osobe..
A o ruznim/teskim recima razmislim...pitam se odakle to,i ima li podlogu..

Cinjenica da neko nije u stanju prihvatiti kompliment govori nesto o osobi. O sopstvenom dozivljaju sebe.
O tome sa kojom strogoscu posmatramo sebe...

*Kada neko napravi neki lep gest, ili kaze reci koje su dragocene, i koje nas ganu..veze nas osecajem zahvalnosti...
Desavalo mi se da kada prolazim kroz tezak period, mogu da izdrzim grubost, nemar sa kojom ljudi uobicajeno postupaju jedni s drugima...ali samo lep gest koji ne ocekujem moze me pomeriti i rasplakati u tim trenutcima...tada mrzim lepe gestove

Rec ko rec,ako me hvali hvali me,ako me vredja vredjam i ja njega

lepu rec...
tesku rec je tesko svariti...

dess:

Barb me inspirisala (kao i uvijek za ovu temu. Stvar je jednostavna: da li je lakše primiti kompliment, ili neku uvredu, ružnu riječ, ili šta već. Na prvi pogled dileme nema, ali...Kad vam neko uputi zaista neki fini kompliment, kad vas iskreno nahvali, osjetite se (bar se ja tako osjetim) da zapravo ne zaslužujete sve to..čisto vas posrami takva fina neka riječ

Sa ružnim i teškim riječima je lako: ignorišete ih, ili osobu koja vam ih je poklonila stjerate u tri lijepe, pa vam onda fino.

Šta vi mislite? Kako se nosite sa tim vragom?

Kliknite za proširenje...

ima istine u ovome...ja često razmislim o tim ružnim riječima, zapitam se je l to tačno...
a komplimenti umjereni prijaju, pretjerani ne - u pravu si

zavisi od osoba

one koji vlaze na komplimente i lepe reci u startu odbacujem kao nekompetentne sagovornike

oni koji vlaze na teske reci i prostakluke odmah odbacujem kao mazohiste ili uvrnute

oni koji se mnogo ne izjasnjavaju i spolja su 'ladni ko boza a iznutra vriju i izazivaju vrbopuc u mom vegetativnom delu medjumozga obozavam da neuronski provociram do pucanja. kad se otvore postaju kao oni koji vlaze na komplimente ili teske reci pa ih znaci eliminisem kao u prva dva slucaja

postoji jos jedna podvrsta ove poslednje grupe. oni koji se vesto kriju i koji sve vesto kriju. oni su izazov jer onda sedim naspram iskrivljenog ogledala podsvesti. takve biram za prijatelje a ako su zene za jednu od zena.

dess:

Barb me inspirisala (kao i uvijek za ovu temu. Stvar je jednostavna: da li je lakše primiti kompliment, ili neku uvredu, ružnu riječ, ili šta već. Na prvi pogled dileme nema, ali...Kad vam neko uputi zaista neki fini kompliment, kad vas iskreno nahvali, osjetite se (bar se ja tako osjetim) da zapravo ne zaslužujete sve to..čisto vas posrami takva fina neka riječ

Sa ružnim i teškim riječima je lako: ignorišete ih, ili osobu koja vam ih je poklonila stjerate u tri lijepe, pa vam onda fino.

Šta vi mislite? Kako se nosite sa tim vragom?

Kliknite za proširenje...

Moram opet o vaspitanju..ali zaista vaspitanje zna igrati veliku ulogu u tome kako ćete primiti kompliment..kako ružne riječi ..ne mislim samo na kulturu odgovora, mada i tu ima uticaja nego i na opšte shvatanje lijepih i ružnih riječi ...
...moj otac je znao reći Ko ti daje komplimente želi da te iskoristi ... ja sam se nasmijala na njegovu konstataciju, ali zaista treba biti oprezan prema određenim komplimentima u određenim situacijama ... kao što nije isto kad ti lijepu riječ uputi osoba koja to stalno čini ili ona koja rijetko izgovara riječi pohvale ... isto je i sa ružnim riječima; one imaju težinu s obzirom na osobu koja ih upućuje... ali postoji i faktor istine, najvažniji faktor ..kako vidimo sebe, šta mislimo o svojim postupcima ... od istine ne treba bježati ... stvari stoje tako i tako ..ja bih htio da su takve i takve ... to je ono što trebamo uvijek imati na umu ...