Malo te yebe to "uglavnom"
a na stranu sto nije tocno...
Година 2002. остаће запамћена у српској археологији по два велика
открића. Најпре су у центру Новог Сада пронађени остаци српског насеља
из 12. века, а потом је у центру Бијељине откривен велики број српских
надгробних споменика из 13. и 14. века, као и темељи православне цркве.
До открића у Бијељини дошло је неколико дана после 2. децембра, када су
започети радови на обнови џамије, срушене током рата 1993. године. :им
су багери закопали у темеље џамије, видело се да се испод налази још
један темељ, као и да је подземна основа џамије направљена од великог
броја надгробних споменика, са натписима на српском језику и писму.
Наиме, историји је давно познат начин турског освајања. У окупираним
крајевима Турци су рушили цркве, или су их, што је био ређи случај,
претварали у џамије. Најпознатије претварање цркве у џамију десило се у
Цариграду, а код нас у Чачку (тј. у средњевоковној Градини), где су
Турци "прерадили" цркву задужбину Немањиног рођеног брата Страцимира
(скоро четири века касније, по ослобођењу Чачка, дошло је до обрнутог
процеса). Бијељинско откриће доказује да су сем цркава Турци рушили и
гробља, тј. да су затирали све трагове освојене цивилизације. Процес је
пратила насилна исламизација. А све то се дешавало одмах после 1530.
године, када су Турци окупирали Семберију. Сада се већ зна да ово
откриће није било усамљено. Наиме, испод многих џамија, које се по
налогу међународних управника управо граде у Републици Српској, на
местима џамија порушених у претходном грађанском рату - налазили су се
темељи православних цркава и надгробни споменици исписани ћирилицом.
Тако је било и испод најпознатије срушене џамије, Ферхадије, у
Бањалуци, чија је градња заустављена после великог отпора грађана.
Међутим, сви ти споменици из времена пре турске окупације, сада су
нетрагом уништени, а њихово постојање је скривано од јавности.
Практично, једино се у Бијељини десило супротно, "захваљујући неким
добрим људима", како је то за "Погледе" изјавио мр Мирко Бабић,
директор Музеја Семберије, иначе археолог. Багери су уклоњени у
последњи час, јер је неколико камиона са старим споменицима већ било
однето на отпад. Сада је и тај отпад под заштитом, док не буде испитан.
Међународна заједница је уважила ново стање ствари у Бијељини. Радови
на изградњи џамије су обустављени, а место је проглашено археолошким
налазиштем и стављено под заштиту полиције.
Wikimapia тражиWorld / Serbia and Montenegro / Central Serbia / Nis, 2 km од центра (Ниш) Координате: 43°18'41"N 21°54'7"E
ЦРКВА СВ.НИКОЛЕ (Ниш)
Црква св.Николе има своју богату и дугу историју.
Прва сазидана црква била је посвећена св.Прокопију и највероватније је из 9. века. 1204. године помиње се као катедрална црква Нишке епархије.
Али у дивљим налетима Туракa у доба Сулејмана Величанственог, када је освојен Цариград и када је Србија пала под власт Турака, црква св. Прокопија била је срушена. После обнове Пећке Патријаршије од Макарија Соколовића, и црква св.Прокопија је обновљена али сада посвећена св.Николају Мирликијском. Не задуго 1690.г. црква је опет срушена а већ 1722.г поново обновљена, а 1737. г. ову цркву Турци претварају у џамију, такозвану Фетије џамију или покорену џамију. Није прошло ни 30.година када је 1862. г црква опет срушена, срушио ју је Мират паша да би нешто источније, годину дана касније, 1863.г сазидао џамију.
ima toga još...ako te zanima...
